"Tvorac elektronskog učenja Mark Prenski jednom je objasnio da su današnja deca digitalni urođenici, a nastavnici – digitalne pridošlice. Škole su se, sa svojim metodama, zaglavile u XIX veku, a ovaj koncept prevazilazi taj problem, jer njim, deca koja i inače mnogo vremena provode na internetu, sada mogu to vreme da iskoriste i za učenje"
O nevladinim organizacijama i njihovim aktivnostima obično se piše tek kada one postanu već afirmisane i kada postoje duži niz godina. Od onih koji su tek na početku obično se očekuje da se prvo dokažu pa da im se onda ukaže poverenje. Međutim, ima i primera kada kvalitet ideje i važnost predloženog projekta motivišu nadležne institucije da neafirmisanim organizacijama ukažu poverenje. Podržana od Gradskog sekretarijata za životnu sredinu i Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, nevladina organizacija „Educa Humana“, počeće u septembru realizaciju svog prvog velikog projekta, „Nastavnici učenicima za BEO GRAD“.
Ovaj projekat nastao je sa ciljem da doprinese podizanju svesti nastavnika, učenika, roditelja i lokalne zajednice o značaju aktivnog uključivanja u rešavanje problema zaštite životne sredine u Beogradu. Projekat će biti realizovan kroz obuku nastavnika za elektronsko učenje kao metode usvajanja novih znanja o zaštiti životne sredine, uz uvođenje alata za elektronsko učenje u škole, razvijanje proekološkog ponašanja nastavnika i učenika kroz organizovanje aktivnosti u vezi sa zaštitom životne sredine i održivim razvojem i podsticaj za formiranje mešovitih timova za održivi razvoj u školama (roditelji, uprave škole i predstavnici lokalne zajednice) koji bi radili na rešavanju aktuelnih problema zaštite životne sredine.
Svesni činjenice da nastavnici nemaju dovoljno informacija niti raspolažu savremenim metodama za ozbiljno bavljenje ovom oblašću, aktivisti organizacije „Educa Humana“, inače profesionalci iz oblasti obrazovanja, privrede i nauke, osmislili su aktivnosti kojima će učesnicima pomoći da odgovore na pitanja: šta nastavnici mogu da ponude učenicima u rešavanju problema zaštite životne sredine i na koji način nastavnici mogu da podstiču aktivno učešće učenika.
„Nastavnici će moći da steknu znanja, razmene informacije, razviju ideje, planiraju akcije u okviru sedam tema: Zaštita životne sredine kao stub održivog razvoja; Obnovljivi izvori energije; Mere štednje energije; Postupanje sa otpadom i ambalažom; Reciklaža; Očuvanje prirodnih resursa (vazduh, voda, zemljište); Pošumljavanje teritorije Grada Beograda“, kaže za „Vreme“ Ljubica Lalić, predsednica „Educa Humane“. „Dosadašnje iskustvo u radu sa učenicima biće obogaćeno novom metodom oslonjenom na savremene informaciono-komunikacione tehnologije, metodom koja podržava vršnjačko i saradničko učenje i grupni rad“, dodala je ona.
Obuka nastavnika za korišćenje savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija planirana je kroz program stručnog usavršavanja „Elektronska škola za početnike“.
Program se odnosi na osposobljavanje za kreiranje i vođenje onlajn kurseva na LMS Moodle platformi. Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja akreditovao je ovaj kurs za školsku 2010/2011. godinu kao obavezan.
„LMS Moodle platforma je kreirana tako da na njoj mogu da se postavljaju lekcije, na mnogo različitih načina, a samo od želje nastavnika zavisi za koji će se odlučiti“, kaže Lalićeva i dodaje da je reč o platformi za takozvano hibridno učenje, koje predstavlja kombinaciju klasičnog i elektronskog učenja: „Klasične lekcije u formama koje nudi elektronsko učenje, poput blogova, foruma, Power Point ili Web prezentacija, četova daju koncept hibridnog učenja za koje je kreirana Moodle platforma.“
U ovoj organizaciji odlučili su se za koncept elektronskog učenja kako bi izbegli onaj dobro poznati otpor učenika prema školskom gradivu: „Tvorac elektronskog učenja Mark Prenski jednom je objasnio da su današnja deca digitalni urođenici, a nastavnici – digitalne pridošlice. Škole su se, sa svojim metodama, zaglavile u XIX veku, a ovaj koncept prevazilazi taj problem, jer s njim deca koja i inače mnogo vremena provode na internetu, sada mogu to vreme da iskoriste i za učenje“, kaže Lalićeva.
A dok decu umara to što je škola neosavremenjena, nastavnici često znaju da pokažu otpor prema inovacijama. Lalićeva kaže da je Moodle platforma baš zato dobra. Ona zahteva tek elementarnu računarsku pismenost, a sam kurs za nastavnike zahteva rad od tri sata nedeljno, odvija se onlajn, što znači da nastavnik može da se bavi pripremom lekcija kada to želi iz sopstvene kuće. „U okviru projekta, podsticaćemo konkretne akcije na planu zaštite životne sredine koje će nastavnici imati zadatak da osmisle još tokom kursa. Dakle, ovde je reč o pravom saradničkom učenju, jer im je zadatak da osmisle akcije koje će sprovoditi sa učenicima“, kaže Ljubica Lalić.
Prvi kurs za obuku nastavnika u okviru ovog projekta biće održan 18. septembra u prostorijama VI beogradske gimnazije, gde će nastavnici dobiti osmočasovnu osnovnu obuku. Nakon toga, tokom četiri nedelje, kurs će se odvijati elektronski.
Moodle je besplatan softver otvorenog koda namenjen za elektronsko učenje. Dizajniran je tako da pomogne edukatorima da kreiraju testove, lekcije i druge nastavne prezentacije. Trenutno u svetu Moodle ima korisničku bazu od 45.721 registrovanog sajta, koje opslužuju 32 miliona korisnika u okviru tri miliona različitih kurseva.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve