Ponoćni dil u Briselu

Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je da je prijem Grčke u evro-zonu 2001. bila greška zato što ona za evro tada nije bila spremna. Međutim, da je Grčka bankrotirala «domino efekat» bi odneo sve.

Grčki ministar spoljnih poslova je na to odgovorio da ni jedna zemlja ne treba da bude žrtveni jarac, pošto je kriza duga i deficit je evropski problem, osetila se u Portugalu, Irskoj, Španiji i Italiji. Italijanski premijer Berluskoni je tvrdio da mu se nemačka kancelarka Angela Merkel izvinila zbog uvrede Italije, ali je nemačka vlada to demantovala…

Te žaoke su se čule nakon što su evropski lideri izboksovali sporazum u maratonskim pregovorima koji su se produžili 11 sati do kasno u noć između srede i četvrtka 27. oktobra.

Nemački Špigel citira belgijskog Premijera Iva Letermea da je sastanak 17 šefova vlada i država evro-zone trebalo da bude završen pre nego što se u četvrtak ujutru otvore berze u Aziji, u suprotnom svetska berza će poludeti. Učenici tog velikog pogađanja ignorisali su «dedlajne», jedan za drugim. U 2 ujutru, berze su otvorene u Japanu, ali lideri evro-zone su nastavljali boksmeč. U 3 ujutru, Singapur je otvoren, a sastanak je još trajao. Tek nešto pre 4 ujutru, berze u Šangaju i Hong Kongu su već počele da trguju, a iscrpljeni francuski predsednik Nikolas Sarkozi je izašao pred novinare u Briselu. Saopštio je da su lideri evrozone ubedili privatne kreditore da otpišu 50 odsto grčkog duga. To znači da će grčki dug relativno u odnosu na grčki BDP sa 160 odsto pasti na 120 odsto u 2020.

Novi mehanizam treba da obezbedi da evropski fond za spasavanje, European Financial Stability Facility (EFSF), treba da bude težak oko bilion (hiljadu milijardi evra), a do sada je iznosio 440 milijardi evra. Banke treba da skupe kapital kojim bi pokrile gubitke. Pred sastanak lidera evrozone, šefovi država i vlada Evropske unije dogovorili su se i o oko rekapitalizacije evropskih banaka. Procenjeno je da bi u tu svrhu evropskim bankama bilo potrebno ukupno 108 milijardi evra. Prema sporazumu, obavezni fondovi banaka treba da dostignu devet odsto što bi bakama omogućilo da se odupru finansijskim potresima.

Još se radi na ugovaranju mehanizma radi prevencije krize na druge veće ekonomije u evro-zoni.

UTICAJ NA SRBIJU:„Relaksiranje“ stanja u Grčkoj će, u određenoj meri, imati pozitivnog uticaja na stanje u Srbiji, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić u izjavi Tanjugu. On takvu procenu povezuje s činjenicom da je ova zemlja preko nekih banaka prisutna na srpskoj ekonomskoj sceni. On međutim ocenjuje da tu činjenicu ne treba mnogo precenjivati, imajući u vidu da je Grčka i dalje u veoma teškoj situaciji, „pa ne treba stvarati euforiju, da je kriza što se tiče Grčke, odnosno njenog uticaja ili prelivanja na Srbiju, prošla“.

Savić smatra da će i dalje postojati realna opasnost, jer će grčke banke još biti u velikim problemima i to će se odraziti i na poslovanje tih banaka u Srbiji, odnosno na celokupno stanje srpske privrede.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor upozorio je da kriza u evro-zoni direktno utiče i na Srbiju, pa stoga ona mora da donese odgovarajuće mere radi ublažavanja i prevazilaženja posledice te najjače ekonomske krize kroz koju prolazi EU od svog nastanka.

Neophodno je, pre svega, povećati nivo produktivnosti, jer je gotovo desetogodišnji pad zabeležen u toj oblasti jedan od osnovnih uzroka nastanka krize u čitavoj EU, rekao je Brefor, preporučivši i jače privlačenje stranih direktnih investicija kao uslova bržeg razvoja, iako će to u ovim uslovima ići malo teže.