Lična priča
Naučni skup "Genetički modifikovani organizmi (činjenice i izazovi)" održan 22-23. oktobra
Međuodeljenjski odbor »Čovek i životna sredina» Srpske akademije nauka i umetnosti, organizovao je 22-23. oktobra 2013. naučni skup Genetički modifikovani organizmi (činjenice i izazovi).
Naučni skup o GMO u SANU na kome je saopštenja podnelo petnaestak naučnika održan je u trenutku kada se u javnosti razgorela senzacionalistička rasprava na ovu temu, povodom vesti da srpski propisi o GMO ne odgovaraju standardima Svetske trgovinske organizacije, da prestoji donošenja novog Zakona o genetski modifikovanoj hrani.
Skup su otvorili akademik Nikola Hajdin, predsednik SANU i akademik Marko Anđelković, predsednik Međuodeljenskog odbora «Čovek i životna sredina».
Dr Jovanka Miljuš Đukić govorila je o istorijatu transgenih tehnologija; prof. dr Marina Stamenković Radak o područjima primene genetički modifikovanih organizama; akademik Vladimir Stevanović o uticaju GMO na životnu sredinu; prof. dr Željko Tomanovićo interakciji insekata i genetički modifikovanih biljaka; prof. dr Budimka Novaković o savremenoj biotehnologiji, hrani i zdravlju; dr Goran Bekavac o GMO u biljnoj proizvodnji; dr Snežana Mladenović Drinić o gajenju GMO useva – proceni i upravljanju rizicima; akademik Vaskrsija Janjić o genetički modifikovanim biljkama otpornim na herbicide; dr Dragana Miladinović o GMO i koegzistenciji sa organskom i konvencionalnom proizvodnjom u teoriji i praksi; prof. dr Vitomir Vidović i dr Milenko Stupar o genetički modifikovanim organizmima u svetu životinja prof. dr Marijana Vučinić o genetički modfikovanim životinjama sa aspekta humane,veterinarske medicine i stočarstva; dr Zorica Nikolić o monitoringu i detekciji GMO; dr Aleksej Tarasjev i dr Jelka Isailović o međunarodnim standardima i principima u analizi rizika od GMO; prof. dr Ljubiša Topisirović na temu «Da li čovečanstvo ima potrebe za GMO?».
Završnu reč je dao predsednik Naučnog odbora, akademik Dragan Škorić.
Naučni odbor skupa činili su akademik Dragan Škorić, predsednik, akademik Dragoslav Marinković, akademik Vladimir Stevanović, prof. dr Marija Kraljević Balalić i rof.dr Ljubiša Topisirović, a organizacioni odbor – akademik Marko Anđelković (predsednik) prof. dr Marina Stamenković Radak, dr Dragana Miladinović, dr Jovanka Miljuš Đukić, dr Aleksej Tarasjev, Vera Batina, sekretar.
Predsednik SANU, Nikola Hajdin je podsetio da se GMO kao relativno nova tehnologija pojavila 80-ih godina i od tada se promoviše njena široka primena, a da mi treba da sjedinimo ono što je u skladu sa nacionalnim i društvenim interesom.
On je podsetio da je prvi Zakon o GMO u Srbiji donet 2001. godine, a aktuelni 2009. koji zabranjuje i promet i proizvodnju GMO hrane, te da je sada došlo vreme da se donese novi, koji treba da zauzme nešto drugačiji stav.
Ministar prosvete i nauke, Tomislav Jovanović, rekao je na otvaranju skupa da „treba da zauzmemo definitavan stav o upotebi GMO u hrani“, dodajući da je to veoma važno za državnu upravu, kojoj zaključci sa skupa treba da posluže da ih implemantira u zakonske odredbe.
Napominjuću da se ta tehnologija primenjuje i u drugim oblastima života, on je naveo da je danas 85 odsto svih lekova u svetu rezultat GMO organizama.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je tim povodom da je legalizacija propisa vezanih za GMO od nacionalnog i vitalnog ineresa za državu Srbiju“, i najavio je da će vlada o tome zauzeti stav.
„Naše zakonodavstvo nije u skladu sa propisima Evropske unije, sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, kao ni sa Kartagena protokolom o biološkoj zaštiti,“ čiji je Srbija potpisnik, rekao je ministar, naglašavajući da „zato i postoji želja da se ta oblast mnogo bolje reguliše“.
Glamočić je podsetio da su, po našim zakonima iz 2009, zabranjeni i gajenje i promet GMO i dodao da će ako dođe do pozitivnog mišljenja vlade i do promene propisa o GMO, promet će biti regulisan, a to je upravo u interesu potrošača.
Ministar prosvete Tomislav Jovanović izjavio je da od Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) očekuje da pruži smernice Vladi Srbije kako dalje da postupa u rešavanju problema vezanih za primenu genetski modifikovanih organizmima (GMO) u ljudskoj ishrani.
Polemika koja je u javnosti pokrenuta u vezi sa izmenama Zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO) u ovom trenutku je potpuno bespotrebna, jer se o jednoj važnoj i osetljivoj temi vodi rasprava na senzacionalistički način, izjavio je na istu temu ministar spoljne i unutrašnje trgovine Rasim Ljajić.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije saopštilo je 25. oktobra da je mišljenje Stručnog saveta za biološku sigurnost, koje je predsednik saveta Aleksej Tarasjev preneo ministru poljoprivrede Draganu Glamočiću, da postojeći Zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO) nije bezbedan i da je neophodna njegova promena.
U saopštenju se navodi da je ministru Glamočiću predočeno da je još 2009. godine, samo dva dana nakon stupanja na snagu Zakona o GMO koji je i danas na snazi, taj savet upozorio na to da je pomenutim zakonom urušen sistem biološke sigurnosti u Republici Srbiji, kao i da su zdravlje ljudi i životna sredina u znatnom stepenu ostali nezaštićeni od potencijalnih negativnih efekata.
Tarasjev je istakao da je neophodno podizanje nivoa zaštite zdravlja ljudi i životne sredine i ponovno uspostavljanje sistema biološke sigurnosti, za šta je nužna promena Zakona o GMO.
On je dodao da je u svim fazama tog procesa obavezno učešće odgovarajućih stručnih tela, koje je izostalo u poslednjoj fazi donošenja važećeg zakona.
Stručni savet za biološku sigurnost ima 21 člana, među kojima su lekari, genetičari, toksikolozi, alergolozi, molekularni biolozi, profesori sa Medicinskog, Biološkog, Veterinarskog, Poljoprivrednog, Šumarskog fakulteta, stručnjaci sa Instituta za biološka ispitivanja, Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, Instituta za kukuruz Zemun polje i drugi renomirani stručnjaci.
Na čelu Saveta nalazi se dr Aleksej Tarasjev, viši naučni saradnik na Odeljenju za evolucionu biologiju Instituta za biološka istraživanja u Beogradu i ekspert UN za biološku sigurnost, dodaje se u saopštenju.
Izvor: Neophodna promena Zakona o GMO, Zvanična web prezentacija vlade Srbije
и Postojeći Zakon o genetski modifikovanim organizmima nije bezbedan, neophodna je njegova promena
, Web stranica Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede
Dopunjeno 26. oktobra
Zabrana stavljanja u promet
Član 2.
Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.
Član 3.
Genetički modifikovan organizam ne smatra se poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9 odsto primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma.
Semenski i reproduktivni materijal ne smatraju se genetički modifikovanim organizmima ukoliko količinski sadrže do 0,1 odsto primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma.
Na međunarodnom nivou, pored Kartagenskog protokola o biološkoj sigurnosti ovu materiju regulišu i mnogi međunarodni kodeksi i fitosanitarni propisi. Za nas je, naravno, od značaja i regulativa Evropske Unije, s obzirom na razmere trgovinske razmene i nameru da u perspektivi postanemo član ove zajednice.
Administrativni i regulatorni sistemi za izdavanje dozvola i analiza procene rizika od GMO koji su zasnovani na ovim propisima mogu imati različite oblike i načine organizovanja. Stručnjaci koji će vršiti procenu rizika mogu biti zaposleni u organu koji donosi odluke o odobravanju upotrebe genetički modifikovanih organizama (sistem internih eksperata)
Tako, na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama genetički modifikovani organizmi mogu potpadati pod tri ministarstva: poljoprivrede (United States Department of Agriculture – USDA), životne sredine (Environmental Protection Agency – EPA) i (Food and Drug Administration – FDA) i u svakom postoje stalno zaposleni eksperti.
Mada su američka iskustva u radu sa GMO od velike važnosti jer je reč o prvoj zemlji koja je počela sa uvođenjem genetički modifikovanih organizama u životnu sredinu i na tržište i koja je proizvela preovlađujući broj komercijalno dostupnih GMO, njihov administrativni i regulatorni sistem u velikoj meri nije primenljiv zbog niza izraženih specifičnosti. Američki sistem nema regulativu koja bi bila specifično razvijena za probleme sa GMO već to pokrivaju postojećim propisima koji se tiču npr. upotrebe pesticida ili opasnih hemikalija. Druge zemlje najčešće imaju ili se spremaju da uvedu specifičnu zakonsku regulativu koja pokriva genetički modifikovane organizme. Informacije o regulatornim sistemima i linkovi na odgovarajuće nacionalne sajtove mogu se naći na Centralnom portalu Mehanizma za razmenu informacija iz oblasti biološke sigurnosti (Biosafety Clearing House ).
U zemljama gde iz praktičnih i finansijskih razloga nije moguće imati stalno zaposlene eksperte, a to je preovlađujuća većina zemalja uključujući i našu, pri nadležnim državnim agencijama i ministarstvima formiraju se eksterna ekspertska tela koja obavljaju ove funkcije. Oni mogu biti u formi ekspertske komisije pri nekom drugom telu zaduženom za biološku sigurnost (Biosafety Commitee, Biosafety Council i sl.) ili samo takvo telo može biti sastavljeno isključivo od eksperata. U našem regulatornom sistemu Nacionalni savet za biološku sigurnost predstavlja ekspertsko telo koje prati stanje i razvoj u oblasti rada sa genetički modifikovanim organizmima i pruža stručnu pomoć organu nadležnom za genetički modifikovane organizme (Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu). U njegov sastav ulaze stručnjaci -eksterni eksperti (oni koji nisu zaposleni u državnoj upravi) u zvanju doktora nauka iz čitavog niza relevantnih nauka (biologija, medicina, veterina, agronomija, šumarstvo).
Tako su ekspertizom pokrivene i oblasti molekularne biologije, populacione i ekološke genetike, evolucione biologije i evolucione ekologije, taksonomije, mikrobiologije, toksikologije, alergologije. Mada članove imenuje ministar, rad Nacionalnog saveta za biološku sigurnost je samostalan i nezavistan od organa uprave koji, međutim, obezbeđuju sredstva i obavljanje strucno-administrativnih poslova neophodnih za rad Saveta. U neposredne zadatke Saveta spadaju razmatranje prijava za upotrebu GMO i donošenje, na naucnoj osnovi, stručnog suda o ispunjenosti uslova za upotrebu GMO što ukljucuje i procene rizika od takve upotrebe. Savet se u svom radu rukovodi naucnom zasnovanošću, principom „slučaj po slučaj“ i principom predostrožnosti. Savet takođe razmatra izveštaje ovlašćenih laboratorija i predloge propisa iz oblasti rada sa GMO.
Izvor: Etički aspekti rada Nacionalnog saveta za biološku sigurnost , Aleksej Tarasjev, Oliver Stojković, Jelka Crnobrnja-Isailović
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
