Pidžama

Ima nekih stvari u životu do kojih držimo bez obzira na to šta kaže svet. Moj školski drug Dušan, na primer, odmalena je bio ostrašćeni ljubitej cveća, i mada ta zanimacija nije karakteristična za srpski muški živalj, nije mario za zadirkivanja mačo-fudbalskih fanova. Nekad je to bilo i više od zadirkivanja – u školi su ga zvali Dule Fikus, a kasnije samo Fikus, Magnolija ili Orhideja, što se loše odražavalo na njegovu popularnost u delu ženske populacije. Što se mene tiče, oduvek sam bila i ostala veliki poštovalac spavanja uprkos nerazumevanju na koje sam nailazila u svom okruženju. Pidžame, spavaćice i bebi-dolovi su moj fetiš, jedan od bitnijih iz odeljka „sitnica koje život znače“.

Pasionirani spavači poput mene uglavnom teško izlaze na kraj sa vlastima u školi ili na poslu, i to je ponekad živa muka. „Još samo pet minuta…“ Na brzinu smišljene priče o vodovodnim cevima koje su se izlivale baš u 07:15, mami koja nas je greškom zaključala u stanu, bolesnom hrčku, mačku i sl. kod vlasti prolaze u zavisnosti od Spavačeve (ne)moći ubeđivanja i njegovih glumačkih sposobnosti. U duelima s ranoraniocima i zagovornicima teze o tome kako je spavanje gubljenje vremena pozivali smo se najčešče na Šekspira. Spavati, možda sanjati, ima li šta lepše? Dan može biti uspešan, pa su sreća i ispunjenost pred spavanje neizmerni, ili pak neuspešan, pa spavanje donosi smiraj i olakšanje po okončanju jednog od „tih dana“.

Filozofiju spavanja prati odgovarajući ritual u kome učestvuju sveže ispeglana mirisna posteljina, mekani prekrivač, spuštene roletne, dobra knjiga, sveća što pucketa… i obavezna pidžama. Lično nisam za čarape u krevetu, mada razumem potrebu. Možda je Merlinka odlazila u krevet odevena u nekoliko kapi parfema Channel 5, i to je sasvim u redu, razumemo i zašto. Međutim, ozbiljan Spavač ne deli njeno mišljenje da je odevni predmet za spavanje nepotreban, i nije mu svejedno u čemu odlazi na počinak. Čak i kada pomislite da vam taj deo garderobe apsolutno nije potreban, ispostaviće se da grešite – setite se uloge koju je odigrao svileni bebi-dol boje slonove kosti na telu Kim Bejsinger u čuvenoj sceni filma „9 1/2 nedelja“. Pored tog, vrlo značajnog aspekta, noćna odevenost ima sijaset prednosti nad razodevenošću: greje, čuva, štiti od promaje, komaraca, pogleda radoznalaca koji ne kucaju na vaša vrata…

Garderoba za spavanje vekovima je bila kitnjasta i svečana, o čemu bi modni stručnjaci mogli mnogo više reći, i gotovo da se nije razlikovala od dnevne garderobe. Krajem XIX veka pidžama je u Englesku uvezena iz Indije i sa Srednjeg istoka. Na maternjem, indijskom jeziku pidžama se kaže puh ja’mah. Ova se reč odomaćila kasnije u engleskom jeziku (engl. pajamas – kućna i spavaća lagana odeća od svile, pamuka etc., koja se sastoji od pantalona i široke košulje). Tek je dvadeseti vek podario Spavačima noćni odevni predmet jednostavnog dizajna i, što je najlepše, udobnu pamučnu pidžamu.

S pojavom dvodelne pidžame muškarci su odahnuli – ne moraju više da nose dugačke noćne košulje i kapice na glavi, u čemu su užasno smešno izgledali. I nežnijem polu se pidžama dopala, i rado ju je prihvatio. Ponekad je teško utvrditi da li se radi o muškoj ili ženskoj pidžami dok se ne zagledate u veličinu. Iako je uniseks načinu odevanja donekle pošlo za rukom da uniformiše Spavače, ženama su, na svu sreću, ostale raznorazne mogućnosti u odevanju za odlazak u carstvo snova. Obična pamučna pidžama se astronomskom brzinom izborila za svoje neprikosnoveno prvo mesto, gurnuvši u drugi plan belu čipkastu spavaćicu sa vrpcama i volančićima. Zaposlena, savremena i udata žena-majka nosi isključivo praktičnu garderobu koja ne mora mnogo da se pegla ili, ne daj bože, štirka. I tu sad muževi dolaze do izražaja. Romantične spavaćice su idealan poklon za rođendan ljubljene žene ili godišnjicu braka. Mladi zaljubljeni parovi poklanjaju jedno drugom u tajnosti i neke ličnije stvarčice, ali ukoliko želite stvarno da usrećite ženu svog života, izaberite ipak čipkastu ili svilenu spavaćicu. Zanimljivo dizajnersko rešenje koje može da pomiri pidžamu i spavaćicu jeste bebi-dol. Iako dvodelan, bebi-dol ravnopravno može stati uz spavaćicu prilikom bodovanja elegancije i zavodljivosti. S druge strane, po svojoj udobnosti i praktičnosti bebi-dol nalikuje pidžami. Onima kojima je uvek i svuda hladno, čak i u postelji, preporučujemo tzv. zeku. Model „zeka“ je veoma sličan špilholznama koje nose bebe, osim što je stopalo, nažalost, slobodno i izloženo hladnoći. „Zeka“ se pokazao kao najbolja zaštita od hladnoće iz prostog razloga što je sašiven iz jednog dela – leđa, dakle, nikad ne zebu. Osećaj ušuškanosti, sličan onom u kolevci, takođe nije zanemarljiv. Ne treba zaboraviti ni adekvatan jutarnji ogrtač, koji prebacujemo preko spavaćice ili pidžame kada nam neočekivani gost zazvoni na vratima.

Pored onih svilenih i satenskih, šarenih i cvetastih, elegantnih i zavodljivih, postoji i tužna, prugasta bolnička pidžama. Mnogim ljudima u poznim godinama pidžama prugastog dezena postaje omraženi odevni predmet. Nekoliko subota zaredom viđam u obližnjem parku jednog starijeg gospodina u penziji, odevenog u pidžamu i teget frotirski ogrtač. „Meni se ne isplati da skidam pidžamu“, kaže čovek, skidajući za tren pogled sa novina. Kasnije smo čuli da je gospodin težak srčani bolesnik, i da je poslednjih desetak godina mnogo više vremena proveo u bolnici nego kod kuće.

Svakojakim slobodnim umetnicima i buntovnicima koji spavaju do podne, preziru japi odela i stalan posao „od sedam do tri“ pidžama i njena posestrima trenerka predstavljaju stil života. Moda se menja, a pidžama ostaje. I ove godine pidžama-look je hit. Ako želite da budete u skladu sa svetskim modnim trendovima, skinite sa police pidžamine pantalone, našijte koji džep, nabacite što više učkura, i glatko ih pronesite kroz noćnu gradsku vrevu. I sve dok držite otvorene oči neće vas pobrkati sa kolegama Mesečarima.