Intervju: Goran Ješić
Bredliju Meningu osumnjičenom da je omogućio curenje tajnih američkih dokumenata preko Vikiliksa preti smrtna kazna ili doživotna robija
Kvaka «u Sibir, ne na smrt», koja zavisno od mesta zareza u rečenici znači osudu na smrt, ili slanje u Sibir ovih dana preti američkom 22-godišnjem vojniku po ugovoru Bredliju Meningu. To je onaj obaveštajni analitičar koji je služeći u Iraku 2007. omogućio da procuri 620.000 američkih zaštićenih diplomatskih i vojnih dokumenata. On je već osam meseci zatvoren u samici teško čuvanog vojnog zatvora mornaričke baze Kvantiko (Quantico marine base) u Virdžiniji. Sada se suočava sa još 22 tačke optužbe, pored 12 optužbi iznetih protiv njega u maju prošle godine. Bredlija optužuju da je stavio neautorizovani softver na vladine kompjutere da bi skinuo zaštićene informacije i učinio ih dostupnim neprijatelju. Po američkim vojnim zakonima (Article 104, Uniformed Code of Military Justice –UCMJ, 134, UCMJ, itd) za takvo delo zaprećena je i smrtna kazna. Vojne vlasti, međutim najavljuju da neće tražiti smrtnu kaznu za Bredlija, kome, u tom slučaju, ako mu bude suđeno i ako bude osuđen, preti doživotna robija.
Meningov advokat Dejvid Kumbs očekuje da će njegov klijent biti saslušan u maju ili junu, da bi se utvrdilo da li vojni tužilac ima dovoljno dokaza da bi osumnjičeni vojnik bio zadržan u zatvoru.
Vojni tužioci Meningu stavljaju na teret obelodanjivanje 380.000 dokumenata iz baze podataka o ratu u Iraku, 90.000 dokumenata iz baze podataka o ratu u Avganistanu, 250.000 dokumenata iz diplomatske baze podataka američkog stejt departmana, 75 tajnih depeša američkog stejt departmana. Vikiliks je do sada objavio deo dokumenata pod nazivom Irački ratni protokoli (the Iraq War Logs) i Avganistanski ratni dnevnik (the Afghan War Diary), i neke od tajnih depeša stejt departmana slatih tokom prethodnih pet decenija. Među procurelim dokumentima je i video-zapis iz 2007. na kome se vidi helikopterski napad u Iraku u kome su ubijena dva saradnika agencije Rojters.
U jednom blogu u društvenoj mreži za podršku (Courage to Resist) uz sliku uhapšenog vojnika Bredlija preko koje je stavljen tekst ISTINA = SMRT, Džef Peterson piše da je ironično da može biti pogubljen, ili da provede život u zatvoru, jedan Amerikanac zato što je «duvao u pištaljku» (whistleblower) mada milioni Amerikanaca, i još veći broj ljudi širom sveta, jasno razumeju doprinos Bredlija Meninga ne samo širenju slobode informisanja, veći bukvalno i slobodi samoj. Peterson dodaje da je Bredli Mening doprineo rušenju autokratskih režima na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi.
Javnost se inače manje bavila sudbinom Bredlija Meninga nego sudbinom osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža kome po odluci suda u Velikoj Britaniji pretstoji izručenje Švedskoj zbog optužbi za silovanje.
Bredli Mening je rođen u Oklahomi, pre 22 godine, njegova majka Suzan je Velšanka, Bredlijevog oca Brajana srela je dok je služio vojsku blizu Haverfordvesta.
Meningovi su se preselili u Vels 2001. Kada je Bredli imao 13 godina njegovi roditelji su se razveli. Ljudi koji ga znaju iz škole kažu da je bio usijana glava i zlostavljani kompjuterski zanesenjak.
Kad je napustio školu, Mening je otišao u Ameriku. U Njujorku je sreo Tilera Votkinsa, muzičara koji je, kako piše Gardijan, postao njegov dečko, a preko koga je došao u kontakt s društvom kompjuterskih programera u Bostonu.
Bredli se pridružio vojsci, a kad je poslat u Irak, našao se u prilici da mu budu dostupne zaštićene mreže 14 sati dnevno, sedam dana u nedelju toku više od osam meseci.
Jedan prijatelj ga je, dok su komunicirali zaštićenim porukama pitao ima li nekih skandala u tim depešama, a on je odgovorio da toga ima toliko da je nemoguće da čovek pročita. Bio je ogorčen ponašanjem pojedinaca u vojsci i u dokumentima. Jednom prijatelju je pisao da želi da ljudi saznaju istinu, bez obzira ko su oni. Na pitanje šta će raditi ako ga otkriju, on je u zaštićenoj prepisci s jednim prijateljem odgovorio takozvanim emotikonom :'(
Mening je „razvio odnose“ sa Džulianom Asanžom iz Vikiliksa, ali je zaključio da je ovaj nedostižan. Znao je o njemu samo što on kaže, a to znači veoma malo («Doći će on kod vas…»). Trebalo je da prođu meseci da bi potvrdio da je osoba s kojom komunicira – Asanž.
Mening se, piše Gardijan, za vreme vojničkog dopusta vratio u Boston u januaru 2010. Društvo njegovih prijatelja je već bilo predmet istrage federalnih agenata pod sumnjom da omogućuju curenje podataka, što su oni negirali. Kratko po povratku i Irak poslao je prvi dokument Vikiliksu. Bredli Mening će prvog decembra 2010. u vojnoj bazi u Virdžiniji početi svoj 189. dan u zatvoru. Preti mu vojni sud i 52 godine zatvora. Nema dovoljno novca da plati odbranu koja bi mogla koštati oko 130.000 dolara. U njegovo ime fond «Hrabost da se odupre» (Courage to Resist Fund) sakupio je do sada 90.000 dolara od donatora i prodaje majica i torbi „Free Bredli Mening“.
Njegova majka Suzan, živi u modernoj kući s terasom u Haverfordvestu, koja je početkom godine postala centar istrage FBI.
Šeron, sestra Suzan Mening, opisuje kako su ti ljudi u crnom za koje misli da su agenti FBI ispitivali njenu sestru tek što je izašla iz bolnice posle serije moždanih udara.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
