O ulozi celibata i ljubavnica

Pričaju dva katolička sveštenika. „Stvarno bi trebalo da se borimo da se ukine celibat“, kaže jedan. „Da“, uzdahne drugi „ako i ne zbog mene ili tebe, onda makar zbog moje dece“.

Ova anegdota može da zvuči vrlo ozbiljno, pogotovo nakon što su četrdeset žena u Italiji, koje tvrde da su imale intimne veze sa sveštenicima rimokatoličke crkve, uputile otvoreno pismo papi Benediktu XVI. Prema pisanju italijanskih medija, one traže ukidanje celibata ističući da i sveštenik „ima potrebu da živi sa svojim bližnjima, iskusi osećanja, voli i bude voljen“.

U martu ove godine, kardinal Kristof Šenbron, nadbiskup Beča, kazao je da bi ukidanje „zaveta čednosti“ moglo da suzbije seksualna zlostavljanja u crkvi. No, ubrzo je to demantovao jer je papa Benedikt ponovio stav o svetosti principa celibata. Autorke pomenutog pisma reagovale su, smatrajući da nije u pitanju sveti princip, već ljudsko pravilo koje bi trebalo promeniti. One naglašavaju da svi zakoni koje je stvorio čovek u određenom istorijskom trenutku imaju određeno trajanje i da ih treba preispitati, a neke od njih i potpuno ukinuti.

Rana hrišćanska crkva nije primenjivala celibat. Najverovatnije je uveden nakon Sabora u Elviri, u Španiji, početkom četvrtog veka nove ere.

Pitanje o zavetu čednosti sve se češće pominje, kako se obelodanjuje sve više slučaja pedofilije u crkvenim redovima, horovima i uglednim jezuitskim školama. Stručnjaci ističu da ne postoji veza između pedofilije i zlostavljanja i celibata, ali neki biskupi govore da celibat privlače crkvi osobe koje imaju „problema sa svojom seksualnošću“. Po njima, ukidanje obavezne čednosti doprinelo bi „ozdravljenju“ katoličkih redova. S obzirom na sve veća istupanja vernika iz Katoličke crkve, jasno je da će neke promene morati da se dogode. Makar ih, u javnosti, ubrzala pisma ljubavnica sveštenika. Ili delovanje udruženja (bivših) katoličkih sveštenika i njihovih žena koji je osnovan u Nemačkoj pre više od dve decenije.