Novi Sad: Tragedija i posledice
Sudija prekinuo odmor da bi zakazao ročište, a pet poziva advokatima koji su bili na godišnjem odmoru vraćeno je u sud. Vučić sumnjiči Ustavni sud zbog presude o neustavnosti pritvora dužeg od tri meseca (čl. 31. Ustava)
Pripremno ročište pred suđenje Miroslavu Miškoviću i devetorici saoptuženih, odloženo je za 14. oktobar jer nekoliko advokata odbrane nije uredno pozvano, zbog toga što im nisu mogli da im budu uručeni pozivi, jer su bili na godišnjem odmoru.
Ukupno pet sudskih poziva vraćeno je sudu jer nisu uručeni advokatima. Među onima koji nisu uredno pozvani su Miškovićevi advokati Zdenko Tomanović, Nebojša Maraš i Nenad Popović i advokar Miškovićevog sina Radoslav Baćović.
Advokati odbrane su pre ročišta prigovarali sudiji Vladimiru Vučiniću zbog toga što je pripremno ročište zakazao za 14. avgust. Oni su za medije izjavili da su Advokatskoj komori uredno prijavili da su do kraja avgusta na godišnjem odmoru. Izkjavljivali su takođe da je sud, po zakonu, trebalo da im pozive pošalje u roku od 15 dana pre ročišta, odnosno osam dana ranije, a da se dogodilo da su pozive dobili sedam dana uoči ročišta.
Specijalnom sudu Politici je pre ročišta objašnjeno da se zakonski rokovi od 15 dana odnose na slanje poziva za glavni pretres, a ne za pripremno ročište.
Rešenje o pravnosnažnosti optužnice je doneto 4. jula. Apelacioni sud dostavio je posle toga Specijalnom sudu rešenje o potvrđivanju optužnice. Zatim je određen postupajući sudija i obavljene druge zakonske formalnosti koje su završene 12. jula.
„Kao predsednik veća, primio sam predmet 12. jula. Rok da zakažem pripremno ročište po zakonu je 30 dana. Skratio sam svoj godišnji odmor i 2. avgusta zakazao ročište za 14. avgust, rekao je sudija Vladimir Vučinić za „Politiku“ 10. avgusta.
Viši sud je stao na stanovište da je ročište bilo određeno u zakonskom roku od 30 dana, računajući od prijema potvrđene optužnice u sudu, da su se uredno odazvali zamenica specijalnog tužioca Tamara Ristić, svi optuženi, predstavnici oštećenih preduzeća za puteve „Beograd“, „Kragujevac“, „Niš“, „Vranje“, „Vojvodina put“ i FAM „Kruševac“, kao i pojedini branioci, ali da je u konkretnom slučaju obavezna odbrana i da zbog izostanka petorice advokata nisu ispunjene zakonske pretpostavke za održavanje pripremnog ročišta.
Viši sud je zaključio da je izostanak advokata opravdan i odlučio da se advokatima koji nisu došli na ročište upute pozivi početkom septembra, kada se vrate sa odmora.
U saopštenju Višeg suda se kaže da je naredno ročište određeno za oktobar, zbog popunjenosti termina u istoj sudnici, u kojoj je, prema broju procesnih učesnika, jedino moguće postupati u ovom predmetu.
Po ZKP, pripremno ročište koje se odigrava bez prisustva javnosti nije puka formalnost (vidi antrfile) – na pripremnom ročištu se stranke izjašnjavaju o predmetu optužbe, obrazlažu se dokazi koji će biti izvedeni na glavnom pretresu i predlažu novi dokazi, utvrđuju se činjenična i pravna pitanja koja će biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu, odlučuje se o sporazumu o priznanju krivičnog dela, o pritvoru i o obustavi krivičnog postupka…
Povodom odlaganja pripremnog ročišta u «slučaju Mišković» oglasio se ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković izjavom da se efikasnost i pravičnost u suđenju čine još uvek mnogo dalekim od Srbije, da on to mora da primeti ne ulazeći u detalje bilo kog sudskog postupka, pa ni ovog koji je u centru pažnje građana i celokupne javnosti te da «suđenje u koje cela Srbija i ceo region gledaju budnim okom mora da bude primer efikasnog i pravičnog sudstva…»
Ministar pravde je još rekao da su u postupanju svakako moguće greške od strane Posebnog odeljenja Višeg suda, ali da greške ne smeju da dovode do maratonskih procesa koji se vode u nedogled i pretvaraju u suprotnost onoga što pravosuđe mora da bude:
On opominje: „Sud je taj koji je dužan i mora da obezbedi poštovanje zakona i ostvarivanje zagarantovanih prava, ali i istovremeno i da spreči svaku zloupotrebu koja vodi beskonačnim sudskim postupcima…“
„Efikasnost i pravičnost zavisi od suda, ali i od advokata, zato postavljam pitanje da li je i ovoga puta reč o istim onim advokatima koji su pozivali da suđenje što pre počne…“
Izjava ministra pravde sadrži i jednu političku notu – on pita da li je „i ovde reč o istom scenariju kao kod suđenja u kome je optuženi jedan političar, čiji su advokati pozivali na što hitnije otpočinjanje suđenja, a danas pozivajući se na formalne razloge čine sve da se ono što više odugovlači“.
Na ovu intervenciju ministra pravde tokom sudskog procesa do sada nije bilo reakcije advokata čije je argumente sud uvažio odlaganjem ročišta.
Ustavni sud Republike Srbije usvojio je 3. oktobra ustavnu žalbu Advokatske kancelarije Tomanović i utvrdio da je produžavanje pritvora Miroslavu Miškoviću bilo protivno Ustavu Republike Srbije.
Sudije su ocenile da su obrazloženja sa kojima je Miškoviću produžavan pritvor suprotna praksi Evropskog suda za ljudska prava. Odluka suda biće objavljena u „Službenom glasniku“ a podnosilac ustavne žalbe nije tražio naknadu nematerijalne štete, piše Politika 8. septembra.
Vlasnik kompanije „Delta“ uhapšen je 12. decembra prošle godine pod sumnjom da je zloupotrebio službeni položaj, zajedno sa još devet osoba, u slučajevima kupovine putarskih preduzeća u Srbiji. U pritvoru je proveo nešto duže od sedam meseci, a sud mu je odredio jemstvo od 12 miliona evra. (Videti takođe: Mišković, 12.000.000 € jemstva, kao i saopštenje Službe za odnose s javnošću Višeg suda u Beogradu: Određeno jemstvo za Miroslava Miškovića
)
Miškovićev branilac Zdenko Tomanović izjavio je za „Politiku“ da je postupak protiv Miškovića primer kako pravosuđe ne sme da radi, a da ohrabruje odluka Ustavnog suda, koji je sagledao neustavnost i nezakonitost produžavanja pritvora Miškoviću.
Na sajtu Ustavnog suda objavljeno je Saopštenje sa 29. sednice II Velikog veća, održane 3. oktobra 2013. godine, kojom je predsedavao dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Ustavnog suda i predsednik Veća u kome se bez navođenja imena podnosilaca ustavnih žalbi samo kaže:
Ustavni sud, Veliko veće, je na 29. sednici II Velikog veća odlučio o 30 predmeta, a u predmetuUž-3199/2011 je odložio razmatranje i odlučivanje
U postupcima po ustavnim žalbama Ustavni sud je: – usvojio ustavne žalbe u predmetima Už-1435/2010, Už-3554/2010, Už-3568/2010, Už-3848/2010, Už-4425/2010, Už-4823/2010, Už-5256/2010, Už-5462/2010, Už-283/2011, Už-3506/2011, Už-1121/2012, Už-2527/2012, Už-3439/2012, Už-3851/2012, Už-8412/2012, Už-9368/2012, Už-2431/2013, Už-3074/2013, Už-3231/2013, Už-3692/2013 i Už-3693/2013.
Sud je 3. oktobra usvojio ustavnu žalbu Advokatske kancelarije Tomanović, koja brani Miškovića, jer je utvrdio da je rešenjima Posebnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu od 7. marta i 25. marta 2013. godine Miškoviću povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora zajemčenog članom 31 Ustava Srbije, navodi se u pisanoj informaciji suda dostavljenoj Tanjugu.
Član 31 (odeljak Trajanje pritvora) Ustava Srbije glasi:
Trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora. Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu.
Posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom.
Pritvorenik se pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen.
Dopunjeno 8. oktobra 2013.
Mada odluka Ustavnog suda o neustavnosti produženja pritvora Miroslavu Miškoviću postala je predmet političke polemike, mada nije jedina, 18. jula doneto je odluka o neustavnosti produženja pritvora Zvonimiru Nikeziću u isto vreme kada je sud odredio kauciju za puštanje Miškovića iz pritvora(Videti: Zvonimiru Nikeziću povređeno ustavno pravo –
Mišković, 12.000.000 evra jemstva.
Selaković: Podnećemo regresnu tužbu
Povod za polemiku u kojoj su poslate i neobične poruke Ustavnom sudu od strane izvršne vlasti je bila izjava ministra pravde Nikole Selakovića, koji je na skupu sudija u Vrnjačkoj Banji rekao je da će Ministarstvo pravde isplatiti neisplaćene zarade sudijama koje su tokom reizbora 2009. ostale bez funkcija i kasnije odlukom Ustavnog suda vraćene na posao.
„Isplatićemo i naknadićemo štetu onome kome je šteta naneta, ali ćemo podneti regresnu tužbu od onih koji su tu štetu napravili“, rekao je tada Selaković.
***
Todorić: Zloupotrebljena borba protiv korupcije
Član Predsedništva Demokratske stranke i predsednik Resornog odbora DS za pravosuđe Vladimir Todorić je na to izjavio 9. oktobra da bi ministar pravde Nikola Selaković, umesto bespredmetnih izjava da će država tužiti članove Visokog saveta sudstva zbog reforme pravosuđa, trebalo da brine o šteti koja će po državu nastati zbog neustavnih pritvora kojima je zloupotrebljena borba protiv korupcije u poslednjih godinu dana.
Vladimir Todorić je naveo da sad od dobre volje tako pritvorenih zavisi da li će tužiti državu i da li će značajan deo novca koji vlada bude uzela od građana kroz najavljene ekonomske mere otići na pokrivanje štete nastale takvim pritvorima.
„U vreme kada se dešavala reforma pravosuđa, kriminalci su bili u zatvorima ili osuđeni zbog svojih krivičnih dela dok je za vreme ove Vlade sve više kriminalaca na ulicama gde raste nesigurnost i nasilje“, rekao je Todorić.
Ustavni sud Srbije se, dodao je on, u više navrata oglasio povodom neustavnih pritvora ali niko ni iz Ministarstva pravde niti Tužilaštva nije imao obraza da reaguje.
Svi se sećamo koliko su se gromoglasno hvalili hapšenjima i pri tom svojim izjavama pritiskali Tužilaštvo i sudije da određene ljude drže neopravdano dugo u pritvoru, kazao je Todorić.
Prema njegovim rečima, ministar Selaković i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić bi, da imaju bilo kakav osećaj političke odgovornosti, ponudili izvinjenje ili objašnjenje za veoma visok broj neustavnih pritvora na koje je DS ukazivala u poslednjih godinu dana.
***
Vučić: Sada su mi jasnije odluke određenih organa…
Prvi potpredsednik Vlade Srbije, koordinator službi bezbednosti i predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić je na predizbornom mitingu u Ravnom Selu pred lokalne izbore zakazane za 13. oktobar u Vrbasu odgovorio na Todorićevu izjavu i otišao korak dalje:
„Drago mi je što je DS otvoreno podržao Miškovića, jer sada su mi mnogo jasnije neke odluke određenih organa, kao i pojedini napisi u medijima…“
„Ponovo se kriminalci i tajkuni i pojedini političari ujedinjuju… Znamo koliko novca imate i kako ste ga stekli. Znamo sve što imate, mnogo veliku moć, novac, svega imate“, rekao je Vučić, ali i poručio da „neće ni Mišković, ni Đilas pobediti Srbiju…“
Vučić je u tom kontekstu rekao da nema prava da se ne meša, niti će da se meša u odluke Ustavnog suda, da «kažu (da je) povređeno je Miškovićevo pravo, ne znam kakvo…», da „taj Ustavni sud ima 13.200 žalbi građana, a po hitnom postupku se rešava Miškovićeva žalba od pre tri meseca“… Pitao je naglasivši: „Da li je to moguće dragi prijatelji? Da li je to baš takva slučajnost?“
***
Todorić: Vučiću ni Ustavni sud ne valja… Da svi počnemo da se ravnamo prema njegovoj samovolji koja je postala jedini kriterijum za odlučivanje?
Na tu izjavu Vladimir Todorić odgovorio je 9. oktobra:
«Gospodinu Aleksandru Vučiću više izgleda ne valja ni Ustavni sud. Ustavni sud je bio više nego dobar kada je vratio na funkcije sve neizabrane sudije i tužioce od kojih je barem 650 već imalo partijske knjižice SNS-a. Na taj način je bilo omogućeno stvaranje partijske strukture u srpskom pravosuđu koje je imalo za jedini cilj hapšenje i pritvaranje svih onih čiji je medijski i ljudski linč bio od koristi za rejting cenjenog prvog potpredsednika Vlade.
Nije u pitanju neustavan pritvor Miroslava Miškovića niti bilo koga drugog poput Nebojše Ćerana, Vojislava Janoševića, Slobodana Kocića, Saše Dragina, Bore Novakovića i drugih. U pitanju je zloupotreba političke moći gospodina Vučića i stvaranja atmosfere strahovlade u sve tužnijoj, siromašnijoj i zaduženijoj zemlji. Ako danas više ni Ustavni sud ne odgovara gospodinu Vučiću možda je najbolje da svi prestanemo da se pretvaramo da u ovoj zemlji postoje neke institucije i Ustav i da svi počnemo da se ravnamo prema njegovoj samovolji koja je postala jedini kriterijum za odlučivanje.
Dopunjeno 9. oktobra
Osnovna pravila
Član 345 Zakona o krivičnom postupku
Na pripremnom ročištu se stranke izjašnjavaju o predmetu optužbe, obrazlažu se dokazi koji će biti izvedeni na glavnom pretresu i predlažu novi dokazi, utvrđuju se činjenična i pravna pitanja koja će biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu, odlučuje se o sporazumu o priznanju krivičnog dela, o pritvoru i o obustavi krivičnog postupka, kao i o drugim pitanjima za koja sud oceni da su od značaja za održavanje glavnog pretresa.
Pripremno ročište se održava pred predsednikom veća, bez prisustva javnosti.
U pozivu za pripremno ročište predsednik veća će upozoriti stranke i oštećenog da se na pripremnom ročištu može održati glavni pretres (član 350. stav 6.).
Na pripremno ročište shodno se primenjuju odredbe o glavnom pretresu, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno.
Određivanje pripremnog ročišta
Član 346
Predsednik veća će odrediti pripremno ročište najkasnije u roku od 30 dana ako je optuženi u pritvoru, odnosno u roku od 60 dana ako je optuženi na slobodi, računajući od dana prijema potvrđene optužnice u sud.
Ako predsednik veća ne odredi pripremno ročište u roku iz stava 1. ovog člana, obavestiće o tome predsednika suda koji će preduzeti mere da se pripremno ročište odmah odredi.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je optužnica podignuta za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do dvanaest godina i ako predsednik veća smatra da s obzirom na prikupljene dokaze, sporna činjenična i pravna pitanja ili složenost predmeta održavanje pripremnog ročišta nije potrebno, naredbom će odrediti glavni pretres.
Ako su javni tužilac, optuženi i njegov branilac postigli sporazum o priznanju krivičnog dela (član 313. stav 1.) u odnosu na određene tačke optužnice, predsednik veća će odrediti pripremno ročište za deo optužnice koji nije obuhvaćen sporazumom.
Ako predsednik veća utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obaveštenja iz člana 237. st. 1. i 3. ovog zakonika, doneće rešenje o njihovom izdvajanju iz spisa. Protiv ovog rešenja dozvoljena je posebna žalba.
Po pravnosnažnosti rešenja iz stava 5. ovog člana, predsednik veća će postupiti u skladu sa članom 237. st. 2. i 3. ovog zakonika.
Poziv za pripremno ročište
Član 347
Na pripremno ročište pozvaće se stranke i branilac, oštećeni, zakonski zastupnik i punomoćnik tužioca i oštećenog, a po potrebi i prevodilac i tumač.
U pozivu za pripremno ročište stranke će biti upozorene da na pripremnom ročištu mogu predložiti nove dokaze ako su za njih saznale nakon potvrđivanja optužnice.
Ako je potrebno da se za pripremno ročište pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze kod suda ili kod drugog državnog organa, predsednik veća će na predlog stranaka naložiti da se ti predmeti ili isprave blagovremeno pribave.
Početak pripremnog ročišta
Član 348
Predsednik veća proverava da li su prisutna sva pozvana lica, a u slučaju nedolaska nekog od njih da li su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonikom da se pripremno ročište može održati u njihovom odsustvu (čl. 379. do 382. i član 383. stav 1.).
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je optuženi uredno pozvan, a ne dođe na pripremno ročište niti svoj izostanak opravda, predsednik veća može odlučiti da se pripremno ročište održi ako je prisutan branilac.
Ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana za održavanje pripremnog ročišta, predsednik veća proverava podatke iz člana 332. stav 1. tačka 1) ovog zakonika.
Oštećenog koji nije podneo imovinsko-pravni zahtev predsednik veća će poučiti u smislu člana 50. stav 1. tačka 1) ovog zakonika.
Ako su javni tužilac i optuženi zaključili sporazum o priznanju krivičnog dela (član 313. stav 1.) obavestiće o tome predsednika veća koji će postupiti u skladu sa odredbama čl. 315. do 318. ovog zakonika.
Ako se sporazum o priznanju krivičnog dela odnosi samo na neke tačke optužnice, postupak za ta dela će se razdvojiti u skladu sa članom 31. ovog zakonika, a za ostale tačke optužnice će se postupiti u skladu sa odredbama ovog zakonika o održavanju pripremnog ročišta ili u slučaju iz člana 346. stav 3. ovog zakonika o određivanju glavnog pretresa.
Izjašnjavanje stranaka
Član 349
Javni tužilac izlaže iz optužnice opis dela iz kog proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela, zakonski naziv krivičnog dela i navodi dokaze koji potkrepljuju optužnicu, a može predložiti izricanje određene vrste i mere krivične sankcije. Ako je reč o optužbi oštećenog kao tužioca ili privatnoj tužbi, predsednik veća može ukratko izložiti njen sadržaj.
Ako je oštećeni prisutan, može podneti imovinsko-pravni zahtev, a ako nije prisutan, predsednik veća će pročitati taj zahtev, ako je podnet.
Nakon što je optuženog poučio o njegovim pravima i dužnostima (čl. 68. i 70.), predsednik veća će ga pozvati da se izjasni o optužbi (član 392.).
Ako optuženi osporava navode optužbe, predsednik veća će ga pozvati da se izjasni koji deo optužnice osporava i iz kojih razloga i upozoriće ga da će se na glavnom pretresu izvoditi samo dokazi u vezi sa osporenim delom optužnice.
Ako je saoptuženi priznao određene tačke optužbe koje se odnose i na drugog saoptuženog koji ih je osporio, glavni pretres će se održati za oba saoptužena i doneće se, po pravilu, jedna presuda.
Predlaganje dokaza
Član 350
Predsednik veća će pozvati stranke, branioca i oštećenog da obrazlože predložene dokaze koje nameravaju da izvedu na glavnom pretresu, pri čemu će ih upozoriti da se neće izvesti oni dokazi koji su im bili poznati, ali ih bez opravdanog razloga na pripremnom ročištu nisu predložili.
Predsednik veća može i bez predloga stranaka, branioca i oštećenog narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres (član 15. stav 4.).
Ako je optuženi priznao da je učinio krivično delo, predlaganje dokaza za glavni pretres će se ograničiti na dokaze od kojih zavisi ocena da li priznanje ispunjava pretpostavke iz člana 88. ovog zakonika, kao i dokaze od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.
Svaka stranka će se izjasniti o predlozima suprotne stranke i oštećenog.
Prilikom odlučivanja o predlogu za izvođenje dokaza shodno se primenjuju odredbe člana 395. ovog zakonika.
Ako s obzirom na predložene dokaze, činjenice koje će biti predmet dokazivanja (član 83. st. 1. i 2.) i pravna pitanja o kojima će se raspravljati predsednik veća smatra da se u skladu sa odredbama ovog zakonika može održati glavni pretres, nakon uzimanja izjava od stranaka doneće rešenje o održavanju glavnog pretresa (član 385. stav 1.).
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
