Preminuo Stevan Nikšić

Ugledni beogradski novinar Stevan Nikšić preminuo je u sredu, 24. marta u Beogradu, u 64. godini.

Nikšić je rođen 1946. godine u Sremskoj Mitrovici, a školovao se u Novom Sadu, gde je završio i Pravni fakultet, dok je postdiplomsku specijalizaciju iz međunarodnog prava stekao na Akademiji za međunarodno pravo u Hagu, a akademsko zvanje magistra pravnih nauka na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Novinarstvom se bavio još u školi, na Radio Novi Sad, i u Indeksu, novosadskom studentskom listu. Tokom studija 1969. godine izabran je za poslanika u Republičkom veću Skupštine SR Srbije i sa 23 godine postao najmlađi poslanik u dotadašnjoj istoriji parlamentarizma u Srbiji, piše agencija Beta, čiji je jedan od osnivača bio Nikšić. Učestvovao je i u osnivanju Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Radio je u NIN-u od 1973, kao novinar i urednik rubrika, a od 1998. do 2002. bio je glavni i odgovorni urednik. Radio je i za brojne domaće i strane medije, među kojima je bio i program na srpskom jeziku nemačke radio stanice Doče Vele. Tokom 2007. i 2008. radio je kao autor i voditelj emisije „Listanje“ na TV Avala.

Bio je oženjen Branislavom i imao dve ćerke, Emiliju i Bojanu.

Komemoracija povodom smrti biće održana u redakciji NIN-a u četvrtak, 25. marta u 13 sati, a Nikšić će biti kremiran u petak, 26. marta u 14 sati na beogradskom Novom groblju.

Sledi „Vreme uživanja“ koje je Nikšić 1991. godine pisao za „Vreme“.

18. februar 1991

Modemsko opštenje

STEVAN NIKŠIĆ

Jednom me je jedan ugledni švajcarski bankar uveravao da najviši stepen bliskosti koji se u životu postiže nije onaj između muškarca i žene. Čak ni onaj između supruga i njegove ljubavnice. Ili supruge i njenog ljubavnika.

„Čovek sa kojim ste najintimniji, od koga ništa ne možete zatajiti, jeste Vaš – bankar“. Ova teorija je, naravno, diskutabilna. Ja, recimo, mislim da se intimnost može definisati i kao visoki stepen usaglašenosti želja i potreba ili svojevrsne „kompatibilnosti“ između dva partnera. Stoga sam potpuno uveren da se najviši mogući stepen usaglašenosti i kompatibilnosti može postići samo između čoveka i njegovog – kompjutera!

Savrememeni kompjuter je zamišljen kao naprava koju će korisnik u svemu prilagoditi svojim specifičnim potrebama. Sasvim drugačijim od potreba ili sklonosti nekog drugog korisnika. Zar nije i to – kad neko ispunjava vaše želje, prilagođava sve svoje kapacitete vašim sklonostima i bespogovorno izvršava vaše naloge – svojevrsni oblik bliskosti? I svojevrsne – intimnosti. Između vas i vaše mašine.

Ne samo mašina („hardver“) nego i program koji se u njoj nalazi („softver“) projektovani su tako da vas, samo vas – svog „gospodara“, u potpunosti zadovolje. Neki ljudi vole da kažu kako je kompjuter „glupa mašina“. Zato što zna da radi samo ono za šta je programiran i šta mu se kaže da radi. Čini mi se, međutim, da to nije baš korektno: apsolutna prilagodljivost partneru i bespogovorna vernost osobine su koje mogu da vam se ne dopadaju. Ali, ipak, nije pošteno da te osobine smatrate – glupošću.

Ako svoju mašinu snabdete malim i relativno jeftinim dodatkom koji se zove „modem“ i priključite je na običan telefon, pred vama se otvaraju neslućene mogućnosti: možete stupiti u intimne odnose sa hiljadama drugih kompjutera opremljenih istim dodatkom i prilagođenih uslovima za modemsko opštenje. Na taj način možete se jednostavno približiti drugom kompjuteru, ući u njega i, konačno, upotrebiti ga kako vam odgovara. Možete i njemu naložiti da izvršava vaše želje i naloge. Ako se, recimo, pakosni ili prosto raspoloženi za zezanje, možete ga lepo – zaraziti virusom!

Mada, istini za volju, morate računati da se i vama, baš kao i u običnom životu, uvek može dogoditi da dobijete virus kao neželjenu i neugodnu posledicu opštenja sa novim i nepoznatim partnerom. Ipak, ne očajavajte: mogućnosti da „zaradite“ (kompjuterski) virus nije nikakav razlog da se lišavate uživanja i zadovoljstva. Danas postoje dobre antivirusne „vakcine“ i različiti programi koji vam obezbeđuju sasvim pouzdanu zaštitu. Uostalom, ako se pridržavate uobičajenih mera predostrožnosti, opasnost je zaista minimalna.

Ljudi sa izraženom sklonošću ka modemskom opštenju (brojna međunarodna bratija, koja se ubrzano širi i po Jugoslaviji) poseban užitak nalaze u posetama naročitim kompjuterskim – „javnim kućama“. To su javni kompjuteri, na usluzi svim zainteresovanim korisnicima, koji se obično nazivaju „BBS (Board Bulliten System), i koji garantuju obilje dobrog provoda. Kad se priključite i uđete u njih možete opštiti sa hiljadama drugih korisnika, ostavljati ili primati poruke, pregledati različite biltene i datoteke, učestvovati u korisničkim „konferencijama“, razmenjivati kompjuterske programe, tražiti savete… Vreme uživanja i mogućnosti koje vam stoje na raspolaganju praktično nemaju granica.

Za početak, zainteresovanima dajemo nekoliko domaćih adresa: Tanjug BBS (011-185842), Sezam (011-647955), „Svet kompjutera“ (011-329148), Fenix BBS (011-414312), MIPS BBS (041-421657), Zagreb BBS (041-535049), AB OVO (041-683608), Wildcat (041-447411), EXE-10 (041-232658), IUS INFO (061-317203), Ve.Lo. Line (065-62130), Mojster BBS (068-23731), Jubas BBS (058-561043), Ribox BBS (051-214031), Microart (066-21283).

U većini ovih BBS mogu se naći i liste drugih, sličnih, domaćih i stranih servisa na koji se možete priključiti. I, naravno, spiskovi svih njihovih članova i korisnika, koji će biti srećni da im se javite i ponudite im da opšte sa vama… Recimo u Tanjugovom BBS već sa „glavnog menija“ možete izabrati da razgledate poduži spisak telefonskih brojeva onih kompjutera američke vlade u koje je pristup sasvim slobodna i koji su svima na usluzi.

Zgodno, zar ne? Ako ste rešili da probate, treba samo da nabavite potreban alat. Najpraktičnije je da nabavite neki od PC kompatibilnih kompjutera (XT, AT 286 386…) i da u svoj kompjuter ugradite (ako to proizvođač već nije učinio) modem koji odgovara tzv. „Heyes“ standardima. Modem je relativno jeftin može da se nabavi po ceni od 100-200 dolara. Treba vam još i odgovarajući program („Telix“, „Procom“ ili neki sličan), koji možete jednostavno presnimiti od prijatelja i, naravno, telefon.

Programi za modemsko opštenje obično sadrže i potrebno uputstvo, koje će vam biti sasvim dovoljno da naučite postupak rukovanja i steknete neohodnu rutinu.

One koji su svojevremeno nabavili „Commodore 64“ ili neku sličnu mašinicu (a sada se pitaju šta sa time da rade) mogu da utešim: i u to se može ugraditi modem i zatim opštiti sa drugim vlasnicima takvih i sličnih sprava. Štaviše, pod određenim uslovima moguće je povezati mašinu kao što je „Comodore 64“ (ili „Comodore 128“) sa nekom PC mašinom i među njima razmenjivati pojedine „fajlove“. Recimo, tekstove.

Kad budete u tome uspeli, pišite „Vremenu“. Opišite svoja iskustva. Poučite i druge da – uživaju!