Intervju: Goran Ješić
Talas izbeglica na pučini Sredozemnog mora je jedan od refleksa fakta na se u zoni Bliskog Istoka i severne Afrike vodi sedam građanskih ratova
Stotine ljudi se udavio nakon što se brod sa oko 700 migranata u petak 17. aprila prevrnuo u Sredozemnom moru, kada je veliki broj ljudi nagrnuo na jednu stranu broda u nameri da pozovu u pomoć posadu trgovačkog broda koji je u blizini prilazio javlja list Tajms of Malta 19. aprila. Po nalazu tužioca iz Katanije greškom tuniskog kapetana brod s migrantima sudario sa 147 metara dugim spasilačkim portugalskim trgovačkim brodom-kontejnerom „Kralj Jakov“. Sudar je izazvao paniku na pretrpanom brodu, veliki broj ljudi nagrnuo na jednu stranu tog ribarskog broda koji se zatim prevrnuo i odvukao većinu putnika u morsku dubinu.
Italijanska obalska straža koja je spasla samo 28 ljudi, dobila je poziv preko mobilnog telefona. Prema preliminarnim informacijama, poziv za pomoć nacionalnoj obalskoj stražiupućen je pošto su krijumčari imali poteškoća u navigaciji.
13.500 migranata spaseno između 10. i 17. aprila 2015.
900 migranata umrlo tokom pokušaja prelaska preko Mediterana između 1. januara i 15. aprila 2015.
31.500 Migranata stiglo u Evropu preko Mediterana iz severne Afrike u prva tri i po meseca 2015.
218.000 ljudi ilegalno prevezeno preko Mediterana u 2014.
3.500 migranata stradalo 2014.
Izvor: UNHCR
Nesreća se dogodila oko ponoći upravo kada je brod došao iz libijskih voda i bio južno od Lampeduze, kamentog ostrva koje leži 150 kilometara jugozapadno od Malte, najjužnije tačke Italije kojoj godinama teže migranti sa severa Afrike od čijih je obala to ostrvo udaljeno oko 130 kilometara. Prema novinskoj agenciji Ansa brod je isplovio iz Egipta i zatim ukrcao migrante na severozapadnoj obali Libije, u blizini grada Zuara, od koga je lampeduza udaljena oko 300 kilometra. Lučka uprava je naložila portugalskom trgovačkom brodu „Kralj Jakov“ (kontejner dužine 147 metara) da se uključi u traganje, a posada tog broda je videla kako se ribarski brod s migrantima prevrnuo kada su ljudi videli spasilački brod i masovno krenuli na onu stranu svog brodića koja je bila bliža trgovačkom brodu.
Jedan od migranata spasenih posle prevrtanja rekao je da je na ribarskom brodu bilo najmanje 700 ljudi, ali drugi preživeli migranti izjavljuju da je bilo čak 950, uključujući 200 žena i 40 do 50 dece.
Prethodne nedelje, izveštaji su govorili o tome da se možda oko četiri stotine ljudi udavilo u ponedeljak 13. aprila kada se prevrnuo ribarski brod oko 130 milja (210km) od obale Lampeduze i 17 milja (27km) iz libijske obale.
Italijanska obalska straža u operaciji Naše more koristi brodove, patrolne čamce i helikoptere za traganje i spasavanje, a traži i da trgovački brodovi učestvuju u potragama spasilačkim operacijama. UNHCR je takođe pozvao da se obezbede kompenzacije bi se smanjili troškovi spasilačkih operacija koje preduzimaju komercijalni brodovi.
Italijani se učestalo žale da priliv izbeglica prevazilazi njihove mogućnosti sa prihvat i spasavanje izbeglica. Italijanska Panorama u jednom naslovu kaže da Evropa „pere ruke“ kad je u pitanju problem izbeglica sa severa Afrike. Italijanska operacija Mare nostrum je uključivala patroliranje blizu obala Libije, a evropska operacija Triton uključuje patroliranje znatno severnije, na granici italijanskih teritorijalnih voda. Italija je redukovala operaciju Mare nostrum nakon što nije uspela da ubedi svoje evropske partnere da joj pomognu da pokrije operativne troškove12 miliona dolara mesečno, javila je TV Al džazira. Evropska agencija Frontex u zajedničkoj operaciji Triton sa mesečnim budžetom od 2,9 miliona evra od 1. novembra 2014. je na centralnom Mediteranu angažovala tri pučinska patrolna čamaca, dva obalna patrolna čamca, dva obalna patrolna broda, dva aviona, a jedan helikopter. To se pokazalo nedevoljnim.
Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice je prethodnih dana obnovila poziv za ubrzavanje operacije spašavanja u Mediteranu, nakon što je italijanska obalska straža spasla oko 8.500 imigranata i izbeglih koji pokušavaju da pređu Sredozemno more ilegalnim putevima u Evropu iz Severne Afrike.
UNHCR upozorava da je broj mrtvih i nestalih u Sredozemnom moru ove godine veći 30 puta nego u istom periodu 2014. godine. Ovi podaci pokazuju da se nedovoljno resursa koristi za spasavanje izbeglica na moru.
Preko 26.000 migranata je došlo u Italiju u 2014. Talas izbeglica na moru je jedan od refleksa fakta na se u zoni bliskog Istoka i severne Afrike vodi sedam građanskih ratova od kojih beže državljani Jemena, Sirijci, ljudi iz Somalije, Eritreje, Kenije… U konkretnom slučaju emigranata je bilo iz više zemalja: Alžir, Egipat, Somalija, Nigerija, Senegal, Mali, Zambija, Bangladeš, Gana…
Krijumčari održavaju veze između Italije, Eritreje, Sudana, Somalije i Libije. Mnogi od migranata su pre nego što su se upustili u putovanje malim brodićima preko pučine prešli Saharu, a posle pustinje, preživeli veoma težak tretman u Libiji gde su često tučeni i mučeni. Krijumčari obično okupljaju migrante u Tripoliju i okolini, gde ih drže zatočene u nekoj kasarni, i u fabrici sardina, dok čekaju na transport. Odatle ih prebacuju na Siciliju, a odatle ka Rimu, Milanu i dalje do Nemačke i severne Evrope, vozom, autobusima ili automobilima.
Kako piše italijanski list Corriere della sera krijumčari se hvale da zarade 80 hiljada svaki put kada na pretrpanom brodiću prevezu dve stotine migranata. Krijmčarske mreže imaju baze u Milanu, Rimu, Bariju, Kataniji i kod Agrigenta, odakle „sicilijanski transfer“ ljudi ide za Nemačku, Holandiju, Švedsku i Norvešku,“ objašnjava jedan od tužilaca iz Palerma angažovan u istrazi.
Jedan od migranata koji je stigao u Palermo je 30-godišnji Gebre iz Eritreje, koji je rekao da je brod kojim je putovao napustio Tripoli tri dana ranije nosio oko 400 ljudi. „Bio je mrak i takva gužva nisam mogao da se maknem,“ rekao je on. „Posle prve noći putovanja, brod je počeo tone, ja se nikada nisam toliko uplašio osećao sam se bespomoćno i prestravljeno. Srećom, italijanska obalska straža je došla ubrzo i spasla nas…“
Ali, 21-godišnji Libijac iz Sirte, rekao je da je pobegao nakon što je njegov brat ubijen i njegovu prodavnicu hrane spalili militanti.
Među onima koji su stigli u Palermo je bio 30-godišnji Gebre iz Eritreje, koji je rekao da je brod kojim je zajedno sa 400 sapatnika putovao napustio Tripoli tri dana ranije: „Bio je mrak i takva gužva nisam mogao da se maknem,“ rekao je on. „Posle prve noći putovanja, brod počeo da tone, ja nikada nisam bio toliko uplašen osećao sam se bespomoćno i prestravljeno. Srećom, italijanska straža je došla i spasla nas…“
Aktivista organizacije Save the Children Italija koji radi na Siciliji, regionu koji obuhvata ostrvo Lampedusa svedoči da je tamo stiže i po dva tri broda s izbeglicama dnevno.
Dva brata (19 i 9 godina) Palestinci koji su živeli u izbegličkom kampu u Siriji su putovali iz Turske na Siciliju sa svojim dedom. Braća su se držala za ruke čvrsto bojeći se da će biti razdvojeni. U Siriji su živeli pod granatama i kada je mlađi brat bio teško povređen, 20 dana nisu bili u stanju da se obrate lekaru.
Šokantno je čuti ono što su deca pretrpela u Libiji, koja je tranzitna tačka za migrante koji dolaze. Gambijski dečak od 16 godina je pokazao ožiljke na ruci i rekao da ima i ožiljke po celom telu koje mi je naneo libijski trgovac batinama i žarom cigarete.
Sirijsku devojčicu od 18 meseci po imenu Hajat, čiji su brat od deset godina i roditelji umrli tokom putovanja brodom do Sicilije, spasio je jedan Sirijijac dok je visila na komadu krhotina.
Jedna majka se porodila neposredno nakon što joj je obalska straža ubacila u gumeni čamac.
Izvor: Mediterranean migrants: Hundreds feared dead after boat capsizes ;
Italian coastguard rescues thousands of migrants and refugees in Mediterranean, UNHCR ;
STORIES OF COURAGE FROM LAMPEDUSA, Save the children ;
Frontex launches Joint Operation Triton )
Visoki komesar UN za izbeglice, Antonio Gutereš izrazio je danas 19. aprila 2015. svoj šok povodom najnovijeg brodoloma u Sredozemnom moru i izveštajima o gubitku stotina života.
Prema najskorijim informacijama vlasti na Malti, spašeno je samo oko 50 od 700 osoba koje su, prema izveštajima, bile na brodu.
Ukoliko ovi podaci budu potvrđeni, brodolom koji se dogodio tokom noći predstavljaće najveći gubitak života u nesrećama na Mediteranu a u kojima su stradale izbeglice i migranti. Ova nesreća dogodila se samo nedelju dana nakon one u kojoj je izgubljeno 400 života.
U katastrofi koja se dogodila na Lampeduzi u oktobru 2013. godine, u dva odvojena incidenta, izgubljeno je 600 života.
Prema raspoloživim informacijama, brod se prevrnuo odmah iza ponoći usubotu, u vodama Libije, oko 180 kilometara južno od italijanskog ostrva Lampeduza. Oko 20 brodova, među kojima mornarički i trgovački brodovi Italije i Malte, uz nekoliko helikoptera, angažovano je u operaciji spasavanja kojom koordiniraju italijanske vlasti.
UNHCR očekuje potvrdu lokacije na koju se vode preživeli.
„Ova nesreća potvrđuje koliko je hitno ponovo uspostaviti stabilnu operaciju spasavanja na moru i kredibilne zakonske puteve do Evrope. U suprotnom će ljudi u potrazi za sigurnošću nastaviti da nestaju u moru“ rekao je Antonio Gutereš, Visoki komesar UN za izbeglice. „Međutim, ona isto tako ukazuje i na potrebu za sveobuhvatnim, evropskim pristupom rešavanju ključnih razloga koji vode toliko veliki broj ljudi do tragičnog kraja. Nadam se da će EU biti dorasla zadatku i potpuno preuzeti odlučujuću ulogu da spreči ovakve tragedije u budućnosti.“
UNHCR zagovara hitnu reakciju Evropske unije u pogledu rešavanja izazova sa kojima se suočava hiljade ljudi koji rizikuju sopstvene živote da bi našli sigurnost u Evropi.
UNHCR je podneo sveobuhvatni skup predloga, uključujući i snažnu operaciju potrage i spasavanja, kao i uverljive zakonske puteve do sigurnosti – poput preseljenja u treće zemlje, humanitarnih viza i intenziviranog spajanja porodica.
Do sada je više od 35.000 tražilaca azila i migranata stiglo brodovima do južne Evrope a – u slučaju potvrde broja žrtava – blilzu 1600 je poginulo tokom 2015. godine. U 2014. godini, približno 219.000 osoba prešlo je Sredozemno more, a 3.500 života je izgubljeno.
Republika Srbija je takođe svedok naglog porasta broja tražilaca azila na svojoj teritoriji: sa 5.066 lica u 2013. godini, preko 16.490 u 2014. godini, do približno 9.000 tražilaca azila u prva tri meseca 2015. godine. Više od 90% ovih lica dolazi iz zemalja koje stvaraju najveći broj izbeglica poput Sirije, Avganistana ili Eritreje. Ovim tempom, broj tražilaca azila u Srbiji mogao bi dostići 50.000 do kraja ove godine. Kao i druge zemlje u Evropi, Srbija se suočava sa izazovom da pruži ovim izbeglicama zaštitu i pomoć koja im je potrebna i spreči humanitarni problem na svojoj teritoriji. UNHCR u Srbiji spreman je da pruži pomoć vlastima u Srbiji pri uspostavljanju funkcionalnog azilnog sistema.
Godinama, migrantska trasa preko Centralnog mediterana je bila važna ulazna tačka za ilegalne migrante u EU, pa je, na primer, u 2008. godini skoro 40.000 nih je otkriveno, uglavnom u blizini Lampeduze i Malte. To su bili uglavnom državljani Tunisa, Nigerije, Somalije i Eritreje.
Međutim, ovaj pokret ljudi zaustavio se potpuno u 2009. godini, nakon što je italijanska vlada potpisala bilateralni sporazum sa Libijom.
To se promenilo u 2011, kada je erupcija građanskih nemira u Tunisu i Libiji u 2011. pokrenula masivni i brz rast broja migranata duž ove trase kojih je te godine bilo više od 64 000.
Od januara do marta te godine više od 20.000 Tunižana stiglo je na malo italijansko ostrvo Lampeduza. To su uglavnom bili ekonomski migranti čija je namera bila da se stigne u Francusku u potrazi za poslom. Taj broj je pao za 75 odsto u drugom kvartalu te godine kao rezultat sporazuma potpisanog između Italije i Tunisa o repatrijaciji.
Od marta do avgusta 2011. godine, međutim, više od 40.000 podsaharskih Afrikanaca stiglo je u Lampeduzu i, u manjoj meri, na Siciliju i Maltu. Mnogi su silom proterani od strane Gadafijevog režima. Većina ovih migranata podnela je zahtev za azil u Italiji.
Sa padom Gadafijevog režima u avgustu 2011. godine, migracioni pritisak pao skoro u potpunosti, i u 2012. ostao veoma nizak, ali sledeće godine beleži se novi talas izbeglica u pretrpanim čamcima iz Libije.
Dramatični uslovi pod kojima su ti ljudi putovali bili su posebno vidljivi u oktobru 2013, kada je 366 migranata izgubilo život u blizini Lampeduze kada je njihov brod odjednom potonuo.
U 2014. preko centralnog Mediterana u Italiju je došlo više od 170.000 migranata. Mnogi migranti krenuli su iz Libije, gde su nedostatak vladavine prava i elementarnog sprovođenja zakona omogućili da se rašire krijumčarske mreže. Sirijci i Eritrejci, ali i brojni Afrikanci dolazili su iz subsaharskog regiona.
Sve veći broj migranata iz Severne Afrike i doveo je do povećanja broja ljudi koji su stradali na moru. Prema podacima UNHCR, u 2014. oko 3.500 migranata izgubilo je život prilikom prelaska Mediterana.
Siromašni ljudi iz podsaharske Afrike ranije su putovali u Libiju da bi našli posao, ali građanski rat u toj zemlji primorava ih da potraže posao u Evropi. Migranti iz Nigerije u pretovarenim kamionima prelaze preko Sahare da bi se domogli Libije, gde su izloženi rizicima zbog brezvlašća, ucena i torture od strane raznih milicija, a ponekad čekaju u koncentracionim kampovima dok ne plate za nastavak puta. Sirijske izbeglice koje nisu mogle da dobiju vize u susednim zemljama često lete do glavnog grada Sudana Kartuma, pa otuda putuju za Libiju. Druga ruta vodi preko Kaira.
People from impoverished sub-Saharan countries traveled previously to Libya to find work, but the civil war is forcing them to seek work in Europe.
(Izvor: Rising Toll on Migrants Leaves Europe in Crisis; 900 May Be Dead at Sea, NYT )
U 2012. godini, bilo je skoro 33.000 zahteva za azil koje su podneli građani pet zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija), ili 53% više nego u 2011. godini. Skoro petina njih je albanske nacionalnosti. Često su korišćeni falsifikovani dokumenti o ulazu i izlazu.
Tokom ovog perioda, skoro 20.000 migranata ilegalno je prešlo mađarsko-srpsku granicu i skoro svi su zatražili azil nakon prelaska. Prelazili su ne samo stanovnici Kosova, srpski državljani već i državljani Pakistana, Avganistana, Alžira, Maroka, i podsaharski Afrikanci, od kojih su mnogi boravili u Grčkoj pre putovanja.
Među mnogim uzrocima iznenadnog povećanja tog broja migranta bila je promena u mađarskom zakonu o migraciji i azilu uvedena u januaru 2013. koja dozvoljava da oni migranti koji su podneli zahtev za azil bivaju upućeni u prihvatne centre koje su mnogi od njih ubrzo napustili.
U junu 2013. između Mađarske i Srbije prtelazilo je oko 130 migranata svaki dan. U julu 2013. mađarske vlasti su izmenile zakon o azilu koji je predviđa da budu poslati u pritvor oni na koje se posumnja da zloupotrebljavaju sistem i i ojačale su svoje kapacitete granične kontrole. Ove mere doprinele su da drastično pada broj ilegalnih prelazaka u ovoj pograničnoj oblasti u drugoj polovini 2013. godine.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
