Teška železnička nesreća u Španiji

Dopunjeno 29. jula

Najmanje 79 osoba poginulo a 160 povređena kada je voz iskliznuo sa šina je na vijaduktu kod Santjaga de Kompostela glavnog grada Galicije u sredu 24. jula u 20.41 po lokalnom vremenu.

Na mestu najteže železničke nesreće u Španiji u poslednje četiri decenije stigle su brojne ekipe Hitne pomoći, a spasioci su pokušavali da iz prevrnutih vagona izvuku preživele. Oko smrskanih vagona ležala su tela poginulih prekrivena ćebadima. Iz džepova poginulih punika čula se zvonjava mobilnih telefona. U izveštajima se scena nesreće poredi s Danteovim paklom.

Region nesreće obezbeđuje 320 policajaca koji su uključeni u spasavanje. Apelovano je na dobrovoljne davaoce krvi zbog velikog broja povređenih kojima je potrebna transfuzija. Mnogo građana je pohrlilo u bolnice da da krv.

U gradu Santjago de Kompostela mobilisane su sve bolnice radi pružanja pomoći.

Španski premijer Marijano Rahoj, koji je rođen u gradu Santiago de Kompostela, sazvao je vanrednu sednicu vlade.

To je bio ekspresni voz koji je išao na liniji Madrid – Ferol (grad na severozapadu Španije) i vozio putnike na galicijsku obalu. Incident se dogodio na ulazu u grad Santjago de Kompostela, glavni grad Galicije – mirni grad u kome je zavladao šok.

Voz je iskočio je iz šina u predvečerje hrišćanskog festivala koji se još od srednjeg veka održava u tom starom gradu na koji su putovale hiljade hodočasnika. U vozu je bilo 248 putnika.

Nije poznat uzrok zbog koga je svih 13 vagona izletelo iz šina, a nekoliko se prevrnulo, dok je u jednom vagonu izbio požar. Svedoci navode da se prvo čula jaka eksplozija, posle čega je voz iskočio iz šina. Španski list El Pais piše da su vagoni izleteli takvom silinom da je jedan vagon bačen pet metara sa šina i preleteo preko jednog zida pored reda kuća. Nekoliko vagona je u potpunosti uništeno. Jedan automobil koji su vagoni zakačili odleteo 15 metara s puta.

U oblasti nesreće železnička linija oštro krivuda i brzina je ograničena na 80 km/h, a voz je, prema prvim izveštajima posle nesreće, išao brzinom većom od 160 km/h, po nekim medijima možda i svih 190…

List El Pais citira tehničare koji kažu da nije moguće znati kojom brzinom je moguće prevazići tu krivinu bez iskliznuća. Krivina je konstruisana da obezbedi udobnost putnika, njen nagib se određuje tako da putnik ne primetiti previše inerciju krivine, a sama margina sigurnosti je veoma velika. Oni ističu hipotetički, da voz ne bi trebalo da iskoči iz šina na toj krivi pri brzini od 190 km/h, ako drugi faktori ne pomognu. Kočenje na pogrešnom mestu na primer, kao u automobilu, može doprineti da se kompozicija vagona dodatno destabilizuje. Na video snimku se inače vidi da prvo iskače drugi vagon. U toj kompoziciji to je putnički vagon, a pre njega su lokomotiva i vagon s gorivom i opremom koji su teži…

Voz koji se prevrnuo ima tri vrste kočnica – hidrauličnu kočnica koja deluje na točkove svih vagona; osim toga, električni motor se ponaša kao kočnica voza, bez trenja na kočione diskove, ali smanjenjem broja obrtaja osovine traktora; konačno, motor nosi drugi hidraulični pojačivač kočenja („ručnu kočnicu“, kako je definisano od strane tehničara) koji bi mogao da se aktivira u hitnim slučajevima. Ta ručna kočnica po svojoj moći bi mogla destabilizuje celu kompoziciju. Sistem ima kontrolni mehanizam kojim se voz automatski zaustavlja ako vozač izgubi svest. Mašinovođa treba da povuče ručicu na svakih 15 ili 20 sekundi, ako to ne učini, kočnica voza se uključuje automatski.

Španski list El Pais piše da su od četiri člana posade dvojica preživela, a jedan od živih mašinovođa, koji je i sam lakše povređen rekao je policiji da je oštro ušao u krivinu. El pais izveštava, pozivajući se na istragu da je mašinovođa prilikom ulaska u krivinu rekao : „Ja sam na 190! „. Jedan od dvojice mašinovođa je, kako piše list La Voz de Galicia, posle nesreće telefonirao (verovatno železničkom kontrolnom centru): „Iskliznuće! Šta da radim, šta da radim!“

Dvojica preživelih mašinovođa voza priključili su se onima koji su spasavali nastradale putnike.

Španska železnička kompanija RENFE, i agencija za održavanje pruga ADIF započele su istragu zajedno sa španskim državnim organima. Jedan zvaničnik RENFE saopštio je da je voz kasnio pet minuta, što pojačava hipotezu da je uzrok nesreće prebrza vožnja. El Pais citira jednog inženjera ADIF-a koji smatra da je malo verovatno da je samo neprilagođena brzina uzrok nesreće i da mora da je postojao još neki uzrok.

Iskliznuće tako brzih vozova može da izazove i naoko nevidljiv kvar. U nesreći kod mesta Ešede u Donjoj Saksoniji u Nemačkoj 3. juna 1998. 101 putnik je nastradao a 88 je povređen kada je iskliznuće voza na skretnici uzrokovala naprslina u jednom točku usled zamora materijala. Na nesreću tada je nakon iskliznuća došlo i do sudara s drugim vozom.

Kvar na šini, odnosno skretnici se pominje kao mogući uzrok teške nesreće prepunog inter siti voza koji je iskočio iz šina u stanici Bretinji – sur-Orž blizu Pariza 13. jula kada se zbog iskliznuća, kompozicija podelila na dva dela, od kojih je jedan udario u platformu stanice. Šestoro ljudi je poginulo na licu mesta, a više od 190 ljudi je povređeno.

Španski zvaničnici tvrde da je železnička infrastruktura (donji stroj) u toj oblasti rekononstruisana i da je u dobrom stanju, a da je reč o savremenom vozu. Brzina koju može da dostigne voz koji se prevrnuo je 250 kilometara na sat (mada vozovi nikada ne dostižu tu brzinu).

Železnička pruga je tehnički usaglašane sa evropskim sistemom signalizacije (European Rail Traffic Management System ERTMS), koji podrazumeva da senzori duž pruge prikupljaju podatke o kretanju voza koje radiofarom šalju u kompjuter lokomotive i automatski se usporava voz kada je to potrebno. Krivina na kojoj se desila nesreća je zapravo rekonstruisana konvencionalna pruga koju koriste i obični vozovi malih brzina i ima stariji sistem signalizacije ASFA (Anuncio de Señales y Frenado Automático). Dakle, na četiri kilometra pruge kod Santjaga, gde se u dogodila nesreća, ti ERTMS uređaji za usporavanje nisu postavljeni. Zapravo na toj fatalnoj krivini Grandiera iza tunela se prelazi s jednog kontrolnog sistema na drugi, što je po nemačkom Špiglu moglo da zbuni mašinovođe (možete videti žematski prikaz nesreće na slici broj 4. u fotogaleriji desno. ERTMS sistem je kalibrisan za brzine od 200 km/h a brzina voza u trenutku nesreće je bila 190.

Zvaničnik železmičke kompanjie izjavio je za TV Antena 3 da je mašinovođa 60 puta prolazio tačku i da bi trebalo da liniju zna napamet. Trebalo je, po toj verziji da zna da mora da počne da smanjuje brzinu četiri kilometra pre mesta nesreće (voz je tu razdaljinu prešao za 57 sekundi). Naime, do takozvanog 80-og kilometra instalisan je sofisticiraniji ERTMS sistem kontrole za brzine reda veličine 200 km/h, pri kojima mašinovođa nije u mogućnosti da blagovremeno reaguje na signale, a nesreća se desila na tački 83,8. na kojoj je trebalo da radi ASFA sistem, koji podrazumeva aktivniju ulogu mašinovođe pošto se pretpostavlja da voz mora da uspori da bi stao u stanici.

Evropski komesar za transport Sim Kalas je posle nesreće u Španiji ponovio zahtev da se na železničkoj mreži u EU u narednim godinama uvede sistem za automatsko usporavanje vozova (ERTMS). Španski zvaničnici su posle izjavljivali da nosioci „određenih interesa“ pokušavaju odgovornost za nesreću pokušavaju da prebace na sistrem kontrole u Španiji koji je po njihovim rečima veoma siguran.

Reč je o brzom inter-siti vozu tipa Alvia, kakvi u Španiji saobraćaju na linijama Madrid – Gihon, Madrid – Santander, Madrid – Bilbao, Madrid – San Sebastián-Irún, Alikante – Madrid-Gihon.

To je prva ozbiljna nesreća na španskim brzim prugama. Španija je investirala mnogo novca u železničku infrastrukturu (45 milijardi evra, 10 miliona evra po kilometru) i po madridskim izvorima koje citira BBC ima siguran železnički saobraćaj. Ako bi se istragom pokazalo da je uzrok nesereće tehnički kvar, to bi moglo da ugrozi reputaciju Španije i bila bi ugrožena njena železnička industrija koja izvozi opremu (5 milijardi dolara godišnje) i radi ili ugovara megaprojekte širom sveta (Kazahstan, Rusija, Saudi Arabija, Brazil, itd).

Španski ministar unutrašnjih poslova izjavio je da je isključena mogućnost terorističkog napada. Spoksmen regionalne vlade potvrdio je da je uzrok nesreće iskliznuće iz šina, ali mnogi se prisećaju bombaškog napada na voz u Madridu 2004. u kome je stradala 191 osoba.

Poslednja železnička nesreća takvih razmera u Španiji desila se 1977. kada je 77 osoba poginulo pri iskliznuću iz šina voza u Andaluziji na jugu.

U Španiji je bilo nekoliko teških železničkih nesreća posle 2000. U Viladi 2006. voz je iskočio iz šina i poginulo je šestoro, u Valensiji 2006. poginule su 43 osobe u nesereći metroa, u julu 2003. u mestu Činčila poginulo je 19, a u Taragoni u Kataloniji 2002. u sudaru vozova stradalo je četvoro, a povređeno 80 putnika.

Vreme 1178. na kioscima u četvrtak 1. avgusta 2013.

Više na stranici Francisko Hose Garzon Amo na krivini Grandijera
, Vreme 1178. od 1. avgusta 2013.