Nagrade 59. Sterijinog pozorja

.

Selekcija nacionalne drame i pozorišta

Žiri 59. Sterijinog pozorja – Ljuboslav MAJERA, reditelj, predsednik Žirija, Anđelka NIKOLIĆ, rediteljka, Slobodan TIŠMA, književnik, Nebojša DUGALIĆ, glumac, Boban JEVTIĆ, pozorišni kritičar – video je od 26. maja do 02. juna 2014. devet predstava u Selekciji nacionalne drame i pozorišta.

Na završnoj sednici, održanoj 2. juna 2014, Žiri je doneo odluku da dodeli sledeće nagrade:

Sterijina nagrada za najbolju predstavu – NEOPLANTA po romanu Lasla Vegela, režija i koncept Andraš Urban, Novosadsko pozorište/Ujvideki Szmhaz Novi Sad. Odluka je doneta većinom glasova.

Sterijina nagrada za tekst savremene drame – BILJANA SRBLJANOVIĆ za tekst PRINCIP (MALI MI JE OVAJ GROB), režija Mihal Zadara, Šaušpilhaus Beč (Austrija). Odluka je doneta većinom glasova.

Sterijina nagrada za režiju – MIHAL ZADARA za predstavu PRINCIP (MALI MI JE OVAJ GROB) Biljane Srbljanović, Šaušpilhaus Beč (Austrija). Odluka je doneta većinom glasova.

Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje:

• SRĐAN TIMAROV za ulogu Onisima Panfiloviča Belogubova u predstavi UNOSNO MESTO Aleksandra Nikolajeviča Ostrovskog, režija Egon Savin, Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.

• IGOR ĐORĐEVIĆ za uloge Martina, Ričija i Dejana u predstavi BIZARNO Željka Hubača, režija Snežana Trišić, Narodno pozorište Beograd i Šabačko pozorište. Odluka je doneta većinom glasova.

• EMINA ELOR za ulogu Koštane u predstavi KOŠTANA Borisava Stankovića, režija Andraš Urban, Narodno pozorište/Narodno kazalište/Nepszmhaz Subotica. Odluka je doneta većinom glasova.

• IVANA V. JOVANOVIĆ ua ulogu Olge Ristićke u predstavi GOSPOĐA OLGA Milutina Bojića, režija Gorčin Stojanović, Narodno pozorište Sombor. Odluka je doneta većinom glasova.

Sterijina nagrada za scenografsko ostvarenje – MIHAL ZADARA za predstavu PRINCIP (MALI MI JE OVAJ GROB) Biljane Srbljanović, režija Mihal Zadara, Šaušpilhaus Beč (Austrija). Odluka je doneta većinom glasova.

Sterijina nagrada za kostimografsko ostvarenje – LANA CVIJANOVIĆ za kostime u predstavama UNOSNO MESTO Aleksandra Nikolajeviča Ostrovskog, režija Egon Savin, Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd i GOSPOĐA OLGA Milutina Bojića, režija Gorčin Stojanović, Narodno pozorište Sombor. Odluka je doneta većinom glasova.

Sterijina nagrada za originalnu scensku muziku – IRENA POPOVIĆ DRAGOVIĆ za muziku u predstavi KOŠTANA Borisava Stankovića, režija Andraš Urban, Narodno pozorište/Narodno kazalište/Nepszmhaz Subotica. Odluka je doneta većinom glasova.

Sterijina nagrada za scenski pokret – MARIJA MILENKOVIĆ za predstavu TRPELE Milene Depolo i Bobana Skerlića, režija Boban Skerlić, Beogradsko dramsko pozorište Beograd. Odluka je doneta većinom glasova.

Specijalna Sterijina nagrada za inventivnost koncepta – predstavi OŽALOŠĆENA PORODICA Branislava Nušića, režija Nikola Pejaković, Narodno pozorište Republike Srpske Banja Luka (Republika Srpska, Bosna i Hercegovina). Odluka je doneta većinom glasova.

Nagrada iz Fonda «Dara Čalenić» za najbolju mladu glumicu – SUZANA LUKIĆ za uloge Mine, Ksenije, Ive u predstavi BIZARNO Željka Hubača, režija Snežana Trišić, Narodno pozorište Beograd i Šabačko pozorište. Odluka je doneta jednoglasno.

Nagrada iz Fonda «Dara Čalenić» za najboljeg mladog glumca – NEMANJA OLIVERIĆ za ulogu Anke, služavke u predstavi GOSPOĐA MINISTARKA Branislava Nušića, režija Tatjana Mandić Rigonat, Pozorište «Boško Buha» Beograd. Odluka je doneta većinom glasova.

OSTALE STERIJINE NAGRADE

Žiri Nacionalne sekcije Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara u sastavu: Aleksandar Milosavljević (predsednik), Nataša Gvozdenović, Slobodan Obradović, jednoglasno je doneo odluku da nagradu Okruglog stola 59. Sterijinog pozorja za najbolju predstavu ravnopravno podele – GOSPOĐA OLGA Milutina Bojića, režija Gorčin Stojanović, Narodno pozorište Sombor i KOŠTANA Borisava Stankovića, režija Andraš Urban, Narodno pozorište/Narodno kazalište/Nepszmhaz Subotica.

Odlukom Žirija koji su činili Ivan Medenica (predsednik), Radmila Lotina i Boban Jevtić – Sterijina nagrada za pozorišnu kritiku «Miodrag Kujundžić» (nagrada Pozorja i novosadskog «Dnevnika») dodeljuje se većinom glasova za tekst kritike «Forum je otvoren: Novi Sad i oslobodioci» (o predstavi Neoplanta), objavljen u Dnevniku – IGORU BURIĆU.

Žiri koji su činili prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović (predsednica), dr Petar Marjanović, mr Boško Milin, jednoglasno je doneo odluku da se Sterijina nagrada za teatrologiju «Jovan Hristić» ravnopravno dodeli: SVETOZARU RAPAJIĆU, teatrologu iz Beograda, za knjigu Dramski tekstovi i njihove inscenacije (Pozorišni muzej Vojvodine i Fakultet dramskih umetnosti, Institut za pozorište, film, radio i televiziju, Novi Sad-Beograd 2013) i IVANI IGNJATOV POPOVIĆ, teatrološkinji iz Novog Sada za knjigu Intuitivni svet Ranka Mladenovića (Matica srpska, Novi Sad 2011).

Upravni odbor Sterijinog pozorja na 11. sednici 9. septembra 2013. godine doneo je odluku da se Sterijina nagrada za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture dodeli MILOSAVU BUCI MIRKOVIĆU i DEJANU PENČIĆU POLJANSKOM.

Nagradu publike 59. Sterijinog pozorja za najbolju predstavu dobilo je prosečnom ocenom 4,73 ostvarenje TRPELE Milene Depolo i Bobana Skerlića, režija Boban Skerlić, Beogradsko dramsko pozorište.

OSTALE NAGRADE

Nagrada redakcije novosadskog lista «Dnevnik» za umetničko ostvarenje – EMINA ELOR za ulogu Koštane u predstavi KOŠTANA Borisava Stankovića, režija Andraš Urban, Narodno pozorište/Narodno kazalište/ Nepszmhaz Subotica. Odluka je doneta jednoglasno.

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Sterijine nagrade iz 1956.

Nagrađena predstava na Prvim jugoslovenskim pozorišnim igrama 1956.
Jovan Sterija Popović, R O D O L J U P C I, režija Mata Milošević, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd

Režija

Branko Gavela, KIR JANJA – J. St. Popovića, Narodno pozorište, Beograd

Glumačka ostvarenja

Milan Ajvaz (Šerbulić), RODOLJUPCI – J. St. Popovića, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd

Pero Kvrgić(Kir Janja), KIR JANJA – J. St. Popovića, Zagrebačko dramsko kazalište, Zagreb

Radomir Plaović (Kir Janja), KIR JANJA – J. St. Popovića, Narodno pozorište, Beograd

Ljubica Ravasi (Zelenićka), RODOLJUPCI – J. St. Popovića, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad

Viktor Starčić (Smrdić), RODOLJUPCI – J. St. Popovića, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd

Scenografija**

Milenko Šerban, RODOLJUPCI – J. St. Popovića, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd

Kostim

Milica Babić-Jovanović, KIR JANJA – J. St. Popovića, Zagrebačko dramsko kazalište, Zagreb

UMETNIČKA KOMISIJA:

Dušan MATIĆ – predsednik (Beograd ), Stanislav BAJIĆ (Beograd), Slavko JAN (Ljubljana), Ranko MARINKOVIĆ (Zagreb), Marijan MATKOVIĆ (Zagreb), Boško PETROVIĆ (Novi Sad), Miloš HADŽIĆ (Novi Sad)

Iz istorije Sterijinog pozorja: Nagrade Sterijinog pozorišta od 1956. do 2013.

Nagrada «Zoran Radmilović» za glumačku bravuru Kompanije «Novosti» – GORANU JEVTIĆU za ulogu Živke u predstavi GOSPOĐA MINISTARKA Branislava Nušića, režija Tatjana Mandić Rigonat, Pozorište «Boško Buha» Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.

(DOKUMENT: Izveštaj žirija 59. Sterijinog pozorja)

Kritički prikaz Pozorja u Vremenu: Mali im je ovaj Urban

Teofil Pančić

Ovogodišnje Pozorje ispalo je bolje nego što se moglo slutiti, ali to ne znači da nije bilo bizarnih stvari na njemu i oko njega

… Princip – Mali mi je ovaj grob Biljane Srbljanović (Sterijina nagrada za tekst) u režiji Poljaka Mihala Zadare bio je frustrirajuće gledalačko iskustvo, za mnoge od nas zdudanih u prepunoj zagušljivoj sali Pozorišta mladih. Očekivanja su, prirodno, bila velika, a dobili smo nešto što je više ličilo na javno čitanje komada nego na njegovu punokrvnu scensku realizaciju; kao da je neko silom prekinuo rad na ovoj predstavi u dosta ranoj fazi, i onda ga oterao pravo na scenu! Lele i kuku, ti ljudi stoje i nešto deklamuju, kao lutke, negde beskrajno daleko od sveta nas živih dole u publici, ne tiču nas se savršeno ništa ni oni sami ni oni i one koje igraju, ni vremensko-prostorni kontekst kojeg ionako takoreći nema, ni smešni Apis-my-ass, ni…

Čitajte više u tekstu Teofila Pančića Mali im je ovaj Urban, u štampanom broju Vremena br. 1222. 5. jun 2014. (pretplatnici ga mogu čitati i u elektronskom izdanju)

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Sterijine nagrade iz 1956.

Sterijine nagrade dodeljene na 1. JUGOSLOVENSKIM POZORIŠNIM IGRAMA održanim u Novom Sadu od 14 – 28. aprila 1956. godine:

Predstava u celini

RODOLJUPCI – J. St. Popovića, reditelj – Mata Milošević, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd

Režija

Branko Gavela, KIR JANJA – J. St. Popovića, Narodno pozorište, Beograd

Glumačka ostvarenja

Milan Ajvaz (Šerbulić), RODOLJUPCI – J. St. Popovića, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd

Pero Kvrgić(Kir Janja), KIR JANJA – J. St. Popovića, Zagrebačko dramsko kazalište, Zagreb

Radomir Plaović (Kir Janja), KIR JANJA – J. St. Popovića, Narodno pozorište, Beograd

Ljubica Ravasi (Zelenićka), RODOLJUPCI – J. St. Popovića, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad

Viktor Starčić (Smrdić), RODOLJUPCI – J. St. Popovića, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd

Scenografija**

Milenko Šerban, RODOLJUPCI – J. St. Popovića, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd

Kostim

Milica Babić-Jovanović, KIR JANJA – J. St. Popovića, Zagrebačko dramsko kazalište, Zagreb

UMETNIČKA KOMISIJA: Dušan MATIĆ – predsednik (Beograd ), Stanislav BAJIĆ (Beograd), Slavko JAN (Ljubljana), Ranko MARINKOVIĆ (Zagreb), Marijan MATKOVIĆ (Zagreb), Boško PETROVIĆ (Novi Sad), Miloš HADŽIĆ (Novi Sad)

1. Jugoslovenske pozorišne igre 1956.(program), arhiva Sterijinog pozorja

Nagrađena predstava 1956.

Jovan Sterija Popović
R O D O L J U P C I
režija Mata Milošević
Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd

scenograf – Milenko ŠERBAN, kostimograf – Sonja ŠERBAN, asistent reditelja – Jovan ĆIRILOV

u l o g e

Joža RUTIĆ (Žutilov), Nevenka MIKULIĆ (Nančika), Kapitalina ERIĆ (Milčika), Petar SLOVENSKI (Lepršić), Rahela FERARI (Zelenićka), Milan AJVAZ (Šerbulić), Viktor STARČIĆ (Smrdić), Strahinja PETROVIĆ (Gavrilović), Milorad SAMARDŽIĆ (Nađ Pal), Žarko MITROVIĆ (Skoroteča)

…Sterija u svom delu izričito pominje samo dva mesta radnje: u prvom činu „ulica“ i u petom „Beograd“. Ja sam zbivanja prvog čina stavio u kafansko dvorište, drugog i trećeg u sobu Žutilova, četvrtog u odborsku sobu a petog u neku beogradsku avliju sa puno stanova. Kafana mi se učinila prirodnim sastajalištem dokonog sveta, a dvorište u kojem stanuju prirodnim mestom susreta begunaca. Milenko Šerban dao je jednu od svojih najboljih scenografija.
Ma koliko bio zaokupljen rešavanjima svih mogućih zadataka koje mi je postavka ove komedije nametala, mene je, kao uvek, najviše zanimalo samo tumačenje dela. Za mene je Sterija u Rodoljupcima dao više nego, kako on skromno kaže, „privatnu povesnicu srpskog naroda“. Zašto samo privatnu, zašto samo povesnicu, zašto samo srpskog naroda? Sterija je, po meni, govorio o čoveku uopšte. To opšte u Sterijinoj gorkoj komediji bilo je moj putokaz. Zato sam i izbegavao prejake lokalne akcente, tako drage i glumcima i publici. Što se tiče glumaca, imao sam podelu kakva se u ono vreme mogla sastaviti samo u Jugoslovenskom dramskom pozorištu…

Mata MILOŠEVIĆ

Nagrađena predstava 1956. arhiva Sterijinog pozorja