Intervju: Goran Ješić
Gradonačelnik Beograda, predstavnica Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, šef Predstavništva UNHCR za Srbiju i vršilac dužnosti direktora gradskog Centra za socijalni rad potpisali su u petak, 14. novembra, ugovor o izgradnji objekta za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima u Kamendinu.
Projekat se finansira iz Pretpristupnih fondova Evropske unije za 2012. godinu (IPA 2012), a sufinanira i realizuje ga Visoki komesarijat za izbeglice UN (UNHCR) uz podršku i pomoć Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije i gradskog Centra za socijalni rad. Grad je obezbedio građevinsko zemljište i potrebnu infrastrukturu. Zgrada u Kamendinu, čije se useljenje očekuje na jesen iduće godine, četvrta je u nizu objekata za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima za koje je zemljište obezbedio grad Beograd. Izbeglice iz kolektivnih centara na teritoriji glavnog grada uselile su se u prvi ovakav objekat sa 20 stanova u Velikom Mokrom Lugu, izgrađen sredstvima vlade SAD, u aprilu 2012. godine. Usledila je gradnja 40 stanova u dva objekta sredstvima Evropske unije (IPA 2009) i useljenje korisnika u junu 2013. U toku je izgradnja poslednjeg objekta na istoj lokaciji – 20 stanova, sredstvima Fondacije Ana i Vlade Divac i donatora.
U Kamendinu će se graditi 45 stanova u okviru projekta „Podrška poboljšanju životnih uslova prisilnih migranata i zatvaranju kolektivnih centara“ namenjenih za 36 najugroženijih porodica raseljenih iz kolektivnog centra Krnjača i devet ugroženih raseljenih porodica sa drugih lokacija na teritoriji Beograda. Realizacijom ovog projekta biće stavljen katanac na kolektivni centar u Krnjači, poslednji i najveći kolektivni centar za smeštaj izbeglih i raseljenih lica na teritoriji Beograda.
Zahvaljujući ovom i brojnim drugim projektima trajnih stambenih rešenja za raseljene, broj kolektivnih centara u Srbiji smanjen je sa 92 koliko ih je bilo 2007. godine (kada su tadašnji republički Komesarijat za izbeglice i UNHCR osnovali Radnu grupu za zatvaranje kolektivnih centara) na 14 koliko ih (prema podacima KIRSM) ima u oktobru ove godine (sa 266 izbeglih i 738 raseljenih lica). Zatvaranje preostalih kolektivnih centara u zemlji očekuje se u naredne dve godine. Veliki broj stambenih rešenja biće obezbeđen i kroz Regionalni projekat stambenog zbrinjavanja izbeglica iz perioda 1991-1995. godina.
Da podsetimo, Regionalni program stambenog zbrinjavanja (RSP), namenjen rešavanju stambenih problema 27.000 porodica izbeglica i raseljenih iz konflikta 1991-1995. u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji iniciran je tokom posete Visokog komera za izbeglice UN Republici Srbiji 2009.godine. Donatorska konferencija održana je u Sarajevu u aprilu 2012. godine. U tom momentu, planirano je da se program sprovede u roku od pet godina – do 2017. godine. Vrednost Regionalnog programa za sve četiri zemlje iznosi 538 miliona evra, od kojih je do sada prikupljeno 246 miliona evra. Najveći donator – oko 70 odsto – je Evropska unija. Ukupna vrednost programa za Republiku Srbiju iznosi 330 miliona evra. Ovim sredstvima planirano je zbrinjavanje 16.780 porodica (42.000 lica). Republika Srbija i Banka Saveta Evrope, koja upravlja fondovima, potpisale su Okvirni sporazum o sprovođenju RSP u oktobru 2013. godine. Visoki komesarijat za izbeglice UN (UNHCR) i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) dobili su zadatak da nadziru sprovođenje programa i informativne kampanje, osiguraju transparentnost procedura te da o tome redovno izveštavaju donatore.
Prvi korisnik u Republici Srbiji dobio je pomoć u građevinskom materijalu u okviru prvog talasa potprojekata 2. oktobra ove godine, čime je zvanično počelo sprovođenje RSP u Republici Srbiji. U toku je realizacija prvog talasa vrednog oko 2,5 miliona evra, koji uključuje dodelu 125 paketa građevinskog materijala i 70 montažnih kuća.
U okviru drugog talasa potprojekata čija vrednost iznosi 12,5 miliona evra, Republički Komesarijat za izbeglice i migracije objavio je, početkom novembra, javne pozive izbeglicama za dodelu: 160 socijalnih stanova sa mogučnošću otkupa u opštinama Šabac, Vršac, Kikinda, Bajina Bašta, Šid, Paraćin, Prokuplje i Kruševac. Stanovi u ovih osam opština se dodeljuju u zakup po povlašćenoj ceni, uz mogućnost otkupa kao i 40 socijalnih stanova u zaštićenim uslovima bez mogućnosti otkupa u Sremskoj Mitrovici (kao i za druge projekte, glavni uslov je da potencijalni korisnici nemaju rešeno stambeno pitanje u Srbiji ni u zemlji porekla, te da nisu prodali ni obnovili stanove/kuće u zemlji porekla); postavljanje 120 montažnih kuća na građevinskim placevima korisnika koji imaju prebivalište u gradovima Zrenjanin, Kragujevac, Pančevo, Smederevo, Sremska Mitrovica, Loznica i Šabac, opštinama Aranđelovac, Bačka Palanka, Vršac, Žabari, Irig, Kula, Koceljeva, Odžaci, Petrovac, Pećinci, Prokuplje, Ruma, Sečanj, Smederevska Palanka, Srbobran, Sremski Karlovci, Stara Pazova, Temerin, Topola, Ub i Šid i gradskim opštinama grada Beograda – Barajevo, Zvezdara, Obrenovac, Palilula, Rakovica, Savski Venac, Surčin i Čukarica (osnovni uslov za ovaj vid stambenog rešenja je da potencijalni korisnici poseduju sopstveni plac za gradnju. Lica kojima budu dodeljene kuće postaće vlasnici objekata i snositi troškove komunalnih priključaka).
Medijska kampanja je počela, a timovi Komesarijata i UNHCR već su krenuli u obilazak pomenutih opština u kojima održavaju sastanke sa potencijalnim korisnicima da bi im detaljno objasnili uslove konkursa i odgovorili na sva pitanja.
Do kraja novembra očekuje se objavljivanje javnih poziva opštinama zainteresovanim za rešavanje problema izbeglica na njihovoj teritoriji putem dodele 300 paketa građevinskog materijala i kupovine 250 seoskih domaćinstava. Kao i u prva dva potprojekta, nakon odabira opština i sklapanja ugovora sa njima, Republički Komesarijat će raspisati javne pozive za izbeglice sa teritorije tih opština.
Odmah posle toga, u prvom kvartalu 2015. godine, očekuje se objavljivanje javnih poziva za sva četiri vida stambenih rešenja u okviru trećeg potprojekta RSP. U okviru ovog potprojekta planirana je realizacija 715 rešenja na teritoriji grada Beograda u vrednosti od oko 13 miliona evra.
Srbija je izradila i peti potprojekat, čije se odobrenje očekuje.
Uz ovaj proces, UNHCR nastavlja da radi sa vladama država u regionu da bi se osiguralo rešavanje preostalih nerešenih pitanja izbeglica iz Hrvatske i BiH.
Broj tražilaca azila u Republici Srbiji je u neprestanom porastu od 2008. godine kada je počeo da se sprovodi Zakon o azilu RS. Prema podacima MUP RS, u Srbiji je do kraja oktobra 2014. godine azil zatražilo više od 10.000 osoba.
U Srbiji postoji jedan stalni centar za smeštaj tražilaca azila – u Banji Koviljači i četiri privremena– u Bogovađi, Sjenici, Tutinu i Krnjači.
Da bi se Zakon prilagodio izmenjenim okolnostima, Vlada je u novembru 2013. godine osnovala radnu grupu o azilu koja je dobila zadatak da radi na njegovim izmenama. Radnu grupu čine predstavnici nadležnih institucija – MUP-a, Komesarijata za izbeglice i migracije, civilnog sektora i međunarodnih organizacija. Ostvaren je značajan napredak, koji međutim nije nastavljen jer od proleća ove godine nije održan nijedan sastanak ove radne grupe.
Koncept „Socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima“ unet je u Strategiju razvoja i socijalne zaštite Republike Srbije i ocenjen je kao najbolje i najadekvatnije rešenje za lica koja i dalje borave u kolektivnim centrima. U okviru ovog koncepta obezbeđuju se stambena rešenja za najugroženije kategorije kojima je potrebna dodatna pomoć lokalnih centara za socijalni rad. Do danas je koncept „Socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima“ realizovan u 42 opštine širom Srbije u kojima je izgrađeno 976 stambenih jedinica od kojih 556 sredstvima Evropske unije.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
