Tijanićevo otvoreno pismo Nikoliću

.

Poštovani gospodine Predsedniče,

Dobri običaji nalažu, pre nego što se obratim merodavnim srpskim i evropskim institucijama, da zatražim odgovore od Vas, kao osobe izabrane da brine o poretku u malaksaloj Srbiji.

Zašto za Radoslava Pavlovića, darovitog pisca a vašeg novoustoličenog „kulturnog“ savetnika, ne vrede moralna načela po kojima državni činovnici ne smeju da iznose neistine, falsifikate, neargumentovane političke sudove, samovoljno proširuju svoja ovlašćenja ili organizuju medijske hajke?

Uživa li on zaštitu Vašeg Kabineta i pravni imunitet kad, kao autolicencirani srbomer, podstiče razliku među Srbima ispravne genetike i nas, srpskih mutanata, sa Kosmeta? Je l’ to početak nečega što ne znamo kako će se završiti? U brojnim medijskim najavama – šta će sve, čim sedne u moćnu fotelju savetnika, da uradi Savetu RRA, Upravnom odboru i generalnom direktoru RTS-a – Vaš kulturnjak me, rasistički, obeležava složenom, višeznačnom formulom „nesrećnik iz Podujeva“?! Očigledno, mesto rođenja mene rasno diskvalifikuje da, posle Mitevića i Milanovića, budem treći generalni direktor srpske televizije poreklom sa Kosmeta. Mali je problem što, sasvim zakonito, ja to već jesam. Osam godina. Ne baš najbolji direktor. Ali, ne baš najgori.

Istini za volju, nisam rođen u Podujevu. Ali, zahtevam da Pavlović prema meni postupa kao da jesam. Da vidim šta će da mi uradi tim povodom. Daću mu i sam neke „niske“ ideje. U tom srpskom gradiću, na nekadašnjoj srpsko-turskoj granici, jesam proveo prvih osam godina života. Predivnih. Postao sam „plovan“ u reci Lab. Lab je, za neupućene, opevan u više globalnih deseteračkih hitova sa poznatog albuma „Kosovski ciklus“. Kršten sam u Visokim Dečanima. Tačno na polovini prošlog veka. Sve to zahvaljujući dedi koji se, sa topličkom braćom, iz naše Ivan-kule, sa brda iznad Kuršumlije, u akciji „Osvetimo Kosovo“, sručio dvanaeste godine na Podujevo. Kad je već imao zalet, nije stao do Kumanova. Šta me u navedenom, po standardima Vašeg savetnika, čini Srbinom druge klase?

Pouzdano znam da Vi, Predsedniče, ispravno držite da su svi Srbi i Srbija cela, bar lečka, rođeni na Kosmetu? Zašto smo onda za Vašeg Pavlovića, mi samo „pieds noirs“ („crna stopala“), kako su Francuzi nazivali bele sunarodnjake izbegle iz Alžira? Kolika je, u procentima, arijevska prednost Srba poput Pavlovića rođenih, pretpostavljam, u okolini vinski obdarenog Aleksandrovca?

Predsedniče, Vaša javna, tačna, hrabra i hvale vredna ocena, data u prvom televizijskom razgovoru posle preuzimanja najviše dužnosti – „RTS je bio najprofesionalniji i najpošteniji medij tokom predizborne kampanje“, daje mi za pravo da Vas pitam: da li Vaš savetnik, daleko bilo, ovim poništava Vaše ocene? Ili, na svoj prvi radni dan, direktno polemiše sa Vama? Da li je, u tom slučaju, Pavlović samo Vaš kulturološki savetodavac ili predstavlja, kako sam veruje, ispupčeni „komad“ predsednika, što ga čini autonomnim političkim faktorom zaduženim za ustrojstvo i kontrolu kulture, medija, institucija, kadrovsku politiku, Ministarstvo kulture?

Jesu li najave smena, hajki, pretnji, sejanje straha i neistina, gomila samokandidata za funkciju koja (još) nije slobodna, posledica nečijih neutaženih ambicija, naplata bliskosti sa Vama, ljutnja zbog traženih a neisplaćenih honorara, opijenost i ambicijom, draž krčenja prečica kroz zakone ili brutalni politički pritisak usmeren, slutim, na budžet RTS-a od nedovoljnih 70 miliona evra?

Koji član Ustava ovlašćuje Vašeg savetnika da, još pre stupanja na dužnost, bahato, netačno i suprotno svim zvaničnim izveštajima ovlašćenih institucija, ocenjuje krajnje negativno rad Saveta RRA, Upravnog odbora RTS-a i generalnog direktora Javnog servisa? Koji zakon dozvoljava Pavloviću da, zaogrnut pozajmljenim autoritetom Vašeg položaja, najavljuje promene za koje nije nadležan ili deli Srbe po mestu rođenja? Ali, gde god da je rođen budući direktor, kroz godinu i po dana, ostavljam njemu neporecivo nasleđe.

Javni servis Srbije jedan je od najuspešnijih servisa u Evropi. Nema krize gledanosti, nema manjka poverenja građana. Ali država, svesno i temeljno, finansijski potapa RTS –porezi su 22 miliona evra godišnje ili sve što marketing zaradi. Dve srpske vlade odlagale su, do danas, svaku interventnu pomoć i promenu neprimenljivih zakona. U ovom trenutku, Srbija ne ispunjava elementarni evropski standard odnosa države i javnih servisa.

Možda je doboš savetnika Pavlovića samo brutalna najava kako država neće ispuniti svoju obavezu i – u dubokoj ekonomskoj krizi i razumljivom padu pretplate, neće svom javnom servisu obezbediti dovoljan i stabilan izvor finansiranja. Ili će, pak, takvu pomoć uslovljavati ispunjavanjem kadrovskih, političkih i uređivačkih zahteva.

U tom slučaju, gospodine Predsedniče, razumećete neizbežnost da se Javni servis obrati srpskom pravosuđu, nadležnim institucijama za kontrolu rada i zaštitu RTS-a, te OEBS-u i Evropskoj komisiji, sa pitanjem – da li je Vaš savetnik u celosti oslobođen štetnog uticaja srpskih i evropskih zakona? U boljem ishodu, biće to, slutim, samo tužni abortus umišljenog savetničkog pokušaja da sebe prikaže kao vlasnika ljudskih sudbina i važnog samozvanog proroka zlokobnih vremena?

No, iskustvo mi nalaže opreznost: ako je prorok Pavlović u pravu, ako je oslobođen zakona kad i stida, ponoviću retorsko pitanje upućeno Vama: Šta to onda, Predsedniče, počinje u Srbiji i kako će se završiti.

Beograd, 16. avgust 2012.

Aleksandar Tijanić

Šta je Pavlović rekao Vestima o TIjaniću, RTS-u i RRA

SVETNIK PREDSEDNIKA: Radoslav Pavlović

8. juna 2012: „Ne bi me čudilo da očekuje da ja stisnem petlju da pritisnem Nikolića da ga pozove…“

I, šta se dogodilo, zašto se nije započelo sa snimanjem (serije o Kralju Aleksandru za koju je scenario pisao Pavlović, prim red.)?

– E, onda je moj drug Saša Tijanić promenio politiku. Ja sam član Srpske napredne stranke u kojoj sam predsednik Saveta za kulturu. Sad Tijanić procenjuje da li je mudro da dovede do kraja vlastiti ideju! Prolongira, eskivira, izbegava me, čeka da vidi da li je zgodan trenutak. Jeste, tema serije su Srbi, ali da li je zgodno da je u to upleten funkcioner SNS-a, to jest ja?! Amatersko i krajnje neprofesionalno ponašanje! Sve je spremno, samo treba da potpiše protokol i kaže – snimajte.

Hoćete da kažete da je serija žrtva politike?

– Sve je danas žrtva politike. Krenule su političke ucene, doduše neizgovorene. Pretpostavljam da Tijanić čeka da vidi šta će biti sa Vladom. Ne bi me čudilo da očekuje da ja stisnem petlju da pritisnem Nikolića da ga pozove. Nema veze što to ne bi bilo dostojno ni predsednika države, ni direktora Javnog servisa. Eto, čekamo da direktor, moj drug Sale Tijanić, trguje i istrguje sa kim već treba, da preživi ili ne preživi. Gazda Sale je na RTS-u vlasnik svega – kamera, sijalica, stepeništa u zgradi televizije, tako da bez njega ne mogu ništa. Uglavnom, sve je tuga i jad.

25. jula 2012: „Prvo da vidimo šta ćemo da radimo sa ovim nesrećnikom Tijanićem iz Podujeva…“

– Posle moje priče o seriji u „Vestima“ u RTS-u je osnovana radna grupa sa zadatkom da ispita ceo slučaj. Ustalasalo se! Dobio sam listu sa 12 pitanja na koja je trebalo da odgovorim. Da li je projekat naručen, ko je pismeno ili usmeno izjavio da je serija odbijena. Koješta! Nisam odgovorio na to, ali sam napisao izjavu o tome kako su stvari tekle. Napisao sam i koji jubileji uskoro slede, a za koje RTS nije spremio ama baš ništa…

Da li je snimanje serije postalo izvesnije?

– Ne! Pošto sam postao predsednik Saveta za kulturu u SNS-u Tijanić mi je rekao: „Kao pisac si odličan, kao političar si ništavan!“ Rekao mi je da pazim da u seriji o Aleksandru koja govori o ogromnim gubicima srpskog naroda, koju je on naručio i u kojoj su glavni junaci vojnici, ne bude previše uniformi?! Jer, previše uniformi može da iritira regiju, a oko nas ima nacija koje taj rat nisu dobile, pa da ih ne sekiramo.

Hoćete li sa novim ministrom kulture Bratislavom Petkovićem koji je iz vaše stranke moći da pogurate seriju?

– Ne znam, prvo da vidimo šta ćemo da radimo sa ovim nesrećnikom Tijanićem iz Podujeva. Situacija u RTS-u je užasno loša, a za to neko mora da preuzme odgovornost. Javni servis je u ogromnim dugovima, nema plata i situacija je toliko dramatična da će kuća možda stati. To je kao da se svesno ili nesvesno zaustavi Dunav. Pomisao da RTS ne postoji je nedopustiva, zlikovačka. U svoje ime mogu da kažem da Tijaniću nije mesto u RTS-u. Šta će na to reći Vlada, to je druga priča.
…

Kako da narodna muzika dobije više prostora, jer i to je stvar nacionalnog identiteta?

– Znate šta – polovina problema u Srbiji potiče od toga što se oni koji su u obavezi, ne pridržavaju zakona i propisa. Svako ko je dobio nacionalnu frekvenciju ima obavezu da propagira i muziku koja je deo našeg nacionalnog identiteta, ali to ne radi. Ovi Titovi pioniri, zbirka komunista i ultrakomunista koja drži RRA, računajući i uvaženog vladiku koji je veći komunista i od Kardelja, ne čini ništa. U projektima za dobijanje frekvencija sve lepo piše – koliko čega treba da bude zastupljeno u programima…

Izvor: www.vesti-online.com