Intervju: Goran Ješić
Proglašena vanredna situacija u Srbiji. Od hladnoće i promrzlina je do sada preminulo devet osoba. Vanredno stanje proglašeno u 32 opštine. Blokade saobraćaja. Problemi sa grejanjem
Srbija je blokirana snegom koji veje već četiri dana. Trenutno je vanredno stanje proglašeno u 32 opštine, a razmatra se i mogućnost proglašenja vanredne situacije u celoj zemlji. Od hladnoće i promrzlina je do sada preminulo devet osoba. Zbog zakrčenih puteva, u planinskim krajevima u unutrašnjosti zemlje od sveta je „odsečeno“ oko 60.000 građana Srbije.
Na lici: Ministar odbrane Dragan Šutanovac ( L ) i načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković ( D ) na konferenciji za novinare u Palati Srbije
Vlada Srbije je proglasila vanrednu situaciju na teritoriji cele zemlje.
Ovo je učinjeno na predlog Republičkog štaba za vanredne situacije koji je u nedelju 5. januara usvojio zaključak o predlogu za proglašenje vanredne situacije u Srbiji.
Sednici su prisustvovali i ministri odbrane, zdravlja,
prosvete, rada i infrastrukture, Dragan Šutanovac, Zoran Stanković,
Žarko Obradović, Rasim Ljajić i Milutin Mrkonjć.
Vanredna situacija razlikuje se od vanrednog stanja, jer se ona proglašava kada se u slučaju vremenskih i elementarnih nepogoda, kao i zbog industrijskih havarija angažuju sve raspoložive službe na spasavanju, izjavio je Ivica Dačić, ministar policije, zamenik premijera i šef Republičkog štaba za vanredne situacije.
On je objasnio da je vanredno stanje već ustanovljena politička kategorija u slučaju nekih problema.
Načelnik sektora za vanredne situacije MUP-a Predrag Marić dodao je da
Sektor poseduje spisak celokupne mehanizacije, i to privatnih i
državnih službi i da će u narednih sedam do 10 dana oni biti
angažovani na čišćenju snega. To će koštati i u narednih sedam do 10
dana za to će biti izdvojeno 75 miliona dinara.
On je rekao da je u Srbiji neraščišćeno i neprohodno oko 5.000
kilometara lokalnih i regionalnih puteva.
Na raspolaganju će biti i 18.000 vojnika, koji su spremni da pomognu.
Gradski štabovi za vanredne situacije u Kraljevu, Valjevu, Smederevu,
Jagodini, Užicu, Dragačevu i Kosovskoj Mitrovici odlučili su da
obustave nastavu u o srednjim i osnovnim školama od 6. do 10.
februara, dok će vrtići uglavnom raditi uobičajeno, javili su
dopisnici agencije Tanjug.
U podrinjskim opštinama Ljubovija, Krupanj i Mali Zvornik takođe neće
biti nastave, a u tom kraju je i dalje na snazi vanredna situacija,
iako je snabdevanje elektičnom energijom, životnim namirnicama i
lekovima redovno.
U Nišavskom okrugu u tri opštine, Aleksinac, Ražanj i Svrljig, na
snazi su odluke o vanrednoj situaciji, ali su svi magistralni i
regionalni pravci u Nišavskom, Topličkom i Pirotskom okrugu prohodni,
a saobraćaj se obavlja otežano u višim predelima.
Prema prognozi Hidrometeoroloskog zavoda, „ledeni dani“ u Srbiji će
trajati do 12. februara.
U pojedinim gradovima, pa čak i u najužim delovima Beograda, dolazi do privremenih problema sa grejanjem. U subotu je zbog kvara na toplovodu 70.000 stanova veći deo dana bilo bez grejanja.
Zbog izuzetno niskih temperatura, eleketroenergetski sistem je pod ogromnim opterećenjem, ali kako je najavljeno u Elektroprivredi Srbije, restrikcija struja još uvek neće biti. Škole u mnogim opštinama nisu radile, a u Beogradu je u petak otkazana popodnevna nastava. Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović je preporučio da se nastava otkaže tokom cele naredne sedmice.
Meteorolozi najavljuju da snežne padavine neće prestati. Republički hidrometeorološki zavod najavljuje 10 do 30 centimetara novog snežnog pokrivača u ponedeljak i utorak, a lokalno se može očekivati i novih 50 cm. Početak nedelje će obeležiti još niže temeprature, od -16 do -8 stepeni Celzijusa, dok se na nekim mestima do kraja vikenda očekuje privremeno otopljenje, ali će se zbog toga pojaviti ledena kiša koja će se lediti pri tlu.
Zbog snega je saobraćaj izuzetno otežan u celoj zemlji. Na magistralnim i regionalnim putevima na jugu Srbije situacije je krajnje kritična zbog ledene kiše. U većini gradova sneg nije očišćen ni sa puteva prvog prioriteta.
Zbog tako intenzivnih snežnih padavina, Beograd je u petak preživeo jedan od najtežih snežnih dana novijoj istoriji. Saobraćaj je bio u potpunoj blokadi, gradski prevoz je radio otežano, a vozila su se kretala u ekstremno teškim uslovima. Trenutno su očišćeni putevi prvog prioriteta i situacija je pod kontrolom. U subotu su se pored zimske službe i volontera u raščišćavanje uključili pripadnici Vojske Srbije, ali su sneg čistili čak i osuđenici.
Stanice Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije
Stanje u 7 sati, nedelja, 5. februar 2012.
Palić 31
Sombor 38
Novi Sad 36
Zrenjanin 34
Kikinda 33
B. Karlovac 26
Loznica 34
S. Mitrovica 28
Valjevo 29
Beograd 34
Kragujevac 33
S. Palanka 18
V. Gradište 15
Crni Vrh 81
Negotin 20
Zlatibor 79
Sjenica 80
Požega 30
Kraljevo 34
Kopaonik 125
Kuršumlija 29
Kruševac 37
Ćuprija 30
Niš 26
Leskovac 25
Zaječar 24
Dimitrovgrad 25
Vranje 14
Izvor: RHMZS
Sneg je oblik vode u čvrstom stanju čija se kristalizacija odvija u atmosferi, pa iako je njegova hemijska formula H2O, ista kao kod vode ili leda, sneg se prilično razlikuje od susnežice i ledene kiše. Za razliku dos nega, kišne kapi nastaju kondenzovanjem vodene pare u oblacima. One se mogu zbog niske temperature tokom pada zamrznuti i pretvoriti u susnežicu i led, no te zaleđene čestice nisu sneg. Od njega se razlikuju i po svom obliku i po strukturi.
Snežne pahulje, naime, nastaju već u oblacima, gde se snežni kristali formiraju direktno iz vodene pare. Pahulje mogu biti sačinjene od jednog ili više spojenih kristala, a pri višim temperaturama, pahulje se grade od velikog broja kristala i na zemlju padaju u snežnim grudvicama. Rast snežnog kristala i konačan oblik pahulje pre svega zavise od koncentracije vlage u oblaku i temperature vazduha.
Svaki snežni kristal je zapravo kristal leda. Njegovu geometriju određuje geometrija molekula vode koji je sastavljen od jednog atoma kiseonika i dva atoma vodonika, međusobno razmaknuta za 105 stepeni. U ledu se molekuli vode vezuju u nizove pravilnih šestougaonih prstenova, pa led ima heksagonalnu kristalnu rešetku. Elementarna ćelija kristala leda je u obliku šestostrane prizme, geometrijskog tela sa dva šestougla u osnovama i šest pravougaonika u omotaču, u čijim se temenima nalaze molekuli vode.
Rast snežnog kristala počinje u oblaku superzasićene vodene pare, tako što se molekuli vode kondenzuju oko sićušne čestice prašine i obrazuju šestostranu prizmu na koju se dodaju novi slojevi molekula. Isprva, dok je kristal malih dimenzija, on raste sporo i čitava rešetka zadržava oblik šestostrane prizme. Kako snežni kristal postaje sve veći, njegovih šest uglova bivaju sve više razmaknuti i sve više okruženi superzasićenim vazduhom, tako da uglovi počinju da rastu za nijansu brže od ostatka kristala.
Zbog ove male razlike u brzini na uglovima, šestougaoni kristal počinje da se grana u šest krakova. Okolni atmosferski uslovi su praktično isti za sve krake, tako da oni rastu približno na isti način i istom brzinom. Zato sve snežne pahulje imaju šest međusobno indentičnih krakova. No, mada slične, teorijski je zbog broja kombinacija, apsolutno nemoguće da se ikada formiraju dve sasvim indentične snežne pahulje.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
