Lična priča
Po 25 godina robije za članove «Revoluionarne borbe» zbog bombaških napada i ubistva policajca
Uz oštre mere obezbeđenja, sud u Atini osudio je u sredu 3. aprila članove leve militantne anarhističke grupe «Revolucionarna borba» Kostasa Gurnasa, Nikolaosa Maziotisa i Panagiotu Rupa na po 25 godina zatvora zbog niza dela među kojima i bombaški napad na ambasadu SAD u Atini 2007.
Još dva člana te grupe osuđena su na po sedam godina robije zbog članstva u organizaciji «Revolucionarna borba», a tri optužena su oslobođena. Maziotis, Rupa i Gurnas su preuzeli političku odgovornost za akcije revolucionarne grupe. Ostali nisu priznali da pripadaju organizaciji.
Maziotis i njegova žena Rupa su osuđeni u odsustvu pošto su 2011, po sili zakona pušteni iz istražnog zatvora u kome su proveli maksimalnih osamnaest meseci bez suđenja.
To je treće suđenje za domaći terorizam u Grčkoj u kojoj se decenijama beleže nasilne akcije levičarskih grupa u poslednjih nekoliko godina.
Grupa „Revolucionarna borba“ je objavila rat svim formama vlasti 2003, preuzela odgovornost za 16 napada nakon 2003. «Revolucionarna borba» se eksponirala i u protestima protiv mera koje je grčka vlada preduzimala tokom finansijske krize. Ona je deo takozvanog „novog talasa“ grčkog levog ekstremizma 2008-2010. Ona je deo takozvanog „novog talasa“ grčkog levog ekstremizma 2008-2010.
Kada je grupa otkrivena 2010, jedan od njenih članova je poginuo u razmeni vatre.
«Revolucionarna borba» je postala poznata po ekstremnim političkim akcijama u koje spada i nekoliko bombaških napada u Atini. Organizovala je eksploziju miniranog automobila pred Atinskom berzom, kojoj su naneta ozbiljna oštećenja, bombaški napad na kancelarije Sitibanke (Citibank) 2007. i napad bacačima na američku ambasadu u Atini 2007, tokom koga nije bilo povređenih.
Kada je u Grčkoj 2008. buknulo nasilje, a protesti zbog policijskog ubistva jednog maloletnika zahvatili više grčkih gradova, nekoliko anarhističkih ili nihilističkih grupa bacilo je desetine bombi ili otvaralo vatru iz revolvera, a troje ljudi je nastradalo.
«Revolucionarna borba» je u tom kontekstu poznata po oružanom napadu na policajca koji je teško ranjen, ali je teško preživeo. Ta grupa je zapravo pokušala da ubije policajca u znak osvete zbog toga što je policajac ubio jednog tinejdžera tokom nereda, nakon čega su razbuktane žestoke demonstracije u više gradova.
Grčke vlasti su tvrdile da su pred Olimpijske igre 2004 u Atini iskorenile najčuveniju grupu «17. novembar», koja je od 1975. do 2000. ubila 23 osobe, među kojima je bilo i stranih diplomata. Ideologija grupe «17. novembar» predstavljala je neku mešavinu marksizma i nacionalizma.
Manja grupa Revolucionarna narodna borba je takođe pred Olimpijske igre bila razbijena.
Agencijske vesti, međutim, govore da su napati manjih obima učestali nakon što su počeli nemiri tokom finansijske krize u Grčkoj. U januaru, mala bomba eksplodirala je u jednom atinskom šoping molu, a na sreću samo lakše je ranjen jedan čuvar. Prošlog meseca bomba je eksplodirala ispred kuće poznatog brodovlasnika.
Anarhizam u Grčkoj vuče korene još iz XIX veka. Najpoznatiji grčki anarhista pre Prvog svetskog rata je bio Aleksandros Schinas, koji je u leto 1913. godine ubio kralja Đorđa I.
Komunistička partija Grčke (KKE) se u toku borbe protiv okupatoru, a kasnije i u toku građanskog rata obračunavala s anarhistima i trockistima, međutim posle poraza komunista i anarhizam je zamro, da bi oživeo 1960-ih, s pojavom tzv. nove levice i s protestima u Parizu 1968. u kojima je sudelovao veliki broj grčkih studenata. U Grčkoj anarhizam oživljava s dolaskom na vlast pukovničke hunte 1967. godine. Mnogi od pariskih studenata su nakon povratka u Grčku postali predvodnici radikalnog pokreta za rušenje diktature, ali i tradicionalnih institucija države. Kulminacija tog pokreta je ustanak na atinskoj Politehnici 1973. čije je krvavo gušenje dovelo do pada vojne hunte.
S povratkom demokratije nije smanjen levi politički radikalizam što pokazuju mnogobrojne demonstracije, ali i terorističke aktivnosti uperene protiv kapitalizma i države. U poslednje vreme se anarhističke ideje dovode u vezu s protestima koji su otpočeli u jesen 2008. Neke od grčkih anarhističkih grupa Amerikanci su stavili na svoje terorističke liste.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
