Loader

Miting u 1244

„Ostajemo u Srbiji“

10.maj,12:53

Skup organizuju Srbi sa Kosova koji se protive briselskom sporazumu, simbolično je počeo u 12.44, prema broju važeće rezolucije SB UN koja Kososvo tretira kao deo Srbije. Šta je rekao arhiepiskop Amfilohije? (Video u okviru - dole) Štaj je u severnoj Mitrovici rekao Aleksandar Vučić. Ustavni sud formirao predmet o briselskim dogovorima (tekst u okviru desno, dole)

Na mitingu pod nazivom „Ostajemo u Srbiji“ na Trgu Republike u Beogradu 10. maja 2013. s početkom u 12.44, što simbolizuje Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu oko 2.000 ljudi izražava protivljenje sprovođenju Sporazuma Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, za koji kažu da ih stavlja pod prištinsku vlast.

Okupljeni na Trgu Republike nose transparente na kojima, pored ostalog, piše „Srbija, pa sve ostalo“, „Oslobodićemo Kosovo“, „Kosovo je Srbija“. Učesnici protesta nose i majce na kojima piše „Nikad granica“, kao i zastave Srbije, a neki nose i plakate sa fotomontažom na kojoj se vide srpski državni funkcioneri s tradicionalnim albanskim kapama…

Ko je Pagi

Slavoljub Jović zvani Pagi je radnik Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici, a neki mediji ga opisuju kao glavnog među čuvarima mosta na Ibru u Mitrovici.

Viši sud u Kraljevu je Joviću 31. oktobra 2012. odredio pritvor i pokrenuo istragu protiv njega zbog sumnje da je 1. juna 2012. u Rudaru (opština Zvečan) iz neposredne blizine ispalio više projektila u pripadnike Kfora od kojih je dvojicu ranio, dok je živote ostalih doveo u opasnost 1. juna kada su se Srba sukobili s vojnicima Kfora koji su pokušali da uklone njihovu barikadu. Ranjenih je bilo na obe strane.

Na teret mu se stavlja krivično delo teško ubistvo u pokušaju, kao i nedozvljeno držanje oružja i ekspolozivnih materija.

Kako saznaje agencija Beta u Tužilaštvu, Jović se branio ćutanjem. Oko toga ko je uhapšen, kao i ko je izvršio hapšenja u krugu bolnice u Kosovskoj Mitrovici vladala je prava pometnja, uz širenje glasina da je na spisku za hapšenje oko 5.000 Srba.

Okružni odbor DSS osudio je hapšenje Jovića, koga su, kako su oni tvrdili uhapsili pripadnici MUP-a Srbije. Kosovska policija je tvrdila da je hapšenje izvšio Euleks, ali portparol Euleksa je to negirao.

Prištinski list Koha ditore je pisao da je to bilo najveće kršenje Kumanovskog sporazuma – da je Jovića otela srpska žandarmerija koja se tu došla u crnim džipovima sa dvadesetak ljudi naoružanih škorpionima i da mu je stavila vreću na glavu i da je komandant KFOR-a pozvao sve komandante na referisanje o tome kako je srpska žandarmerija došla u Mitrovicu.

Srbi sa severa Kosova su u novembru 2012. protestovali u severnom delu Kosovske MItrovice, a u nekoliko navrata blokirali magistralni put Priština – Raška, u mestu Rudare kod Zvečana, tražeći da se Slavoljubu Joviću omogući odbrana sa slobode. Parole kojima se traži njegovo oslobađanje viđene su ne samo na mitingu u Beogradu (10. 5.), već i na severu Kosova tokom boravka Aleksandra Vučića.)

Jovića je aprila 2002. posle jednog sukoba na mostu preko Ibra bio uhapsio UNMIK. Dok je bio u istražnom zatvoru u Prištini i u francuskoj vojnoj bolnici Srbi su protestima tražili njegovo oslobađanje, a srpski zatvorenici u Unmikovom Okružnom zatvoru u Prištini su štrajkovali glađu tražeći njegovo oslobođenje.

(Dopunjeno 13. maja)

Preko centralnog beogradskog trga je razapeta i velika zastava na kojoj piše „Uvek sa vama – Banjaluka“, a na bini je veliki transparent „Sloboda za Pagija“.

Pozive građanima da dođu na taj nestranački uputili su predstavnici Srba sa severa Kosova.

Među učesnicima protesta su i lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica. Na skupu su bili i Matija Bećković, Miodrag Perunović bivši prvak u boksu, Vladeta Janković, Slobodan Samardžić, Milorad Vučelić, potpredsednik RS Emil Vlajki, poslanik Borislav Pelević, bivši košarkaški reprezentativac Dejan Tomašević… Poslanici DSS najavili su da će prisustvovati skupu i da zbog toga 10. maja neće učestvovati radu Skupštine Srbije. Poslanik DSS Marko Jakšić najavio je skup izjavivši ponovio stav DSS da je implementacija briselskog sporazuma u sukobu sa ustavom.

Skupu prisustvuju predstavnici Srpske radikalne stranke, i članovi pokreta „Dveri“, organizacija „Obraz“, „Zavetnici“, Naši“ i drugi.

Prema najavama, govornici na skupu su:

– Slaviša Ristić, predsednik opštine Zubin potok

– Njegovo Preosveštenstvo Episkop Atanasije Jevtić

– Bora Čorba, muzičar

– Đorđe Vukadinović, politički analitičar

– prof. dr Kosta Čavoški, akademik

– Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i drugi gosti sa Kosova i Metohije, iz Republike Srpske, rasejanja…

***

Kako javlja reporter Al Džazire na svom Tviter nalogu, mitropolit Amfilohije je pre skupa služio moleban za upokojenje srpske vlade i Skupštine.(Videti tekst i VIDEO u okviru dole)

Penzionisani vladika Atanasije komentarisao je izjavu premijera Ivice Dačića da ga ne interesuje nebeska Srbija.

„Govori gospodin predsednik Vlade kako je on za real politiku i samo za zemaljsku Srbiju, ne interesuje njega nebeska. Nažalost, tako je rekao i Đinđić. Kako je završio da ostavimo bogu na sudu…“

Pojedini prisutni monasi i građani prekidali su, međutim, Atanasijev govor uvredama na njegov račun i povicima „izdaja“, pitajući ga gde je raščinjeni episkop raško-prizrenski Artemije, na šta je Atanasije odgovorio: „Ostavite njega, on je svoje izdajstvo obavio“.

Patrijarh Irinej ogradio se u svoje ime i u ime Crkve od svih izjava i činjenja mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i penzionisanog vladike Atanasija Jeftića na današnjem protestu protiv briselskog sporazuma.

„Mitropolit Amfilohije me je pitao da služi moleban u hramu i ja sam se sa tim saglasio. Sve drugo što je činjeno van hrama je njegova lična stvar i njegov lični istup iza kojih ne stojim ni ja, ni Sinod, ni Crkva“, rekao je patrijarh Tanjugu.

Socijaldemokratska unija, Demokratska stranka i Liberalno demokratska partija osudile su poruke koje su Skupštini i Vladi Srbije uputili mitropolit Amfilohije i umirovljeni vladika Atanasije.

Premijer Srbije Ivica Dačić je izjave pojedinih predstavnika SPC ocenio kao neuobičajen i neprimeren gest prema državi.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Žarko Obradović izjavio je da je istup vladika na mitingu „govor mržnje par ekselans“, a da kada neko u političkom životu Srbije koristi govor mržnje, tužilaštvo treba da reaguje:

„Tužilac mora da reaguje. Na meni je da kažem da je to skandal i neprihvatljivo, a ostali bi trebalo da rade svoj deo posla.“ On je rekao da crkva mora da na neki način reši unutar sebe to pitanje i da je apsolutno neprimereno da crkveni velikodostojnici upućuju takve poruke.

„To govori da su oni ustvari apsolutno napustili posao kojim se bave i da se bave drugim stvarima“, rekao je Obradović.

Mitropolit Afilohije je kasnije objašnjavao za „Politiku“: „Bila je to jektenija za upokojenje vlade i Skupštine Srbije i njihovo vaskrsenje… Te jektenije se govore za duhovno zdravlje i vaskrsenje. Nema tu ništa neobično ni neprikladno, samo je prilagođeno ovom istorijskom momentu…

U vladi treba da umre ono što je bolesno, a da vaskrsne ono zbog čega postoje vlada i parlament…

Vlada je prihvatila sopstveni poraz države koja postoji u Ujedinjenim nacijama. Kako sebe mogu smatrati zdravima jedna takva skupština i vlada?“

Demokratska stranka Srbije je u subotu 11. maja saopštila da orkestrirana kampanja koja se vodi protiv mitropolita Amfilohija i vladike Atanasija zbog njihovog učešća na skupu za odbranu Kosova nije viđena u Srbiji od dana militantnog komunizma, pa je pozvala srpskog patrijarhija Irineja da stane uz svoje vladike i uz istinu i srpsko Kosovo. „DSS nikada neće bacati kamen na svoju Crkvu, ma kolika bila žestoka kampanja protiv Srbije, protiv srpskog Kosova, protiv Srpske pravoslavne Crkve i protiv istine“, zaključuje se u saopštenju.

Ta stranka se, rekao je portparol DSS-a Petković, oštro suprostavlja lažnom klevetanju vladika zbog njihovog otpora predaji Kosova…

***

Predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić poručio je na mitingu da Srbi sa severa Kosova ne drže Srbiju kao taoca i ne smetaju joj da se domogne evropske budućnosti.

„Mi smo samo jedni od vas, obični Srbi koje su svetski moćnici, a u poslednje vreme i naša vlast, naterali da moramo da se borimo i branimo gole živote naše dece, naše kuće i svetinje.»

Predsednik opštine Štrpce Zvonko Mihajlović je rekao da se od njih traži neprihvatljivo: Tači za premijera, Redžepi za ministra policije, a da se otpisivanjem sporazuma u Briselu po prvi put Vlada Srbije i srpski narod nalaze nazalost na suprotnim stranama.

Đorđe Vukadinović, urednik NSPM, rekao je: «Nije ovo izdaja, ovo je veleizdaja. Ovo nije obična kapitualacija, ovo je tužna, strašna kapitulacija…»

Akademik Kosta Čavoški je naglasio: „Na ugovoru iz Brisela nema potpisa. Da li je iko video faksimil tog potpisa? Ne, nego je na jednom papiru potpis Ivice Dačića i Ketrin Ešton, a na drugom papiru je potpis Ketrin Ešton i Hašima Tačija. Zašto? Zato što Ivica Dačić ne sme da pokaže da se Tači potpisao kao premijer Kosova!

Dačić hoće da nas obmane da Vlada Srbije nije de jure priznala Vladu Kosmetskih Arbanasa… Mi smo suočeni sa bestidnom prevarom naših glavara! Oni naše sunarodnike teraju da više ne budu državljani Srbije, već samozvane države kosmetskih Arbanasa! Ako je to dobro, zašto oni ne pošalju svoju decu da usred Prištine budu kosovski državljani?“

***

Prethodno su trajali pregovori Beograda s predstavnicima četiri opštine severno od Ibra o prihvatanju sporazuma.

Premijer Ivica Dačić je na konferenciji za novinare, održanoj 30. aprila nakon sastanka sa predstavnicima Srba sa severa Kosova, istakao da Vlada ne želi podele u narodu, već jedinstvo, i da će nastaviti svim snagama da vodi državu u dobrom smeru onako kako građani od nje očekuju, vodeći računa i o Srbima sa severa i sa juga Kosmeta, kao i o Srbima koji žive u centralnoj Srbiji i van njenih granica.

Vlada Srbije nema nameru da promeni kurs koji je zauzela i o tome postoji potpuno jedinstvo, poručio je on i ukazao na to da Srbija nema vremena da mesecima čeka na sprovođenje sporazuma jer bi tako na spoljnopolitičkom planu propustila da napravi pomak u procesu evrointegracija.

Prema njegovim rečima, država Srbija je prihvatila sporazum u Briselu i taj sporazum se mora sprovesti, pri čemu Vlada raspolaže mehanizmima za njegovu implementaciju, ali želi da u tome učestvuju i Srbi sa severa Kosova….

Zaključci i zahtevi mitinga "Ostajemo u Srbiji"

1. Zahtevamo da se Ustavni sud hitno, a najkasnije u roku od 30 dana, izjasni o sporazumu iz Brisela, kao i o svim uredbama koje su donele ova i prethodna vlada, a koje zadiru u ustavno-pravni položaj Republike Srbije i autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.

(Dopunjeno 10. maja u 23:42)

2. Ukoliko se ustavni sud u pomenutom roku ogluši o naš zahtev i o svoju dužnost, pokrenuće se svenarodna inicijativa za raspisivanje referenduma na kojem bi narod doneo konačnu plebiscitarnu odluku o sporazumu i vanustavnom izdvajanju Kosova i Metohije iz srpskog državnog, ustavnog i zakonskog organizma.

3. Najodlučnije zahtevamo da štampani i elektronski mediji sa nacionalnom frekvencijom, a naročito medijski javni servis, smesta prekinu sa medijskom blokadom i otvore se za stavove koji se argumentovano i kritički odnose prema sporazumu i njegovim protagonistima.

4. U očekivanju ispunjenja ovih razumnih, legitimnih i neodustajnih zahteva, zakazujemo novi susret na istom mestu, za Vidovdan, 28. juna ove godine.

Šta su jektenije

Jektenija je kratka i sažeta molitva koju đakon ili sveštenik izgovara na liturgiji ili za vreme nekog drugog bogosluženja. U njoj su iskazane molbe za zemaljska i večna dobra, i za spasenje duše svih vernih. Jektenije su univerzalnog karaktera i iste su u celoj Pravoslavnoj crkvi. One su jedan od glavnih oblika liturgijske molitve, zajednički praktično svim bogosluženjima. Imamo četri vrste jektenija koje se koriste na liturgiji i u drugim obredima.

1. Velika ili Mirna jektenija, koja se još naziva i đakonska ima 12 prozbi. Počinje molitvom: „U miru Gospodu se pomolimo“, i po tome je dobila naziv Mirna jektenija. Na kraju ove jektenije se dodaju razne prozbe, zavisno o kom se obredu radi, u krštenju se dodaju molbe za osvećenje vode, u drugim obredima dodaju se molitve za razne potrebe npr. za putnike, za kišu, protiv nepogoda, za bolesne, za umrle.Posle svake prozbe narod odgovara sa „Gospodi pomiluj“.

2. Mala jektenija ima tri prozbe iz početka i kraja Velike jektenije.

3. Suguba jektenija koja se proiznosi na mnogim bogosluženjima. Ispred ove jektenije postoje uvodni delovi koji nas pripremaju da se unesemo celim bićem u molitve koje slede, a to su kao na primer: „Recimo svi iz sve duše, i od svega uma svoga recimo“. Posle svake prozbe narod odgovara sa tri puta „Gospodi pomiluj“.

4. Prozbena jektenija, dobila je naziv po završetku svake prozbe „…u Gospoda molimo“, na šta narod odgovara sa „Podaj Gospode“.

Ovim opštim tipovima jektenija možemo dodati i one koje se koriste u posebnim službama ili određenim trenucima službi: jektenija za oglašene, jektenija prilikom osvećenja vode, jektenija za umrle. Prilikom izgovaranja jektenija učestvuje cela crkva kroz odgovaranje na kraju svake prozbe.

Velika jektenija

Na Litugrgiji posle „Blagosloveno carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha…“, sledi velika jektenija, koja čini početak zajedničke molitve Crkve (naroda). U njenim prozbama mi uočavamo poredak molenja kao istinsku hrišćansku hijerarhiju vrednosti (hijerarhija=stupanj).

Prva prozba je „U miru Gospodu se pomolimo“, ovde se molimo da nam Bog pošalje mir u dušama našim kako bi se mogli moliti.

Druga prozba je „Za višnji mir i spasenje duša naših, Gospodu se pomolimo“, ovde se vidi da svet ne može dati taj mir nego da on mora doći odozgo. Pre nego što za bilo šta drugo zamolimo Gospoda, mi se ovde molimo za večno spasenje, što je cilj svakog hrišćanina.

Sledeća prozba je: „Za mir celoga sveta, za nepokolebljivost svetih Božijih Crkava, i sjedinjenje svih…“. Ovde se molimo da mir Hristov bude podaren svugde, da Crkve budu verne svojoj misiji propovedanja Hrista, i da njihova misija donese kao svoje plodove, jedinstvo svih ljudi u istini i ljubavi.

„Za ovaj sveti hram, i za one koji sa verom, pobožnjošću i strahom Božijim ulaze u njega…“. Mi se ovde molimo za ovu zajednicu, koja treba ovde da projavi Hrista i Njegovu blagodat. Ovde se molimo da Hristos pošalje na verne istinski duh pobožnosti. Zato je potrebno da u hram ulazimo sa molitvom i skrušenog duha, i da se pristojno ponašamo i odevamo.

„Za najsvetijeg patrijarha našeg Pavla, i preosvećenog episkopa našeg Georgija, za časno prezviterstvo, u Hristu đakonstvo, za sav klir i verni narod…“. Molimo se za one koje je Gospod izabrao da vode i izgrađuju Crkvu Božiju, kao i za harmoniju čitavog Tela. Takođe se molimo da im Gospod da snage i moći da istraju u svojim naporima da verni narod privedu Hristu.

„Za blagoverni i hristoljubivi rod naš i za pravoslavne hrišćane, da im Gospod Bog pomogne da odole svakom neprijatelju i protivniku…“ . Ovde se molimo za naš narod kao i za sve pravoslavne hrišćane da im Gospod podari zemaljska dobra kao i da ne bi pali u ropstvo neprijateljima.

„Za ovaj grad, za svaki grad, kraj i one koji sa verom žive u njima…“. Ovde se molimo se za sve pravoslavne koji žive u ovoj oblasti.

„Za blagorastvorenje vazduha, za izobilje plodova zemaljskih i vremena mirna…“. Molitva Crkve obuhvata celi svet kao i sve njegove prirodne elemente. Jer „zamlja je Gospodnja i sve što je na njoj“ (Ps. 24,1).

„Za one koji plove, za putnike, bolesnike, paćenike i sužnje, i za njihovo spasenje…“. Crkva se seća svih onih koji su u nevoljama, koji su bolesni, i zarobljeni. Ovde projavljujemo i Hristovu ljubav i Njegovu zapovest: „Bejah gladan i vi me nahraniste, bolestan bejah i vi me posetiste, zatočen bejah i vi mi dođoste…“ (Mat. 25; 35-36).

„Da nas izbavi od svake nevolje, gneva, opasnosti i nužde…“. Molimo se za svoj miran život u svetu i za Božansku pomoć u svim našim delanjima.

„Zaštiti spasi, pomiluj i sačuvaj nas Bože blagodaću Svojom.“ Poslednja molba Bogu priznaje da bez Njega mi ne možemo ništa činiti. Vera nam otkriva da potpuno zavisimo od Božije blagodati, od njegove pomoći i milosti.

„Pominjući presvetu, prečistu, preblagoslovenu, slavnu Vlaidčicu našu Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju sa svima Svetima, sami sebe, i jedni druge, i sav život svoj Hristu Bogu predajmo.“ Predivni završetak naše molitve jeste potvrda našeg jedinstva u Crkvi sa Crkvom na nebesima, predivna mogućnost predavanja sebe, jedan drugom i celog svog života Hristu.

Velika jektenija se završava vozglasom „Jer tebi priliči svaka slava, čast i poklonjenje Ocu i Sinu i Svetome Duhu… „, ovim rečima na kraju naših molitvi proslavljamo jednoga Boga troičnog u licima Oca, Sina i Svetoga Duha.

Kroz veliku jekteniju čovek uči da se moli u zajednici, sa Crkvom, da prima njenu molitvu kao svoju, da se moli kao celokupno Telo Hristovo. To je od suštinske važnosti za svakog hrišćanina – da razume da u Crkvu dolazi ne da se moli individualno, privatno, odvojeno, nego da uistinu bude sjedinjen u molitvi sa Hristom.

(Dopunjeno 11. maja)

Ustavni sud formirao predmet o briselskim dogovorima

Ustavni sud Srbije je formirao predmet sa oznakom IUo-180/2013 odredio sudiju izvestioca i stručnog saradnika povodom inicijative i predloga Srpske radikalne stranke i Demokrarske stranke Srbije za ocenu ustavnosti i zakonitosti „briselskog sporazuma“, kao i odluka Skupštine i Vlade Srbije povodom tog sporazuma, saopšteno je u tom sudu 13. maja.

Ustavnom sudu je 7. maja SRS podnela inicijativu za ocenu ustavnosti Odluke Narodne skupštine Republike Srbije o prihvatanju izveštaja o dosadašnjem procesu politickog i tehničkog dijaloga sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini uz posredovanje Evropske unije, uključujući proces implementacije postignutih dogovora od 26. aprila 2013. godine, navodi Ustavni sud.

Istom inicijativom zahteva se preispitivanje ustavnosti Odluke Vlade Republike Srbije kojom je prihvatila Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, postignut u dijalogu o KIM u Briselu od 22. aprila 21013. godine, a koja nije objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije.

Narednog dana Ustavnom sudu je podet predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti parafiranog prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa’ izmedu Vlade Republike Srbije i Vlade samozvane države kosmetskih Albanaca. Podnosioci predloga su 21 poslanik Skupštine Srbije sa liste „DSS – Vojislav Koštunica“, kao i po jedan poslanik SNS i NSS, te dva samostalna narodna poslanika.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je u parilu u intervjuu za RTS da je zamolio Ustavni sud da odloži odlučivvanje o pomenutim inicijativama dok Skupština Srbije ne donese ustavni zakon kojim bi se implementirali pomenuti dogovori.

(Dopunjeno 13. maja)

Šta je rekao arhiepiskop Amfilohije?

Prema tekstu KiM – BEOGRAD – PROTEST Briselski sporazum – izdaja i predaja KiM, objavljenom na sajtu Informativne Agencije Mitropolije crnogorsko-primorske Svetigora pres, skup je počeo intoniranjem himne „Bože pravde“, a potom je Arhiepiskop cetinjski Mitropolit crnogorsko-primorski gospodin Amfilohije sa sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve otpevao „Hristos voskrese iz mrtvih“ i služio moleban za Kosovo i Metohiju.

„Molimo se za upokojenje Vlade i Skupštine Srbije i da im se oprosti svaki grijeh voljni i nevoljni. Molimo se za vaskrsenje Kosova i Metohije i cijele Srbije i roda srpskog“, poručio je Mitropolit Amfilohije u molitvi.

Mitropolit Amfilohije je u obraćanju učesnicima skupa kazao da vlast u Srbiji misli da ima monopol nad srpskim svetinjama i grobljima, i da se odriče od Kosova i Metohije, te dodao da će Srbija ponovo biti beogradski pašaluk, ako se ovako nastavi.

„Kažu da imaju većinu. Nije snaga u broju, nego u Gospodu, snaga i jačina je u onima sa kojima je Bog i velikomučenik kosovski Lazar i Sveti Stefan Dečanski i ćivoti Svetih patrijaraha srpskih. Tu je većina“, rekao je Vladika Amfilohije.

„Neka daju imanje svoga oca, a ne Kosovo i Metohiju. To nije nečija prćija, nego imovina naroda svetosavskog“, poručio je Mitropolit Amfilohije…

Vučić u Kosovskoj Mitrovici: Bolje nismo mogli

***

Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je u nedelju 12. maja u sali Tehničkog fakulteta u severnoj Kosovskoj Mitrovici sa 99 odbornika i 21 članom opštinskih veća iz četiri opštine sa severa Kosova koji su se uglavnom izjašnjavali protiv sporazuma ili postavljali test pitanja o tome u čije će se knjige upisivati njihova deca, čiji će pečar biti na diplomama, da li će na Pančićevom vrhu biti albanski graničar, da li će koristiti zdravstveno osiguranje Srbije, da li će njihova deca plaćati školarinu na fakultetima u Srbiji, kome će plaćati struju i PTT ili u kom sistemu će se takmičiti njihova deca.

Vučića je na ulazu u fakultet sačekalo oko 100 ljudi koji su mu zviždali i uzvikivali, „Izdaja, izdaja“ i „Ubij Vučića“, a nosili su i transparente na kojima je pisalo „Ne damo Kosovo“.“Vidim da su neki naučili od Albanaca mnogo, skupili decu da viču – ubij Vučića. Treba da se stidite, jer Srbi to ne rade, časni ljudi to ne rade“, rekao je Vučić.

Na kraju razgovora u zgradi Tehničkog fakulteta u severnoj Mitrovici Vučić je rekao: „Bezbroj je razloga protiv sporazuma, čini mi se da sam mogao danas da iznesem više razloga protiv, nego što je bilo ko od vas rekao, ali postoji jedan dobar razlog, sporazum je jedini način da Srbija opstane, da ostanemo ujedinjeni i da zajedno rešavamo pitanja iz naše budućnosti…

Bolje i drugačije od ovoga jednostavno nismo mogli. Ne zaboravite da nam iz svakog dela Srbije deca odlaze u inostranstvo. Svake godine gubimo po jedan sever Kosova. Zemlja nam je ekonomski razorena, izmoždena…

„Uveren sam da ćete pronaći snage da zajedno sa svojom vladom rešavate probleme jer ja ne vidim alternativu. Nemojte da zamerite svima u centralnoj Srbiji koji dobro osećaju problem Kosova i brinu o vama, nemojte da im zamerite što brinu i o budućnosti svoje dece i što hoće bolji i drugačiji život za njih“, rekao je Vučić.

Predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić, ističući da bi se o svim ostalim pojedinostima sporazuma moglo razgovarati naglasio je:
„Činjenica je da briselski sporazum nudi integraciju u nezavisno Kosovo, na način da moramo da se integrišemo u ustavno-pravni okvir. To je nepremostivi jaz…»

(Dopunjeno 12. maja)

Poslednje izdanje

Ova situacija

Oslobađanje otete države Pretplati se
Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve