Šta kradu beogradski lopovi?

Prošlo je pet dana od kako je oštećena zvezda glumca Bate Stojkovića ispred beogradskog bioskopa „Balkan“.

„Izvođači radova“ verovatno nikada neće biti otkriveni, kao što nikada nećemo doznati motiv njihove bahatosti – u sred dana, u sred grada.

Zvezda Bate Stojkovića nažalost nije ni prvo, a sigurno ni poslednje spomen-obeležje i javno dobro uništeno od strane n.n. počinilaca.

Prošle godine, 6. oktobra (takođe, u sred Beograda), u Svetogorskoj ulici ukradena je spomen-ploča Slavku Ćuruviji. Na tabli je pisalo: „Na ovom mestu 11. aprila 1999. ubijen je zbog oštre kritičke reči Slavko Ćuruvija, novinar, urednik i vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina“.

Lopovi do danas nisu pronađeni, a Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je mesec dana kasnije, na istom mestu, postavilo novu ploču, sa istim tekstom.

U februaru prošle godine (opet, usred Beograda) nepoznati vandali skinuli su spomen-ploču postavljenu u čast Petra Konjovića sa zgrade u Resavskoj 32, gde je živeo ovaj istaknuti srpski kompozitor. Ploča je skinuta samo nekoliko meseci posle svečanog otvaranja.

U 2008. godini zabeležen je još crnji bilans. U maju je ispred zgrade tehničkih fakulteta u Bulevaru kralja Aleksandra nestala bronzana ploča sa spomenika Nikoli Tesli. Ista sudbina zadesila je spomen-ploču Živojinu Đorđeviću u Profesorskoj koloniji i obeležje streljanim rodoljubima na Terazijama kod Zadužbine Sime Igumanova.

Na meti lopova nekoliko puta su se našla i slova na ulazu u Elektrotehnički fakultet, kojima je ispisano ime ove naučne ustanove, a zabeleženi su čak i slučajevi nestanaka celih spomenika. Tako je na Karaburmi, ispred Mesne zajednice „Filip Višnjić“ 2008. ukradena bista Marijane Gregoran. Lopovi su pokušali svojevremeno da odnesu i spomenik Nehruu u Novom Beogradu.

Jedan od malobrojnih raskrinkanih slučajeva datira od pre nekoliko godina. Tada su počinioci ukrali mesingana vešala sa Novog groblja, na kojima su Nemci vešali rodoljube na Terazijama. Vrednost ovog spomen-obeležja procenjena je na 1,5 miliona, ali su ga kradljivci prodali u staro gvožđe za neverovatnih – 4000 dinara.

Za razliku od ostalih slučajeva, ovaj poslednji ima krivca sa imenom i prezimenom, zapravo inicijalima – S.S. Ispostavilo se da je čovek, organizator akcije, „ispek’o zanat“ krađom kandelabra po Kalemegdanu i metalnih stubića za obeležavanje parking mesta.

Naknadno je priznao i da je u njegovim kolima završio i gvozdeni lanac sa pločom, postavljen na Groblje oslobodilaca Beograda, za kojim je policija odranije tragala.

Po svemu sudeći, ne kradu kolekcionari, već trgovci bakrom i mesingom na crnom tržištu.

Izrada spomen ploče Petru Konjoviću, na primer, dimenzija 40 puta 30 santimetara, staje oko 80.000 dinara, a na otpadu može da se proda kao sekundarna sirovina po ceni od oko 5.000 dinara.

Zbog učestale krađe spomen ploča, Sekretarijat za kulturu grada je prošle godine predložio da se ploče ubuduće prave od tvrde plastike koja nije privlačna lopovima ili da se table unuduće izlažu samo u zatvorenim prostorima. „Tvrda plastika, odnosno poliester, koristi se uglavnom za putujuće izložbe jer su dosta lakše, ali i jeftinije. Ona se može oblikovati kao i bronza, a pogodna je i za bojenje“, objasnio Marko Vukša, vajar iz ULUPUDS – a. „Razlika se vidi tek po šumu, kad se kucne u ploču. To može biti i jedina falinka ove ideje, jer lopov neće znati da li je ploča prava ili je samo imitacija“.

A ono što ne može da se ukrade, može da se uništi.

Prvi internet park u Srbiji radio je samo četiri dana. Nakon 96 sati besplatnog bežičnog interneta, portal je polomljen i išaran bojom u spreju. Stradao je i jedan od dva USB modema za prenosne računare, na klupama za sedenje. U sred bela dana, u sred leta, u sred Beograda…