Tito, 1892–1980

Od smrti Josipa Broza Tita 4. maja navršiće se punih trideset godina. Gotovo ništa od njegovog životnog dela nije preostalo. Federalna država koju je stvorio u Drugom svetskom ratu i na čijem čelu je bio trideset pet godina, krvavo se raspala po svojim etničkim granicama. Od komunističkog pokreta i samoupravnog socijalizma koji je gradio, nije ostao ni kamen na kamenu. A nacionalna nezavisnost i suverenost sada su još samo mutna sećanja na celokupnom prostoru protektorata i poluprotektorata bivše Jugoslavije.

Tokom trideset godina od Titove smrti vidljivo i opipljivo se menjao stav javnosti o njemu. Početkom osamdesetih bio je deifikovan; deset godina kasnije satanizovan; nakon dvadeset godina o njemu se govorilo sa nostalgijom; danas kao o velikoj istorijskoj ličnosti. U toku te tri decenije, izgovaranje punim ustima „Drug Tito“ zamenilo je kroz zube proceđeno „Broz“, a ovo opet „Tito“ ili „Maršal“ uz setan osmeh.

Kako vreme odmiče, Titovo doba izgleda kao idiličan period stabilnosti, napretka i sigurnosti u kome su deca bolje živela od svojih roditelja i kada se znalo šta je red. Sećanja savremenika mahom su pozitivna, srednjoj generaciji sve to izgleda kao mutna i paperjasta uspomena iz detinjstva, kada još ništa u životu nije krenulo naopako, a dvadesetogodišnjacima poput bajkovitih priča iz davnine.

Bez velikog napora, naravno, danas se kao na dlanu vidi šta je sve u Titovom dobu bilo loše i pogrešno. Bilo je to vreme u kome su građani, tretirani kao politički maloletnici, društveni problemi i nacionalne frustracije, gurani pod tepih, a prava i slobode koje sa sada podrazumevaju – nezamislive. Bilo je svega: i nepravde i licemerja i policijskog nasilja i režimske osionosti i političkog voluntarizma. U toj vlasti bili su ugrađeni svi uzroci njene propasti.

Sve to je dobro poznato i ne predstavlja problem. Reč je o nečem drugom. A to je činjenica da su svi oni koji su bili na vlasti posle Tita jednostavno podbacili, i to debelo. Tri decenije nakon njegove smrti veći deo bivše Jugoslavije muči se i grči poput kakvih evropskih parija. Brojna pitanja iz Titovog doba i danas su nerešena, a otvorena su i mnoga druga s kojima on nema veze.

U trenutku Titove smrti ugled u svetu, samopoštovanje i odlučivanje o svojoj sudbini svih onih koji su živeli od Vardara do Triglava bili su neuporedivi sa ovim danas; tog 4. maja 1980, uprkos krupnim i brojnim problemima, nada i vera da su normalan život i razvoj mogući bile su veće nego ikada potom. Zbog svega toga, Josip Broz Tito je i dalje neprikosnoven u kolektivnoj svesti i pamćenju.

„Vreme“ ovu godišnjicu obeležava objavljivanjem postera sa Titovim likom, dimenzija 55×82cm i kratkom hronologijom njegovog života. Poster će biti dostupan u štampanom izdanju koje će se naći u prodaji od četvrtka 29. aprila 2010.