Panika u parku droga

Više od 500 lica osumnjičenih za ilegalnu trgovinu drogom uhapšeno je 31. oktobra ujutro, a pretreseno je više od 600 objekata, u opsežnoj akciji pod nazivom „Morava“. Akcija je započeta u svim policijskim upravama u šest sati ujutro na teritoriji cele Srbije.

Ministar policije Ivica Dačić je na konferenciji za štampu rekao da je u akciji „Morava“ učestvovalo oko 2000 policajaca, da je pretreseno više od 600 objekata i da je za oko 100 privedenih određeno je policijsko zadržavanje do 48 sati. Uhapšeno je i šest osoba za kojima se ranije tragalo po centralnim poternicama.

Kod uhapšenih je pronađeno nekoliko desetina vrsta narkotika, 57 oružja, municija, autmobili od kojih je, prema rečima ministra, oko 20 luksuznih, a četiri ukradena, a kod jednog od uhapšenih iz Beograda 1.052.000 dolara. Zaplenjeno je i 120.000 evra i 200.000 dinara.

Iz izjave predsednika Srbije Borisa Tadić koji je čestitao vladi na ovoj akciji proizilazi da se akcija odvija pod koordinacijom Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je izdao naloge koja državna institucija i koja služba treba da radi svoj deo posla. On je rekao d će se akcija nastaviti i u narednom periodu, a da je napor koji država Srbija ulaže kako bi se iskorenili organizovani kriminal i korupcija možda važniji i od evropskih integracija, jer je taj napor, zapravo, pretpostavka integracija.

HAPŠENJA: Akcija „Morava“ izvedena je na području

Beograda, Bora, Valjeva, Vranja, Zaječara, Zrenjanina, Jagodine,

Kikinde, Kragujevca, Kraljeva, Kruševca, Leskovca, Niša, Novog Pazara,

Novog Sada, Pančeva, Pirota, Požarevca, Prijepolja, Prokuplja,

Smedereva, Sombora, Sremske Mitrovice, Subotice, Užica, Čačka i

Šapca.

U Novom Pazaru su uhapšeni, kako su Beti preneli izvori u policiji, „krupniji dileri“. Na području Policijske uprave Vranje akcija je sprovedena, kako je Beti rečeno, „bez problema“, a uhapšeni su osumnjičeni iz Bujanovca, Preševa i Vranja.

Na području koje pokriva policijska uprava u Kragujevcu uhapšeno je šest osoba, izjavio je načelnik policijske uprave Ivan Đorović. Zaplenjeno 5,3 kilograma marihuane, 16,9 grama heroina, dva pištolja bez dozvole, municija i ukradeno vozilo.

U Nišu žandarmi sa puškama i maskama na licu priveli su ednu osobu sa

lisicama na rukama iz zgrade pored niške Saborne crkve. Niška policija

je, inače, početkom meseca zaplenila više od 12 kilograma heroina a

uhapšena su trojica Nišlija.

Hapšenja dilera droge bilo je i u Valjevu, gde je neimenovani policijski

izvor rekao Beti da su lišeni slobode svi oni za koje je bilo podataka

da su umesani u trgovinu narkoticima.

Hapšenja je bilo i u Novom Sadu. Po medijskim izveštajima, ukupan broj uhapenih dostiže brojku od 500.

Kako je tekla policijska procedura počela su da se pojavljuju i imena uhapšenih, široj javnosti uglavom nepoznatih, mada se za neke u medijskim izveštajima navodi da su poznati u lokalnim sredinama.

U Novom Pazaru, jedan od privedenih je, prenosi Tanjug, Dževad Alibašić (40) iz Tutina, pod sumnjom da je povezan s međunarodnom mrežom narkodilera. Ta akcija je izvedena u saradnji s holandskom policijom.

Najviše medijske pažnje izazvalo je privođenje Vojkana Stojičića. Uz konstataciju da je za njim do sada raspisano nekoliko sudskih potraga zbog više krivičnih dela, „Blic“ podseća da je njegov otac Radovan Stojičić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, pod nerazjašnjenim okolnostima ubijen 11. aprila 1997. Prema pisanju „Blica“, dok mu je otac još bio živ, policija ga je zaustavila i utvrdila da vozi bez dozvole, na šta je on počeo da vređa policajce, preteći im ocem. Jedan policajac mu je udario šamar, zbog čega je prvo bio suspendovan, pa izbačen sa posla…

Među uhapšenima je i Predrag Opačić, brat Nenada Opačića, šefa veterničkog klana koji izdržava zatvorsku kaznu zbog otmice i pokušaja ubistva. Njegovo ime pomenuo je direktor policije Milorad Veljović, odgovarajući na prigovore da policija nije doprla do krupnijih narko dilera. Policija sumnja da Predrag Opačić jeste jedan od krupnijih dilera.

Direktor policije Veljović je takođe izjavio da je u Novom Sadu uhapšen „jak ogranak crnogorske dilerske mafije“, a posebno je pomenuo ime Radoslava Cvijovića. „Blic“ piše da je zbog trgovine marihuanom u petak uhapšen i Lazar Ristić, sin Stanka Ristića, penzionisanog pilota Vojske SCG, koji je uhapšen početkom avgusta kao jatak haškog optuženika Ratka Mladića.

Ministar policije Dačić je u nekoliko izjava ponovio da su meta ove akcije bili ulični dileri, da će ih policija i dalje uznemiravati, kako bi ih udaljila od škola, a da će i oni krupniji doći na red.

Ako se to ne desi, šok među dilerima će proći a bosovi će regrutovati nove i nastaviti po starom. Neki od kriminologa predviđaju da bi kratkoročno gledano moglo da dođe do krize na crnom tržištu droge i do nešto veće učestalosti razbojničkih pljački s rukopisom narkomana u krizi.

BROJKE: Podaci policije objavljeni u aprilu 2009. pokazuju da u Srbiji deluje 36 organizovanih kriminalnih grupa sa oko 350 članova, i još 360 „bezbednosno interesantnih lica“. Po tim podacima, oko 60 odsto tih grupa se bavi krijumčarenjem narkotika, kao jednom od najunosnijih kriminogenih delatnosti, a pored toga prisutno je i krijumčarenje ljudi, trgovina i krijumčarenje vatrenog oružja i municije, organizovana krađa i preprodaja kradenih atumobila i organizovano falsifikovanje novca i hartija od vrednosti.

Te organizovane kriminalne grupe u Srbiji sarađuju sa kriminalnim grupama u regionu i širem području, a njihova saradnja odvija se bez obzira na etničku pripadnost kriminalaca.

Najveće količine droge koje se krijumčare „Balkanskim putem droge“ namenjene su zemljama zapadne Evrope, dok daleko manje količine ostaju na ilegalnom tržištu narkotika u zemlji.

Pre dve nedelje, 15. oktobra, kada je s američka DEA zaplenila 2,8 tona kokaina u jednom brodu na Atlantiku, u otkrivanju te pošiljke učestvovala je srpska Bezbednosno-informativna agencija. Vrednost droge, namenjene za distribuciju na evropskom tržištu, procenjivana je na oko 120 miliona evra. U vreme kada su elektronski mediji objavili vest o zapleni kokaina u Atlantskom okeanu, timovi specijalaca počeli su hapšenja osumnjičenih. Srpsko Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala odmah je otpočelo istragu. Pretpostavlja se da je pošiljka išla za Bar. Kokain je zaplenjen u okviru međunarodne operacije presecanja ilegalne trgovine narkoticima.

DROGA U SRBIJI – 11 ODSTO STANOVNIŠTVA PROBALO: Prema podacima navedenim u Strategiji Vlade Srbije za borbu protiv droga u Srbiji od 2009. do 2013, koju je Vlada Srbije usvojila krajem februara, u proteklih osam godina povećano je korišćenje droga ne samo u gradovima nego i u manjim mestima, a među zavisnicima je sve više mladih i pripadnika svih društvenih grupa.

U Startegiji za borbu protiv narkomanije od 2009. do 2013 konstatuje se: „Domaći stručnjaci su 2005. godine uradili studiju, prema metodologiji Evropskog školskog projekta o alkoholu i drugim drogama o korišćenju droga među učenicima, koja je pokazala da je kod nas približno 20 odsto mladih probalo marihuanu. (To je pokazalo istraživanje o zloupotrebi alkohola i drugih droga među mladima u Republici Srbiji, koje je 2005. sprovela Evropska Agencija za rekonstrukciju, prim. red.)

Istraživanja o korišćenju droga u odrasloj populaciji od 15 do 59 godina potvrđuju da je marihuana najčešće korišćena droga koju je probalo 11 odsto stanovništva i ukazuju na blagu tendenciju porasta korišćenja kokaina i sintetičkih droga. (Reč je o Istraživanju o korišćenju droga u odrasloj populaciji koje je 2006. podržao Global fond za borbu protiv malarije, tuberkupoze i HIV/AIDS, prim. red.)

ZAVISNICI: Prema podacima iz zdravstvenih centara za lečenje zavisnika, preko 70 odsto pacijenata javlja se zbog zavisnosti od droga. Među registrovanim licima dominantni su intravenski korisnici droga (65 odsto).

Neimenovani doktori u Zavodu za bolesti zavisnosti u Beogradu izjavljuju za „Novosti“ da je prošle godine, samo u Beogradu, registrovano 722 nova zavisnika. Prema njihovim iskustvima, deca sada probaju drogu između 12 i 15 godina, dok su prethodnih godina u pitanju bila deca starosti između 14 i 18. Nekada je prva droga sa kojom su deca dolazila u kontakt najčešće bila marihuana, dok je sada to sve češće ekstazi. Politika citira stručnjake koji kažu da niska cena narkotika privlači mlade narkomane. Cena džointa marihuane se kreće oko 100 dinara, a crta heroina i kokaina kupuje se za 200-300 dinara… Gram heroina nabavlja se po ceni od 50 evra, u zavisnosti od čistoće, a ista količina kokaina je do 80 evra. Paket marihuane nabavlja se u Beogradu za 300 dinara, tableta spida je 10-15 evra, a ekstazija 200 dinara.

HEPATITIS C: Prema procenama iz istraživanja iz 2008. godine, u populaciji injektirajućih korisnika droga procenat inficiranih HIV virusom je nizak, ali je inficiranost virusom hepatitisa C visoka i kreće se od 45 odsto do 69 odsto. Ovo nesumnjivo odražava visoku prevalencu rizičnog ponašanja. tj. upotrebu zajedničkog pribora za injektiranje. (Pisci Strategije se ovde pozivaju na Istraživanje među populacijama pod povećanim rizikom od HIV-a i među osobama koje žive sa HIV, koje je uz podršku Global fokda za borbu protiv side. tuberkuloze i malarije, sproveo Instntut za javno zdravlje Srbije.)

Podaci o drogama kao uzroku smrtnosti su nepotpuni, s obzirom na to da je droga navedena kao uzrok smrti u samo 0,2 odsto ukupne smrtnosti. Tako mali broj je svakako pokazatelj neujednačene metodologije prijavljivanja pravih uzroka smrti, bilo zbog neprepoznavanja. bilo zbog drugih razloga.

U proteklih osam godina u Srbiji je zaplenjeno 2430 kilograma heroina, 15,9 tona marihuane, 71,6 kilograma kokaina, 90,8 kilograma hašisa i 2,14 miliona tableta ekstazija. Istraživanja o korišćenju droga među građanima Srbije od 15 do 59 godina starosti su potvrdila da je marihuana najčešće korišćena droga koju je probalo 11 odsto građana, a zabeležena je i blaga tendencija rasta upotrebe kokaina i sintetičkih droga.

IZA REŠETAKA: Prema podacima iz februara 2008. u ustanovama za izvršenje zavodskih sankcija u proseku se nalazi 9500 lica lišenih slobode i to: 6100 osuđenih, 2150 pritvorenih, 450 na meri obaveznog lečenja, 300 kažnjenih u prekršajnom postupku, 170 naizvršenju mere upućivanja u vaspitno-popravni dom, 50 pritvorenih maloletnika, i 200 osuđenih i 80 pritvorenih žena.

Prema strukturi krivičnih dela, od 7933 osuđena koji su bili u srpskim zatvorima u 2007. zbog zloupotrebe droga u zatvoru je ležalo 1174 osoba. U strukturi krivičnih dela to je značajana stavka: u zatvorima je bilo 317 osuđenih za ubistvo i pokušaj ubistva, za razbojništvo 1189, za silovanje 166, za tešku krađu 2467, za telesne povrede 634, za prevaru 230, za nasilje u porodici 92, zbog posedovanja oružja 236, zbog ugrožavanja saobraćaja 457, zbog ratnih zločina 9, zbog ostalih krivičnih dela 955…