Novi Sad: Tragedija i posledice
Uskoro seča platana u Bulevaru kralja Aleksandra
Iz »Zelenila Beograd« su nedavno najavili da će svi platani duž Bulevara kralja Aleksandra biti posečeni. Bez prethodnog obraćanja građanima ili javne rasprave, direktor ove komunalne službe, Radovan Draškić, saopštio je da se planira seča svih stabala od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace i da za taj šok sugrađani treba da se pripreme.
Ubrzo je osnovana fejsbuk grupa čiji je cilj »očuvanje najlepšeg drveća u Beogradu kome preti dalja seča od pomahnitalih testera Gradskog Zelenila«. Za nekoliko dana ona je okupila skoro 8.000 građana.
Potom su ličnosti iz javnog života poslali molbu gradonačelniku Beograda za spas 500 platana. U tekstu koji su potpisali, između ostalih, Svetlana Velmar Janković, Vlada Veličković, Dobrica Ćosić, Mihajlo Mitrović, stoji: »Uvereni da delite naše mišljenje, da je Bulevar Kralja Aleksandra sa moćnom alejom platana, jedini naš pravi evropski bulevar, i da stoga nećete dozvoliti da se ogromna kulturno – istorijska vrednost Beograda pretvori u beživotni pejzaž sa meseca.«
Apelovala je i Akademija arhitekture Srbije ocenjujući da je posle više bombardovanja Beograda ovo najteža nevolja koja se nadvila nad srpskom prestonicom.
Direktor „Zelenila Beograd“ Radovan Draškić, saopštio je da postoji nekoliko razloga za seču drveća. Prvi razlog je njihova starost i obolelost, jer se tvrdi da su napadnuti patogenim gljivama. Drugi bezbednost jer, kada pada sneg ili duva vetar postoji opasnost »da neka grana ili drvo ne padne«. I konačno, sledi rekonstrukcija Bulevara pa kad se sve radi i raskopava cela ulica eto idealne prilike da se posade nova stabla.
Beograđani smatraju da je čudno što su se svih petsto stabala naprasno i odjednom razbolela, a ako to istina, bolji način je da se leče. U žalbama stoji i da nema te evropske prestonice gde je u jednom trenutku posečeno 500 stabala takve starosti.
Podsećanja radi, drvoredi pored saobraćajnice smanjuju saobraćajnu buku za 30 do 40 odsto, a raspostriranje čestica prašine i čađi za preko 60 odsto.
Beograd se već pokazao kao nedovoljno brižan prema svojim zelenim površinama. Ulica kralja Milana, nakon rekonstrukcije, više nema nikakav hlad, godinama se vodi borba za spas Petog Parkića, a Zvezdarska šuma se seče, kako piše Dojče Vele, »pod izgovorom proširenja bolnice, iako to Kliničko – bolnički centar ‘Zvezdara’ nije tražio«.
Na forumima, Beograđani izražavaju sumnju u obrazloženja »Zelenila Beograd«, plašeći se da je to još jedan izgovor za proširenje parkinga ili nekog drugog projekta o kome će se tek naknadno saznati, kada divovski platani već budu uništeni.
U „Zelenilu Beograd“ naknadno smo saznali još nekoliko detalja vezanih za platane u Bulevaru: osnovni problem je njihovo stanje jer su još pre mnogo godina stabla napadnuta gljivicama. Glavni razlog za to je posipanje ulica solju u zimskom periodu. Naime, ta so zajedno sa snegom koji se sklanja sa kolovoza i trotoara uglavnom završi oko stabala.
Pored toga, korenje platana nebrojeno puta oštećeno je tokom postavljanja raznih podzemnih instalacija – vodovodnih i kanalizacionih cevi, grejanja i sl, a uskoro se planira još jedna sveobuhvatna rekonstrukcija Bulevara kada će sve ove instalacije biti ponovo otkopavane i menjane. Zato su u „Zelenilu Beograd“ kao opciju predlagali i drugačiji način bušenja zemlje oko korenja, koje se ispostavilo kao preskupo, naročito s obzirom na to da bi zbog drastično kraćeg životnog veka platana u gradskim uslovima, primerci iz Bulevara živeli još najviše deceniju i po.
Još jedan razlog za donošenje odluke o sečenju platana je to što su radnici „Zelenila Beograd“ pre nekoliko dana izvadili jedno stablo, kako bi između ostalog procenili stanje u kojem su platani. Radnici su ispričali da se u tom delu Bulevara zbog truleži osećao strašan smrad. S obzirom na to da su platani bolesniji nego što se mislilo, u „Zelenilu Beograd“ postoji bojazan da bi neko od stabala moglo i da se izvali.
M. V.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
