Rangiranje sreće 2014-2016

Prvi Svetski izveštaj o sreći je objavljen u aprilu 2012. godine sa idejom da obraćanje veće pažnje na sreću treba da bude deo napora da se postigne i humani i održivi razvoj. Sreća se sve više smatra pravilnom merom društvenog napretka i cilj javne politike. U junu 2016. organizacija OECD se obavezala da redefiniše naraciju tako da narodno blagostanje pomeri ka centru tehnologije vladanja. Funkcioneri programa za razvoj UN UNDP govore protiv „tiranije BDP-a“, tvrdeći da je ono što je bitno to je – kvalitet rasta.

Tri četvrtine razlika među zemljama, kao i među regionima čine razlike u šest ključnih varijabli, od kojih svaka utiče na različite aspekte života: BDP po stanovniku, godine očekivanog trajanja zdravog života, socijalna podrška na koju neko računa u vreme nevolje, poverenje, mereno percepcijom odsustva korupcije u vladi i biznisu, ocena slobode da se donose životne odluke i velikodušnost. Uz to, uzet je u obzir i nivo loših ocena zajednice, nivo samopouzdanja ljudi i (residual) faktori ocenjivanja kvaliteta vlastitog života različiti od očekivanog nivoa iskazanog u ranijim sondažama.

Od 126 zemalja prema podacima za period 2005-2007 i 2014-2016 u 95 su uočene značajne promene, od kojih su u 58 registrovana značajna povećanja, u rasponu od 0,12 do 1,36 poena na skali 0 do 10. U 38 zemalja pokazuje se značajno smanjenje, u rasponu od -0.12 do -1.6 poena. Kada se uzmu u obzir promene evaluacije kvaliteta života u 126 zemalja između 2005-2007 i 2014-2016, uočavaju se mnoge promene – u 58 zemalja su zabeležena poboljšanja raspoloženja, a u 38 značajna pogoršanja. U zapadnoj Evropi je bilo 11 značajnih gubitaka, ali samo 1 značajan dobitak. Nasuprot tome, u centralnoj i istočnoj Evropi, ovi rezultati su obrnuti, u 12 zemalja su zabeležena značajna poboljšanja, a u jednoj pogoršanje. Poboljšanja su veća od pogoršanja u Latinskoj Americi, zemljama Komonvelta i u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Pogoršanja se uočavaju u zapadnoj Evropi, dok je u ostatku sveta, broj dobitnika i gubitnika u ravnoteži. Promene u šest ključnih varijabli mogu objasniti značajan deo ovih promena, i prirodom krize sa kojima se suočavaju zemlje od 2005. Istraživači vide dokaze da velika kriza potencijalno može da izmeni ocenu kvaliteta života na različite načine, u zavisnosti od kvaliteta društvene i institucionalne infrastrukture.

Prvih deset zemalja rangirano je visoko na osnovu svih šest navedenih faktora.Iako prvih deset zemalja ostaje na istim pozicijama kao i prošle godine, došlo je do nekih promena mesta. Pre svega, Norveška je skočila na prvo mesto, zatim sledi Danska, Island i Švajcarska. Ove četiri zemlje su grupisane tako da razlike među njima nisu statistički značajne.

Indeks sreće 2014-2016

plavo: GDP per capita

naranžasto: socijalna podrška

crvenoočekivane godine zdravog života

tamno plavo: sloboda da se donose životne odluke

zeleno: velikodušnost

ljubičasto: percepcija korupcije

sivo: Distopija, suprotno od utopija, nivo loših ocena zajednice i (residual) faktori ocenjivanja kvaliteta vlastitog života različitog od očekivanog nivoa, iskazanog u ranijim sondažama

linija: interval sampouzdanja od 95 odsto.

plavo: promene 2005–2007 do 2014–2016

crta:interval samopouzdanja

plavo: promene 2005–2007 do 2014–2016

linija: interval sampouzdanja od 95 odsto.

Promene 2005-2007 i 2014-2016

(Izvor: WO R L D H A P P I N E S S R E P O R T 2 0 1 7, The Center for Sustainable Development at The Earth Institute,

Columbia University,Editors: John Helliwell, Richard Layard and Jeffrey Sachs; Associate Editors: Jan-Emmanuel De Neve, Haifang Huang and Shun Wang (istraživanje odražava stavove autora istraživanja, a ne institucija))