Intervju: Goran Ješić
Nova demokratija, koja podržava evropski paket u odnosu na levičarsku koaliciju Siriza i s PASOK-om može da oformi većinu od 159 mandata u grčkom parlamentu koji ima 300 mesta, ali PASOK neće u koaliciju u kojoj nema Sirize. Samaras dobio mandat tri dana za formiranje koalicione vlade
Grčka je 20. jula dobila vladu. Novi premijer konzervativni lider Antonis Samaras položio zakletvu. Buduća vlada Samarasa dobila podršku PASOK-a i Demokratske levice i imaće 179 od ukupno 300 mesta u parlamentu. Sastav vlade nije poznat, a agencija Frans pres javlja da su se tri stranke dogovorile da novi ministar finansija bude profesor ekonomije na Univerzitetu u Atini Vasilis Rapanos, dosadašnji predsednik Narodne banke Grčke, predsednik Saveta ekonomskih savenika u Ministarstvu ekonomije i finansija između 2000. i 2004. kada se Grčka pridružila zoni evra, a prethodno predsedavajući Helenske organizacije za telekomunikacije (OTE).
Grčki izbori «dva dana pre propasti sveta» završeni su s neizvesnošću i konfuzijom iz koje je izronila vest da Nova demokratija, koja podržava evropski paket, sa 29,53 odsto glasova, prema 27,12, vodi u odnosu na levičarsku koaliciju Siriza, čiji je lider Aleksis Cipras obećavao da pocepa evropske ugovore, koje je Grčkoj nametnula «Trojka» (MMF, EU i Svetska banka). Rezultat je bio previše tesan da bi se proglasio pobednik, a oba tabora su gajila nadu u pobedu.
Rezultat grčkih izbora pozdravljen je u Vašingtonu saopštenjem Bele kuće, a nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervelle (FDP), komentarisao je za nemački radio ARD grčki zahtev da se odloži primena programa štednje: „Mogu da zamislim razgovore o vremenskom tempu, to ne bi predstavljalo supstancijalne promene paketa štednje…“
Ministri finansija zone evra posle tele-konferencije o ishodu izbora, objavili su saopštenje u kojem su ponovili obavezu da pomognu Grčkoj „da se vrati na put održivog razvoja“ i sprovede reforme, i obećali pregovore „o putu napred“ čim se formira vlada.
Reporter TV Skaj njuz je javio iz štaba Sirize da je Aleksisova žena na izborni dan rodila sina, što je u izbornom štabu Sirize tumačeno kao simbolični znak.
Dok su brojani glasovi jedna istraživačka agencija dala je Novoj Demokratiji 0,5 procenta glasova više, a druga je predviđala marginalno vođstvo Sirize. TV CNN je od početka davala je prednost Novoj demokratiji.
Rezultati prvih egzit pul sondaža objavljeni u nedelju 17. juna nešto posle 19 časova govorili su o „mrtvoj trci“ između koalicije radikalne levice Siriza za koju su istraživači predviđali da je osvojila 27-30 odsto glasova i u odnosu na prethodne izbore od 6. maja uvećala broj glasova, i partije desnog centra Nove demokratije sa 27,5 do 30,5 odsto glasova. PASOK-u na trećem mestu davano je 10-12 odsto mandata (oko 30 mandata) a demokratska levica 5,5-6,5 procenata (15 mandata).
Prebrojanih 100 odsto glasova daju sledeći rezultat Nova demokratija na osnovu toga što je osvojila prvo mesto sa 29,7 odsto glasova osvojila 129 mesta (kao prva dobija dopunskih 50 mandata), prema 27 odsto (71 mandat) za koaliciju Aleksisa Ciprasa, i ima šansu da formira vladu sa PASOK-om (12,3 odsto glasova 33 mandata). Desna Zlatna zora osvojila je 18 mandata.
U grčkom parlamentu od 300 mesta većinska koalicija treba da sakupi više od 150 mandata. Nova demokratija i PASOK bi mogle imati 162 mandata. Međutim britanski Gardijan prenosi izjavu jednog funkcionera PASOK-a da ova partija neće učestvovati ni u jednoj koaliciji u kojoj ne bude Siriza… „Za Grčku bi bilo najbolje da se formira vlada narodnog jedinstva“, rekao je lider Pasoka Evangelos Venizelos. Rojters citira Venizelosovu izjavu da će se u pregovorima neposredno nakon izbora odlučiti da li će PASOK ući u Samarasovu vladu ili će je podržavati kao manjinsku.
Iz Sirize međutim poručuju da će poštovati činjenicu da glasači u sve većem broju glasaju protiv paketa štednje, da je Siriza sa 4,6 odsto na prošlim izborima skočila na 16 odsto i sada na 26,7 odsto podrške birača, da neće izdati svoje glasače i da neće legitimizovati vladu koja će donositi suprotne odluke.
Predsednik Grčke Karolas Papuljas je u ponedeljak 18. juna poverio mandat lideru Nove demokratije Antonisu Samarasu i, shodno grčkom ustavu, tri dana za formiranje koalicione vlade.
Samaris se založio za brzo formiranje vlade nacionalnog spasa i najavio sastanak sa liderom Sirize Aleksisom Cirpasom, kao i prvim čovekom PASOK-a Evangelosom Venizelosom.
Rezultat grčkih izbora praćen je se s velikom pažnjom u Briselu i zapadnoevropskim prestonicama u kojima je priželjkivano da Grci izaberu vladu koja će sprovesti paket štednje koji je uslov za 174 milijardi evra težak ugovor o «rekonstrukcije grčkog duga».
Samaras je ostvario „Pirovu pobedu “ ocenio je za Njujork Tajms Hari Papasotiriu, profesor politikologije sa univerziteta Panteon u Atini. „Nova demokratija, koja se inače ranije protivila evropskom paketu mera, pa ga kasnije prihvatila, će verovatno pokušati da pregovara o delovima ugovora sa EU, ali neće daleko dogurati i moraće u roku od 100 dana da primeni veoma težak program. Sindikati javnog sektora podržani od radikalne levice će mu prirediti teške trenutke.
Svetski lideri koji se okupljaju na samitu G20 u Meksiku u ponedeljak 18. juna će razgovarati o Grčkoj.
Grčka ima rezerve samo do jula, a nova tranša pomoći suspendovana je do završetka izbora. Neposredno nakon grčkih izbora grčki poverioci treba da potvrde da li su privrženi ranije ugovorenom planu.
Socijalisti francuskog predsednika Fransoa Olanda osvojili su apsolutnu većinu glasova na parlamentarnim izborima 17. juna i ojačali su svoju poziciju u sporenju s Nemačkom oko koncepta izlaska iz krize.
Pri maloj izlaznosti od samo 46,2 odsto birača francuski socijalisti su sa svojim saveznicima osvojili između 312 i 326 mesta, znatno više od neophodnih 289 za apsolutnu većinu u francuskoj Skupštini koja ima ukupno 577 poslanika. Socijalisti će moći da vladaju bez podrške Zelenih koji su osvojili 20 mesta i Levog fronta predvođenog komunistima koji imaju samo 10. Za Olanda može biti neprijatno samo to što je njegova bivša supruga Segolin Rojal, koja je izgubila predsedničke izbore 2007, sada poražena na parlamentarnim izborima.
Unija narodnog pokreta bivšeg predsednika Nikole Sarkozija je sa svojim saveznicima osvojila između 212 i 234 poslanička mesta, a centristički Demokratski pokret Fransoa Bajrua jedno do dva mesta.
Ekstremno desničarski Nacionalni front na čelu sa Marinom le Pen osvojio je između jednog i četiri mesta u parlamentu.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
