Novi Sad: Tragedija i posledice
Rekordnih 38 miliona interno raseljenih na svetu jednako ukupnom broju stanovnika Londona, Njujorka i Pekinga. U Srbiji 97.300 interno raseljenih, neki u kolektivnim centrima i po 20 godina
Rekordnih 38 miliona ljudi raseljeno je unutar svojih zemalja usled sukoba ili nasilja. To je jednako ukupnom broju stanovnika Londona, Njujorka i Pekinga zajedno. „Ovo su najstrašnije brojke prisilno raseljenih u poslednjoj generaciji, koje ukazuju na naš potpun neuspeh da obezbedimo zaštitu nevinih civila“ izjavio je Jan Egeland, Generalni sekretar Norveškog saveta za izbeglice (NRC).
Centar za monitoring internog raseljavanja (IDMC), deo NRC je danas u Ujedinjenim nacijama u Ženevi objavio izveštaj Globalni pregled za 2015: Osobe koje su interno raseljene usled sukoba i nasilja. Uz rekordan broj interno raseljenih lica treću godinu za redom, izveštaj govori i o tome da je tokom 2014. Godine usled sukoba raseljeno novih 11 miliona osoba.
„Diplomate u svetu, rezolucije Ujedinjenih nacija, mirovni pregovori i sporazumi o obustavi vatre izgubili su bitku protiv nemilosrdnih naoružanih ljudi koji se rukovode političkim ili verskim interesima umesto imperativima ljudskosti,“ rekao je Egeland. „Ovaj izveštaj trebalo bi da predstavlja ogroman poziv na buđenje. Moramo prekinuti ovaj trend u kome milioni muškaraca, žena i dece bivaju zarobljeni u zonama sukoba širom sveta.“
Volker Türk, Pomoćnik Visokog komesara UNHCR za pravnu zaštitu, izjavio je da je zaprepašćujući broj ljudi koji su interno raseljeni usled sukoba i nasilja najava budućih događaja. „Znamo da je sve više interno raseljenih primorano da se seli po nekoliko puta unutar sopstvenih država. Što sukob duže traje, to se oni nesigurnije i beznadežnije osećaju, mnogi prelaze granice i postaju izbeglice“ rekao je on.
„Kako smo videli u bliskoj prošlosti, na primer na Sredozemlju, očaj tera ljude da rizikuju i da se upuštaju čak i u opasna putovanja čamcima. Očigledno rešenje nalazi se u sveopštim naporima da se uspostavi mir u zemljama koje su razorene sukobima“ dodao je gospodin Türk.
Izveštaj takođe skreće pažnju na načine na koje dugotrajno ili produženo raseljenje doprinosi ovim alarmantno visokim globalnim brojkama. Tokom 2014. godine, bilo je onih koji su proveli deset i više godina u raseljenju u 90 odsto od 60 država i teritorija pod nadzorom IDMC.
„Kako nastaju nove ili se raspiruju stare krize u zemljama poput Ukrajine ili Iraka, novo-raseljeni se pridružuju već ogromnoj populaciji raseljenih lica koje kao da deli zid od rešenja za okončanje njihove raseljenosti“ izjavio je Alfredo Zamudio, direktor IDMC.
„Među tom ogromnom populacijom, veliki je broj onih koji su raseljeni pre mnogo godina, poput osoba u Azerbejdžanu ili na Kipru, tako da obično vidimo kako sam čin raseljavanja gura pojedince u vrzino kolo iz koga je sve teže izvući što su duže u njemu“ rekao je Zamudio.
Izveštaj IDMC takođe opisuje kako raseljenje često otkriva i suštinske strukturne probleme jedne zemlje i kako ga je moguće produžiti namernom politizacijom pitanja od strane vlasti ili njihovim odbijanjem da započnu sa formalnim rešavanjem krize.
„38 miliona ljudskih bića pati – često u užasnim uslovima bez nade i budućnosti—i ukoliko ne postavimo sebi zadatak da promenimo pristup, talasi ovih sukoba nastaviće da nas opsedaju u narednim decenijama“ rekao je Egeland.
• Globalni pregled za 2015. godinu navodi najveća raseljavanja stanovništva tokom 2014. godine: 38 miliona interno raseljenih krajem 2014. godine predstavlja porast od 4,7 miliona u odnosu na 2013. godinu, kada je IDMC izvestio o 33,3 miliona interno raseljenih lica.
• 60 odsto novo-raseljenih lica nalazi se u samo pet država: Iraku, Južnom Sudanu, Siriji, Demokratskoj Republici Kongo i u Nigeriji.
• U 2014. godini najviše civila raseljeno je u Iraku – raselilo se najmanje 2,2 miliona ljudi.
• Više od 40 odsto stanovnika Sirije ili 7,6 miliona je interno raseljeno, što je najveći broj raseljenih lica u svetu.
• Kampanja zauzimanja teritorije i nametanja islamskog zakona u severo-istočnoj Nigeriji koju sprovodi Boko Haram primorala je stotine hiljada ljudi da napuste svoje domove.
• Po prvi put za više od deset godina, Evropa je poprište masovnog internog raseljavanja uzrokovanog ratom u Ukrajini gde je 646.500 osoba pobeglo iz svojih domova tokom 2014. godine.
• Broj raseljenih u Srbiji tokom 2014. godine iznosio je 97.300, a na Kosovu 17.100. Neka od raseljenih lica žive u kolektivnim centrima i po 20 godina. Zatvaranje kolektivnih centara planirano je za kraj 2015.
• Izveštaj se odnosi na raseljavanje stanovništva u 2014. godini i zasnovan je na podacima koje daju vlade, NVO i agencije UN. On pruža statističke podatke i analize internog raseljavanja stanovništva usled sukoba i opšteg nasilja u 60 zemalja i teritorija.
• Procenti su izračunati na osnovu stvarnih, a ne zaokruženih vrednosti.
(Izvor: Global Overview 2015: People internally displaced by conflict and violence ;
UNHCR )
Nagli porast broja izbeglica koje stižu do grčkih ostrva u Egejskom moru dovodi do pucanja sistema za prihvat tih osoba u Evropi, upozorila je Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel (Amnesty International, AI).
Iz meseca u mesec humanitarana kriza se pogoršava, a dodatno je pojačava grčka finansijska katastrofa, ocenjuje AI, navodeći da su loše planiranje, neefikisano iskorišćavanje fondova EU i finansijska kriza uticali na to grčke vlasti nisu u stanju da zaštite prava izbeglica.
Amnesti International izveštava o nehumanim ili ponižavajućim uslovima pritvora u zatočeničkim objektima koju su značajno ispod međunarodnih i nacionalnih standarda, o hroničnoj prenatrpanosti i nedostatku higijene, uključujući prelivanje toaleta, prljave dušeke, nestašice posteljine i odeće, isključenja struje i nedostatak tople vode.
Prema podacima organizacije Amnesti internešenel, najmanje 61.474 izbeglica stiglo je do grčkih ostrva u periodu od 1. januara do 22. juna 2015, što je mnogo više nego prethodne godine, kada je za 12 meseci na te destinacije došlo 43.500 ljudi.
U proseku više od 5.000 ljudi nedeljno stizalo je u prve tri nedelje juna.
U 2014. zvanični podaci pokazuju da je 1.097 dece bez pratnje stiglo na grčka ostrva.
Zbog ograničenog broja mesta u skloništima, mnoga deca bez pratnje drže se u imigracionom pritvoru u dužem periodu – u proseku 37 dana.
Pridošlicama se često ne dozvoljava promene vlažnu odeću. Prenatrpanost značilo da mnoge izbeglice moraju da spavaju na otvorenom prostoru.
U Samosu imigracioni zatočenički centar, koji ima kapacitet od 280 prijavljenih ljudi, je držao do 600 izbeglica u junu, kapacitet popravnog doma Hios od 208 ljudi je pretrpan za više od 300 ljudi.
Ljudi koji se prijavljuju za azil su često primorani da ostanu u pritvoru nekoliko nedelja, dok se njihovi zahtevi za azil registruju.
Većina migranata ima ograničen pristup medicinskoj i humanitarnoj pomoći, a često su prinuđeni da ostanu u prenatrpanim pritvorskim centrima ili otvorenim kampima, saopštio je Džon Dalhuisen, direktor AI za Evropu i centralnu Aziju.
„Humanitarna kriza u Egejskom moru nije samo grčka tragedija već proizvod neuspešnog evropskog migracionog sistema. Dužnost je lidera EUda priznaju da je nepodnošljiv pritisak na države prve linije poput Grčke i Italije proizvod neuspele migracione politike Evrope“, rekao je Dalhisen.
„Efikasna rešenja za suočavanje sa globalnom izbegličkom krizom i pravičnija podela odgovornosti širom EU moraju odmah da budu primenjeni“, dodao je direktor AI.
U Preševu se svakodnevno od 300 do 500 migranata obrati policiji – dobiju potvrdu boravka, uz obavezu da se za 72 sata jave nekom prihvatnom centru. Jedan takav centar biće otvoren u napuštenim prostorijama lokalne Duvanske industrije.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice, od 15. maja do 15. juna 5.000 ljudi zatražilo je azil u Srbiji.
( Greece: Humanitarian crisis mounts as refugee support system pushed to breaking pointAmnesty International, 25. June 2015.)
(Videti takođe: UNHCR calls for urgent European support for Greece amid worsening conditions for refugees, UNHCR , Briefing Notes, 16 June 2015)
ŽENEVA, 9. juna (UNHCR) Zvanični podaci pokazuju da je do 8. juna ukupno 103.000 izbeglica i migranata stiglo u Evropi: 54,000 u Italiju, 48.000 u Grčku, 91 na Maltu i 920 u Španiju.
Veliki broj izbeglica dolazi u oronulim gumenim čamcima i drvenih čamaca na grčko ostrvo Lezbos. Polovina oko 600 izbjeglica, uglavnom je iz Sirije, Avganistana i Iraka. Stotine izbeglica svaki dan napusti ostrvo za grčkog kopna nakon što su identifikovani, a oko 2.200 do 2.500 čeka tamo za registraciju, a pritvor je trenutno boravište preko 1.000 izbeglica.
UNHCR je prisutan na Lezbosu i u glavnom gradu ostrva, Mitilini, i radi sa ljudima u centru Moria i na drugim grčkim ostrvima od 2011. godine, podržava napore vlasti da poboljšaju uslove i postupak za prijem, pružanje pravnih saveta o postupku azila u Grčkoj, kao i o njihovim pravima i obavezama, kao i o specifičnim potrebama dece bez pratnje, osoba sa invaliditetom, stariih i žrtava torture ili traume.
(Videti takođe: Mediterranean crossings in 2015 already top 100,000
UNHCR , 9 June 2015)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
