Mađarska: Zaustavljena crvena bujica

Nevolje sa otrovnim muljem u Mađarskoj neće biti okončane ni kada se osuši otrovno blato koje se prošle nedelje izlilo iz rezervoara fabrike aluminujuma Ajka. 

Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije koji su juče stigli u Mađarsku pokušavaju da procene kolika će biti naknadna šteta po zdravlje ljudi zbog izlaganja prašini, ali i vodi i hrani koja bi mogla biti zagađena teškim metalima nakon sušenja mulja.

Međutim, stišala se drama koja je na trenutak kao plimski talas zahvatila zemlje srednjeg i donjeg Podunavlja otkako je u zapadnoj Mađarskoj došlo do izlivanja opasnog crvenog mulja koji je još početkom prošle nedelje probio branu u mađarskoj fabrici. No, dalje pucanje brane koje je pretilo da izazove još jednu bujicu mulja zaustavilo se, taman dovoljno da se dovrši nova barijera koju su mađarske vlasti podigle sredinom nedelje. Sa druge strane, već izliveni mulj se razgradio i uprkos bojaznima, nije zagadio Dunav.

Budući da se dunavska voda u brojnim gradovima nizvodno od Mađarske koristi za piće, a da bi zagađenje Dunava metalima uništilo kako vodene, tako i probalne ekosisteme, već danima se, uz pojačanu pažnju domaćih i svetskih medija, na svakih tri sata merila zagađenost vode na Dunavu kod Bezdana, gde ova velika reka ulazi u Srbiju. Korisnici ribarskih područja i nadležno Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, kao i Pokrajinski sekretrijat za zaštitu životne sredine, pojačano su pratili stanje na Dunavu.

No, kako su u utorak za „Vreme“ rekli u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, „vrednosti teških metala u Dunavu nisu prešle maksimalne dozvoljene granice u okviru druge klase vodotoka, u koje ta reka spada prema kategorizaciji“. Ispitivanja kvaliteta vode pokazala su da se Ph vrednost dunavske vode, kao i koncentracije metala, nalaze na istom nivou kao i pre izlivanja boksitnog mulja u Mađarskoj.

Ovaj mulj je opasna mešavina vode i otpada koji je decenijama nastajao u procesu izdvajanja aluminijuma iz rude boksita u fabrici Ajka mađarske kompanije MAL (MAL Magyar Alumínium Termelő és Kereskedelmi Zrt). U ustaljenom procesu, ruda boksita se u topionicima ovakvih fabrika prži i iz nje se izdvaja aluminijum, dok preostaje velika količina otpada sa visokim sadržajem oksida gvožđa koji mu daje crvenu boju, ali i aluminijum oksida, silicijum, kalcijum i natrrijum oksida. Ta smesa koja kod ljudi može da izazove oštećenja kože, pluća i digestivnog sistema, pa čak i smrt, meša se sa vodom i odlaže u specijalne rezeorvare. O njemu se uobičajeno vodi posebna briga.

Međutim, zbog propusta uprave fabrike Ajka, negde oko podne, u ponedeljak 4. oktobra, došlo je do pucanja severozapadnog zida brane gigantskog rezervoara broj 10 u kome je bio smešten mulj. Zbog toga se najednom oslobodilo oko milion kubnih metara mulja koji je u snažnom talasu visokom oko dva metra potopio selo Kolotar i stigao do obližnjeg gradića Devečer, zagadivši površinu u krugu od 40 kvadratnih kilometara.

Otrovno blato je u svom naletu usmrtilo najmanje sedam ljudi, dok je oko 150 povređeno. Naselje Kolotar je ostalo prekriveno opasnom crvenom skramom, dok je zagađenje stiglo do reke Markal, u kojoj je sav živi svet potpuno istrebljen. Blato je rekom Markal stiglo do Rabe, a odatle se, tri dana kasnije, ulilo u Dunav na delu toka između Beča i Budimpešte, međutim, tu se, zbog veličine Dunava i njegove sposobnosti „samočišćenja“, alkalno blato uspešno razgradilo i nije nastavilo da uništava sve pred sobom.

Problem sa branom time nije okončan jer se pojavila pukotina koja je pretila da oslobodi novih 500.000 kubnih metara koji bi dotukao selo Kolotar. No, pukotina je početkom nedelje prestala da raste i mada je izvesno da će brana pući, ovo usporenje je omogućilo da se pred selom Kolotar podigne nova, sekundarna brana. Dok je trajala izgradnja, okolno stvanovništvo je bilo u pripravnosti za evakuaciju, ako brana pukne.

Mađarske vlasti su u međuvremenu uhapsile direktora kompanije MAL, Zoltana Bakonjija što je izazvalo odušenljenje u zelji, pa čak i skandiranje u mađarskom parlamentu. Uz pomoć Evropske unije, vlasti su obezbedile više od sto hiljada evra za zaustavljanje katastrofe, dok su računi kompanije koja je obavezna da sprovede čišćenje blokirani.

Akcija čićenja je u toku i u njoj učestvuje 3000 pripadnika mađarske vojske, policije, vodoprivrednih radnika i meštana, ali je teško da će se život u Kolotaru ikada povratiti. U međuvremenu, dvojica srpskih pronalazača iz Novog Sada su mađarskoj vladi ponudili smesu za razgrađivanje opasnog mulja, za koju tvrde da je značajno efikasnija od gipsa kojim s crveno blato trenutno posipa kako bi se neutralisalo.