Odloženo glasanje o medijskom zakonu

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović odložila je glasanje o zakonu o informisanju i još 23 zakona za mesec dana, odnosno za 31. avgust u 10 časova, iako je zakon na predlog vlade razmatran po hitnom postupku, a bilo planirano da se poslanici o svim tim zakonima, uključujući i ratifikovanje nekih ugovora o zajmovima, izjasne 31. jula.

Odbila je da komentariše nezvanične poruke iz G17 plus da glasanja neće biti ni 31. avgusta, a čulo se ponešto o tome da se ta stranka oštro protivila najavama da glasanje bude krajem avgusta, tražila da glasanje bude 31. jula, a da je Socijalistička partija Srbije ostala čvrsta u stavu da će biti uzdržana pri glasanju o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju.

Predsednik SNS-a Tomislav Nikolić procenjuje da je vladajuća koalicija konačno shvatila da zakon o informisanju neće proći, pa su sebi dali mesec dana da rade na obradi poslanika da glasaju za.

Novinska udruženja su izrazila zadovoljstvo zbog odlaganja glasanja, mada se ne vidi zašto. Štampa citira predsednicu NUNS-a Nadeždu Gaće o tome da sada ima mesec dana u kojima se u tom zakonu mogu poboljšati upravo oni delovi gde se traži da se on uskladi sa evropskim konvencijama. Tehnički gledano, teško je zamisliti kako se može popraviti zakon posle završene rasprave u celini i o amadmanima, sem da vladajuća većina glasa za amandmane opozicije koje je njen predstavnik u Skupštini odbacio, a da opozicija glasa za zakon koji želi da obori.

U saopštenju UNS-a se kaže da je ta odluka u interesu javnosti, iako ne rešava trajno pitanje usvajanja spornih izmena tog zakona. Organizacija medija jugoistočne Evrope (SEEMO) izrazila je zabrinutost zbog predloženih izmena zakona o medijima u Srbiji, shvata da postoji potreba za veći stepen medijske regulacije i da mediji moraju da se ponašaju odgovorno, ali upozorava da bi predloženi dokument mogao da obeshrabri istraživačko novinarsko i da vodi ka samocenzuri i zatvaranju pojedinih medijskih kuća, navedeno je u saopštenju tog regionalniog profesionalnog udruženja. Predsednica UNS-a Ljilja Smajlović citirala je i analizu američke advokatske kancelarije za medijsko pravo „Kovington i Berling“ u kojoj se kaže da će se Srbija, ukoliko usvoji zakon, naći u društvu Kazahstana, Tadžikistana, Uzbekistana, Belorusije i Rusije, država koje imaju restriktivne medijske zakone. Podseća da je ova advokatska kancelarija i „Šešeljev medijski zakon“, koji je usvojen 1998. godine, ocenila kao neustavno vežbanje cenzure i zastrašivanje medija.

Poverenik za informacije Rodoljub Šabić kaže da ovaj zakon nudi oštrije kazne od onih koje su predviđene za krivična dela, i dodao da kazna ne sme biti tolika da može izazvati autocenzuru.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović tvrdi da takvu odluku nije donela zbog problema u vladajućoj koaliciji u vezi sa Zakonom o javnom informisanju. Kaže da je jedan od najbitnijih razloga za odluku da glasanje bude 31. avgusta taj što će do tada imati predlog za još jednu vanrednu sednicu, verovatno posle pregovora vlade sa MMF-om. Svi joj veruju. Biće i da je da je tačno da je glasanje odloženo zato što je avgust mesec za kontemplaciju i odmor poslanika, mada su se oni, ako sećanje ne vara, odmarali i za vreme trajanja beogradske Univerzijade. Takođe je vrlo uverljivo i to da u avgustu treba da se nešto tehnički dotera u zgradi parlamenta – nadati se ne i unapređenja sistema daljinskog glasanja s odmora u Bodrumu ne vrativših se poslanika.

Ostaje da se gleda kako se predlog zakona topi kao sladoled na suncu i kaplje po kupaćim kostimima narodnih predstavnika i predstavnica, dok s nogama u moru čitaju i podvlače razne medijske konvencije i studije o slobodi štampe. Potpisani hroničar im preporučuje samo jedan pasus iz pres klipinga, u kome je engleski konzervativni političar, Dejvid Melor, koji je morao da podnese ostavku zbog pritiska tabloida konstatovao 1992. da se ne možete žaliti na lava zato što hoće da vas pojede.