Intervju: Goran Ješić
Pozorište govori samo za sebe, Evropa i svet u Beogradu, u godini Čehova
Predstavom „Izabelina soba“ belgijskog reditelja Jana Lauersa, u sredu je počeo 44. Beogradski internacionalni teatarski festival – Bitef, čiji slogan ove godine glasi: «tišina». U reči selektora Anja Suša i Jovan Ćirilov poručuju: «Ove godine nas je zanimala ideja da pustimo pozorište da govori u svoje ime i za sebe, da u prvom planu budu subjektivni iskazi pozorišnih umetnika, oslobođeni od naknadnog tumačenja selektora. Odsustvo teme/slogana svakako nije i ne treba da bude izbegavanje odgovornosti, već ga treba shvatiti kao antimerkantilnu i antimarketinšku strategiju, koja je deo no logo estetike.»
Do 25. septembra, biće prikazano deset predstava – po dve iz Belgije i Srbije i po jedna iz Mađarske, Italije, Nemačke, Poljske, Slovenije i Rusije. Anja Suša i Jovan Ćirilov su odabrali dve domaće predstave – Bahantkinje Narodnog pozorišta u Beogradu, u režiji Stefana Valdemara Holma, i Ko bi hteo mamu kao moju, Dalije Aćin, u produkciji Servisa za savremeni ples „Stanica“.
Bitef će obeležiti veliki pozorišni i književni jubilej – 150 godina od rođenja Antona Čehova – predstavama Ujka Vanja, u režiji pokojnog Jirgena Goša i izvođenju „Dojčes teatra“ u Berlinu i Tri sestre, Jurija Pogrebnička, u izvođenju moskovskog teatra „Okolo“.
U prateći program domaće pozorišne produkcije „Šoukejs“ ove godine uvrštene su predstave Pomorandžina kora Novosadskog mađarskog pozorišta, Bog je DJ, Malog pozorišta „Duško Radović“, Mnogo nas je i Džeki Kenedi/Medeja, Bitef teatra i Plaža, Andraša Urbana.
U žiriju koji će izabrati dobitnika gran prija Bitefa „Mira Trailović“ ce biti hrvatska rediteljka Nataša Rajković, kritičarka iz Rusije Jelena Kovalska, rediteljka i dramska spisateljica iz Rumunije Đanina Karbunariju, glumac Damjan Kecojević i reditelj Bojan Đorđev.
I ove godine biće održani prateći program „Bitef polifonija“ i „Bitef na filmu“, kao i nekoliko izložbi i tribina. U okviru pratećeg programa 44. Bitefa, u Kalemegdanskom parku (kod Spomenika narodnih heroja) izložba fotografija predstave „Izvajano vreme“, autora Aljoše Rebolja. Izložba traje 15. septembra do 16. oktobra.
U punoj sali Velike scene JDP među gledaocima predstave „Izabelina soba“ koja je otvorila Bitef bili su i ministar kulture Nebojša Bradić, predsednica Fonda „Dr Zoran Đinđić“ Ružica Đinđić i druge javne ličnosti.
Značaj Bitefa koji eto traje četiri i po decenije nekada je bio u razbijanju tabua, u otvaranju vrata za eksperiment, revolucionarnih šezdesetih i sedamdesetih godina na njemu su se odigrali možda najhrabriji scenski eksperimenati u to vreme koji su vodili ka razaranju dramske forme, a danas, da ovde bude citiran Jovan Ćirilov, Bitef prikazuje jednu drugu Srbiju, modernu, savremenu, a preko tog Bitefa vidimo da smo davno već u Evropi i u svetu. Na Bitefu je tokom četrdeset godina gostovala plejada avangardnih pozorišnih umetnika bez kojih ne bi mogla da bude napisana moderna istorija umetnosti. Ikone Bitefa su da podsetimo Jerži Grotovski, Roberto Ćuli, Arsa Jovanović, Jirži Menzel i sotine drugih o čemu se možete podsetiti OVDE.
15. i 16. septembra
Jan Lauers i Nidkompani, Brisel, Belgija
Izabelina soba
Režija, tekst i scenografija: Jan Lauers (Jan Lauwers)
Jugoslovensko dramsko pozorište (scena „Ljuba Tadić“)
…
16. i 17. septembra
Kornel Mundruco/Ivet Biro (Kornél Mundruczó/Yvette Biró), Budimpešta, Mađarska
Frankenštajn-projekt
Režija: Kornel Mundruco
Prostor nekadašnjeg restorana „Grčka kraljica“ (Knez Mihailova 51)
…
17. septembra
Jan Lauers i Nidkompani, Brisel, Belgija
Kuća jelena
Režija, tekst i scenografija: Jan Lauers (Jan Lauwers)
Jugoslovensko dramsko pozorište (scena „Ljuba Tadić“)
…
18. i 19.septembra
Kompanija Virđilio Sijeni, Firenca, Italija
Inspirisano „Tužnim tropima“ Kloda Levi-Strosa
Tužni tropi
Ideja, koreografija, scenografija: Virđilio Sijeni (Virgilio Sieni)
Pozorište na Terazijama
…
19. septembra
Dojčes teatar, Berlin, Nemačka
A. P. Čehov:
Ujka Vanja
Režija: Jirgen Goš (Jürgen Gosch)
Jugoslovensko dramsko pozorište (scena „Ljuba Tadić“)
…
20. septembra
STANICA servis za savremeni ples
Ko bi hteo mamu kao moju
Koncept i koreografija: Dalija Aćin
Malo pozorište „Duško Radović“
…
21. i 22. septembra
TR Varšava, Varšava, Poljska
Po Pjeru Paolu Pazoliniju
T.E.O.R.E.M.A.
Režija i tekst: Gžegož Jažina (Grzegorz Jarzyna)
Narodno pozorište, Beograd (Velika scena)
…
22.septembra
Maska i Mestno gledališče ljubljansko, Ljubljana, Slovenija
Dušan Jovanović, Janez Janša:
Spomenik G2
Režija: Janez Janša, Dušan Jovanović
Bitef teatar
…
23. septembra
Narodno pozorište, Beograd, Srbija
Euripid:
Bahantkinje
Režija: Stafan Valdemar Holm (Staffan Valdemar Holm)
Narodno pozorište, Beograd (Velika scena)
…
24. i 25. septembra
Moskovski teatar OKOLO kraj kuće Stanislavskog
Moskva, Rusija
A. P. Čehov:
Tri sestre
Režija: Jurij Pogrebničko
Atelje 212
…
Bitef u Novom Sadu
20. septembra
Jan Lauers i Nidkompani, Brisel, Belgija
Izabelina soba
Režija, tekst i scenografija: Jan Lauers (Jan Lauwers)
Scena NIS-a (Novi Sad)
NATAŠA RAJKOVIĆ je pozorišna autorka i rediteljka. Rođena je 1966. a diplomirala je filozofiju i komparativnu književnost na Zagrebačkom sveučilištu, Filozofski fakultet. Nakon studija radila je kao novinarka, prevoditeljka i autorka eseja iz oblasti filozofije, književnosti i pozorišta. Dramatizovala je i za radio adaptirala nekoliko dramskih naslova, i napisala radio dramu Golem. Kao predstavnica Hrvatske, učestvovala je na International Theatre Institute u Bergenu kao i na simpoziju Steirischer Herbst, 2002 s temom Položaj žena u istočnoj Evropi. Godine 1999. napisala je dramu Tigar na osnovu koje je zajedno s Bobom Jelčićem napravila predstavu Grad u Gradu, u Zagrebačkom kazalištu mladih. Izabrana je za mentorku na projektu Spielart Connection 2008, a ovaj projekt je okupio šest velikih pozorišnih institucija iz Nemačke, Švajcarske, Holandije, Belgije, Estonije i Finske. Od 1993. godine, sarađuje sa Bobom Jelčićem. Prva saradnja bila je na predstavi Turistički vodič Bote Štrausa, a usledile su predstave Garaža J. Arjouni (DK Gavela, Zagreb, 1994) i Vojcek Bihnera (HNK, Varazdin, 1995) na kojima je Nataša Rajković radila kao prevoditeljka i dramaturškinja. Od 1996. sa Bobom Jelčićem razvijala je sopstveni koncept pozorišnog rada na tekstu, načinu glume i režije. 1997. pripremili su autorsku predstavu Promatranja, HNK Varaždin, a 1998. Usporavanja u Teataru Itd, Zagreb. Njihove predstave Nesigurna priča, Radionica za šetanje, pričanje i izmišljanje i S druge strane osvojile su mnoge nagrade na brojnim evropskim festivalima. Godine 2007. uradili su predstavu Fast sicher , u produkciji Neumarkt Theater Zurich, Švajcarska. Od 2005. godine Nataša Rajković je pomoćnica za kulturu direktora Studentskog centra Sveučilišta u Zagrebu a radi i kao umetnička voditeljka Kulture promjene.
ELENA KOVALSKAJA je rođena 1969. u gradu Kerch, u Ukrajini. Diplomirala je na Moskovskom Intitutu za elektrotehniku, kao i na Ruskoj Pozorišnoj Akademiji (GITIS). Radila je u pozorištu Škola savremene drame, i bila direktor festivala Nova Drama (Novaya Drama). Godine 2006, bila je umetnička direktorka Festivala Mladog glumca Ljubimovka. Od 1999., Kovalskaja radi kao kritičarka i pozorišna urednica časopisa Afiša, jednog od moskovskih vodiča za popularnu kulturu. Trenutno predaje istoriju svetskog pozorišta na Ruskoj akademiji Pozorišnih umetnosti. Vodi ruski Russian Case festival, specijalni program koji se svake godine u okviru festivala Zlatna Maska Moskve organizuje za posetioce iz inostranstva. Kovalskaja je bila član kreativnog tima koji je postavio Klimovu Alkestidu u Moskvi 2001.
Dobitnica je nagrada Début i Chaika.
ĐANINA KARBUNARIU, rediteljka i dramska spisateljica, rođena je 1977. Diplomirala je režiju na Univerzitetu Pozorišne i filmske umetnosti u Bukureštu, 2004. godine. Nakon što je odbranila magistarsku tezu u oblasti dramskog pisanja, 2006. postaje student doktorskih studija na istom univerzitetu u Bukureštu. Od 2001. Đanina je članica grupe dramAcum, sa još četvoro mladih reditelja: Ana Margineanu, Andrea Valean, Radu Apostol, Aleks Berceanu. DramAcum je nezavisan projekat koji za cilj ima razvoj, podršku i inscenaciju nove rumunske drame. Godine 2004, projekat dramAcum osvojio je godišnju nagradu za najbolji pozorišni projekat, koju dodeljuje međunarodno udruženje pozorišnih kritičara u Rumuniji. Tokom umetničkog boravka u Kraljevskom Pozorištu u Londonu 2004. godine, Đanina je napisala dramu Kebab, koja je izvedena u produkciji istog pozorišta i premijerno prikazana na festivalu u Dablinu 2007. godine. Drama je izvedena i u pozorištima Kammerspiele u Minhenu (2007), Schaubühne u Berlinu (2007) i pozorištu Studio d’Alforville u Parizu (2007). Drama Zaustavi Tempo (Stop the Tempo), koju je napisala 2004, izvedena je u Francuskoj, Irskoj i Nemačkoj. Kao rediteljka, na scenu je postavila drame Sado Mazo Bluz Bar (Sado Maso Blues Bar) Marije Manolesku, Terorizam braće Presnjakov, Sreća prati hrabre F.X. Krojca, Zovem se Isbjorg Havara Sigurjonsona, Ostinato, Kristi Juncu. Postavila je i svoje drame: Kebab (rumunska verzija nosi naziv mady-baby.edu) i Zaustavi tempo sa kojima je učestvovala na raznim međunarodnim festivalima u Evropi.
BOJAN ĐORĐEV je rođen 1977. u Beogradu. Diplomirao pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti 2001. Magistarsku tezu Doslovnost i teatralnost – Mutacije tela/figure u izvođačkim umetnostima 1970-tih, 80-tih i 90-tih odbranio 2007. na Univerzitetu Umetnosti u Beogradu, katedra za teoriju umetnosti i medija. Ko-autor, reditelj i izvođač brojnih pozorišnih i performans projekata u Beogradu i inostranstvu. Dve godine za redom, 2004. i 2005, sa predstavama Psihoza i smrt autora i No Name: Snežana učesnik zvanične selekcije BITEFa. Jedan od su-osnivača i stalnih saradnika TkH (Teorija koja Hoda) platforme i TkH časopisa za teoriju izvođačkih umetnosti (od 2000). Umetnički boravak – Artist in residence: Akademie Schloss Solitude, Štutgart, Nemačka 2004 i 2005/6.
DAMJAN KECOJEVIĆ je rođen 1977. godine, u Brčkom. Diplomirao glumu na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi profesora Petra Banićevića. Značajnije uloge: Roberto Cuko (Roberto Cuko, NP Kikinda); Viktor (Polaroidi, Narodno pozorište); Đavo (Adam i Eva, Bitef teatar); Gabrijel (Porša Koklan, Malo pozorište «Duško Radović»); Asaf (Ljuljaška, Malo pozorište «Duško Radović»); Daberlon (Život? ili pozorište, koprodukcija Omen teatar/Narodno pozorište); Grk (Die Fahrt im Einbaum, Theater Gruppe 80, Beč); Igor (Hadersfild, Jugoslovensko dramsko pozorište); Rozenkranc (Hamlet, Jugoslovensko dramsko pozorište); On (Beograd-Berlin, Zvezdara teatar); On (Lice od stakla, Bitef teatar); Otac (Možda smo mi Miki maus, Narodno pozorište/Beton tanc); Paul (Vojcek – Hinkeman, Bitef teatar); Lete (Rugoba, JDP); Split (Za sad nigde, Jugoslovensko dramsko pozorište); Melhior (Buđenje proleća, Malo pozorište „Duško Radović“)… Radio scenski pokret u predstavama: Porša Koklan (Malo pozorište „Duško Radović“); Ljuljaška (Malo pozorište „Duško Radović“); Dva Viteza iz Verone ( Pozorište Boško Buha); Šuman (Atelje 212); Seksualne neuroze naših roditelja (Narodno pozorište); Hitler Hitler (Atelje212); Aveti (Srpsko Narodno pozorište); Romansa (Beogradsko dramsko pozorište); Bogojavljenska Noć (Pozorište Boško Buha ); Buđenje Proleća (Malo pozorište „Duško Radović“) i mnogim drugim. Godine 2008. dobio godišnju glumačku nagradu Malog pozorišta „Duško Radović“, a godine 20septembra godišnju nagradu istog pozorišta za scenski pokret u predstavi Oliver Tvist.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
