Nova kineska reforma

Kineska komunistička partija zadržava jaku ulogu u državi i ekomonioji, ali pledira za «odlučne» reforme u ključnim oblastima do 2020. Široka politička platforma u kojoj se pledira za odlučujuću ulogu tržišta, veća prava za veliku ruralnu populaciju odobrena je na četvorodnevnom Trećem plenumu 376-članog Centralnog komiteta Komunističke partije Kine koji je završen u utorak 12. novembra.

Kominike izdat posle zatvorenog plenuma ne sadrži mnogo detalja o planu premijera Li Kećianga i ali se govori o konsenzusu visokih partijskih i vojnih lidera.

Nagoveštava se da nove mere treba da otvore prostor da tržište igra odlučujuću ulogu u relokaciji resursa, što bi značilo izvesno smanjenje vladinih ingerencija.

Uz najavu jačanja vodeće uloge Komunističke partije u dokumentu se apeluje da bude osigurana nezavisnost sudstva i tužilaca, što po Volstrit žurnalu znači možda slabljenje uticaja lokalnih lidera, ali zadržavanje kontrole od strane viših.

Dve stvari zabrinjavaju kineske lidere: stope privrednog rasta padaju, a krediti rastu brže nego GDP.

Najavljuje se da će Kina ubrzati transformaciju privredne strukture, da će uložiti napore da se smanji jaz prihoda i rashoda, poboljša institucionalni mehanizmi za promovisanje zapošljavanja, ubrza fiskalnu i poresku reformu, kao i reformu odbrane. Kineski lideri pokušavaju da reformišu ekonomiju, koja je bila orijentisana na izvoz i na investiranju u tešku industriju kod kuće. Ta formula je pokrenula rast od 10 odsto godišnje u poslednje tri decenije, ali je rezultirala i rasipničkim investiijama u real-estate projekte i u industrije zagađivače. Kina je povećano zavisna od kolebanja svetskog tržišta i smanjila je izvoz u SAD i Evropu, što je počelo da se oseća kod kuće.

U javnosti su se pre tog plenuma pojavljivali institutski predlozi promena u osam oblasti: od finansija i privredne saradnje sa inostranstvom, preko agrarne reforme do socijalne zaštite i poreskog sistema. Činjenicu da je formiran komitet za reforme, ekonomista Citigrupe Ding Šuang, međutim ocenjuje kao znak da o detaljima nove kineske reformske politike još nije odlučeno.

Volstrit džornal zaključuje da kineski lideri žele da okrenu zemlju ka modelu potrošačkog društva poput SAD i Zapadne Evrope u kojima usluge i visoka tehnologija igraju jaču ulogu.

Tranzicija ka tom modelu iznuđuje smanjenje stope rasta, bar u kratkom periodu, jer je lakše uskratiti podršku starim industrijama nego kreirati nove. Kineski lideri su izračunali da nemaju dugi izbor, jer stope rasta su već smanjene.

Formalni vlasnik kineskih državnih kompanija nije vlada već državna Komisija za superviziju i administraciju koja ih nadgleda, a postoji pritisak direktora da kompanije raspolažu sa većim delom dividendi, a ne da ih usisavaju državni koferi.

Volstrit žurnal konstatuje da partijski kominike KPK šalje pomešane poruke o državnim preduzećima (od energetskog sektora, telekomunukacija) i kaže se da su državne i privatne kompanije važni temelji zemlje i socijalnog razvoja. Poziva se na fer konkurenciju, slobodu izbora potrošača i o eliminaciji barijera za tržišno takmičenje.

Ipak u kominikeu se naglašava da državne kompanije moraju da igraju glavnu ulogu. Direktori državnih komapnija se žale da veliki deo vremena provode pišući duge izveštaje partijskom vrhu i da nemaju vremena da se bave biznisom i tržištem. Bilo je i vesti o kampanji protiv direktora državnih kompanija, što je neke analitičare upućivalo na zaključa o borbi hardlanera i liberala.

Najavljuje se i da će Kina sprovesti i zemljišnu reformu. Pominje se uspostavljanje jedinstvenog tržišta građevinskog zemljišta.

Što se ruralne reforme tiče, u kominikeu posle plenuma KP Kine ne nagoveštava se, kako je inače bilo najavljivano, da će seljacima biti dato jasno ovlašćenje da mogu da prodaju zemlju koju obrađuju, a koja formalno vlasnički pripada kolektivima iz Maovog perioda, ali se pledira da oni dobiju veća prava i jednak pristup javnim servisima. Formulacija je oprezna: obezbediti poljoprivrednicima više prava vlasništva, omogućiti da poljoprivrednici uživaju iste pogodnosti urbanizacije kao urbani stanovnici i težiti ka boljoj raspodeli resursa među urbanim i ruralnim područjima…

Kako piše londonski Ekonomist, ta tema je čvrsto povezana sa dinamičnom kineskom urbanizacijom. Prošle godine urbano stanovništvo u Kini je dostiglo 51 odsto populacije (u odnosu na 18 odsto 1978), ali taj podatak zavarava. Oko 270 miliona (skoro 40 odsto) onih koji se broje u urbanu populaciju su rezidenti urbanih područja, ali i dalje imaju registrovano domaćinstvo na selu i vezani su kolektive za što Kinezi nazivaju hukou. Njihova deca i članovi njihovih familija mogu da koriste socijalna prava samo u mestu u kome je registrovan njihovo domaćinstvo (škole, socijalne službe, zdravstve usluge). To veliki broj ljudi isključuje sa tržišta nekretnina, pošto oni ne mogu da prodaju zemlju, ne mogu da kupe stan u gradu. Tako veliki broj radnika živi u gradovima u postanarskim ili „gastarbajterskim“ uslovina.

Radikalnija zemljišna reforma, kako zaključuju neki analitičari, okrenula bi zemlju naglavačke, za šta kinesko rukovodstvo očito nije spremno. I u ovoj oblasti kineski vrh se sudeći po prvim signalima, odlučilo za tempo «korak po korak».

U danima pred plenum, stotine nezadovoljnih koji su pohrlili u Peking poslate natrag u svoja rodna mjesti. Plenum je održan pod strogim merama sigurnosti u Đinš (Jingxi) hotelu u zapadnom delu grada, čiji raskošan enterijer uređen u istom stilu kao pekinška monumentalna Velika dvorana naroda, piše Fajnešel tajms.