Ruski požari i Černobilj

Požar u okolini Brjanska blizu rusko-ukrajinske granice zahvatio je 39 kvadratnih kilometara šume kontaminirane radijacijom posle nesreće u Černobilju. Strah od radijacije može da podigne krizu na novi nivo, procenjuje Rojters koji prenosi ovu vest citirajući Vasijilja Tuzlova, direktora ruske agencije za zaštitu šuma.

Ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu izjavio je ranije da u slučaju da se zapale šume u blizini Brjanska može da se desi da radioaktivne čestice dospu u vazduh.

„Gresi naših otaca posećuju nas» rekao je Rojtersu. On je agenciji RIA Novosti rekao da je tamo bilo dva požara, ali da su vatrogasci uspeli da ih ugase za dva sata.

Grinpis Rusija je takođe saopštio da su registrovana tri požara u šumama blizu Brjanska koje su kontaminirane cezijumom 137. Radijacija u regionu Moskve je nepromenjena, izjavila je Jelena Popova, šefica moskovskog centra za monitoring radijacije.

Agencija RIA Novosti, pozivajući se na rusku hidrometeorološku službu Roshidromet izveštava da u Rusiji nema povećanja radijacije posle šumskih i tresetnih požara. Ta služba saopštava da radijacioni fon ne prelazi srednje vrednosti u Brjanskoj oblasti, koja je najviše postradala od havarije Černobiljske atomske centrale 1986. Na meterološkoj stanici Krasnaja Gora, najviše kontaminiranoj teritoriji u tom kraju radijacioni fon je bio 20-23 mikrorentgena na sat.

Ruska hidrometeorološka služba saopštava da merenja radijacije u zoni od 100-kilometara oko ruskih radijaciono opasnih objekta takođe pokazuje da u celom periodu požara 2010. nije registrovano povišenje radijacije: u gradu Sarovu 10-12 mikrorentgena na sat, kod Novovoronješke atomske centrale 10-12, a u rejonu Snježinska – 9-12 mikrorentgena, što odgovara prirodnom radioaktivnom fonu.

O 21.692 požara u Rusiji, više u aktuelnom broju „Vremena“.