Intervju: Goran Ješić
Akademik Nikola Hajdin je u četvrtak 7. aprila treći put izabran za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Za njegov izbor je glasao 81 akademik, a protiv je bilo 29, dok je devet listića bilo nevažeće. Izbornoj skupštini SANU je od 147 redovnih i dopisnih članova prisustvovalo 119. Na osnovu Statuta iz radnog sastava SANU izuzeto je 10 članova koji zbog boravka u inostranstvu ili bolesti više od godinu dana nisu učestvovali u radu Akademije, pa je za izbor bilo potrebno da svaki od kandidata dobije po 69 glasova. Mandat predsednika SANU traje četiri godine i nije izuzetak da jedna ličnost bude više puta birana za tu časnu dužnost. Aleksadnar Belić je na primer bio predsednik SANU 23 godine, od 1937. do 1960, Dušan Kanazir 12 godina, Pavle Saveći 10 godina (vidi antrfile).
Pre glasanja akademik Dejan Popović pročitao je imena 24 akademika koji su javnim potpisom podržali izbor Nikole Hajdina, među kojima su Dragomir Vitorović, Matija Bećković, Predrag Palavestra, Zoran Maksimović, Ljubisav Rakić, Nikša Stipčević, Ljubomir Simović, Nikola Koljević, Svetomir Arsić Basara, Aleksandar Maričić i drugi.
Za potredsednike SANU ponovo su izabrani Ljubisav Rakić i Nikola Tasić, a za generalnog sekretara Dimitrije Stevanović, koji je dobio 89 glasova za, dok je protiv bilo 25.
Na mesto potpredsednika za prirodne nauke članovi SANU su ponovo izabrali akademika Ljubisava Rakića (87 glasova za i 27 protiv); za potpredsednika za društvene nauke dosadašnji vršilac te dužnosti Nikola Tasić (75 glasova (protiv 38).
Na Skupštini je potvrdjen izbor predsednika i članova izvršnog odbora Ogranaka SANU u Novom Sadu. Oni su inače izabrani 25. marta na Skupštini Ogranka SANU u Novom Sadu: na funkciju predsednika Ogranka dosadašnji predsednik Zoran Kovačević, za ćlanove Izvršnog odbora Ogranka SANU u Novom Sadu- kao potpredsednik Svetozar Koljević, a kao sekretar Ogranka Vojislav Marić. Članovi IO Ogranka SANU u Novom Sadu postali su i Milorad Radovanović i Miro Vuksanović.
Izbor predsednika pada u godini proslave 170 godina Srpske nauka i umetnosti (1841-2011) Prethodnik SANU Društvo srpske slovesnosti (Družstvo Srbske Slovesnosti) osnovano je 19/7. novembra 1841, suspendovano 27. januara 1864. obnovljeno je 29. jula 1864 pod imenom Srpsko učeno društvo, a nakon što ga je 13. maja 1886. suspendovao ministar prosvete Milan Kujundžić, 1. novembra 1886. izašao je zakon o osnivanju Srpske kraljevske akademije nauka… Od 1886. do 1947. ta visoka naučna ustanova je nosila naziv Srpska kraljevska akademija, a 1977. dobila je naziv Srpska akademija nauka, a zakonom iz 1960. godine nazvana je Srpska akademija nauka i umetnosti (skraćeno SANU).
Akademik Nikola Hajdin je nakon ponovnog izbora za predsednika SANU izrazio nadu da će uticaj Akademije ubuduće biti još veći i podsetio je da kao najviša naučna ustanova srpskog naroda, SANU ima osnovni zadatak da razvija nauku, pronosi je kroz društvo, vaspitava mlađe generacije i predstavlja Srbiju kao jaku naučnu bazu.
Odgovarajući na zamerke pojedinih članova da Akademija nije dovoljno uključena i da se ne oglašava kada su u pitanju značajna društvena i politička dešavanja u zemlji, Hajdin je rekao da se oni trude da u interesu srpskog naroda pruže najbolje, ali da je prema zakonu dužnost SANU da razvija nauku i umetnost, a da politika ne pripada Akademiji.
Od svoga osnivanja 1887. do danas predsednici Srpske kraljevske akademije, Srpske akademije nauka odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti bili su:
1887-1888 Josif Pančić
1888-1889 Čedomilj Mijatović
1892-1895 Dimitrije Nešić
1896-1899 Milan Đ. Milićević
1899 Jovan Ristić
1899-1900 Sima Lozanić
1900-1903 Jovan Mišković
1903-1906 Sima Lozanić
1906-1915 Stojan Novaković
1915-1921 Jovan Žujović
1921-1927 Jovan Cvijić
1928-1931 Slobodan Jovanović
1931-1937 Bogdan Gavrilović
1937-1960 Aleksandar Belić
1960-1965 Ilija Đuričić
1965-1971 Velibor Gligorić
1971-1981 Pavle Savić
1981-1994 Dušan Kanazir
1994-1998 Aleksandar Despić
1999-2003 Dejan Medaković
2003-2007-2011- Nikola Hajdin
Akademik profesor dr Nikola Hajdin, doktor građevinskih nauka, predsednik SANU, rođen je 4. aprila 1923. godine u Vrbovskom. Po nacionalnosti je Srbin. Profesor je Građevinskog fakulteta u Beogradu u penziji. Na istom fakultetu diplomirao je 1951. godine i doktorirao 1956. godine. Za naučnog saradnika Građevinskog fakulteta izabran je 1958. godine, za docenta 1960. godine, za vanrednog profesora 1961. godine, a za redovnog profesora 1966. godine. Rukovodio je izradom ili bio član komisija za 52 magistarske i 42 doktorske disertacije na matičnom fakultetu, i za veći broj disertacija na različitim fakultetima bivše Jugoslavije, na Atinskom i Helsinškom univerzitetu.
Teorija konstrukcija, Otpornost materijala i Teorija površinskih nosača, Teorija plastičnosti, Nelinearna elastičnost i Teorija tankozidnih nosača, to su predmeti koje je predavao u osnovnim ili postdiplomskim studijama. Bio je predsednik Jugoslovenske grupe Međunarodnog udruženja za mostove i visokogradnju (IABSE) i član stalnog komiteta te organizacije, predsednik Jugoslovenskog komiteta Međunarodne unije za teorijsku i primenjenu mehaniku, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu, predsednik Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktora.
Za dopisnog člana SANU izabran je 1970. godine, a za redovnog 1976. godine. Bio je potpredsednik je SANU od 1994. do 2003. godine, kada je prvi put bio izabran za predsednika Akademije.
Nikola Hajdin je inostrani član Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu. počasni doktor Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine. Član je: Grčkog udruženja za naučna istraživanja metalnih konstrukcija, naučnog komiteta časopisa Costruzioni Metaliche (Italija), Švajcarskog udruženja za čelične konstrukcije, Međunarodnog udruženja za mostove i visokogradnju (IABSE), naučnog komiteta Međunarodnog udruženja za čelične konstrukcije (Eurosteel); počasni je član: Jugoslovenskog društva za mehaniku, Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktora i Grčkog nacionalnog društva za teorijsku i primenjenu mehaniku.
Naučni metod za numeričko rešavanje graničnih zadataka Teorije elastičnosti koji je Hajdin usavršio, našao je široku primenu u različitim granama tehnike, posebno u građevinskom konstruktorstvu, u hidrotehnici, u analizi saobraćajnih vozila… Velike lučne brane kao što su Grančarevo, Mratinje i Glažnja analizirane su primenom ovog metoda.
Naučni opus akademika Hajdina obuhvata 200 radova (polovina objavljena u inostranstvu).
Profesor Hajdin je u svetu veoma cenjen autor čitavog niza čeličnih, betonskih i spregnutih konstrukcija. Njegova projektantska ostvarenja, posebno most Sloboda u Novom Sadu, citirani su u naučnoj literaturi nekoliko stotina puta.
Mostovi sa kosim zategama su takođe problem koji je rešavao akademik Hajdin – jedan od rezultat njegovih istraživanja je svakako i Železnički most preko Save u Beogradu, završen 1979. godine.
Bio je gostujući profesor u Saveznoj visokoj školi (ETN) u Cirihu od 1971. do 1973. godine, a održao je niz predavanja na naučnim skupovima, na uglednim univerzitetima, naučnim i stručnim institucijama, kao što su:
University College London (Velika Britanija), ETH – Lausanne (Švajcarska), University of Prague (Češka), University of Bratislava (Slovačka), University of Stuttgart (Nemačka, University of Dresden (Nemačka), Chinese Academy of Sciences, Peking (Kina), Indian Institute of Structural Engineers, Calcutta, Bombay (Indija), Austrian Association of Engineers and Architects, Vienna (Austrija), University of Baghdad (Irak), Technical Hochschule Aachen (Nemačka), University of Hanover (Nemačka), National Technical University of Athens (Grčka), Technical University of Temisoara (Rumunija), Academia Nazionale dei Lincei, Rome (Italija) i druge.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
