Svetski kup: Dan velike pobede

Čudo se dogodilo. Srbija je pobedila reprezentaciju SR Nemačke rezultatom 1:0, golom Jovanovića u 37. minutu utakmice. Bio je to klasičan napad srpske reprezentacije. Krasić je probio s desne strane, centrirao na drugu stativu, Žigić je odigrao povratnu loptu u protivnički peterac, Jovanović je nekako primio na grudi i iz poluvoleja postigao gol.

Da je ovako igrala protiv Gane, pre pet dana, Srbija bi se već plasirala u osminu finala svetskog kupa.

Ko je junak ove utakmice? Nije to ni strelac Jovanović, ni Stanković koji je najviše pretrčao, ni Ninković koji je dok je igrao presekao najviše protivničkih lopti. Junak je najosporovaniji srpski reprezentativac – golman Vladimir Stojković koji je odbranio penal Podolskom u 60. minutu utakmice.

Nemci su od 36 minuta igrali s igračem manje jer je zbog parnog žutog kartona isključen Miroslav Klose. Minut posle Srbija je dala gol, a Nemci su tek tada pritisli pokazujući izuzetno snažan sportski duh i odličnu fizičku pripremljenost. S igračem manje održali su posed lopte u svoju korist sve do kraja utakmice.

Penal je inače skrivio Vidić na gotovo identičan način kao i Kuzmanović na utakmici s Ganom. Visoko podignuta ruka u skoku. Srbija je posle pogodila stativu (šut Jovanovića u 66. minutu) i olizala prečku s gornje strane (Žigić glavom u 73. minutu).

Kuzmanović za koga se verovalo da će posle nestretnog penala protiv Gane, zbog razloga psihe, biti van tima bio je u startnoj postavi. On, Ninković i Stanković odigrali su odlično celu utakmicu. Nije, u stvari, bilo slabe tačke u timu. Svi koji su izašli na teren srčano su se borili protiv razgoropađenih Nemaca.

Utakmica je bila napeta, sudija je imao uravnotežene kriterijume mada je bio prestrog u kvalifikaciji prekršaja. Bilo je to divno popodne za srpski fudbal na stadionu u Port Elizabetu. Posle 46 godina, i pobede Jugoslavije nad Nemačkom u Čileu, identičnim rezultatom, Srbija je pobedila u svom prvom zvaničnom meču sa osvajačem svetske krune i jednim od favorita ovog prvenstva.

Zasluge pripadaju svim igračima koji su ostavili srce na terenu. Srbija je igrala svoju prepoznatljivu igru, pas i bočni prodor, u sredini terena linija odbrane bila je postavljena, većim delom utakmice, dovoljno daleko da bi amortizovala uporne napade Nemaca.

Dobili smo prva tri boda, golmana koji će nakon odbranjenog penala steći samopouzdanje i ozbiljnu šansu da se plasiramo među 16 najboljih ako iole ubedljivo savladamo tim Australije.

Srbija do Nelspruita

Momir Turudić

„Napred Srbija!!! Bravo!!!“, čulo se kroz bezbroj „Shajze!“, „Shet!“, „Merde!“ u bašti hostela Funky Monkey Backpackers u Nelspruitu (Nilsprajt po domaćem), u trenutku kada je Jovanović postigao gol protiv Nemačke.

„Odakle si, brate?“

„Iz Francuska.“

„Pa kako znaš srpski?“

„Ratovao po Hrvatska, Bosna, Kosovo, naučio.“

Dok čisti krompir i gleda utakmicu na ogromnom televizoru, obučen u maskirne pantalone, Tijeri priča: „Bio prvo u francuska vojska, onda ratovao za Muslimani u Bosna, pa bio instruktor UČK na Kosovo. Ali nikoga ne mrzi, to samo posao, ima mnogo prijatelji Srbi, navija za Srbija, ne za Francuska. Napustio rat i došao ovde, radi u kuhinja ovde u hostel, ali ostao rat u glava.“

Dok pomenuti nepristojni izrazi prilikom svakog neuspešnog pokušaja Nemaca i dalje pljušte sa svih strana, Tijeri podgreva atmosferu: „Srbija, Srbija, najbolji u nogomet, jedan, dva, tri!“, i diže tri prsta. Kada je kraj konačno odsviran, dva navijača Srbije su se izljubila i nazdravila.

„Sad po Beograd puca AK 47 i pije pivo, a?!“

Mada posle Gane nije tako izgledalo, srpski navijači će imati razloga da dođu u Nelspruit na utakmicu sa Australijom sledeće srede. I Tijeri se priprema za taj dan. „Večeras igra Alžir, sprema kuskus za večera, svako veče hrana za jedan narod. U sredu sprema ćevapčići i gulaš, ima da pliva u mast!“