Plata Radomira Antića

Piše: Slobodan Georgijev

Nešto se iza brega valja.

Ne prođe dan da neke dnevne prestoničke novine ne objave koliko se uvećeo novčani saldo na računu popularnog Antare. Poslednji izdanak je u „Novostima“ od ponedeljeka (14.12.2009) gde se i na narod poziva (Šta će narod reći).

Prema načinu obrade „dade“ se zaključiti da je Antara, pre no ga „metu u gusle“, ušao u digitron prosečnog Srbina, onog u čije je ime izvojevao silne pobede na fudbalskom terenu i u čije će ime, ako bog da, osvojiti još koji protivnički skalp.

Pre toga se pojavila gomila spinovanih i inih tekstova, informacija u kojima se licitira koliko zapravo Antić zarađuje i koliko će tek da zarađuje kada bude napokon potpisao ugovor.

Kada je o ugovoru reč, čak je „Politika“ na naslovnoj stranici u broju od 10.12.2009. objavila tekst o toj blagovesti: Radomir Antić potpisuje novi ugovor. Ako je to na naslovnoj strani „Politike“, onda bismo mogli da zaključimo da je pitanje ugovora od državnog značaja jer „Politika“ drugačije ne objavljuje informacije na tako vidljivom mestu.

I tu nema spornih stvari osim što Antić, em što nije potpisao novi ugovor, em što priča o novcu koji traži ili mu sleduje prema nekom prethodnom ugovoru nigde nije ozvaničena. Sam Antić je neki dan za „Sport“ izjavio povodom ove spin-papazjanije: „Pitajte Toleta Karadžića, on sve zna, ja ću da ćutim“.

U danima kada se analizira potencijal naše reprezentacije na predstojećem prvenstvu u Južnoj Africi, na videlo izbijaju stvari zbog kojih je u prošlosti bilo velikih razočarаnja na sličnim događajima. Činjenica je da se za plasman na SP dobija solidan novac (koji ide savezu), da se lakše dobijaju novci od sponzora i da angažman čoveka koji je doprineo značajno da se to desi zahteva pristojnu nagradu/nadoknadu u aponenima EU.

Lepo je što se na jednoj strani govori kako je Antićeva plata ništavna u poređenju sa platom Fabija Kapela, engleskog selektora, ali da je ogromna u poređenju sa prosečnom platom Srba u otadžbini. Spin, i jedan i drugi, ne znače mnogo osim što mogu da nаparave pukotinu i prilično solidnoj vezi između Srba u otadžbini i fudbalskog tima, veze oko koje je Antić sa igračima ulоžio najviše energije.

Ako se radost sa stadiona Crvene Zvezde posle utakmice sa Rumunijom prense u zakulisane poludebate oko toga koliko para to hoće Antić, lako bi moglo da se desi da u junu ronimo „gorke suze“ posle još jednog debakla na velikoj sceni.

Samo da nam opet ne bude kriv Vidićev maser, visoka trava, lopta od kartona ili marka kopački koje moraju da nose svi igrači. Ali, ne treba se puno bojati jer, kao što je Antić rekao, sve zna Tole, samo da se pojavi i objasni o čemu se radi.

Iz mog ugla: Zavirivanje u tuđi džep

Piše: Vladimir Stanković

Čitam i ne mogu da verujem: fudbalska tema dana u Srbiji je koliko zarađuje selektor Radomir Antić. A glavni argument onima kojima Antićeva primanja bodu oči je „Šta će reći narod kad je plata u Srbiji 300 evra“.

Kakva demagogija!

Srbija će jednog dana biti deo Evropske Unije, ali verovatno treba da prođe ceo jedan vek da se neke balkanske navike promene. Jedna od najružnijih je zavirivanje u tuđi džep. Ako vam kažem da me za mojih 18 godina u inostranstvu nikada, ama baš nikada, niko nije pitao koliko zarađujem niti ja imam pojma kolika su bila primanja ljudi sa kojima sam radio, biće vam jasnije kako taj, potpuno privatni aspekt, izgleda. Vašu plate znate vi i vaš direktor sa kojim ste pregovarali i dogovorili ste.

U slučaju Antićeve plate „narodni dušebrižnici“ zaboravljaju nekoliko elementarnih činjenica. FS Srbije je samostalna organizacija koja živi od onoga što zaradi i koja je potpuno autonomna da sklapa ugovore za koje veruje da su dugoročno dobri. Naravno, kada je sportski rezultat u pitanju rizik uvek postoji, visoki ugovori Klementea i Đukića nisu bili opravdani rezultatima ali to je, kao i u svakom poslu, deo rizika. Srbija je sa Antićem stigla do Južne Afrike, otuda će doneti najmanje 8 miliona dolara (ako ispadne u prvom krugu), dobiće i milion dolara za pripreme a prijateljeske utakmice takođe donose pristojne sume novca. Sve je to posledica dobrih rezultata i znatno popravljnog rejtinga Srbije. U svetu biznisa najnormalnije je da neko ko donese veliki, dobar posao uzme svoj procenat. Kod nas nije jer, zaboga, „šta će reći narod“.

Stvar može i da se okrene: da li bi narod bio miran i zadovoljan da Antić zarđuje 3.000 evra a da smo krahirali u kvalifikacijama ? Da li je taj narod bio zadovoljan što smo prošle godine Evropsko prvenstvo pratili na televiziji?

Antić je, bez sumnje, skup trener, ali stara izreka kaže da „ako ne znaš šta je dobro pitaj šta je skupo“. On je takođe čovek koji drži do sebe. Nekoliko godina bio je bez posla zato što nije hteo da radi bilo gde. Trenirao je najveće klubove Španije, zna koliko može i ume i sada to svoje znanje prenosi na naše reprezentativce. Posle onoga što je uradio sa Srbijom, ugovor koji će (nadam se) potpisati donosi mu ono što bi lako mogao da dobije negde u inostranstvu. Ako nam je cilj da Radomir Antić radi daleko od našeg fudbala, nastavimo da mu zavierujemo u džepove…

Uzgred, očekujem da se neki dušebrižnik zapita kako engleski narod trpi da je Fabio Kapoelo, tamošnji selektor, ima 8,8 milione dolara. Kao da je više od 8 puta bolji od Antića. A nije uopšte.Samo radi u zemlji u kojoj svako gleda svoj posao. I svoj džep.