Šaip, od sutra da krenete da plaćate struju. Ništa mi nije smešno…

Na postavljena pitanja narodnih poslanika odgovarali su predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave dr Kori Udovički, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, ministar privrede Dušan Vujović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović, ministar odbrane Bratislav Gašić, ministar nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić, ministar prosvete, ministar zdravlja Zoran Lončar, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Jadranka Joksimović i ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije mr Velimir Ilić.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: …Prvo pitanje. Ugovori sa „Etihadom“, sa „Fijatom“, sa NIS, tajni ugovori, predsednik Vlade je još u kampanji, kada je bio šef svoje stranke i kandidat za premijera je rekao da će to biti objavljeno do 16. marta, pa onda nešto posle, pa nešto pre, u svakom slučaju od 16. marta do dana današnjeg je prošlo skoro četiri meseca, nismo dobili te odgovore. Zašto se to ne objavljuje? Koji to član bilo kog pravnog akta u Srbiji to dozvoljava? Zašto dopuštamo da važna pitanja za ovu državu ostanu bez odgovora? Kada je nešto bez odgovora onda se tu stvaraju razne sumnje.

Obećano je takođe da će se u prvih 100 dana Vlade čuti i dati tačna i prava istina o privatizaciji „Politike“. Misli se verovatno na kompaniju „Politika“. Od toga nismo čuli ni reč, ni u javnosti, ni u bilo kakvom direktnom dokumentu koji bi potekao iz Vlade.

U vreme poplava još su bile u jeku, obećano je na sednici da li Vlade da li kriznog štaba da će biti hitno objavljen spisak svih donatora koji su svojim sredstvima pomogli obnovu države od posledica poplava. Do dana današnjeg mi nemamo taj spisak. Ne znamo onih tridesetak miliona, čini mi se koji je skupljen na taj humanitarni način, ko je to dao, kuda ide taj novac, ko raspolaže tim novcem, a to je bilo obećano?

Izveštaj o poplavama je prošao kroz Skupštinu, a ja nisam shvatio da li je to bio taj izveštaj koji nam je obećan da će biti dat kad svi ministri imaju vremena da dođu i da nam kažu svoje viđenje, ili je to bio samo onaj dokument od 300 i nešto stranica koji ja praktično jedna kompilacija raznih izveštaja od kojih su neki neupotrebljivi, neki dosadni, neki pogrešno definisani. Znači, šta je sa izveštajem o poplavama?

ALEKSANDAR VUČIĆ: Drago mi je da smo na ovako veoma ozbiljan način krenuli u posao danas posle podne. Pokušaću da odgovorim na sva pitanja koja gospodin Živković postavi i koja se postavljaju u javnosti, jer mislim da je važno da njih odgovorim. Iz meni nepoznatog razloga neki ljudi beže od odgovora. Mnogi ljudi, neki u Skupštini, neki van Skupštine izmišljaju različite stvari o nekim ugovorima i posebno ću se baviti ugovorima koji su potpisani u vreme dok sam bio potpredsednik Vlade i predsednik Vlade. Naravno, baviću se i ovim ugovorima koji su potpisani u vreme vladavine stranke na čijoj ste listi izabrani.

O Fijatu

To se odnosi na „Fijat“ i NIS. Dakle, ugovore o „Fijatu“ u NIS je potpisala stranka na čijoj ste listi vi izabrani. Molio bih vas samo, bio sam veoma učtiv i pažljivo sam vas saslušao, molio bih vas da mi ne dobacujete, jer se trudim da odgovaram na pristojan i dostojanstven način, a primitivizma se nikada nisam plašio.

Što se tiče „Fijata“, na žalost neće biti pokazan taj ugovor. To je ugovor za koji je država Srbija potrošila najviše novca, ubedljivo najviše novca, ali za razliku od neodgovornih ljudi neću da spadam u one koji će da kažu da je to loše i pogrešno iako da su neki drugi na vlasti, a da smo to mi potpisali, verovatno bismo bili optuženi za najveći i najteži mogući kriminal, ali to pokazuje razliku u odgovornosti između nas i nekih drugih. Mi smo morali da vodimo računa i da ukalkulišemo koliko košta 3.500 zaposlenih, koliko košta i imidž Srbije, koliko košta i ono što smo dobili, 5.000 novih kooperantskih firmi i preduzeća, koliko se tu ljudi zaposlilo, iako mi se čini da smo mogli neke stvari bolje da pregovaramo.

O NIS-u

Što se tiče NIS, ja sam ne vama, već predsedniku Vladimiru Putinu izneo naše primedbe za ugovor o NIS i dogovoreno je u Moskvi. Taj ugovor su potpisale vlade stranke na čijoj ste vi listi izabrani i još jedne političke stranke. To nije nikakve veze imalo sa mnom, ni u kakvim pregovorima nisam učestvovao ni na koji način, ali izborili smo se da dobijemo jedan veoma dobar ugovor o „Južnom toku“ bez obzira što je početak trapav, pa smo imali 49:51 umesto 50:50. Svi ostali uslovi su za nas neuporedivo bolji nego što ih imaju Bugarska, Mađarska koje su taj ugovor takođe potpisale.

Očekujem da radna grupa onako kako to priliči prijateljima i kako dolikuje prijateljima, a to su srpska i ruska država, reše određene probleme. Mogu da vam kažem u čemu je najveći problem. Mi priznajemo naše dugove, ali sem činjenice da priznajemo i prihvatamo naše dugove, tražimo da vidimo i da promenimo situaciju povodom iscrpljivanja naših izvora energije. Tu mislim i na naftu i na gas i samo u prvih pet meseci iz naše zemlje, iz srpske zemlje razlika između cene koja se nama plati i cena koja nam se na drugom ventilu predaje je 483 miliona dolara.

To su podaci koje sam lično predao na ruke predsedniku Vlade Ruske Federacije Dmitriju Medvedevu, kao što vidite nisam se ponašao kao neko ko se uplaši bilo koga, već sam na najdirektniji način zastupao interese Srbije, kao što sam to radio i u Parizu i u Berlinu i na svakom drugom mestu.

Gledaćemo da te odnose, ako ikako bude moguće promenimo na bolje, što znate da nije lako, jer su ugovori veoma tvrdi, veoma čvrsti, ali ćemo dati sve od sebe da to promenimo.

O arapskim ugovorima

Što se tiče tzv. arapskim ugovora, a imaću prilike nadam se da danas više o tome govorim, spremio sam. Pošto ovi ugovore o „Fijatu“ i NIS, pre svega o „Fijatu“ nismo u stanju zbog druge strane, a ne naše strane, da bi to građani Srbije razumeli da pokažemo javnosti, sačekaću naše arapske prijatelje, koji su nam dali uzgred ubedljivo najviše novca, što ćete videti i od donatorskih sredstava. Zamoliću ih da otvorimo sve ugovore, ali sam danas spremio i pokazaću vam sve elemente ugovora.

Dakle, neću pročitati ceo ugovor da neko ne bi mogao da mi kaže da otkrivam poslovnu tajnu ili da time smetam našim arapskim prijateljima, ali navešću vam sve bitne elemente ugovora, pa ćete videti kakvim su se lažima služili naši politički protivnici, kakvim lažima su se služili pojedini mediji i kakve su sve izmišljotine plasirali narodu neki političari, valjda razmišljajući i polazeći od činjenice da ako su oni lopovi, da svi drugi žele da kradu i da su svi drugi gori od njih. Sada ćete da čujete sledeće činjenice.

O JAT-u

Što se tiče „Er Srbije“ ili „Jata“, naime „Jata“. „Jat“ je imao gubitke svake godine. Pošto su danas neki od vas davali izjavu kako „Jat“ mi plaćamo, pa mi to plaćamo od vašeg vremena gospodine Živkoviću. U svako vreme plaćamo. Nijedne godine nam gubitak nije bio manji od 28 miliona evra, nijedne godine. Evo vam sada podaci.

Od kada je „Er Srbija“ preuzela, dakle od gubitaka maksimalnih koji su bili, kada saberete tromesečje i godinu dana – 72 miliona evra, znači računajte na 60 miliona evra, uvek su išli od 28 do 60. Mi ćemo ove godine prvi put, kako stoje bilansi, „Er Srbija“ i „Jat“ biće u plusu i daće državi i novac.

Želim da vam pročitam šta je u međuvremenu urađeno, to je važno za građane Srbije da čuju.

Uvedeno je devet vazduhoplova Erbas A319 i 320 u našu flotu, a spuštena je prosečna starost aviona iz flote sa 26 i po godina na devet i po godina. Ne moram da objašnjavam dalje.

Naručeno je deset aviona Erbas 320, da li su ovo novi, ne znam šta znači ova oznaka, koji će biti pušteni u rad 2018. godine. To će značiti da „Er Srbija“ ima najnapredniju i kada je reč o potrošnji goriva, najefikasniju flotu uskotrupnih aviona u celom regionu. Popravka pet aviona ATR 72 turboprob za upotrebu na regionalnim linijama čime će se postići usklađenost sa Erbas avionima.

Proširena je mreža na ukupno 38 destinacija, pokrenuto još od januara ove godine, 2014. godine, povećana povezanost sa susednim zemljama tako što je Beograd, još jednom, postao regionalno čvorište, unapređene su veze i povećana komercijalna saradnja sa širom grupom partnera šire Evrope. Istovremeno, broj putnika u 2014. godini je, nećete verovati, porastao za 70%, na 944 hiljade u poređenju sa istim periodom u 2013. godini, a u 2013. godini je sa 856 miliona povećan na milijardu i 588 miliona u 2014. godini, ako bude obračun isti.

Teretni saobraćaj je ostvario rast prihoda od 32% i rastao do 65%, porast ukupnih prihoda u finansijama je od 21% na 72 miliona evra tokom prve polovine 2014. godine. Prva AFRS revizija, to su međunarodni standardi finansijskog izveštavanja, o „Jatu“ je uspešno završena 2014. godine, kojom se garantuje da „Er Srbija“ radi sa čistim bilansom stanja.

Što se tiče ljudi, zaposleno je preko 300 novih članova posade od početka rada, u oktobru 2013. godine. Regrutovano je deset diplomiranih menadžera koji su diplomirali u Abu Dabiju i 16 pilota kadeta, a pridružilo se 44 inžinjera i tehničara. Što se ekonomskog uticaja tiče procenjuje se da je direktni, indirektni, indukovani ekonomski uticaj „Er Srbije“ doprinosi sa 710 miliona dolara, 1,5% BDP srpskoj ekonomiji i omogućava postojanje preko 20 hiljada radnih mesta i stvara mogućnosti za rast i buduće ekonomske planove. To je što se tiče „Er Srbije“.

O Politici

Što se tiče „Politike“, te sam podatke izneo još pre godinu i po dana šta se stvarno dogodilo. Uopšte nemamo rešenje, gospodine Živkoviću, zato što ova vaša stranka kada je vladala, oni su vladali tako da su pljačkali sve da Sveti Petar ne može da ustanovi ko je tu koga i u čije ime i za čiji račun pljačkao. Dakle, mi tu sada imamo nekoliko garanta, supervizora, žiranata. Da li Bogićević sada plaća Nemačkoj strani ili ne plaća? On kaže da plaća, Nemci kažu da ne plaća. Onda Nemci kažu – mi imamo tu još jedno udruženje i još neka fizička lica koja su nam garanti i žiranti, a ovaj kaže – ja te nikada nisam video u životu. Ponovo idemo na arbitražu, ponovo idemo na suđenja, a zašto? Zato što stranka na čijoj ste listi izabrani je želela da to učini još jednoj medijskoj kući, da im pomogne u izbornoj kampanji, a da im i ova kuća pomogne i da imaju punu kontrolu preko biznisa na tim medijima. Tu je jedan krao, drugi krao, treći krao, a četvrti prikrivao.

Moram da vam kažem da to niko živi ne može da ustanovi, jedino se nadam da ćemo u direktnim pregovorima sa Nemcima moći da izbegnemo nova suđenja i nove arbitraže, ali moram da vam kažem da se stvarno nimalo kriv ne osećam ni za situaciju u „Politici“, ni za situaciju u „Novostima“, jer tako su vični lopovi bili na vlasti da to niko živi, nema te arbitraže i tog suda koji to na kraju može da pohvata. Nadam se i obećavam vam da ćemo imati snage da to ustanovimo i da pokušamo da to klupko raspetljavamo. Da li ćemo u tome uspeti, ostaje da se vidi.

O arapskim investicijama

Još nešto oko arapskih investicija. Pošto ste vi ovde govorili, a vratiću se posle i na poljoprivredu, kako u zakonu o privatizaciji, koji je reformski zakon, koji je odličan zakon, koji podržavaju i MMF i Svetska banka, kao i zakon o stečaju, kao i Zakon o radu, kao i Zakon o PIO, dakle u tom zakonu vi kažete da postoji mogućnost slobodne pogodbe. Ne postoji mogućnost slobodne pogodbe, ne postoji. Nemojte da polazite od sebe gospodine Živkoviću. Ako ste se vi tako dogovarali, to je jedna stvar. Ovde ne postoji mogućnost slobodne ponude, ali postoji mogućnost preuzete iz Ustava i zakona ove zemlje koja se tiče poštovanja strateških sporazuma.

Hajde da vidimo poštovani prijatelji ko je pravio te strateške sporazume i kako ih je pravio. Naime, ti sporazumi su počeli da se primenjuju de fakto od 2009. godine. Srpska napredna stranka je formirana 2008. godine, bila je mnogo daleko od vlasti 2009. godine. Nećete verovati, sada ćete da čujete projekte, šta je to što mi radimo na osnovu onoga što neki nazivaju neposrednom pogodbom, a za neke od ovih projekata uopšte ne mislim da su loši, naprotiv.

O mostu Zemun-Borča

Reč je o Projektu most Zemun-Borča. To je dogovorena varijanta, reč je o 255 miliona dolara, to je 85% finansiranja, preostalih 15% finansiraju Republika Srbija i Grad Beograd, 50% – 50%. Nikada niko nikoga nije pitao kako smo do tih brojeva došli, jer ako me pitate danas, za razliku od većine vas biću veoma pošten i reći ću – da, mislim da je to dobar ugovor za Srbiju. Vidite kako se razlikujemo. Mogao sam da kažem i 50 miliona manje i 70 miliona manje. Nije bilo tendera, nije bilo nikakve procedure. Mislim da je to dobra cena i mislim da je to dobar ugovor za Srbiju. U tome se razlikuju ljudi koju su odgovorni od onih koji to nisu.

O projektu Kostolac B

Imate i drugih stvari. Projekat prve faze, paket Projekta Kostolac B iz kredita kineske „Eksim banke“ za povlašćenog kupca u iznosu od 293 miliona dolara za finansiranje 85% ukupne vrednosti projekta od 344,63 miliona dolara. Dakle, nikada nisam čuo da se neko za ove projekte bunio, a govorimo o projektima koji su već do sada, ako ste izračunali, 700 miliona dolara vredni. Ali, tu dolazimo i do ključnog ugovora.

O ugovoru o autoputu Ljig-Preljina sa Azerbejdžanom

Ugovor za naš autoput Ljig-Preljina sa Azerbejdžanom je direktno po ovom principu ugovaran i napravljen, ofrlje određena cena. Mi to moramo da poštujemo kao zemlja i mislim da Azerbejdžanci svoj posao danas dobro rade. Želim da obavestim građane da uz našu žestoku kontrolu će taj deo autoputa umesto u junu 2016. godine biti gotov pre kraja avgusta 2015. godine. To je odlična vest za građane Srbije.

O arapskoj kompaniji Avram Vafed i Miletu Jerkoviću

Što se tiče tendera, posle ću imati sve da vam pročitam detaljno iz ovih arapskih ugovora, samo želim jednu stvar da vam kažem. Pošto su vam držali predavanje poslednjih dana i nedelja kroz različite medije sa svim netačnim informacijama, koje ćete dobiti danas tačne, pa možete da uporedite, pa su govorili sve vreme – zašto nije bilo tendera za Bačka-Sivac, zašto je to dato arapskoj kompaniji „Avram Vafed“? Doći ćemo do toga šta Arapi rade, koliko para daju, koliko ljudi zapošljavaju i šta je u ugovoru sa njima.

Ali, oni su zaboravili svi da vam kažu da je tu bio tender, da je raspisan tender 2005, pa 2006. godine i da je na tenderu pobedio Mile Jerković. Poznat vam je Mile Jerković. To je još jedan od tih prepoštenih tajkuna, koje danas čuvamo, pošto je zaštićen. Ne znam više da li je on Šarićev ili je Šarić njegov. Ko je tu čiji, nije ni važno.

Nećete verovati, dragi prijatelji, na tom tenderu, posle ćete dobiti precizne podatke, i to bez dodataka za sve što Arapi rade, na tenderu je to dobio za 60% nižu cenu od onoga koliko su Arapi danas platili, 60% nižu cenu. Ali, to nije kraj. On je na to dobijao i subvencije u 50% od onoga po hektaru što je platio. Ali, ni to nije kraj. Ugovor je raskinut u februaru, 12. 02. 2010. godine. Zašto? Zato što je preduzeće uništeno. Zato što radnici nisu imali primanja. Zato što je raspolagano imovinom suprotno odredbama ugovora – nepoštovanja kontinuiteta poslovanja i neplaćanja rata. Zato što to što Arapi plaćaju odjednom taj čovek nije ni platio, a gubici su 15 miliona evra, zbog čega se danas nalazi u restrukturiranju. Ukupna investicija „Al Ravafed“ je 142 miliona evra i pare daju odmah. Eto, toliko o tome ko nam se za tendere zalagao i kako su te tendere sprovodili.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: …Niste dali odgovor na ugovor o „Er Srbija“. Rekli ste – to što su parametri koje ste obećavali da će taj ugovor da donese, ali ugovor nismo videli.

Što se tiče Mileta Jerkovića, on me je tužio zbog klevete, zato što sam mu rekao da je kriminalac javno, pa je posle odustao, tako da nemojte njega meni da prebacujete. Molim vas, sada vi mene slušate. Nijedan ugovor koji ste pomenuli nema nikakve veze sa vremenom dok sam se ja bavio politikom i to vi dobro znate. To je rađeno u vreme kada je tu stranku vodila neka ekipa sa kojom ste vi hteli da pravite Vladu pre tri meseca, tako da nemojte meni to da… Ako je neko bio protiv tih tajnih ugovora, ako je neko bio protiv privatizacija kao što je Mile Jerković, od 2004. godine do dana današnjeg, to sam bio ja.

Da vam postavim još samo dva pitanja, pošto vidim da ne dajete odgovore na pitanje o autokomponentama u Pančevu, čipovi itd, itd, dva laka pitanja.

Prvo, da li možete da garantujete da niko od vaših ministara nije nezakonito stekao diplomu ili da nije plagirao magistarski ili doktorski rad? To je prvo pitanje. Ako kažete da garantujete, više nikad neću postaviti ovo pitanje.

Drugo pitanje – ko je odabrao i platio profesionalne muzičare koji su zabavljali ministre na ekskurziji za Niš koja se desila u ponedeljak, a srpski mediji su dobili puno informacija o onom veselju u autobusu?

ALEKSANDAR VUČIĆ: Pošto ste skupljali pitanja ceo dan i celu noć, očekivao sam da će da bude i neko pristojno pitanje. Ne bih nešto više od toga da kažem.

Što se tiče veselja, nikakvog veselja nije bilo. Veselje je za vas koji ste se vozili u tri puta više limuzina nego što se voze naši ministri danas, a ja sam ponosan na činjenicu što su naši ministri išli autobusom. Neke druge vlade kada su se vozile autobusom, u povratku u autobusu je bio jedan član Vlade, a svi ostali su jedva čekali da sednu u limuzine i da se vraćaju nazad, što kod vas nije bilo ni pokušaja, vi iz limuzina niste izlazili nikada.

Dakle, što se tiče ugovora, u pravu ste, jednu stvar nisam odgovorio i za to ste potpuno u pravu i to vam obećavam da ćete od ponedeljka imati na sajtu, jer sam se iznenadio da nemate na sajtu ko je koliko novca za Srbiju dao. Izvinjavamo se zbog toga. Izvinjavam se javnosti Srbije, skandalozno je da to nije stavljeno. Mislim da je to zbog Ministarstva finansija, zbog promena u Ministarstvu finansija u ovom trenutku i neažurnosti. Dobićete svaki dinar. Sem onih, rekao bih, što smo trošili iz budžetske rezerve novca, iz redovnog poslovanja „Puteva Srbije“, ništa nije potrošeno.

Kod nas se svaki dinar zna i ide preko Kancelarije za obnovu. Svaki dinar kontrolišu i zajedno sa nama rade i UNDP i EU i Svetska banka. Dakle, sve te tri institucije rade zajedno sa našom Vladom i za svaki dinar će biti potpuno jasno gde ga je ko dobio. U sredu, pošto istekne poslednjih osam dana za žalbu, prvi ljudi na rešenja, do sada je 211 rešenja izdato, dobijaju novac od države Srbije u visini od 120 hiljada dinara do 650 hiljada dinara, u zavisnosti od visine štete koja je nađena u njihovim objektima.

Dakle, što se toga tiče, imaćete apsolutno zagarantovanu punu transparentnost. Izvinjavam se što niste mogli da vidite koje su zemlje do sada dale koliko novca, jer mislim da je to veoma važno da naši ljudi vide, jer onda će naši ljudi dobrim delom da promene svoj sud o pojedinim zemljama i pored kampanje koja se protiv pojedinih zemalja i naroda na neprimeren način vodi.

O muzici u vladinom autobusu za Niš

Što se tiče muzike, nisam čak ni čuo muziku jer sam bio na donjem spratu, tako da nisam čuo muziku, ali sigurno država Srbija nije platila ni dinar, kao ni za hranu koju su ministri podelili zajedno sa novinarima, što je iz privatnog džepa plaćeno.

Dakle, što se tiče večere i ručkova, želim takođe da vas obavestim, nijedan moj ručak, ni jedan jedini, nijednu večeru nije platila Vlada Srbije i građani ove zemlje, nijedan. Ni flašu vode, niti bilo šta.

O objavljivanjem ugovora i za Er Srbiju a za Al Ravafed

Takođe, želim da kažem građanima Srbije, pošto sam o tome slušao, ja čekam dolazak šeika Muhameda i uveren sam da će on odobriti i ponosiću se objavljivanjem ugovora i za „Er Srbiju“, a za „Al Ravafed“ ću vam pročitati u toku dana danas svaki detalj.

Podsetiću samo ljude u ovoj sali da je jedan veliki „Ostrijan erlajns“, hiljadu puta vredniji od JAT-a, hiljadu puta vredniji od JAT-a, platio 500 miliona evra. Država Austrija je platila 500 miliona evra „Lufthanzi“ da „Lufthanza“ uzme „Ostrijan erlajns“, samo da sačuva zaposlene, da bi mogli da žive, odnosno da rade i da žive od svog rada, kao što je to bilo u prethodnom periodu.

O Zakonu o privatizaciji

Što se tiče Zakona o privatizaciji, samo još jednu stvar na koju moram da odgovorim, a koju neki ljudi nisu razumeli. Pa, mi imamo problem sa onim što smo napisali u zakonu. Ja sam s mukom glasao za zakon jer su ljudi iz MMF rekli da neće da nam daju podršku ukoliko ne uđu sva moguća ograničenja preko hipotekarnih poverilaca itd. Mi imamo problem jer sam ja hteo da mi čvršće i jače zaštitimo naše radnike, naše radnike u „Železari“, naše radnike u „Fapu“, da možemo mi da pregovaramo.

Hoćete da vam kažem u čemu je problem? Na sve ste ukazivali, sem na to. Problem je u tome što ćemo mi sada morati da se dogovaramo sa bankama i da im plaćamo, jer će da kažu da hala vredi tri miliona evra, a ta hala ne vredi ništa ako je dajete za proizvodnju kamiona i autobusa, zato što tog hipotekarnog poverioca, tog u banci ne interesuje što tamo žive ljudi, što tamo rade ljudi. Ne interesuje ih da li će da ostane 600 zaposlenih ili 1000 zaposlenih. Sada će država morati sa njima da pravi nagodbe, da bismo mogli da poštujemo sve one koji su nam solili pamet i pričali o tome kako je to nepošteno jer time će neko tobože da trguje. Čime da trgujemo? Da trgujemo onim što nemamo, da trgujemo negativnim kapitalom svuda, da trgujemo sa onim minusom od 750 miliona evra koji nam je ostavljen u amanet, a koji moramo da rešavamo.

Naš je problem taj što ćemo upravo sa tim, sa svim onim suprotnim o čemu ste pričali da se suočavamo, a naša je namera u stvari da pomognemo radnicima na svaki mogući način i da pokušamo da pronađemo strateškog partnera i da ih vežemo za to da moraju da sačuvaju radna mesta. Pa, kažite narodu da niste za to da budu sačuvana radna mesta, nego da ste za to da se ta imovina proda po što je mogućoj višoj ceni, a za radnike vas baš briga. Baš vas briga za „Železaru“ i za „Fap“. Koga imate za „Fap“ da nam preporučite? Koga ima bilo ko u sali da nam preporuči, pošto 20 godina, 15 godina ne proizvodi ili je minimalna proizvodnja?

Koga imate da nam preporučite za Železaru? Ostavili ste nam da izdržavamo sa osam i po miliona evra svakog meseca gubitak. Koga imate, kažite mi? Evo, mučimo se imamo pet firmi sada sa kojima razgovaramo. Mučimo se. Neposredno pregovaramo, boga moleći da bar jedna hoće da uzme, boga moleći.

Samo mi pokažite gde je tu taj nekakav kriminal o kojem pričate. Ko je to sebi uzeo bilo šta? Naravno, da nije niko. Zato što u ovoj Vladi nema lopova. Zato što u ovoj Vladi nisu oni koji razmišljaju o tome kako će oni da budu bogatiji, a narod siromašniji, već ljudi rade da pokušaju nešto da naprave za svoj narod i za svoje ljude.

Još jedanput se izvinjavam za veoma ozbiljnu stvar i bilo je vrlo korisno i žao mi je što to naši ljudi nisu primetili za donacije, za transparentnost donacija i mislim da je strašno važno da svi ljudi mogu da vide ko je koliko novca dao.

Još jedna stvar zahvaljujući nekim drugima koji su mislili da će toliko novca oni da dobijaju. Nadam se da ćemo moći da promenimo u dogovoru sa vama Zakon o finansiranju političkih stranaka. U tom slučaju i stranka koju vodim će dati značajan doprinos poplavljenim područjima. To danas ne smemo po zakonu, zato što je nekada nekima smetalo, jer smo pomagali izgradnju kuća u Kraljevu i onda su doneli idiotsku odredbu da ne možete humanitarno, da stranke nemaju pravo da pružaju humanitarnu podršku svom stanovništvu.

U svakom slučaju bilo je veoma korisno da ovo čujemo. Držite me za reč, najkasnije u utorak imaćete na sajtu Vlade ili na sajtu Ministarstva finansija kompletno sve donacije ko je koliko para Srbiji dao.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Nisam zadovoljan odgovorima. Nisam dobio nijedan precizan odgovor na bilo koje pitanje, neka nisu ni pomenuta kao recimo, plagijati. Što se tiče „Er Srbije“, da vas podsetim da je 2003. godine JAT je poslovao sa profitom, s tim što je imao istorijske dugove od pre, znači, nije imao gubitke tada.

Što se tiče ovih drugih pitanja, stvarno je lepo slušati to što govorite, ali tu nema nikakvog osnova. Vaše lepe želje su bez osnova i to je problem ove Vlade, i možda joj mesto u autobusu.

I konačno, nemojte da vičete na mene. Nisam ni član Vlade, niti član otadžbinske uprave.

O besplatnim udžbenicima za Albance i plaćanju struje

ŠAIP KAMBERI: Poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za ministra prosvete.

Kao što je upoznat nakon našeg razgovora, stanje u obrazovanju na albanskom jeziku u Bujanovcu i Preševu se nalazi u ogromnim problemima. Pitanje udžbenika je samo jedno od gorućih pitanja koje se ne rešava godinama. Međutim, činjenica da u Bujanovcu od šest osnovnih i srednjih škola, pet se nalazi u privremenim ili prinudnim merama, pokazuje kakvo je tamo stanje.

Ovakvo stanje nije samo posledica sukoba nadležnosti između lokalne samouprave i nacionalnog saveta već i nedovoljnog delovanja ili nedelovanja, ne činjenja prosvetnih inspekcija da se to pitanje reši čime se krše i odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja.

Pri ovakvom stanju, pitam ministra, kada će ministarstvo oglasiti konkurs za prijem prosvetnog inspektora za školsku upravu Leskovac sa znanjem albanskog jezika, jer bivši inspektor je penzionisan 15. maja ove godine, a do sada ministarstvo nije preduzelo nikakve mere da se to mesto popuni?

Drugo pitanje, koje mere preduzima ministarstvo da bi se postigla situacija da đaci Albanci od prvog do četvrtog razreda dobijaju apsolutno sve udžbenike, kao što dobijaju njihovi vršnjaci u drugim opštinama u Srbiji i bukvar, a ne samo delimično kako se to čini? Među udžbenicima koje primaju, primaju one prevode sa srpskog jezika koji više nisu u upotrebi na teritoriji Republike Srbije.

SRĐAN VERBIĆ: Kada su u pitanju besplatni udžbenici, niskotiražni udžbenici, rešenje koje bi sve to moglo da reši je novac. Niskotiražnih udžbenika ima toliko da kada bismo imali budžet koji je 10 puta veći za niskotiražne i besplatne udžbenike nego što je sada, ne bi bilo dovoljno. Tako da ja potpuno razumem nezadovoljstvo zašto neki obećani tiraži i neki udžbenici nisu isporučeni na vreme.

Mi imamo problem sa neprevedenim udžbenicima na jezike manjina. Neki tenderi nisu realizovani na vreme i to je ono na čemu radimo. Pošto novac ne možemo da stvorim, ono što možemo da uradimo jeste da napravimo drugačije kriterijume za subvencije udžbenika i za dodelu besplatnih udžbenika.

Sistemski će to biti rešeno novim zakonom o udžbenicima koji je u pripremi i koji će verovatno pred vas poslanike stići negde u oktobru ili novembru ove godine gde će naglasak biti na tome da besplatne udžbenike dobijaju oni kojima je najpotrebnije, to je pod jedan. Pod dva, da se ne dele besplatni udžbenici koje niko ne koristi, odnosno da se ne štampaju i ne dele udžbenici koje na kraju niko ne otvori. Mnogo ćemo više pažnje obratiti na to koji su potrebne udžbenici koji nisu potrebni i u skladu sa tim racionalno raspodeliti.

Što se tiče izbora inspektora sa znanjem albanskog jezika, to je u proceduri, tako da to možete očekivati po početku školske godine da se raspiše taj konkurs i da to privedemo onako kako smo se već dogovorili, da to privedemo kraju.

ŠAIP KAMBERI: Što bi rekli, nije sve u novcu, nešto je i u parama. Razumem da je kriza pogodila sve slojeve društva, ali nikako ne mogu da se složim da realizacija ili ostvarivanje prava manjina treba da zavisi od manjka ili viška novca. Država mora da obezbedi jednake uslove za školovanje svih građana, pa i pripadnika nacionalnih manjina u skladu sa evropskim standardima.

Vi znate, skoro je Republika Srbija dobila treći izveštaj savetodavnog komiteta za praćenje okvirne konvencije i šta piše u njemu. Tako da bih zamolio da pre početka nove školske godine preduzmete konkretne mere da se i ta pitanja oko snabdevanja udžbenicima, besplatnim udžbenicima već reši jednom, jer se događa niz godina da đaci Albanci dobijaju samo prazne torbe za razliku od svojih vršnjaka u drugim opštinama koji dobijaju sve udžbenike besplatno.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Želim pre svega da vam se zahvalim gospodine Kamberi i potpuno ste u pravu da je tu bilo problema i ranije. Ima problema i do naše strane, kasnili smo i sa hrvatskim udžbenicima, sa bugarskim, odnosno, izvinjavam se na Hrvatskom i Bugarskom, tako i na Albanskom jeziku. Mi ćemo dati sve od sebe da pre 1. septembra to ispravimo. Država Srbija će sve svoje obaveze prema svim svojim građanima da ispunjava.

Isto tako koristim priliku da i vama kažem, da očekujem da i vi lično, i svi ostali u Bujanovcu, Preševu i Medveđi ispunjavaju svoje obaveze prema državi. Što znači da plaćate struju redovno. Da plaćate sve drugo redovno. Jer, ako tražite od države Srbije dobićete ono što vam pripada i država Srbija ima pravo da naplati ono što njoj pripada. Zato vas molim, znate ovo pitanje ni u jednoj drugoj državi se ne bi postavljalo, ali pošto će sada, jedan po jedan,da padaju tajkuni i veliki vlasnici restorana koji kradu struju.

Izvinite, nije u redu da mi hapsimo ljude u Srbiji koji imaju mnogo para a ne plaćaju struju, a da vi ne plaćate struju godinama. Te vas molim da se postarate da svoje birače zamolite da prime od države Srbije udžbenike na albanskom jeziku.

Država Srbija će to da im obezbedi. To je obaveza države Srbije. Mi moramo to da poštujemo, ne zbog Evrope, već zbog toga što volimo i poštujemo naše građane, ali i vas molim ne morate da volite, ali da poštujete državu u kojoj živite i da plaćate račune, izmirujete obaveze prema državi Srbiji.

ŠAIP KAMBERI: Čekaćemo 1. septembar, pa da vidimo da li će se ova obećanja ostvariti.

Što se tiče ove opaske premijera, ja sam pročitao i Ustav, pravnik sam po struci i nekoliko zakona koji štite prava manjina i okvirnu konvenciju i evropsku konvenciju o ljudskim pravima i sve druge međunarodne dokumente koja štite ljudska prava nigde nisam video da je ostvarivanje prava manjina uslovljeno plaćanjem struje.

O ugovoru sa Etihadom

OLGICA BATIĆ: Poštovana predsednice, premijeru, članovi Vlade, kolege i koleginice, kao što vidite ni danas ne jenjava naravno aktuelno pitanje oko zaključenja ugovora Vlade Republike Srbije sa Etihadom.

Sa jedne strane, ja naravno, razumem pojam koji u prevodu na srpski znači poslovna tajna, sa druge strane razumem i one koji takav pojam naravno ne razumeju, pa u svom tom svom nerazumevanju izgovaraju mnogo toga, počev od reči – da, stajao je u sefu ministra privrede Vujovića, to je izvikani ugovor, samo meni lično nije jasno kako nešto može da bude izvikano čiju sadržinu ne znamo, pa do toga da se uslovi za razvoj privrede definišu prema merilima kompanije Etihad, tako što se u privilegovan položaj stavlja strana kompanija. Dalje, da svaki građanin Srbije plaća 40 do 50 miliona evra godišnje subvencije Etihada.

S druge strane, ovo su oni koji su rekli da ne znaju ništa ni o ugovoru, ni o sadržini ugovora.

S druge strane, imamo i one koji kažu da su upoznati sa sadržinom ugovora, pa tako tvrde, a jedan od tih je bivši ministar Radulović, da je taj ugovor video, pa je onda rekao citiraću – on je pod znacima navoda „sedeo kod mene u kabinetu“, sedeo mu je ugovor u kabinetu, pa na pitanje – šta je u tom ugovoru toliko štetno po Srbiju? Bivši ministar Radulović je izjavio – ne mogu da vam kažem, jer postoji odredba ugovora o tajnosti.

U slučaju da se prekrši ta odredba Etihad bi imao pravo ne samo raskida ugovora, nego i pravo naplate štete.

Put da govorimo, dalje nastavlja bivši ministar Radulović, tačno šta u ugovoru stoji jeste da se izvrši pritisak na Vladu Republike Srbije da objavi taj ugovor.

Moje pitanje, a ja ću se sada nadovezati na uvaženog kolegu Živkovića koji je dao šlagvort da nastavimo ovako istim tempom, jeste da li sada konačno, pošto ste i sami rekli da ćete predočiti neke odredbe ugovora, da nam te odredbe ugovora predočite i konačno demistifikujete sve sporne stvari, da skinete dobrim delo veo tajni, a sa druge strane, poštujući onu ugovornu klauzulu o tajnosti i da nam predočite bar neki od onih obaveznih elemenata ugovora koji se, mi kao pravnici znamo, u ugovornom pravu, nazivaju i obaveznim imenom, čine sadržaj ugovor, a ne može postojati.

Time ćete, davanjem odgovora na takvo pitanje, sigurna sam da ćete izaći upravo u susret svima onima koji ovo pitanje najčešće postavljaju, a to su isti oni koji ni na koji način nisu želeli da se obznani sve ono što je svojevremeno pisalo u ugovoru, o „Fijatu“ iz prošlosti, a samo što iz prošlosti pamtimo, to su neki ugovori gde se po markerima, odnosno gde se markerima njihova sadržina zatamnjivala.

Pošto mi ističe vreme, molim za odgovor na ovo moje prvo pitanje, pa ću imati i sledeće.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaljujem se poštovana gospođice Batić, želeo bih samo jednu stvar da kažem, tek toliko oko istine. Mislim da je važno i žao mi je što nisam, nekada pomislim da je možda za nijansu lakše sedeti u skupštinskim klupama, ali ću vam pročitati jednu informaciju da vidite, pošto je gospodin Živković rekao, da u godini kada je on bio premijer, da je JAT poslovao sa profitom.

Pročitaću vam samo za nekoliko godina, pa da vidite koliko to ima veze sa istinom.

Godine 2003. minus je 18.784.000, 2004. godine – milijardu i 185 miliona 823 hiljade, godina 2005. je minus tri milijarde 637.471.

Dakle, izvinjavam se, čega god da je, a dinari su u pitanju gospodine Živkoviću, sve vreme u minusu, a 2001. godine ste imali manji minus nego što ste imali, govorim vam ne u nominalnim, nego u realnim ciframa, kada promenite to u dolare, imali ste manji minus nego 2004. i 2005. godine.

(Zoran Živković, sa mesta: Nisam tada bio premijer.)

A niste tada bili premijer?

Pa rekli ste da ste 2003. godine bili u plusu, a sada papiri kažu da ste u minusu, 18 miliona, znači bili ste u minusu, samo ste bili u minusu 18 miliona, tako kažite, nemojte da kradete još malo vremena.

Izvinjavam se…

(Zoran Živković, sa mesta: E, ja sam dobio reč.)

PREDSEDNIK: Gospodin Živković vas je isključio.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Nemojte da vičete, to nisu argumenti.

PREDSEDNIK: Živković vas je isključio, prijavite se ponovo.

Poslaniče Živkoviću nemojte da isključujete premijera.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Gospodine Živkoviću, nemojte da dobacujete. Ja se nikada nisam plašio takvih tipova kao što ste vi i srećom, oni su završili u političkoj istoriji i neće se nikada vraćati u Srbiju na bilo kakvu važnu funkciju.

To što ste naučili da pretite, nemojte da mašete prstom, gospodine Živkoviću, nemojte da mašete prstom, da li ste vezivali ljude za bandere ili niste, to je za neke druge periode i šta se sve dešavalo u Nišu, u Srbiji više nikada nikoga nećete da vezujete za bandere.

Ja vam to obećavam gospodine Živkoviću. Više se građani Srbije, ne znam da li ste se vi plašili čuvenog Luleta ili Lule vas, ali građane Srbije nikada više nećete da plašite i zastrašujete…

Država Srbija je uložila istu sumu novca, 40 miliona kao i kompanija Etihad i to nam je bilo neophodno odmah za dobijanje novih aviona, za novu flotu, oni su dobili mogućnost, a mi smo ti koji upravljamo, ali smo se dogovorili da deo njihovog menadžmenta angažujemo.

Tu je bio spor sa EU, da li smo mi ti koji imamo kontrolu nad 51% ili oni? Mi smo ti koji imamo kontrolu i to je srpsko preduzeće i dalje, nismo dali većinski paket, ali zahvaljujući činjenici, da su oni značajan deo u našem menadžmentu, mi smo danas u situaciji, u poziciji da ostvarujemo sve ove izvanredne rezultate koje sam vam pokazao.

Dakle, od preduzeća koje je bilo najveći mogući gubitaš, od preduzeća za koje i danas slušam kako boravak direktora „Er Srbija“ u Hajatu plaća „Er Srbija“, građani Srbije i to puštaju svakog dana, a reč je o notornoj laži. To plaća Etihad, a ne „Er Srbija“, kao i za ostala dva direktora, to plaća Etihad, a ne „Er Srbija“, tek toliko da neke te gradske priče suzbijemo.

Pokazaću vam sada kako izgledaju neistine vezane za ugovor sa „Al Rafedom“, vezan za nekoliko opština i vezan za poljoprivredno zemljište.

Naime, danima smo slušali kako su Arapi dobili zemlju po ceni od 6.000 evra, to je upravo taj koji govori u ugovoru koji sedi, saopštavao javnosti i rekao da im je data zemlja po 6.000 evra.

Ni jedan metar kvadratni nije dat po 6.000 evra, iako smo mi davali za mnogo manje novca, to da znate, u vreme svih tih koji nam drže predavanje i sole pamet. Davali smo i za tri puta manje novca od toga.

Mi smo davali po 10.000 evra i po 7.000 evra, ali, molim vas saslušajte me sad, vrlo je važno, 20% smo mi vlasnici, što će reći 12.000 evra i 8.400 evra je puna cena. Ali, ni to nije dovoljno. Oni nisu vlasnici zemlje, jer ne mogu čak ni založno pravo nijedno da uspostave, što znam da ovde ima dobrih pravnika i u opoziciji, koji to dobro znaju, dakle, ne mogu ni jedno založno pravo bez odluke države Srbije da uspostave, ni hipoteku, niti bilo šta slično, ništa, bez odluke države Srbije. Mi imamo taj zlatni glas koji odlučuje o tome. Zaštitili smo se čak i po tom pitanju.

Pogledajte molim vas dalje. Radimo o preduzeću, pričamo o preduzećima koja su bankrotirala, koja radnicima ne isplaćuju plate i koje su 15 miliona evra u minusu. Oni preuzimaju sve dugove, počinju da rade, odmah zapošljavaju 80, zatim još 15 radnika, pri čemu imaju dalju obavezu da ulože po 4.000 evra po hektaru. To je 16.000 i to je 12.400. Sva aparatura za navodnjavanje, sve što budu uradili ostaje državi Srbiji.

To nije kraj. Oni, za razliku od svih ostalih naših proizvođača, ne uzimaju 12.000 dinara po hektaru subvencija, govorim vam za zemlje u zakupu sad, gde su rekli po 250 evra, prodaje se po 400. Lagali su. Na tom mestu prodaje se po 234 evra, plus mi dajemo 110 evra subvencije. Arapima ne dajemo ni dinar subvencije i plaćaju veću cenu i to odmah.

Sve to navodnjavaće lokalne samouprave i davaće neuporedivo više novca nego što je bio slučaj do sad i mimo svega toga imaju obavezu da ulože 52 miliona evra pod raskidnim uslovom, dakle, čitam vam sve bitne elemente ugovora, 52 miliona evra da ulože u fabriku za preradu, gde će da zaposle novih stotinu ljudi i gde će sve ono što tu budu stavili da ponude za domaće i inostrano tržište. Ukupna investicija 142 miliona evra. Kada je uzimao gospodin Jerković, pa da dodate i ovaj drugi deo, to bi ispalo negde oko 18 miliona evra. Razlika između 18 miliona evra i 142 miliona evra i nije baš tako mala, složićete se.

Kada sve ovo sagledate onda se pitate – a, kome je to trebalo? To je bilo potrebno samo onima koji su polazili uvek od sebe kada su donosili zaključke o drugim ljudima. Valjda je u prirodi ljudskoj da lošije misli o nekom drugom nego o sebi. Znaju dobro koliko su oni loši, pa zamišljaju da su svi drugi ljudi mnogo lošiji. Nisu svi nepošteni. Ima mnogo poštenih ljudi i u ovoj zemlji je najveći broj poštenih ljudi i ti pošteni ljudi će ovu zemlju da naprave i normalnom i pristojnom i uspešnom i modernom.

O arapskom zakupu poljoprivrednog zemljišta

OLGICA BATIĆ: Premijer Vučić je delom odgovorio na ono što bi mu u svakom slučaju postavila kao drugo pitanje, a upravo se tiče zakupa poljoprivrednog zemljišta, pa do onih sporadičnih slušanja koja imamo svaki dan. Više ne znamo da li se radi o prodaji ili zakupu poljoprivrednog zemljišta i o tom zemljištu se i ne bi toliko govorilo da za tako nešto nije zainteresovana arapska kompanija, koja nije izrazila svoje interesovanje upravo da teritoriji Republike Srbije i osniva svoje uporište za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda. Znači, opet slična situacija kao u slučaju „Etihada“. Opet ista galama kao u slučaju „Etihada“, samo sada tiče se naravno ugovora sa „El Dahrom“.

Imajući u vidu da u Srbiji postoji naravno, i sad oko toga vi mi recite tačan broj ako znate, postoje licitiranja da postoji negde između, to je raspon, od 400.000 pa do 900.000 hektara neobrađenog poljoprivrednog zemljišta koje nema ko da obradi, zato se valjda i daje u zakup, pa mene jako zanima upravo koji to procenat poljoprivrednog zemljišta mi dajemo u zakup? Čini mi se da ste cenu već rekli, pa neću pitati koja je to cena po hektaru.

Da li je Vlada Republike Srbije, prilikom zaključenja tih ugovora o kojima govorimo, imala u vidu i mišljenja stručnjaka da je u Srbiji potrebno upravo subvencioniranje zakupca, jer zemlju, kao što sam već navela, nema ko da obrađuje. Najzad, da li je Vlada Srbije procenila koliko prinosa ista ta zemlja daje sa domaćim načinom obrade, a koliko sa savremenim načinima obrade koja se koriste u daleko razvijenijim zemljama od naše? Hvala.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Ono što je najvažnije, poštovana gospođice Batić, vi ste upravo rekli.

Arapi će imati četiri do pet i po puta veće prinose po hektaru nego što smo imali mi, četiri do pet i po puta veće prinose po hektaru, verovali ili ne. Mislim da to dovoljno govori, to će biti show case, to će biti ogledno dobro gde ćete moći da vidite. Kažite mi, da li neko od vas nije ponosan kada danas pogleda kako izgleda danas, a videćete kako izgleda 2018. godine, za godinu dana ćemo da letimo za Čikago i Njujork našim avionima, kad pogledate šta smo to uspeli da uradimo, četiri do pet i po puta će uvećati prinos.

E, sad, cena koju sam vam rekao je najviša, jer tu je najbolja zemlja. Naša cena je niža kada uporedite Banat, Srem i Bačku, negde oko 150 evra i na to dajemo ovolike subvencije. Nećete verovati, mi na to ne naplaćujemo čak ni porez na imovinu, jer je to naša imovina i tu bi sad trebalo da mi sednemo ovde zajedno sa vama, da se dogovorimo, da pokažemo, da vidimo šta nam je to plan za budućnost, jer bi trebalo da je ukrupnimo ili da ovako jedan krupni, kao što je „Al Ravafed“, može da pozove i da udruži sve male poljoprivrednike, što je njihova namera i zbog ove fabrike za preradu koju će da naprave zbog onoga što nam je potrebno, ali ovo su pionirski koraci i nije važno.

Znam za neke koji nikada neće biti vlast, ali neki će biti sutra vlast, kažem vam, samo će da nastave to i pitaće me samo jednu stvar kada odem sa vlasti, a to je – možeš li da nam sačuvaš te kontakte da možemo to da nastavimo?

Evo zašto vam to govorim. Evo vam vesti, skinuo sam samo poslednjih dana iz Velike Britanije i iz Londona, pogledajte kako najviši engleski zvaničnici govore o tome kako Velika Britanija dočekuje investitore iz Emirata. Pogledajte, ovo su desetine i desetine tekstova.

Sada ćete da čujete u šta su sve ušli i nikada im nisu rekli da nisu dobrodošli. Od Aerodroma „Getvik“, gde su dobili 15%, a ne moram da vam govorim da je „Getvik“ šesti aerodrom po veličini u Evropi, do toga da su uzeli za najveću vetrofarmu vetropark u svetu, kupili su 20% neposredno pored Londona, do toga da su kupili „Mančester siti“ i kao što vidite „Mančester siti“ je najuspešniji klub u Britaniji od kada su ga oni preuzeli, dve titule u tri godine, do toga da su zajedno zakupili sa „Egzibišn kompani“ u Londonu „Eksel“ još 2008. godine, do toga da vam se najprestižnija škola biznisa u Engleskoj.

Zamislite da to uradite ovde u Srbiji, kako ne bih mogao da živim od onih koji misle da su obrazovani, a od obrazovanja nemaju skoro ništa, „Lands of kul ekonomiks“, najlepša i najveća sala se zove „Bin Zajed“, zato što je to bio čovek koji je napravio moderne Emirate, koji imaju pet puta manje i slabije kvalitete nafte, nego što ima Libija, oprostite, pogledajte kako izgleda Libija, pogledajte kako izgledaju Emirati.

Zamislite da nam se Petica na Pravnom fakultetu zove „Bin Zajed“, a više je pomogao Srbiji nego što je pomogao njima. Kakvom bismo pritisku i kakvim rečima bismo bili izloženi? Izvinite, da li mi ne umemo da cenimo one koji su nam dali?

Samo još jednu stvar, već sada možete da pogledate, dobio sam te podatke na sajtu „obnovazemlje.rs“, možete da pogledate podatke sa donatorske konferencije, sva pravna lica i sve zemlje koje su nam davale novac, imaćete u ponedeljak na sajtu, jedino fizička lica, tek ako oni dozvole, daćemo na sajt u ponedeljak i imaćete potpuni uvid u to.

Jermenija je nama dala 55.000 evra, Bosni i Hercegovini nije dala. Grčka nam je dala 200.000 evra, Bosni i Hercegovini 100.000 evra. Jedina zemlja koja nam je dala značajnu sumu novca, veću što je dala Bosni i Hercegovini, nije bila ni Rusija ni Amerika, bili su Ujedinjeni Arapski Emirati.

Izvinjavam se što sam to morao da kažem. Sramota me je da neki ljudi to nisu želeli da vide, da čuju i da pročitaju. To su dali zato što oni osećaju da u Srbiji imaju prijatelje, zato što ovoj zemlji hoće da pomognu.

Neću da dozvolim dokle god mogu da se borim protiv takvih, onima kojim su njihovi interesi važniji od interesa ove zemlje, da nam te i takve prijatelje od zemlje oteraju.

Hvala onima koji su nam pomogli, a oni su nam do sada dali, iako su molili da o tome ne govorim i kroz kuće i kroz direktni novac ubedljivo najviše – 15 miliona. Pokažite mi tu zemlju koja nam je dala 15 miliona na kugli zemaljskoj. Nijedna druga.

Da li treba da kažemo sve najgore o njima? Da li treba da pljunemo na naše prijatelje? Pa, neću u tome da učestvujem.

Poštujem svakog ruskog spasioca koji je došao tu, poštujem američke helikoptere koje su poslali, a treba da ne poštujem one koji su nam poslali i više od toga? Tako se ne ponašate odgovorno. Odgovorno se ponaša onaj ko zna da uzvrati i podršku i pomoć, ko zna da poštuje te narode i ko zna da kaže – da, mi vam jesmo prijatelji i bićemo vam prijatelji i ubuduće.

Da li ste videli koliko su stvari iz ugovora o „Al Ravafedu“ krili za javnost, a lagali za šest hiljada, a sve ostalo su sakrili, do podatka koliko su stvarno tu zemlju bili prodali sedam godina ranije i šta se sa tim preduzećem „Bačka“ Sivac dogodilo? Pitajte radnike u „Bački“ Sivac da li su zadovoljni što će konačno moći da nahrane svoju decu, što su konačno dobili hleb za svoju decu i što će da imaju siguran posao i što će to moći da radi? Nikad ne bi radilo da smo to ostavili na tenderu Miletu Jerkoviću, kao što smo bili dali Miletu Jerkoviću i tenderu i uništili tu firmu.

Šta se onda dogodilo? Zašto su se ovako ujedinili, pa su držali zajedničke tribine sa Ivanom Dulić Marković i sa još nekima? Hoćete ja da vam kažem zašto? Pa bio je tamo još jedan veliki biznismen i tajkun, koji je sve njih ujedinio. Reč je o gospodinu Džombi. Hajde se suprotstavite u Kuli gospodinu Džombi. Neće država da se plaši ni Džombe ni bilo koga drugog ako radi nešto dobro za svoj narod i za svoju zemlju. Tako ćemo i nastaviti da radimo.

Vama hvala na tome. Ovo sam vam doneo da vam pokažem kako se svaki dinar u svetu poštuje. Samo mi, Srbi, nažalost, nismo u stanju svoje prijatelje da poštujemo, nego ćemo zbog međusobnih zađevica da oteramo svakoga od ove zemlje, da načinimo štetu zemlji, da bismo mi bili veliki ili veći od našeg konkurenta.

Mene ne interesuje, i sutra kada neko drugi pobedi i kada neko dođe na vlast, ja ću da mu kažem – ovde možemo da pomognemo, ovo je dobro za zemlju, hajde da to zajednički uradimo, hajde da to zajednički napravimo za zemlju.

Da ne zaboravim, Šaip, javite za struju, od sutra da krenete da plaćate struju. Ništa mi nije smešno.

OLENA PAPUGA: Svoje pitanje ću postaviti predsedniku Vlade. Htela sam takođe da postavim pitanje o prodaji zemlje, odnosno o davanju u zakup Arapskim Emiratima, pošto i dolazim iz opštine Kule, iz Ruskog Krstura, a Sivac mi je susedno mesto.

Puno toga sam saznala od vas, između ostalog kome i zašto se u stvari prodaje zemlja Emiratima, a ne domaćim zakupcima.

Jedino što me iz ovoga svega interesuje – šta će mladi ljudi koji su do sada koristili tu zemlju? Po neki su uzeli kredite, na primer za traktore, za druge poljoprivredne mašine. Ove godine im se raskidaju ugovori koji su bili potpisani na tri godine. Oni su očekivali da će tu zemlju obrađivati i na dalje. Jednostavno, šta će sada ti mladi ljudi da rade, koji su radili tu zemlju? Nisu svi zaposleni u AD „Bačka“ Sivac i tako dalje.

Drugo pitanje bih postavila kako mislite na neki način da razvijate selo, ne samo selo koje je veliko, koje možda daje u zakup tri hiljade i trista i ne znam koliko hektara, nego i druga sela u Srbiji, jer znamo da sela nemaju škole, nemaju, banke, nemaju domove zdravlja? Sela su, bez obzira, osiromašena.

Da li će se i dalje voditi politika da je bolje biti konobar, na primer, u Novom Sadu ili Beogradu ili je bolje biti i ostati na svom imanju, bez obzira kakvo je ono, ali najverovatnije da su današnja imanja možda i mala i da bi ljudima ako bi dobili u zakup još deset hektara tu pomoglo i da bi od toga mogli da održavaju svoje porodice?

Postavljam vam ta pitanja – šta preporučujete tim mladim ljudima da dalje rade, koji su na neki način ostali bez te zemlje koju su do sada uzimali u zakup?

ALEKSANDAR VUČIĆ: Želeo bih da kažem da sam ja, razumevajući težinu problema sa kojim smo suočili, težinu naših navika i stalnog iščekivanja svih nas da od države nešto dobijamo, odlično razumeo probleme sa kojima se ti ljudi suočavaju u Kuli.

Zato sam u razgovoru sa predstavnicima „Al Ravafeda“, koje su imali naši ljudi ovde, rekao da insistiraju, da požure prvo da uposle više kooperanata, više drugih poljoprivrednika, a ovih 192 koji su na različite načine radili na ovoj zemlji da se i za deo njih odmah pronađe posao, ali da vidimo kako i na koji način da budu angažovani u budućnosti.

Mi za državu imamo ovde, kao što ste videli, čist plus i to ogroman plus u odnosu na ono što smo imali. Naš je, naravno, posao, kao i vaš i kao svih drugih ljudi, da brinu računa o državnim prihodima. Ja sam zbog toga razgovarao i sa vašim predsednikom na moju inicijativu. Ja sam ga pozvao, želeći da mu objasnim upravo to. Izneo sam mu sve ovo.

Moram da kažem da je on i te kako sa razumevanjem to sagledao i saslušao, kao i neki drugi predsednici opozicionih stranaka koji su hteli da čuju. Neke nisam pozvao, jer znam da nekim ljudima ne vredi ništa da kažete. Mislim da je i on razumeo koliko je to važno za našu zemlju i koliko je to dobro u krajnjoj liniji.

Hajde da vidimo da pronađemo druge načine. Mi imamo aktivne mere zapošljavanja. Imamo novac i za aktivne mere zapošljavanja i samozapošljavanje. Imamo mere i dalje za podršku poljoprivredi. Hajde da vidimo ako nema taj hektar ili hektar i po koji je uzeo u arendu, nije mogao da računa na duže, jer država svake tri godine bira zakupca, dakle, nisu baš svi u prvoj godini, neki su i u trećoj, hajde da vidimo kako da pomognemo na drugi način. Hajed da vidimo šta ćemo sa stočarskom proizvodnjom, šta ćemo sa voćarstvom i povrtarstvom, koji zahteva manje zemlje. Možemo da pomognemo kao država i spremni smo posebno u tom delu i Kule, i Sivca i u nekim drugim delovima Vojvodine da pomognemo. Nikakav problem sa tim nemamo.

Država je spremna da pomogne i vi se aktivno uključite i pomozite nam po tom pitanju. Možemo da organizujemo sastanke i da te probleme rešimo.

Naša je namera da svom narodu pomognemo, a ne da pravimo biznis i da zarađujemo pare, jer, ponavljam, nismo kao neki drugi koji su postali mnogo bogati i iz limuzina ne izlaze. Posle ću da se vratim na sve one njihove priče o Miškovićima, Kostićima, Beku i svima ostalima.

Molim vas da uvek imate u vidu da sa nama možete da razgovarate, kao što mi želimo sa vama da razgovaramo i da te probleme zajednički rešavamo.

Šaip, da li ste javili za struju? Javite za struju.

OLENA PAPUGA: Molim vas za konkretnu pomoć. Dolazim iz Ruskog Krstura koji ima fabriku „ABC food“ koja je privatizovana, bila je pod stečajem, država je pomogla, u restrukturiranju je da bi se fabrika podigla na noge. Negde od maja fabrika i dalje propada, bez obzira što je restrukturiranje prošlo. Vratili su se stari vlasnici, otpuštaju radnike, to je bila skoro jedina fabrika u regionu koja radi zamrznuto povrće, ne znam, kukuruz šećerac itd. Radi se o fabrici „ABC food“ Ruski Krstur.

(Premijer Aleksandar Vučić, sa mesta: Koliko ima zaposlenih?)

Ne znam koliko tačno ima zaposlenih. Sada sigurno preko 200, ali jedno vreme je imala i više. Tu ima i sezonskih radnika, kojima nije uopšte rešen status, tako da bi možda to pomoglo da se tu još uposle neki ljudi, da se poveže ta poljoprivreda, da se povežu te sirovine itd. Mislim da bi to bilo dobro za celu opštinu i za sve koji žive malo dalje.

Hoću još jedno da vas pitam. Stalno spominjete tu struju. Ja dolazim iz mesta gde postoji škola na rusinskom jeziku 260 godina. Takođe, iz homogenog mesta, gde postoje gimnazija i škola na rusinskom jeziku. Rusinima fali 38 udžbenika. Već sam postavljala ta pitanja više puta. Hoću da vam kažem, ne znam da li je u mom selu nekome isključena struja i mislim to kako ste rekli da treba da se plaća struja, da treba da budemo lojalni građani… Mislim da ako je neko lojalan to su Vojvođani i mislim da su Vojvođani najveće platiše. Naprimer, Rusinima, Slovacima, Mađarima, ja ne mogu sada da vam kažem koliko, ali fali jako puno udžbenika. Možda su udžbenici i prevedeni zato što postoji odeljenje u Novom Sadu Zavoda za izdavanje udžbenika.

Problem je u tome što ne postoji dobra veza između Zavoda za udžbenike u Beogradu i Ministarstva. Možda bi se nešto i uradilo, ali jednostavno mislim da niskotiražni udžbenici ne treba da se stavljaju u komercijalu. To niko neće da štampa. To mora neko da štampa zato što se tako i zovu – niskotiražni udžbenici.

To povezivanje sa strujom, molim vas nemojte, zato što vam dajem za primer Vojvodinu, kao najveće platiše, ne samo struje, već i poreza i svega, a i u tu fali jako puno udžbenika.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Nikada nisam to povezivao sa Kulom ili sa bilo čim u Vojvodini, niti se to povezuje sa tim. Kao što to kažem Šaipu Kamberiju, kažem i Zoranu Živkoviću, koji je pozivao da se ne plaća struja, moje je da upozorim Zorana Živkovića i Šaipa Kamberija da plaćaju struju i da to što pozivaju je protiv zakonito. Šaipe, da počnete da plaćate struju od sutra.

Ne šalim se. Videćete da se ne šalim. Uopšte se ne šalim što se tiče plaćanja struje. Ako plaćaju ljudi u Ruskom Krsturu, ako ga plaćaju u Beogradu, plaćaju u Novom Sadu, plaćaju u Pirotu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu, sem ovih tajkuna, koji kradu struju, pa misle da su mnogo pametni, pa će sad da idu u aps zato što kradu struju, sada vam kažem – počnite da plaćate struju, jer je nećete imati dok je ne budete platili.

Što se mene tiče, odmah da kažem, možete da zovete na kugli zemaljskoj da se žalite. Ne postoji zemlja na svetu koja dozvoljava da neko ne plaća struju. Ne postoji sličan primer u svetu, nigde u svetu. Dakle, lepo ćete da plaćate to. Ako hoćete žalite se ovde i Devenportu, i Kirbiju, i Čepurinu, i kome god hoćete. Kome god hoćete, možete da se žalite, ali vam kažem – struju ima da plaćate.

Što se tiče Rusina, udžbenike ćete dobiti, i to je moje obećanje vama. Pozabavićemo se udžbenicima za sve pripadnike nacionalnih manjina. Sramota je da to nismo ispunili. Moja sramota i sramota Vlade. Izvinjavam se zbog toga još jedanput. Prošli put sam odgovarao i ne mogu da verujem da to nismo rešili.

OLENA PAPUGA: Ako ne dobijemo knjige do 1. septembra, jel to znači da ne treba da plaćam struju, pošto je plaćam redovno? (…)

(…)

ALEKSANDAR VUČIĆ: Znate, ima danas u Srbiji jedna stvar o kojoj sam hteo da govorim. Svi znaju da je ovo moralo da bude doneto. Svi znaju da je to dobro za Srbiju, ali je lako i lepo da se to kritikuje. To sam nekada radio i izvinio se građanima zbog toga. Sada kada je došlo najteže vreme, svi znaju da to mora da ide tako. Znate, da će na kraju biti dobar rezultat za Srbiju, ali hajde mi to da kritikujemo zato što narod nešto nije zadovoljan.

Narod nije zadovoljan čim ne vidi istog sekunda u svom džepu. Nije strpljiv da sačeka godinu ili dve, podrazumeva se da je to tako. Molim vas zato što ćete sutra da budete vlast, jer neodgovorni nikada neće da dođu na vlast, a odgovorni ljudi će da dođu na vlast. Odgovorni ljudi će morati da se ponašaju odgovorno. Šta hoćete? Hoćete da ja danas nekoga hapsim zbog ugovora sa „Fijatom“? Hoćete da hapsimo nekoga zbog ugovora sa Azarbejdžanom? Hoćete li ne znam šta da pričamo, što mnogi drugi pričaju danas? Tako se ponašaju neodgovorni ljudi.

Što se tiče političkih priča oko Ivice Dačića i Ministarstva unutrašnjih poslova, nisam razumeo sve i neću da ulazim u te stranačke stvari. Koliko sam ja shvatio, gospodin Dačić je govorio o nekim prethodnim vremenima, o nekim drugim političarima, koji mu nisu davali nikakav upliv. Što se mene tiče, kada me je pitao da mu pomognem, kao prvi potpredsednik Vlade sam mu pomagao. Nikada se mimo toga nisam mešao. Radio sam svoj posao u okviru ona 24 predmeta i ta 24 predmeta nastavljamo.

O Miškovićima, Kostićima Beku i svima ostalima

Kada smo kod toga, niste me to pitali, ali ću da vam kažem. Video sam da su neki rekli – pa, postavite Miškovića za direktora „Srbijagasa“. To me pitaju oni koji su postavili Miškovića za šefa Srbije, oni koji su ga postavili da bude direktor svih banaka u Srbiji, direktor svih javnih preduzeća, da bude ministar u svim ministarstvima, da bude predsednik Vlade i predsednik države, a protiv Miškovića nikada nisu poveli postupak. Ova država i neka druga vlast vodi protiv Miškovića postupak i do kraja godine, pretpostavljam, biće prvostepene presude.

Kažete – nisu plaćali poreze. Ja sam sada izvukao papire koliko su Beko, Mišković i ostali platili poreza. Iznenada su krenuli, čitao sam to danas, doneli mi u papirima…

(Aleksandar Senić, sa mesta: Nisam ja to rekao.)

Nisam rekao da ste vi to rekli. Niste vi to rekli. Neki drugi su se izgubili, sede tu levo od vas ili desno iz vašeg ugla.

Sada da vam odgovorim, kažu – ne plaćaju porez. Izvukao sam za tog vašeg bivšeg direktora Demokratske stranke, a to je bio Miodrag Kostić. Užurbano i naveliko plaća porez iz 2012. i 2013. godine i svake godine sve više plaća. Godine 2012. njegove kompanije „MK Grupa“, „Sunoko“, „Agrogloub“, „MK Holding“ i AIK banka platili su 94,8 miliona evra. Iste te kompanije, 2013. godine, platile su 98,3 miliona evra. Nisam ja prodavao šećerane ni 2001, ni 2002, ni 2003. godine.

Što se tiče gospodina Beka, u kompanijama „Knjaz Miloš“, „Bambi“, „Kanjiža“ plaćaju porez, redovno. Nema zaostataka u plaćanju poreza, ali ima u sledećoj stvari problema sa porezom. Važno je da ovo građani čuju. Te probleme sa porezom nisu ustanovili ovi koji su se drznuli da danas nešto govore, jer kada su oni to proveravali, kada su slali kontrole, bilo je sve plaćeno. Reč je o porezu iz 2007. godine. Slali ste kontrole 2008, 2009. i 2010. godine i potvrđivali da je u Luci „Beograd“ sve u redu. Jedna nova vlast, kojoj niko ne određuje kako će neki da budu izuzeti od zakona, je 2013. godine rekla – dužni ste sedam miliona i 400 hiljada evra, pa sada imaju i kamate na to. Sada je za to Luka „Beograd“ dužna, a i tu Luku „Beograd“, ako se sećam, nije prodala Vlada u kojoj se ja nalazim, nego ste prodavali vi. Čekajte ljudi, vi nama danas držite pridike o porezu koji mi pokušavamo da naplatimo, a vi ga niste ni registrovali ili smo naterali sve njih da plate porez i poveli postupke, a vi to niste ni registrovali.

Moram da vam kažem da će poreski organi …

(Narodna poslanica Gordana Čomić dobacuje s mesta.)

Gospođo Čomić, ne dobacujte. To što ste postali zamenik predsednika u svojoj stranci ne znači da imate pravo da dobacujete u Narodnoj skupštini. Računam da to svi poslanici treba da poštuju, kao što ni mi vama nikada ne dobacujemo.

Vidim da svaki put kada vam pomenem vaš odnos sa tajkunima, uvek imate nešto da mi dobacite sa mesta. Ne brinite to će tako i da ostane, na dobacivanju.

Što se tiče „Železnica“ i svega drugog, pa na sastanku sa njima, ja kažem ljudima – imamo problema, naša javna preduzeća prave gubitke, a oni meni počnu da govore uvek o NPL. To su vam non-perfoming loans, zajmove koje ne mogu da vrate itd. Ja kažem – hajde, nemojte više da mi pričate o vašim problemima, što lepo ne pokažete sve svoje sposobnosti na najlošijim preduzećima, na onome gde imamo najveće probleme, gde i vaši i naši nisu najbolje upravljali. Danas plaćamo 130 miliona evra, a plaćali smo i 170 miliona evra kada su vaši danas, kad su naši 130 miliona evra subvencija. Loše svakako, kako god okrenete.

Hajde da vidimo možemo li to da spustimo. Nekome više kao kaznu, a ne kao nagradu da kažete – skočili, pa vi se dogovarali sa tajkunima. Mi se ne dogovaramo ni sa kim po pitanju poštovanja prava i pravnih propisa, ni sa kim. U ovoj zemlji je zakon isti za sve. Isti je za Miškovića. Isti je za Beka. Isti je za mene. Isti je za Čomić. Isti je za vas, gospodine Seniću. Isti je i za Kamberija. I biće isti.

Na kraju, što se 100 dana tiče, mi ćemo uskoro izneti plan šta je to što ćemo da učinimo do kraja godine. Mislim da je važna jedna stvar. Mislim da je važno da ljudi u Srbiji vide da se držimo plana, programa i da će neko jednoga dana, bez obzira na to, kako mu to izgledalo u ovom trenutku, umeti da kaže da to što smo uradili za Srbiju vredelo, pa makar i neko drugi umesto nas kupio plodove tog rada.

Ponosan sam na našu odgovornost, na našu ozbiljnost, na našu posvećenost. Ponosan sam na naše poštenje, a odgovoriću na kraju, pošto je to jedino pitanje na koje danas nisam odgovorio, i oko plagijata, da ne bi bilo da sam bilo šta zaboravio i da ne bilo da sam izbegavao propitivanje u Narodnoj skupštini ili da nešto zabašurimo ili da nešto ne kažemo, a što je moralo da se kaže….

O plagijatima

Što se tiče plagijata, da vam odgovorim, gospodine Živkoviću. Ja se nisam bavio plagijatima, a verujte mi da više znam i o plagijatima i o tome kako su neki u vašoj blizini sa mastera postajali magistri i na koji način i u kom vremenu, kako su neki postajali redovni profesori i ne mislim da je to za Srbiju najvažnije pitanje. Jedino što mogu da vam garantujem, jer sam samo to pročitao, ne mogu da vam kažem da je Aca Šapić plagijator, ne znam, ništa nisam pročitao, ali sam pročitao Nebojšin rad. Pošto sam se naslušao ljudi iz sopstvenog okruženja koji su to govorili tvrdeći da je u pitanju plagijat itd, moram da vam kažem da tvrdim da ono što je gospodin Stefanović radio nije plagijat. Je li to neki genijalno delo? Nije, a obrazloženje da je to plagijat i pri tome, nemojte se naljutiti, gospodine Živkoviću, mislim da imam malo više akademskog znanja i zvanja od vas da tako nešto tvrdim, a nisam se ni deseti deo koliko vi mešao u celu tu priču.

Na kraju, jedino što sam pogrešio i preterao, to je što sam rekao da je veoma glupo obrazloženje. To su teške reči. To su teške reči koje premijer ne bi trebalo da izgovara, ali moram da vam kažem da su te reči bile istinite.

Na kraju, mene pre svega interesuje koliko neko radi, jer znam mnogo poštenih ljudi koji nemaju te škole, neki imaju završenu srednju školu, a rado bi ih video na visokim pozicijama u državi, zato što znam koliko su marljivi, znam koliko su obrazovani, znam koliko toga mogu da doprinesu i koliko toga mogu da urade. To govorim bez i malo kompleksa, jer sam svoje sve škole završio sa najvišim ocenama. Mogu da se merim i sa većinom vas u broju stranih jezika koje govorim i u svemu drugom i nikakav problem sa tim nemam.

Postavlja se pitanje da li je neko, jer plagijat je teško delo, lopov ili nije lopov? Ono što ja tvrdim, dakle, ne mogu da znam, nisam čitao i neću da tvrdim da jeste nešto za gospodina Šapića, ali ono što sam pročitao mogu sa sigurnošću da tvrdim da gospodin Stefanović nije lopov i to ja garantujem. Pošto ste pitali da li garantujem, to je stvar koju ja garantujem…

Izvor: PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE (neredigovane i neautorizovane)