Protest protiv degradacije kulture

Protest pod sloganom „Stop uništavanju kulture!“ održan 22. juna u 18h na beogradskom Trgu republike označio je, kako umetnici poručuju, „prvih sat vremena početka borbe protiv degradacije kulture u najširem mogućem smislu“.

Bez ikakvog govora i obraćanja, okupljanju je prisustvovao veliki broj zaposlenih iz sektora kulture, među kojima su bili i poznati glumci kao što su Anica Dobra, Vojin Ćetković i Gordan Kičić.

„Skup treba da skrene pažnju na potrebu mlađih generacija da žive u normalnom društvu, u kome neće biti strašno ako se ode na baletsku i pozorišnu predstavu“, izjavio je Kičić za „Blic“.

Zbog stanja u kulturi i odnosa države prema umetnicima u svim oblastima stvaralaštva, ali i kompletne situacije u društvu, predstavnici Organizacionog odbora protesta za kulturu pozvali su svoje kolege, umetnike, ali i sve ljude da provedu 60 minuta između „jednog izbljuvanog i ižvrljanog spomenika kulture, muzeja koji ne radi, dva pozorišta i jednog kulturnog centra“, da pokažu složnost i na način na koji žele skrenu pažnju na opasnost od uništavanja kulture.

Nezadovoljstvo umetnika i zaposlenih u kulturi, već ogorčenih i očajnih zbog malog izdvajanja države za kulturu, Zakona o javnim nabavkama i Zakona o budžetskom poslovanju kulminiralo je objavljivanjem rezultata Konkursa za savremeno stvaralaštvo, na kome su mnoge značajne manifestacije poput Festa i Festivala evropskog filma Palić dobili malo novca, a neke ni dinar. Najveće negodovanje u javnosti izazvalo je nedodeljivanje sredstava džez festivalu „Nišvil“, zbog „nejasne programske koncepcije“. Nezadovoljstvo na kulturnoj sceni izazvala su drastično umanjena ili ukinuta sredstva i grupi književnih časopisa (Književni magazin, Beogradski književni časopis, Pismo, Poezija, Gradac, Povelja, Koraci, Gradina, Kvartal, Ruski almanah, Ulaznica, Severni bunker, Priča).

Diskusija između predstavnika Ministarstva kulture i kulturnih institucija i udruženja povodom Konkursa za savremeno stvaralaštvo završena je bez rezultata, pokazujući protivurečne stavove sagovornika, koji se nisu uspeli uskladiti. Prisutni predstavnici ministarstva dali su opšta obrazloženja o dodeli sredstava uz opasku da i oni koji su prošli na konkursu nemaju mnogo razloga za radost, jer su sredstva mizerna.

Umetnici Srbije traže hitno definisanje kulturne politike i strategije razvoja kulture, reformu i donošenje zakona u skladu sa potrebama različitih aktera u kulturi i umetnosti, iznalaženje načina za adekvatnije finansiranje kulture i umetnosti, uvažavanje struke i stručnosti, depolitizaciju i departizaciju kulture i povratak umetničkog i obrazovnog programa na Javni servis Srbije.

Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković rekao je na konferenciji za novinare održanoj u petak 21. juna, da kao reditelj i dramski pisac podržava sve zahteve Organizacionog odbora protesta umetnika, ali da kao ministar „jedne odgovorne Vlade koja se bori da Srbiju izvuče iz krize“, apeluje na čitavu kulturnu javnost da pre svega bude realna u svojim zahtevima, jer „para nema“.

„Mi smo nasledili katastrofalnu situaciju, jer je zemlja zahvaljujući prethodnoj vlasti osiromašena i pokradena. Ova Vlada ima prioritete, a to su borba protiv korupcije, dobijanje datima i ekonomski oporavak. To nikako ne znači da zapostavljamo kulturu. I iz ovog malog budžeta od 0,62 procenta pokušavamo da izađemo svima u susret“, rekao je ministar Petković na konferenciji za novinare.

On je pozvao umetnike i kulturne radnike da budu odgovorni u ovom trenutku i primetio da su to sve ljudi koji rade u institucijama i da su samim tim relativno obezbeđeni. „Šta ćemo sa onima koji su bukvalno na ulici i koje zovem kulturno-umetnički proletarijat – mladi ljudi koji ne mogu da dopru do ustanova i sa završenim akademijama rade na pumpama i u picerijama? „, dodao je Petković.

Mnogi umetnici, zabrinuti za situaciju u kakvoj se kultura danas nalazi u Srbiji i za stanje svesti do kakvog to dovodi u javnosti, oglasili su se u medijima pre protesta podržavajući ga i objašnjavajući razloge zbog kojih je neophodan.

Rediteljka Milica Kralj ovaj protest vidi kao „poslednji vapaj“. „ Mene je strah da živim među nepismenim huliganima, u zemlji netolerancije i ovo je protest za kulturu u svakom smislu, kulturu ponašanja, a ne kuknjava za parama, jer se niko nije upustio u kulturu radi novca.“

Glumica Svetlana Bojković obratila se putem Skajpa iz Helsinkija i naglasila da kultura nije luksuz već nasušna potreba svakog društva i bez obzira na krizu, država mora da iznađe načina da zaštiti i neguje kulturu, jer duhovna snaga koja se crpi iz kulture je upravo potrebna u takvoj situaciji.

Književnica Gordana Ćirjanić je rekla da kultura u maloj zemlji ne može da opstane bez dotiranja države i da je književnost gurnuta na tržište zbog čega je postalo nemoguće objaviti knjigu poezije ili eseja, a da autor ne plati. Ona je naglasila da nepodržavanje poezije na jednom jeziku vodi osiromašenju i u krajnjem slučaju ubistvu jezika, dodavši da je i za uglednog proznog pisca postalo teško da objavi knjigu, jer su se urušili mehanizmi vrednovanja.

„Došlo je vreme kada profesionalizam u kulturi nije potreban, a od umetnika se očekuje da se svojim poslom bave iz hobija“, smatra književnica Jelena Lengold i za takvu situaciju razloge pronalazi u lošem ophođenju vlasti prema kulturi. „Ova vlast ima dva lica: jedno (evropsko) koje pokazuje u Briselu i drugo (srednjevekovno) koje pokazuju ovde u Srbiji, naročito prema kulturi“, dodala je Lengold.

Slikar Uroš Đurić naglašava da to treba da bude opšti protest, a ne samo ljudi koji su profesionalno vezani za kulturu i primetio da je to prvi socijalni protest u zemlji političkih protesta i previranja „pobuna ljudi koji se bore za život“, i ističe da umetnici traže sistemske, a ne kozmetičke promene, uspostavljanje novih kriterijuma vrednovanja na nivou celog društva. „Kultura je samo povod, ovo je mnogo šire“, poručio je Đurić.

Akademik i kompozitor Isidora Žebeljan je u pismu podrške navela da je protest od sudbonosne važnosti da bi se konačno ukazalo prstom na ono što najviše nedostaje današnjoj Srbiji – mašta.

„Cela istorija govori o tome da jedino obrazovani ljudi koji imaju razvijene kulturne potrebe, a samim tim i kreativni potencijal, mogu od nemogućeg da naprave moguće. Zato, zbog jedine prave budućnosti naše dece i svih nas, poručimo glasno – prestanite sa ubijanjem kulture“, napisala je Žebeljan u Londonu.