Saopštenjem za javnost Svetog arhijerejskog sinoda SPC na KFOR se apeluje da odustane od nasilnog uklanjanja barikadâ, od vlasti u Beogradu da «da ne napuste srpski narod Stare Srbije... radi himere koja se zove status zemlje kandidata za članstvo u EU», a od Srba na severu Kosova da ne donose odluke bez uvažavanja legalne i demokratski izabrane centralne vlasti u Beogradu
Sinod Srpske pravoslavne crkve apelovao je u petak, 2. decembra na sve aktere da očuvaju mir i da ne dopuste da dođe do tragedije. SPC očekuje od vlasti da ne menja u hodu svoju političku taktiku bez uvažavanja stavova Srba i da ne žrtvuje njihove interese kako se kaže u saopštenju «himeri koja se zove status zemlje kandidata za članstvo u EU. Od Srba na barikadama da odluke ne donose mimo vlasti u Beogradu. Sinod opominje da je od jula do danas šesto pedeset osam povređenih srpskih civila i apeluje na KFOR odustane od nasilnog uklanjanja barikada.
U saopštenju koje je potpisao portparol Srpske pravoslavne crkve, episkop bački Irinej između ostalog se kaže:
Sveti arhijerejski sinod srpske pravoslavne crkve čine: Patrijarh srpski Irinej (predsednik), episkop sremski Vasilij, episkop bački Irinej, episkop šumadijski Jovan, episkop budimljansko-nikšićki Joankije.
Članovi – zamenici: episkop dalmatinski Fotije, episkop zahumsko-hercegovački Grigorije.
Glavni sekretar Svetog arhijerejskog sinoda je protojerej-stavrofor Savo B. Jović
Sinod je u SPC najviša izvršna i sudska vlast u svom delokrugu. Patrijarh predsedava Sinodom, u čiji sastav ulazi četiri episkopa, koje na dve godine bira Sveti sabor SPC, a svake dve godine u njemu se menjaju dva člana.
PORUKA KFOR-u: «Predstavnicima KFOR-a poručujemo da Crkva od njih očekuje i traži da postupaju u duhu statusne neutralnosti i isključivo u službi očuvanja mira, odnosno da ne nastupaju kao „udarna pesnica“ NATO-pakta ili pak onih moćnih država Zapada koje su priznale fantomsku „državu Kosovo“ i zalažu se za njen „teritorijalni integritet“, a na teritorijalni integritet Srbije, na međunarodni pravni poredak i na Rezoluciju Ujedinjenih nacija br. 1244 gledaju kao na lanjski sneg, nego da nastupaju u ime međunarodne zajednice.
Pritom napominjemo da pojam međunarodne zajednice nije tek sinonim ili eufemizam za Sjedinjene Države ili za Zapad uopšte nego da u nju spadaju, takođe, Rusija, Kina i sve one zemlje koje, uprkos pritiscima, nisu priznale nezavisnost samoproglašene „države Kosovo“, a među njima su, nimalo slučajno, i najmnogoljudnije i veoma uticajne zemlje islamskog sveta.
Ujedno apelujemo na KFOR da odustane od nasilnog uklanjanja barikadâ u rejonu administrativnih prelaza, a pogotovu od primene sile prema civilnom srpskom stanovništvu. Napominjemo da je na barikadama ili u njihovoj blizini pre nekoliko dana ranjeno ili povređeno trideset ljudi (Dudin Krš), a zatim njih još stotinak, pa opet njih šezdeset (Jagnjenica), a od 26. jula do danas tužni bilans ranjenih i povređenih srpskih civila iznosi šesto pedeset osam lica…
PORUKA PREDSEDNIKU I VLADI: Predsedniku Srbije i Vladi Srbije poručujemo da Crkva od njih očekuje i traži da ne napuste srpski narod Stare Srbije – kako je glasio naziv za Kosovo i Metohiju svuda u Evropi vekovima, sve do vremena Josipa Broza Tita – radi himere koja se zove status zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Jer, za odgovornu državnu vlast i političku elitu Srbije Srbija i srpski narod kao celina nemaju alternativu, a sve drugo, pa i idealizovana i mitologizovana Evropska unija, ima alternativu. Učlanjenje u Evropsku uniju jeste dobra želja i zamisao, opravdana geopolitičkim, ekonomskim i civilizacijskim razlozima, ali ako odricanje od Kosova i Metohije – neposredno ili „puzeće“, svejedno – predstavlja cenu kojom se mora platiti članstvo u tom savezu, već pogođenom najdubljom krizom i ugroženom pretnjom raspada, onda treba otvoreno i časno odustati od kandidature i potražiti druge modele za budućnost u multipolarnom svetu koji već jeste realnost…
Smatramo da, kao što naša braća Srbi koji žive severno od reke Ibra ne treba da donose odluke bez uvažavanja legalne i demokratski izabrane centralne vlasti u Beogradu, isto tako ni ta vlast ne bi smela da odlučuje – ili da „u hodu“ menja svoju političku taktiku – bez uvažavanja vitalnih potreba i stavova Srba severnog Kosova i čitavog područja Kosova i Metohije, za koje ovo pitanje nije pitanje partijsko-političkih kalkulacija nego, bukvalno, pitanje biti il’ ne biti. Smatramo dalje da vlasti Srbije i njen pregovarački tim ne smeju stavljati na nove probe poverenje kosovsko-metohijskih Srba, uključujući i one na barikadama: dovoljan pokazatelj njihovog poljuljanog poverenja jeste činjenica da desetine hiljada njih traže zaštitu i, štaviše, državljanstvo Rusije…
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve