Intervju: Goran Ješić
Kulturni centar Beograda pozvao je stručnu i najširu javnost na reakciju i debatu o aferi proizvedenoj u medijskoj i političkoj sferi povodom teksta Andreja Nikolaidisa, kao i proglasa Foruma pisaca, zbog čijeg je potpisivanja smenjen direktor Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić.
Debata „Šta je ostalo od slobode?“ biće održana u utorak 24. januara u 12.00h u Dvorani Kulturnog centra Beograda, a na nju su pozvani institucije, udruženja, mediji i predstavnici vlasti.
U petak, 20. januara, smenjen je Sreten Ugričić, direktor Narodne biblioteke Srbije. Na telefonskoj sednici Vlade Srbije, većinom glasova ministara odlučeno je da se Ugričić smeni zbog podrške koju je dao crnogorskom piscu i novinaru Andreju Nikolaidisu.
Tako se okončala višednevna drama oko peticije koju je organizovala neformalna grupa pod nazivom Forum pisaca. Povod za peticiju bile su oštre kritike beogradske štampe na račun Nikolaidisa koji je u svom tekstu za crnogorski portal Analitika naveo da bi bilo „civilizacijski iskorak“ aktiviranje eksploziva u banjalučkoj hali Borik, gde se na proslavi dvadesetogodišnjice Republike Srpske nalazilo najviše rukovodstvo iz Beograda.
Reagujući na to, u tekstu peticije je rečeno da je Nikolaidis izložen medijskom linču, a beogradski pisci su pozvani na solidarnost sa kolegom iz Crne Gore, koji je uzgred i savetnik predsednika crnogorskog parlamenta. Međutim, vrhunac medijske bure je zapravo nastao tek nakon što je peticiju potpisao jedan broj pisaca kojima je peticija poslata, a među njima se našao i direktor Narodne biblioteke.
Kuća za ljudska prava i demokratiju koju čine nekoliko organizacija: Građanske inicijative, YUCOM, Helsinški odbor, Beogradski centar za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku zatražila da se Tužilaštvo oglasi o slučaju vezanom za smenu Ugričića.
Ovo udruženje navelo je da bi se na taj način ceo slučaj stavio na pravni kolosek.
Grupa nevladinih organizacija izrazila je zabrinutost zbog izjave ministra unutrašnji poslova Ivice Dačića, i zatražila povlačenje odluke o smeni Ugričića dok se u slučaj ne uključi Tužilaštvo.
Kao i mnogi drugi, Sreten Ugričić, kao direktor biblioteke, ali pre svega kao autor romana „Neznanom junaku“ dobio je poziv da se priključi peticiji pisaca, da bi istog dana odgovorio i uz izvesne ograde od političke konotacije, dao podršku toj inicijativi. No, dan kasnije, na peticiju su reagovali pojedni ministri, a najoštrije ocene je dao ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, inače predsednik Socijalističke partije Srbije.
Brojni beogradski mediji posvetili su veliku pažnju celom slučaju, dok se posebno istakao dnevni list „Press“ koji je Ugričićevu podršku zaustavljanju hajke izjednačio sa podrškom atentatu. Ovaj se list čak dokopao Ugričićevog odgovora drugim piscima u kome se on ograđuje od dela Nikolaidisovog teksta i objavio ga sa crnom listom imena ne onih ljudi koji su peticiju potpisali, nego svih onih kojima je upućena na potpisivanje, od kojih neki uopšte nisu podržali samu inicijativu.
U međuvremenu, Ugričić je informisao ministra kulture Predraga Markovića zašto je dao podršku peticiji, ali i da podržava sve odluke Vlade Srbije i da je možda postupio „neoprezno“. I mada je u svom potonjem pismu ministar pokazao izvesno razumevanje, nakon destogodišnje uprave nad ovom ustanovom, Vlada Srbije je donela odluku da smeni direktora Narodne biblioteke Srbije.
Tekstove koji su doveli do smenjivanja Sretena Ugričića po hitnom postupku, možete pročitati na ovim linkovima:
Andrej Nikolaidis je bosanskohercegovačko-crnogorski novinar i književnik. Rođen je 1974. u Sarajevu odakle je pobegao 1992. godine i naselio se u Ulcinj.
Pisao je za Vijesti, Monitor i Slobodnu Bosnu, a dopisnik je E-novina. Objavio je tri romana i nekoliko antologija priče: Katedrala u Sijetlu (1999), Oni! (2001), Mimesis (2003) i Sin (2006).
Od 2009. godine je savetnik predsednika Narodne skupštine Crne Gore i Socijaldemokratske partije Crne Gore Ranka Krivokapića.
Zbog članka Dželatov Šegrt kog je objavio 2004. godine u Monitoru i u kome je Emira Kusturicu optužio za kolaboraciju sa Miloševićevim režimom Kusturica ga je tužio za klevetu. Posle godina suđenja 2009. godine Vrhovni sud Crne Gore potvrdio je presudu i Nikolaidisu naložio da Kusturici isplati odštetu na ime duševnih bolova zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti u iznosu od 12.000 evra.
Nekoliko dana nakon objavljivanja teksta Šminkanje političkog monstruma, 19. januara 2012, ova presuda ukinuta je odlukom Ustavnog suda Crne Gore. Ustavni sud je naložio Vrhovnom sudu da predmet vrati na ponovni postupak.
„Crna Gora je počela da funkcikoniše kao istinska evropska država, kroz svoj Ustavni sud koji je u obrazloženju o ukidanju presude saopštio da ovim afirmiše slobodu govora i mišljenja. Što se Kusturice tiče, očekujem da me nazove da dogovorimo modalitet kako da pare vrati građanima Bosne i Hercegovine koji su ih svojom beskrajnom dobrotom poslali meni, da bih platio presudu“, izjavio je Nikolaidis ovim povodom.
R.S.V.
• Pisac, filozof i smenjeni upravnik Narodne biblioteke Srbije (NBS).
• Autor i koautor devet knjiga: Upoznavanje sa veštinom (1985), Neponovljivo Neponovljivo (1987), Maja i ja i Maja (1993), Stance (1996), Infinitiv (1997), Bog jezika i druge priče (2000), Večeras u Emausu (2003), Razlozi za oproštaj 2006, Uvod u astronomiju (2006). i Neznanom junaku (2010). godine. Uvršten u više antologija savremene srpske književnosti. Član srpskog PEN-a. Dobitnik nagrade „Borislav Pekić“.
• Autor i koautor izložbi: „Politika i kultura znanja“(2000.), „Moderna u Beogradu“ (2005), „Dva Radoslava – dva vremena“ (2006-2009), „Idejom i životom – zaostavština dr Zorana Đinđića“ (2009).
• Član komisije UNESCO-a Srbije i Crne Gore (2002-2008). Uvrstio Beograd na mapu UNESCO -a. Predlagač nominacije Arhiva Nikole Tesle i „Miroslavljevog jevanđelja“ za UNESCO -vu listu „Pamćenje sveta“ (nominacije prihvaćene). Koinicijator i ključni pregovarač sa Međunarnom agencijom za standarde, čime je 2008. godine konačno usvojena promena i razgraničenje jezičkih kodova za srpski i hrvatski jezik.
• Sredinom devedesetih asistent na Filozofskom fakultetu u Prištini, na predmetima Estetika i Etika, kao i koordinator programa u kancelariji Soros fonda Jugoslavija u Prištini.
• Koautor i supervizor strateškog projekta „Unapređenje infrastrukture tržišta knjige u Srbiji i Crnoj Gori (Bibliodyssey 2003-2006)“. Autor projekata „Kako čitati“, „Šta čini dobru knjigu“ i sa dr Petrom Bojanićem koautor projekta „Politika tajne“ (ciklusi predavanja u NBS, zbornici radova). Sa dr Petrom Bojanićem i suorganizator i kourednik simpozijuma i knjige „Glas i pismo“ (posvećen filozofiji Žaka Deride).
• Urednik kapitalnih fototipskih i onlajn izdanja: „Radoslavljevo jevanđelje“ , Beogradski parimejnik,
Avangardni časopis ZENIT (izdavački poduhvat 2008. godine u Srbiji), Goraždanska štamparija . Glavni i odgovorni urednik časopisa „Glasnik“ i „Arheografski prilozi“ u izdanju NBS.
• Inicijator i rukovodilac potpune institucionalne i stručno-programske reforme NBS. Inicijator i suosnivač Virtuelne Biblioteke Srbije (sistem uzajamne katalogizacije sa centralnim elektronskim registrom, preko 2.000.000 bibliografskih zapisa, 700 licenciranih katalogizatora širom Srbije). Inicijator digitalne biblioteke Srbije (1.000.000 digitalnih dokumenata). Inicijator KOBSON-a (Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku stranih časopisa i baza podataka, sa preko 35.000 naslova časopisa u punom tekstu). Inicijator redefinisanog simboličkog koncepta obeležavanja Dana osnivanja i Dana sećanja NBS, kao i nove koncepcije godišnje „Nagrade za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije“. Autor i supervizor dvostepenog modela otkupa knjiga za javne biblioteke u Srbiji. Inicijator jedinstvenog objedinjenog nacionalnog servisa za dodelu međunarodnih standardnih brojeva za sve vrste publikacija (ISBN, ISSN, ISMN, DOI, ISAN. NBS je jedina nacionalna biblioteka na svetu koja je objedinila ovaj servis za sve vrste publikacija).
• Osnivač i predsednik Upravnog odbora Zajednice matičnih biblioteka Srbije. Član nacionalne komisije za Hilandar (2004-2009). Koinicijator ustanovljenja univerzitetske biblioteke Prištinskog univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
• Član Upravnog odbora EIFL-a (najvećeg svetskog bibliotečkog konzorcijuma, 5000 biblioteka iz preko 40 zemalja sveta). Član „Reflection Group“ Evropske kulturne fondacije (ECF Amsterdam 2007.). Član Upravnog odbora fondacije „Next Page“ (Sofija).
• Inicijator Evropske romske digitalne biblioteke . Član Upravnog odbora Evropske biblioteke (TEL, 2009.). Ko-predsednik Selekcione komisije „Svetske digitalne biblioteke“ (WDL, 2009.)
• Državni službenik koji je potpisao peticiju Foruma pisaca za zaustavljanje hajke na Andreja Nikolaidisa.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
