Rolls Royce

Nečujno, kao čovek na prstima, elegantna teget limuzina ušetala je u portu crkve Zoodohos Pigi u Dafni. Nikome prisutnom tog jutra nisu promakla dva tek pristigla simbola – spoljni, karakterističan znak rols-rojsa na haubi iznad maske hladnjaka motora, i unutrašnji, na zadnjim sedištima, njihova dva kraljevska visočanstva princ prestolonaslednik i princeza.

Dalje je sve teklo po ustaljenom ceremonijalu – vozač ritualno, bez nervoze izlazi iz limuzine, otvara vrata visočanstvima, okupljeni vernici i monarhisti prave špalir od vrata rols-rojsa do vrata crkve, princ i princeza ulaze na uveliko započetu liturgiju i… time prestaje interes za jedan od pristiglih hodajućih simbola. Ali, narod u crkvenoj porti se ne razilazi, znatiželja ljubitelja dobrih automobila nije ništa manja od ljubavi prema monarhiji. Sve oči i interesovanje sada su usmereni na limenu teget eleganciju, parkiranu pod hladovinom retke borovine.

Vozač tankih brčića, zalizane kose i u crnom odelu sa gotovo neprimetnim belim prugama savršeno je pristajao uz teget rols-rojs, i samo su rašljampavljene cipele odudarale od skladnog odnosa čovek-mašina. Naviknut na razrogačene oči posmatrača i njihovu znatiželju, vozač elegantne teget limuzine lako je podnosio interesovanje prisutnih. Svoju inferiornost spram simbola lepote i prestiža rešio je lakonski sa tri koraka u stranu i nonšalantnim paljenjem cigarete koje je otkrilo zlatan upaljač, ali i veliki zlatan prsten na domalom prstu desne ruke.

Uloga nezainteresovanog posmatrača trajala je tek koliko i cigareta. A onda se čovek u neprimetno štraftastom odelu vraća na „scenu“ ritualom koji vredi opisati. Pomalo lenjo, ali odlučno, prilazi teget limuzini, obilazi oko nje, otvara gepek i uzima dve krpe – magičnu i od jelenske kože i pajalicu. Nemo stavlja do znanja okupljenima da se malo odmaknu i počinje da glanca teget ofarbani lim rols-rojsa. Koliko je besmisleno i nepotrebno to što radi najbolje se vidi po njegovom liku koji se perfektno odslikava na limenoj površini. Ali, opslužitelju simbola rols-rojsa to nimalo ne smeta da prilježno i temeljno magičnom krpom mazi površine limuzine. Počeo je od bokova kao da timari omiljenog konja. Onda prelazi na haubu, ali se strogo čuva da svoje telo ne nasloni na limuzinu. Samo on vidi nevidljivu fleku iznad desnog fara, blago se naginje, dva puta dune, na limu se stvori tanak sloj vodene pare i on potom magičnom krpom to mesto dobro, ali nežno, protrlja. A onda zadovoljno kao u ogledalu posmatra svoj lik i, onako nesvesno, s dva prsta popravi desni brk. Posle magične krpe, koju premešta u levu ruku, desnicom uzima jelensku kožu i ritual kreće ispočetka.

Svaki delić je blago istimaren, limuzina sija u crkvenoj porti, i vreme je za pauzu. Kompletan „alat“ za čišćenje uredno je spakovan u gepek. Cigaret pauza, neskriveno uživanje u duvanskom dimu i srdačan razgovor sa poznanikom potrajali su petnaestak minuta. Onda dva kruga vizuelne inspekcije oko rols-rojsa i nezadovoljno mahanje glavom. Onako nezainteresovano prilazim elegantnoj teget limuzini da se svojom povećanom dioptrijom uverim šta je to u proteklih petnaestak minuta palo na simbol moći i prestiža. Ne vidim ništa osim svojih retkih pramenova kose koje je razbarušio blagi atinski povetarac. Ali, poslužitelj simbola je neumoljiv. Ovog puta prvo „radi“ pajalica – nevidljiva prašina mora biti temeljno uklonjena sa svih delova teget limuzine, uključujući niklovane branike i farove. Pa onda ponovo ritual sa magičnom i krpom od jelenske kože. Potom dolazi vreme za „unutrašnje radove“. Instrument tabla i površina iznad nje verovatno nisu čišćeni od vremena pre ulaska njihovih kraljevskih visočanstava u limuzinu, što će reći da nisu opajani već tri sata. Treba očistiti i rukohvate na vratima, opajati sedišta, a i staklo na vratima s one strane gde sedi prestolonaslednik nije baš najčistije. Čovek sve to radi kao da je sam samcijat na svetu, kao da oko njega nema nigde nikog, on je posvećen opsluživanju simbola, mazi ga, glanca, možda mu i tepa, ali mi okolo nepostojeći to ne čujemo. Još jedan ritualan čin je završen, ponovo cigareta, zlatni upaljač i prsten blješte na suncu kao i elegantna teget limuzina. I verovatno da ne bi bilo sledećeg rituala da jedan od članova Krunskog saveta, onemoćao od stajanja u crkvenoj porti i u nedostatku klupe da odmori noge, nije neoprezno naslonio zadnji deo svog tela na poklopac gepeka rols-rojsa. Trebalo je videti užas na licu opslužitelja simbola, odmaknutog desetak koraka od svoje svetinje. Teško je dokučiti – da li je ljut na sebe zbog nedovoljne budnosti ili na onemoćalog monarhistu koji je počinio svetogrđe naslanjajući svoje ćoše od leđa na šljašteći zadnji deo simbola. Sav crven u licu, skoro trčećim korakom, vozač rols-rojsa prilazi limuzini i nežno ali odlučno hvata se za bravu gepeka. On ne primećuje „delinkventa“ koji mu se skrušeno izvinjava, on samo vidi fleku na teget limu i instinktivno se hvata za magičnu krpu. Potom sledi duuugooo timarenje „zaprljanog“ mesta, uz stisnute zube i neodobravajuće mahanje glavom. Nekoliko puta opslužitelj simbola se uspravljao, odmicao od limuzine i stručnim okom odmeravao učinak svog truda. Sačekao sam da vidim zadovoljstvo na njegovom licu, i onda odustao od tročasovnog perverznog uživanja u tuđem maženju simbola moći i prestiža. Jeste da je rols-rojs nešto predivno, ali atinsko sunce je bilo sve jače pa mi je trebala hladovina.

Dok sam gustirao espreso u obližnjoj kafanici sa kockastim stolnjacima, liturgija je bila završena i ulicom je pored mene nečujno otklizao sjajni, elegantni teget rols-rojs na čijim su zadnjim sedištima zadovoljno zavaljena sedela njihova kraljevska visočanstva. Za volanom je bez izraza na licu sedeo opslužitelj simbola.