Ono što se mora znati

Od septembra ove godine, đaci deset srednjih škola na teritoriji Vojvodine jednom nedeljno će imati priliku da slušaju časove novog predmeta koji će nositi naziv reproduktivno vaspitanje. U pitanju je pilot projekat pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju tokom kog će se u pet gimnazija i pet stručnih srednjih škola u deset vojvođanskih gradova i opština uvesti novi van-nastavni predmet.

Gostojući na jutarnjem programu RTV „Vojvodina“, pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Marinka Čobanu objasnila da je će predmet moći da sluša 40 odeljenja drugog razreda, odnosno 1200 učenika. Taj izbor je napravljen nakon sprovođenja ankete među učenicima i njihovim roditeljima u vojvođanskim školama. Učenici će na predmetu koristi udžbenik čija će poglavlja govoriti o ljudska pravima i slobodama, o polno prenosivim bolestima, kontracepciji…

Negde u isto vreme, Ustavni sud Hrvatske doneo je odluku da se u njihovim školama seksualno obrazovanje – ukida. Tamo je došlo do velike reakcije javnosti. Iznerviran ovakvom odlukom najvišeg hrvatskog suda, predsednik Zoran Milanović je rekao da je za hrvatsku decu zdravstveno i polno obrazovanju na nivou je onoga koji imaju najbogatije, najuređenije države zapadne civilizacije. Mediji pišu da je ovakva odluka posledica velikih pritisaka desničarskih udruženja podržanih od Katoličke crkve i Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).

U Srbiji još uvek nema sličnih reagovanja desno orijentisanih organizacija.

Kakve god reakcije bile, kad do njih dođe, sva istraživanja pokazuju, a stručnjaci preporučuju, da je sistemsko uvođenje seksualnog obrazovanja, ali i razvoj savetovališta za mlade i obezbeđivanje besplatne ili jeftinije kontracepcije – neophodno za očuvanje zdravlja i plodnosti mladih. Bar je takva evropska strategija.

Današnje generacije mladih odrastaju u sudaru tradicionalnog društva sa jasno definisanim normama ponašanja i modernog, u kome su slobode velike, posebno u sferi seksualnosti. Zato u svim zemljama Evrope raste udeo mladih koji postaju seksualno aktivni pre nego što su razvojno dorasli za taj novi i važan korak u životu.

Jedno od reprezentativnih istraživanja – Studija o zdravstvenom ponašanju školske omladine, koju je 2009. i 2010. godine sprovela Svetska zdravstvena organizacija, pokazuje da približno svaki četvrti dečak i devojčica dožive prvo seksualno iskustvo pre 15. rođendana.

Znanje predstavlja preduslov da mladi imaju svest o ličnoj odgovornosti za sopstveno seksualno ponašanje, kaže za „Vreme“ Dr sc. med. Katarina Sedlecky, načelnik Republičkog centra za planiranje porodice u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“, generalni sekretar Evropskog udruženja za kontracepciju i reproduktivno zdravlje i osoba za kontakt Srbije prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji za oblast seksualnog i reproduktivnog zdravlja.

Sva istraživanja rađena u Srbiji pokazuju da mladi ne znaju dovoljno o osnovnim činjenicama vezanim za fiziologiju reprodukcije. O kontracepciji i polno prenosivim infekcijama znaju još manje, a često su opterećeni i brojnim pogrešnim uverenjima: da kondomi pucaju i umanjuju zadovoljstvo, da ne postoji rizik od trudnoće kada su partneri veoma mladi ili seksualno odnosi neredovni, da kontraceptivna pilula goji, izaziva maljavost ili sterilitet. U jednom istraživanju beogradskog Instituta za majku i dete iz 2011. godine, skoro 80 odsto adolescenata nije znalo da odredi koji su dani u ciklusu kada je najveća šansa za začeće, a svaka dvadeseta devojka je u istraživanju navela da namerni prekid trudnoće predstavlja metod kontracepcije.

Naša sagovornica napominje da kod mladih nije razvijen ni pozitivan odnos prema zdravlju, tako da nisu svesni da kod lekara za savet treba otići pre prvog polnog odnosa: „Zbog toga, tri petine devojaka dolazi prvi put kod ginekologa kada su već nastupile posledice (trudnoća, polno prenosiva infekcija, ili zapaljenje unutrašnjih polnih organa)“.

Ona kaže i da je seksualno vaspitanje mnogo šire od informisanosti, jer mladima pomaže da razviju veštine pregovaranja u partnerskoj vezi, kritičkog mišljenja, donošenja odluka, prepoznavanja i izbegavanja rizika, ali i razvijanju pozitivnog odnosa prema seksualnosti. „Seksualna edukacija podrazumeva i zaštitu mladih od seksualnog nasilja i eksploatacije i tolerantni odnos prema različitim seksualnim orijentacijama. Seksualno vaspitanje počinje od rođenja. Znači, podrazumeva aktivnu ulogu roditelja i odgovornost obrazovnog sistema, medija i celokupne društvene zajednice.

Nažalost, u Srbiji seksualna edukacija nije sastavni deo odrastanja, jer se u roditeljskoj kući obično ne razgovara o ovim temama, a odgovarajuća edukacija do sada nije bila sastavni i obavezni deo školskih programa. Prema nalazima istraživanja, glavni izvori informisanja mladih jesu njihovi vršnjaci i sredstva javnog informisanja, koja neretko šalju jednostrane poruke, veličajući fizički izgled i telesne aspekte seksualnosti, a bez napomena o vrednostima emocija, zdravih partnerskih odnosa i merama očuvanja reproduktivnog zdravlja. Zbog toga je veoma važno što je bar u Vojvodini prepoznata potreba za uvođenjem takvih sadržaja“, objašnjava Dr Sedlecky.

Inače, u Srbiji je ideja za uvođenjem seksualnog vaspitanja ili vaspitanja mladih za bezbedno seksualno ponašanje počela da se realizuje još tokom devedesetih godina prošlog veka, kada je stvoren prvi priručnik za nastavnike pod nazivom „Vaspitanje mladih za humane odnose među ljudima i planiranje porodice“. Da bi se nastavnicima pomoglo da interaktivno edukuju svoje učenike, posle 2000. godine objavljeni su i „Azbuka reproduktivnog zdravlja“ i „Zdravstveno vaspitanje“.

Jedna od predrasuda koje prati uvođenje seksualnog obrazovanja u konzervativne sredine jeste da će edukacija mladih o seksualnosti i različitim aspektima planiranja porodice, uključujući i primenu kontracepcije, rezultovati njihovom ranom seksualnom aktivnošću.

Iskustva iz drugih evropskih zemalja pokazuju da mladi koji su imali seksualnu edukaciju, prosečno kasnije postaju seksualno aktivni i češće koriste kondom i efikasnu kontracepciju. Najniža stopa maloletničkih trudnoća je ostvarena u zemljama koje imaju osmišljene i sveobuhvatne programe zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja mladih. Tako je, na primer u Holandiji, u kojoj postoje seksualna edukacija, razvijena mreža savetovališta za mlade i brojne kampanje u kojima su uključeni mladi a kroz koje se naglašavaju vrednosti zdravih partnerskih odnosa i bezbednog polnog ponašanja.

Međutim, motivisanje mladih za bezbedno seksualno ponašanje je još uvek veliki problem u velikom broju drugih zemalja sveta. Posebno zbog toga što savremeno društvo ima liberalniji odnos prema namernom prekidu trudnoće kao vidu kontrole rađanja. Snižavanje stope maloletničkih trudnoća i porođaja u velikom broju zemalja bilo je praćeno porastom stope artificijalnih pobačaja (pobačaji u ranim stadijumima trudnoće). Dr Sedlecky ističe podatke da se abortusom završi dve trećine adolescentnih trudnoća u Danskoj, oko 60 odsto u Francuskoj i Norveškoj, 70 odsto u Švedskoj.

U Srbiji stopa abortusa kod adolescenata se procenjuje na 20 promila što je 20 abortusa na 1000 devojaka adolescentnog uzrasta i što je visoka učestalost neželjenih trudnoća kod mladih osoba (o štetnosti abortusa kod adolescentkinja i predupređivanju tog problema, vidi okvir „ I kondom i tablete“). „Indukovanim abortusom, međutim, veoma često regulišu plodnost i žene starijih životnih doba, tako da se kod adolescentkinja izvrši samo oko 3 odsto od ukupnog broja ovih intervencija. Sličan model regulisanja plodnosti je prisutan, zbog rane liberalizacije abortusa, i u drugim bivšim socijalističkim zemljama“, objašnjava Dr Katarina Sedlecky.

Za potrebe pilot-projekta, pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju je izradio i studijsku analizu uvođenja reproduktivnog vaspitanja u deset srednjih škola koja će uz rezultate jednogodišnjeg sprovođenja biti predočena vojvođanskoj vladi i skupštini, a nakon čega i republičkim organima. Ako rezultati budu očekivani, predložiti će se uvođenje reproduktivnog vaspitanja u sve škole u Srbiji.