Zašto iz Beograda još nema letova za stvarno sitne pare
„Flaj Niki“, lou kost avio kompanija čiji je vlasnik bivši vozač Formule 1 Niki Lauda, još nije dobila dozvolu za prevoz putnika sa aerodroma „Nikola Tesla“ jer, kako agencija Beta u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Srbije saznaje, potrebno je još da prevoznik dostavi tehničku dokumentaciju. Ovo nije jedini pokušaj neke avio kompanije koja nudi jeftine letove da uđe na srpsko tržište. U javnosti zato postoji pesimizam o uspehu i ovih pregovora jer država ima interes da štiti od konkurencije svoj, ne tako dobrostojeći, „JAT ervejz“.
Ispostavilo se da nije problem u reciprocitetu letova između Srbije i države iz koje dolazi lou kost kompanija, kako je to najčešće objašnjavano. Naime, prepreke reciprociteta sa drugim državama po kome se bilateralnim sporazumima definiše broj letova koje će da „razmene“ dve zemlje prevaziđene su Sporazumom o otvorenom nebu. Sporazum omogućava tržišne uslove za poslovanje avio prevoznika iz zemalja Evropske unije. U Sporazumu piše da će nakon njegovog stupanja na snagu bilo koja avio kompanija iz EU moći da u svoje planove letova stavi bilo koji aerodrom koji se toj kompaniji čini isplativ – bez odobrenja Beograda.
Srbija je Sporazum o otvorenom nebu potpisala 2006. godine, ali on je ratifikovan tek letos. Zbog takvog odnosa prema liberalizaciji srpskog neba najviše kritika su dobili oni koji su daleko od Beograda. Direktor aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu Dragan Bugarinović je početkom godine, nakon prvog odbijanja zahteva pomenute kompanije, rekao da država štiti JAT od konkurencije, a da bi liberalizacija tržišta na prostoru Srbije imala najveći značaj za Niš i jugoistočnu Srbiju. Loukost kompanije u svetu i funkcionišu u saradnji sa manje prometnim aerodromima jer to smanjuje njihove rashode i omogućava da imaju niske cene karata. Iz Niša polaze samo dva međunarodna leta nedeljno. Oba za Cirih. Iz JAT-a to obrazlažu „neprofitabilnošću“ i „nedostatkom kapaciteta“. Javne kritike su posebno stizale na adresu tadašnjeg ministra Velimira Ilića koji je označen kao najveći krivac za sprečavanje konkurencije koja bi popunila mesto na nedovoljno iskorištenom „Konstantinu Velikom“.
Još jedna od administrativnih prepreka za masovniji dolazak drugih prevoznika jeste to što je Srbija još uvek izvan Šengen zone.
Da bi loukosterima bila isplativa cena karata tri puta niža od cena nacionalnih prevoznika oni smanjuju prevashodno kvalitet usluge. Naplaćuje se svaki kilogram prtljaga, a ide se dotle da se i upotreba toaleta u avionu posebno plaća. Ako dođe do otkazivanja leta putnici sa kupljenim kartama ne dobijaju svoj novac nazad. Rezervacija i prodaja karata se radi uglavnom preko Interneta. Maksimalno se iskorišćavaju resorsi aviona pa tako avioni retko poleću polu prazni. Najveće niskobudžetno vazduhoplovno preduzeće „Rajaner“, recimo, ima u planu da uvede i stajaća mesta u svojim avionima.
Pored Laudinog „Nikija“ koji tek ulazi na tržište, i nemačkog „Džermanvingsa“, u Srbiji jeftino leti još i norveški „Norvidžin“, međutim, cene nisu jeftine kao u ostatku Evropske unije. Ako pregovori Beograda i lou kost kompanije ponovo propadnu, ipak ćemo moći da letimo Laudinim „avio bolidima“, a da do njih ne idemo daleko. „Flaj Niki“ iz Prištine leti za Dizeldorf, Frankfurt, Ženevu, Hanover, Minhen i Cirih.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve