Lična priča
Vlasnik «Zekstre» Dragan Đurić pritvoren zbog privatizacije Veterinarskog zavoda Zemun
Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je na konferenciji za štampu 14. januara rekao da je razočaran i da smatra da je skandalozno to što je funkcioner SPS Branko Ružić izjavio da veruje u nevinost vlasnika Zekstre i predsednika FK Partizan Dragana Đurića i dodao da je to nefer i neprimereno prema svim kolegama koji su radili svoj posao na tom slučaju.
„Ja o krivici ne govorim, jer će o tome govoriti nezavisno sudstvo ove zemlje. Pokušali su da okrenu to na neku sportsku priču, a ja, pošto sam sit tih prevarantskih trikova, jer nije ovde reč o klubovima, imam jednu ponudu. Vratite nam Veterinarski zavod u stanje u kakvom je bio ranije, jedna divna firma, koja je imala bezmalo monopol, koja je vredela mnogo, dok je neki nisu uništili. Evo prekršićemo sve, samo ga vratite, ali nećete jer hoćete sve da okrenete protiv jednog čoveka“, rekao je Vučić.
Vučić je još rekao da „nije postavio pitanje šta Ružić radio u Parizu, Rimu i Briselu“ i da se pojedinci trude da za sve okrive njega, a da ne preuzmu odgovornost ni za šta.
„Oni kažu ‘taj koji hapsi ubice, taj koji hapsi dilere, taj koji hapsi tajkune, to je Vučić, a ja sa tim nemam nikakve veze’. Ako ti se ne sviđa, nemoj da sediš u ovoj Vladi, a ja ću da budem kriv i preuzeću sve na sebe…»
Pored toga, on je rekao: „Kada usledi postupak protiv Miškovića onda su neki na strani Miškovića… Sit sam toga da tajkuni svaki put imaju podršku od nekih koji u javnosti kažu da podržavaju ono sto radimo, a tajkunima govore da su na njihovoj strani i da ludi Vučić vodi rat protiv njih“, rekao je poručivši da su mnogi «išli na poklonjenje Miškoviću» i da to više neće da trpi…
Vlasnik „Zekstre“ Dragan Đurić zadržan je 13. januara u pritvoru, nakon saslušanja u Tužilaštvu za organizovani kriminal, po prijavi koju je 27. decembra prošle godine podnela policija koja je ispitivala 24 sporne privatizacije, zbog sumnje da je u postupku privatizacije Veterinarskog zavoda Zemun iz jula 2003. za konzorcijum pravnih lica „Zekstra“ i „Bankom“ pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu većem od 207 miliona dinara. Ne pominje se način na koji je to izvedeno krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, koje mu se stavlja na teret.
Sudija za prethodni postupak u Specijalnom sudu u Beogradu odredio je 14. januara pritvor od 30 dana i istovremeno odlučio da će vlasnik «Zekstre» Draganu Đuriću biti pušten da se brani sa slobode ako položi jemstvo od dva miliona evra.
Đurić se sam odazvao pozivu tužilaštva za saslušanje.
Pritvaranju Đurića, (koji je javnosti pominjan kao predsednik «Partizana», što sa istragom o ovom slučaju izgleda da nema veze) prethodila je konferencija za štampu koju su pred Novu godinu, 28. decembra, držali prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, ministar pravde Nikola Selaković, republički javni tužilac Zagorka Dolovac, tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, direktor policije Milorad Veljović i načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović na kojoj je objavljeno da je okončana istraga o 24 sporne privatizacije da je o tome podnet izveštaj tužilaštvu. Tada je najavljeno da je protiv jednog lica podneta krivična prijava (Videti tekst Izveštaj o 24 privatizacije). Da bi Đurić mogao biti priveden najavljivano je u tabloidima nekoliko meseci ranije.
Savet za borbu protiv korupcije je 20. septembra 2004. vladi podneo Izveštaj o Veterinarskom zavodu (Dokument: Izveštaj Verice Barać o privatizaciji Veterinarskog zavoda u okviru dole) u kome se tvrdi da je Agencija za privatizaciju prihvatila učešće na tenderu ponuđača koji nije postojao u momentu davanja ponude, čime je povredila Zakon o preduzećima, Zakon o privatizaciji, Uredbu o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom. U izveštaju je citiran i prigovor Kozorcijuma zaposlenih u VZ o odobravanju rezultata tendera i obrazloženje Ministarstva za privredu, doneto nakon presude Vrhovnog suda o osporavanju privatizacije, u kome se kaže da u momentu podnošenja ponude nije postojao pravno valjano osnovan Konzorcijum, međutim da je taj nedostatak konvalidiran naknadno, zaključenjem Ugovora o osnivanju konzorcijuma u smislu Zakona o obligacionim odnosima.
Veterinarski zavod Zemun postoji 75 godina, osnovan je 1938. godine. Nekada je bio jedan od najvećih proizvođača hrane i lekova za životinje u Srbiji.
Prema nalazima regionalne mreže istraživačkih novinara CINS, objavljenog 10 oktobra 2013. pod naslovom Srpski političari podržali lažne konzorcijume, «nakon neuspele prodaje u julu 2002, Agencija za privatizaciju je 2003. uputila javni poziv za prodaju 70 odsto preduzeća putem tendera. Reč je o prodajnoj metodi kojom država traži ‘strateškog partnera’, odnosno kompaniju koja ima velike prihode i iskustva u obavljanju delatnosti kojom se bavi i firma koja se prodaje.
‘Zekstra’ se bavi proizvodnjom i prodajom tekstila, a
Preduzeće za spoljno-trgovinske usluge Bankom d.o.o. osnovano je 1992. godine sa sedištem u Zemunu, u privatnoj svojini se na početku svog poslovanja bavilo trgovinom na veliko i to u sektoru prehrambenih, hemijskih i elektro-energetskih proizvoda, a kasnije osvojilo proizvode za ishranu ljudi, sirovine za pekarsku industriju, sirovine za konditorsku industriju, sirovine za mesnu industriju, DSM proizvode za farmaceutsku i prehrambenu industriju, proizvode za ishranu životinja, proizvode od soje za ishranu životinja, komponente za proizvodnju stočne hrane…
Konkurencija tom konzorcijumu je bio konzorcijum zaposlenih u ‘Veterinarskom zavodu’. radnici su 2004. pokrenuli i spor pred Vrhovnim sudom Srbije, koji je početkom 2004. godine poništio rešenje Ministarstva. Agencija i Ministarstvo su, ipak, zaključili ugovor o prodaji „Zavoda“ sa konzorcijumom dve firme – uprkos odluci suda.
Po CINS-u, „Zekstra“ nije imala legitimitet da se pojavina tenderu a Milan Pešut, vlasnik „Bankoma“ je tada istraživačima CINS-a pričao o tome kako je „Zekstri“, omogućio da kupi „Zavod» zato što je s njom već imao poslovnu saradnju a da ga to nije koštalo ništa:
«OK, 1 odsto (meni) da budem deo (konzorcijuma), ali bez mojih troškova, platite vi sve.’“
Prema navedenom tekstu CINS, Pešut je tada rekao da je jedan radnik njegove firme „Bankom“ bio postavljen u Upravni odbor privatizovanog „Veterinarskog zavoda“ da bi se zadovoljila forma: „Posle toga, povukao se i radili smo sa njima kao sa svakom drugom komercijalnom firmom.“
Postojeći Zakon o privatizaciji Srbije nije definisao ovakvu situaciju, koja po CINS, nije bila retka tokom privatizacija.
Prema podacima Agencije za privatizaciju, inicijativu za privatizaciju Veterinarskog zavoda sa 410 zaposlenih je podnelo ministarstvo 8. oktobra 2001, kapital na prodaju je iznosio 336.196.000 RSD, što čini 65,59 odsto ukupnog kapitala, odnosno 70,00 odsto društvenog kapitala. Suma za koju je pri otvaranju tužilačke istrage osumnjičen Đurić je obima dve trećine tog iznosa.
Tenderska komisija je u decembru 2003. ocenila ponudu ovog konzorcijuma boljom od radničke.
Konačna realizacija privatizacije usledila je dve godine kasnije. Sudeći po sajtu Vereterinarskog zavoda početkom februara 2005. godine Konzorcijum »Zekstra-Bankom« postao je vlasnik 76,34 odsto akcija preduzeća Veterinarski zavod Zemun a.d., Beograd od ukupnog broja akcija koje daju pravo glasa. Ostali akcionari preduzeća su zaposleni i bivši zaposleni.
Predsednik Upravnog odbora akcionarskog društva »Veterinarski zavod« a.d. Zemun je Dragan Đurić, dipl.ecc.
Veterinarski zavod Zemun a.d., Beograd, u svom sastavu poseduje tri proizvodnje: biološka proizvodnja, hemofarmaceutska proizvodnja, proizvodnja hrane za životinje.
Prema medijskim izveštajima, račun Veterinarskog zavoda je u blokadi. Bilo je i tvrdnji da je posrnula Agrobanka 2012. na nečiji pritisak bila odblokirala račun Zavoda…
Nakon te Vučićeve rezolutne izjave koja je u javnosti tumačena kao znak tenzija u vladi, premijer Ivica Dačić je izjavio da u Nemanjinoj 11. nema nejedinstva, jer je borba protiv kriminala i korupcije – vrednost i prioritet.
„Te vrednosti podrazumevaju uspostavljanje vladavine prava i jednakosti svih građana pred zakonom, bez obzira na društveni status, finansijsku moć i političku pripadnost. Na tim principima je i formirana ova vlada i u najboljem je interesu Srbije da se takva politika i beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije nastavi“, naveo je premijer Dačić.
Politika 17. januara izveštava, pozivajući se na izvore iz SPS-a da Dačić zbog Ružićeve izjave o prezumpciji nevinosti Đurića jeste bio ljut, ali, da u SPS-u kažu da nije bilo nikakvih specijalnih i dramatičnih sastanaka, ni povišenih glasova, da se kod premijera jeste sedelo i razgovaralo, ali da nije to bilo nikakvo uže rukovodstvo, da je svima rečeno da se uzdrže od komentara i da ne ulaze u javne sukobe sa naprednjacima i njihovim liderom, da o smeni Ružića nije bilo ni govora, pa ni o tome će on otići iz vlade, a da li je bilo pritisaka za tako nešto, to, kako kaže „Politikin“ izvor, zna samo Ivica Dačić.
„Politika“ je inače prethodno iveštavala o saznanjima da će predsednik Srbije Tomislav Nikolić verovatno raspisati vanredne republičke parlamentarne izbore 29. januara, tako da se oni mogu održati istog dana kada i izbori u Beogradu. Predsednik Republike to može da učini samo na obrazloženi predlog vlade.
Dopunjeno 17. januara
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE
72 Br: 66-6472/2004.
20. septembar 2004. godine
B e o g r a d
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
B e o g r a d
Konzorcijum zaposlenih u «Veterinarskom zavodu«A.D. iz Zemuna dostavio je Savetu za borbu protiv korupcije dokumentaciju u vezi privatizacije «Veterinarskog zavoda».
Savet je analizirao dostavljenu dokumentaciju i to: Prigovor Konzorcijuma zaposlenih u «Veterinarskom zavodu» na Odluku o odobravanju rezultata tendera od 25.12.2003. godine, Rešenje Ministarstva za privredu i privatizaciju od 08.01.2004. godine kojim se prigovor zaposlenih odbija kao neosnovan, Presudu Vrhovnog suda Srbije od 28.05.2004. godine kojom se tužba Konzorcijuma zaposlenih uvažava i poništava Rešenje Ministarstva za privredu i privatizaciju i Rešenje Ministarstva privrede od 01.09.2004. kojim se Prigovor Konzorcijuma zaposlenih u «Veterinarskom zavodu» ponovo odbija kao neosnovan.
Prigovor Konzorcijuma zaposlenih u «Veterinarskom zavodu» na Odluku o odobravanju rezultata tendera od 25.12.2003.
Analizom pomenute dokumentacije proizilazi da se Ministarstvo privrede prilikom donošenja Rešenja od 01.09.2004. godine kojim se prigovor odbija, nije držao uputstava i pravnih shvatanja Vrhovnog suda.
Vrhovni sud je u svojoj presudi U. 275/04 od 28. maja 2004. godine, kojom se tužba Konzorcijuma zaposlenih u «Veterinarskom zavodu» uvažava i poništava rešenje Ministarstva privrede, naveo mnoge propuste Ministarstva privrede u donošenju rešenja broj 07-00-1/2004-01 od 08. januara 2004. godine i dao je upute da Ministarstvo privrede u ponovnom postupku otkloni propuste navedene u prigovoru i da držeći se pravnih shvatanja i primedbi suda donese novo rešenje, posebno imajući u vidu tužiočeve navode u vezi sa ostvarivanjem pravne validnosti i blagovremenosti zaključenja ugovora o konzorcijumu Preduzeća «Zekstra» i «Bankom», pa time i same mogućnosti učešća istog na javnom tenderu.
Upravni organ je dužan da u smislu člana 63 ZOP-a postupi po nalogu suda, što znači da je Ministarstvo privrede bilo u obavezi da utvrdi da li je Konzorcijum imao svojstvo konzorcijuma u momentu podnošenja ponude.
Umesto da postupi po nalogu suda i utvrdi da li je konzorcijum koji je izabran kao povoljniji ponuđač postojao u momentu podnošenja ponude, Ministarstvo privrede je u ponovljenom rešenju od 01.09.2004. godine samo prepisalo poništeno rešenje i dalo je obrazloženje koje je zasnovano na Zakonu o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja Ministarstva proizilazi da u momentu podnošenja ponude nije postojao pravno valjano osnovan Konzorcijum, međutim da je taj nedostatak konvalidiran naknadno, zaključenjem Ugovora o osnivanju konzorcijuma u smislu Zakona o obligacionim odnosima.
Ugovor o osnivanju konzorcijuma nije obligaciono pravni ugovor niti je kao takav imenovan u Zakonu o obligacionim odnosima, nego je Ugovor o osnivanju oblika povezivanja preduzeća u smislu člana 420 Zakona o preduzećima, odnosno radi se o statusnom ugovoru na koji se nikako ne može primeniti ZOO.
Prema tome, Ministarstvo privrede je bilo dužno da utvrdi da li je u momentu podnošenja ponude postojao pravno valjan oblik povezanih preduzeća, odnosno Konzorcijum, te ukoliko u momentu podnošenja ponude isti nije postojao, ponudu koju je podneo nepostojeći oblik organizovanja nije mogao uzeti u obzir prilikom odlučivanja u tenderskoj proceduri.
Uzimajući u obzir ponudu koju je dao nepostojeći ponuđač, Agencija za privatizaciju je izvršila privilegovanje takvog ponuđača, jer mnogi potencijalni kupci upravo i propuste rok za podnošenje ponude, jer nisu u stanju da ispune sve uslove za osnivanje Konzorcijuma. U javnom pozivu za učešće na tenderu uvek stoji da Konzorcijum mora da bude osnovan u skladu sa uslovima za osnivanje konzorcijuma i da samo tako osnovan konzorcijum ispunjava kvalifikatorne uslove za učešće na tenderu.
Agencija za privatizaciju je prihvatila učešće na tenderu ponuđača koji nije postojao u momentu davanja ponude čime je povredila Zakon o preduzećima, Zakon o privatizaciji, Uredbu o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom.
Ovakvim postupanjem Agencija je dovela u zabludu eventualne druge ponuđače koji nisu učestvovali na tenderu jer su verovali da će se Agencija držati, odnosno poštovati svoje uslove date u javnom pozivu da lice koje učestvuje na tenderu sa svojom ponudom mora da postoji kao pravno valjano osnovano lice.
Na osnovu ovakvih odluka Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju nameće se zaključak da se u pomenutom slučaju radi ili o elementarnom nepoznavanju prava, a što je nedopustivo za najviše državne organe ili o korupciji.
Predsednik
Verica Barać
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
