Na Brdo i s Brda

Konferencija zapadnobalkanskih lidera na Brdu kod Kranja je, kao što se i bez naročite pameti moglo prognozirati – propala. Govoreći rečnikom medija u regionu, kratkotrajni skup s kog su i učesnici nastojali da što pre odu – ako zanemarimo one koji su u poslednji čas odustali od dolaska, predstavlja „diplomatski fijasko organizatora“ ili, ništa blaže, „debakl“.

Na sreću, Srbija je od početka jasno stavila do znanja pod kojim uslovima prihvata učešće – da predstavnici Kosova nastupe kao Kosovo-Unmik – tako da će biti potrebna izvesna retorička veština za eventualnu optužbu da je Beograd sabotirao skup.

U Beogradu je do petka uveče prosto vrilo od Evropljana, punih entuzijazma što se tiče napretka Srbije – reklo bi se da su ramena otpadala od prijateljskog tapšanja.

To nije uspeo da pokvari ni britanski ambasador u Beogradu, objašnjavajući da Srbija neće moći da odgovori ni na jednostavna evropska pitanja, na primer – kolika je teritorija države i koliko ima stanovnika.

Ni komesar za Balkan Jelko Kacin nije nadmašio samog sebe izjavom da kad Evropljani zasedaju bez predstavnika Srbije viori se zastava nezavisnog Kosova, a inače kači firma Kosovo-Unmik.

Na ovo poslednje reagovala je Španija kao trenutno predsedavajuća EU: na svim zvaničnim skupovima Unije Priština je, zato što ne postoji evropski konsenzus o statusu Kosova, predstavljena kao teritorija pod kontrolom međunarodne zajednice.

Ambicija Slovenije da organizuje zapadnobalkanski samit u Brdu kod Kranja, od početka se sudarila s odbijanjem Prištine da učestvuje bilo kako drukčije nego kao nezavisna država i jednako jasnim odbijanjem Beograda da na skupu učestvuje bez „imena i prezimena“, tj. da je Kosovo samo „Kosovo-Unmik“.

Slovenci su se našli u pomalo nebranom grožđu. Ne samo zbog balkanske tvrdoglavosti „južnjaka“, nego i zbog određenog stava Brisela – ako konferencija uspe, biće evropski uspeh, a ako propadne biće slovenački neuspeh. Zato je premijer Borut Pahor poslednjih dana neplanirano i gotovo tajno putovao na relaciji Ljubljana-Priština-Beograd-Brisel, ne obazirući se na primedbe (slovenačke) opozicije da je bilo pametnije prvo pitati goste da li bi došli, a ne prvo najaviti skup, a potom juriti učesnike.

Na „šatl-diplomatiju“ Boruta pahora predsednik Srbije Boris Tadić samo je potvrdio da učešće Srbije na konferenciji u Brdu kod Kranja «zavisi isključivo od toga da li će predstavnici kosovskih Albanaca tamo biti predstavljeni u skladu sa Rezolucijom 1244. Ako se ta konferencija dogodi bez prisustva Srbije, niko nema pravo nas da optužuje, jer smo mi svoj principijelni stav oko učesća jasno i glasno izneli odmah na početku i znala su se pravila pod kojima Srbija može da uzme učešće. Zato je potpuno izlišno, čak mogu da kažem i neprilično, što neki međunarodni poslenici, bilo da su u pitanju izvestioci Evropskog parlamenta, ili neki drugi, pokušavaju da drže lekcije Srbiji šta treba u tom smislu da čini».

I, takođe poznato, da «Srbija ne prihvata, niti priznaje nezavisnost Kosova, i neće to uraditi, tako da nije potrebno da se iko trudi da je nagovara ili ucenjuje da tako nešto učini, jer je to nemoguća misija».

Srbija, dakle, ostaje pri zahtevu koji je od početka i zauzimala – na konferenciju u Brdu kod Kranja će doći samo ako predstavnici Kosova na njoj budu predstavljeni u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, kao «Kosovo-Unmik». Upozorenja da bi Beograd u traženju kompromisa trebalo da vodi računa o stanju na terenu Tadić je konstatovao da „na terenu“ ima bar dva „stanja“: Albanci koji ne žele život u Srbiji, i Srbi koji ne žele život u nezavisnom Kosovu.

Biće zanimljivo videti da li će Evropska unija problem učesnika rešiti na način koji se ne opisuje kao fijasko i debakl. Naime, posle neuspelog pokušaja Slovenije i Hrvatske na Brdu kod Kranja, krajem maja ili u junu EU organizuje sličan skup u Sarajevu.