Novi Sad: Tragedija i posledice
Ministar finansija dao ostavku zato što premijer nije prihvatio da se smanje penzije za 20 odsto, plate u javnom sektoru za 15, da se otpusti 160.000 ljudi, i da poskupi struja za 30 odsto DOKUMENT: Fiskalni savet: Ocena fiskalne strategije 2014-2016. Reakcije opozicije DOKUMENT: Izmene zakona o radu DOKUMENT: Izmene zakona o penzijama DOKUMENT: Saopštenje sindikata - zaposleni, sindikati i građani ne mogu i neće da ponovo plate tuđi ceh
Lazar Krstić je u subotu, 12. jula saopštio da je podneo ostavku na mesto ministra finansija u Vladi Srbije. „Mislim da premijer i ministar finansija moraju da imaju potpuno isti pristup, ne samo oko cilja već i načina na koji će se doći do cilja. Zato smo postigli dogovor da podnesem ostavku na mesto ministra finansija. Ne činim to lako, znam da je to u najboljem interesu zemlje“, rekao je Krstić obrazlažući svoju odluku.
Vršilac dužnosti ministra finansija Dušan Vujović koji je Ministarstvo finansija preuzeo nakon ostavke Lazara Krstića izjavio je za RTS da smatra da deficit budžeta treba da se spušta linearno, za 60 milijardi dinara svake godine, da se teret rasporedi na sivu ekonomiju, akcize, carine, a ne samo na plate i penzije, te da on predlaže da smanjenje plata i penzija bude 10 odsto.
Ako bi svi plaćali akcize, novoostvarenu vrednost na cigarete, uštedelo bi se 100 miliona evra, ako bi se javna preduzeća dovela u red, uštedelo bi se još 200 miliona evra… Ceo paket mera mora biti prihvatljiv i Međunarodnom monetarnom fondu i finansijskom tržištu u svetu, kako bi se održao rejting Srbije koji je sada veoma dobar“, kaže Vujović.
Dodaje da poskupljenje struje nije rešenje za smanjenje deficita, već da je neophodno raditi na povećanju naplate utrošene električne energije. „Samo poskupljenje struje nije rešenje tamo gde postoje problemi menadžmenta i nenaplate potrošene struje. To je ono što smanjuje potrebu da se poveća cena struje i ne može se sve rešiti samim povećanjem cena“, kaže Vujović i ističe da se 16 odsto utrošene struje ne plaća. „S druge strane, kaže Vujović, bez povećanja cene struje nećemo imati efekte na štednju energije, na supstituciju, na korišćenje drugih izvora i smanjenje učešća struje u društvenom proizvodu. Srbija troši najviše kilovata po jedinici društvenog proizvoda u Evropi“, ističe Vujović.
„Tražio sam da se sprovede težak program, nezamisliv za naše uslove, a samo neke od njih su smanjenje penzija od 20 odsto minimum, smanjenje plate u javnom sektoru od najmanje 15 odsto, otpuštanje u naredne dve godine 160.000 ljudi i ono što sada mora da se desi posle poplava je povećanje struje od 30 odsto“, rekao je Krstić, posle sednice Vlade na kojoj su usvojena dva reformska zakona, izmene zakona o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju.
On je odlazeći dao verbalni doprinos vladajućem maniru brisanja sećanja i potcenjivanja učinka prethodnika pa je rekao da je Vlada je usvojila izmene zakona o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju, a da su to prvi istinski reformski zakoni usvojeni u poslednjih osam ili devet godina…
Promovisan pri formiranju vlade Ivice Dačića kao vunderkind ekonomske misli odlazeći ministar je posebno naglasio da je zahvalan je premijeru Aleksandru Vučiću kao premijeru, a prethodno prvom potpredsedniku vlade, što mu je omogućio da sa svojim timom to i učini.
„Pored strukturnih reformi, koje nisu samo zakoni i njihova primena, potrebno je i energično rešavanje pitanja preduzeća u restrukturiranju, što povlači pitanje i Srbijagasa i to sa progresivnim rokovima što bi značilo, ako se ne pronađe partner, da vlada preuzima sudbinu zaposlenih“, dodao je Krstić, naglasivši da nema sumnje i da u potpunosti veruje premijeru Vučiću da žele istu, zdravu i reformisanu Srbiju, i ubeđen je da će Vlada na tome raditi ma koliko to bilo teško…
Ipak, mi imamo različite pristupe oko dinamike kojom Srbija može i treba da dođe do svog cilja. Premijer ima meko srce. Ja ne sumnjam da niko ne razume bolje od njega šta je moguće stvoriti i kako“, istakao je Krstić.
Premijer Vučić je komentarišući Krstićevu ostavku rekao da je on u pravu u svemu, sem kad su u pitanju dve činjenice – da to vlada ne može da sprovede, a da to narod neće prihvatiti:
„Nisam mogao da prihvatim njegov predlog o smanjenju penzija za najmanje 20 odsto, jer te mere morate da primenite na žive ljude koji to ne mogu da podnesu. Ići ćemo na mere fiskalne konsolidacije ali će te mere biti manje od onih o kojima je govorio Krstić, mada nisam siguran da će time biti postignuti bolji rezultati…“
Rekao je da je saglasan sa merama koje je predlagao i Krstić, i MMF i Svetska banka, ali da nije u stanju da ih sprovede u ovom trenutku, niti u tolikim ciframa onako kako je ministar Krstić predlagao.
Skupština Srbije je bez rasprave 15. jula konstatovala da je ministar finansija Lazar Krstić dao ostavku čije je obrazloženje je on, na memorandumu Ministarstva finansija napisao 14. jula i dostavio parlamentu.
„Na ovu odluku sam primoran pošto u potezima koje povlačimo, odnosno ne povlačimo, ne prepoznajem spremnost da se sa najkrupnijim strukturnim problemima u javnim fiinansijama uhvatimo u koštac onako kako ja smatram da je neophodno i jedino moguće – energično, jednovremeno i bez odlaganja. Neposredan povod je naša nemogućnost da se usaglasimo oko elemenata rebalansa budžeta…
Rebalans budžeta bez kompletno artikulisanog paketa agresivne fiskalne konsolidacije na strani tekućih rashoda nije zakon za koji mogu sebe da zamislim da ga predlažem Vladi i još manje branim pred narodnim poslanicima u Skupštini… Naročito uzev u obzir nove garancije koje će biti verovatno neophodne za Srbijagas, Železaru, a mozda i EPS ukoliko izostane hitno i drastično povećanje cene struje….
Ipak, ja lično, a i svi moji najbliži saradnici smatramo da su svi alternativni pravci konsolidacije, ako i postoje, značajno lošiji izbor od sprovođenja energičnih, jednovremenih i momentalnih poteza, ma koliko socijalno i politički oni bili teški…“
Naveo je da ne veruje da bih on tu funkciju loše obavljao ukoliko u potpunosti ne veruje i nije saglasan sa potezima koje kao Vlada vuče.
Izrazio je nadu da će njegova ostavka doprineti buđenju svesti u društvu, a naročito kod političkih činilaca, da problem javnih finansija prevazilazi okvire dnevne politike.
„Lako rešenje ovog problema ne postoji, a posledice njegovog nerešavanja mogu za državu biti toliko pogubne da je svako manipulisanje ekonomskim činjenicama u svrhu političke promocije u ovom trenutku samo neodgovorno dolivanje ulja na vatru“, istakao je Krstić ispoljivši nadu da će neiskrivljene činjenice oko dubine problema koje je izneo poslednjih dana biti korisne kao okosnica konstuktivne i inkluzivne rasprave o konkretnim modalitetima njegovog rešavanja, kao i da će njegovi saradnici i on lično biti na raspolaganju Vladi za savete i konsultacije na sve teme.
„U svakom slučaju, donećemo i zakon o privatizaciji i o stečaju pre isteka 100 dana rada Vlade, što će biti najveći reformski poduhvat u modernoj istoriji Srbije i što će i pozdraviti svi u svetu i oni koji razumeju šta reforme znače“, zaključio je Vučić. Premijer je rekao da Srbija neće bankrotirati, jer će Vlada voditi ozbiljnu politiku. Međutim, istakao je da bi se bankrot dogodio da je nastavljeno sa prihvatanjem pogubnih odluka zarad pobede na izborima ili formiranja Vlade.
„Nastavićemo teške mere, ali razumem Krstića, jer on smatra da je potrebno da uštedimo odmah više od milijardu dinara, a to je moguće samo ako ovoliko smanjimo plate i penzije koliko je on tražio“, rekao je Vučić.
Naveo je da to nije pitanje njegove političke sudbine ili šta će reći penzioneri ili radnici u javnom sektoru, podsetivši da je već uveden solidarni porez, već da je pitanje sprovodivosti i da li Vlada može to da uradi.
„Ja nisam bio u stanju da to sprovedem, ali ćemo se i dalje boriti, borićemo se i kroz mere fiskalne konsolidacije“, rekao je Vučić, naglasivši da „ni za jotu“ neće odstupiti od sprovođenja ekonomskih reformi i mera fiskalne konsolidacije, da neće popustiti ni pred pritiscima, te da nema više pregovora.
„Ni za jotu Vlada neće da popusti. Neću da popustim ni slučajno. I tačka“, rekao je Vučić, tvrdeći da je povodom protesta sindikata u Nemanjinoj za vreme usvajanja izmena zakona o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju, naložio da se policijsko obezbeđenje povuče.
„Ne vidim šta ćete uraditi, da zapalite zgradu? Ja mišljenje neću promeniti“, rekao je Vučić.
Ostavka ministra Krstića je bila i povod za razmenu oštrih poruka između vlasti i opozicije:
Pokret „Dosta je bilo – Saša Radulović“ ocenjuje u saopštenju od 13. jula da je ostavka ministra finansija Lazara Krstića, pozorišna predstava na konferenciji za medije u vladi, da je obrazloženje ostavke tragikomično i da je preteće prenemaganje premijera jedna Feketić-predstava u njegovoj režiji:
„Niko zdrave pameti ne bi predlagao kombinovano smanjenje penzija za 20% (900 miliona evra), smanjenje plata u javnom sektoru za 15% (800 miliona evra), povećanje cene struje za 30% (500 miliona evra) i otpuštanje 160.000 zaposlenih u javnom sektoru (1,5 milijardi evra). Kombinovano, ovo bi godišnje iznosilo preko 3,5 milijardi evra. Ova jeftina pozorišna predstava očigledno ima za cilj da prikrije pravi razlog ostavke ministra finansija, a to je da ga niko ništa ne pita, da ga premijer i kabinetski tim teraju da učestvuje u štetnim tajnim ugovorima, od nastavka pljačkaške privatizacije, prodaje Telekoma, Aerodroma, Lutrije, EPS-a, RTB-Bor, do „arapskih“ poslova sa Etihadom, Beograda na vodi i poklanjanja zemljišta u opštini Kula Al Ravafedu.
Ne treba smanjivati penzije. Ne treba smanjivati plate. Ne treba prodavati Telekom, Aerodrom, Lutriju, EPS i RTB Bor. Treba uvesti red. Treba ukinuti nepotrebne agencije, otpustiti partijski zaposlen višak iz javnog sektora, koji ništa ne radi, a prima deluks „socijalnu pomoć“. Treba ukinuti sve sulude Dinkićeve subvencije. Treba prekinuti ludilo tajnih ugovora. Prekinuti pljačkaške privatizacije. Treba otpustiti nesposobne ministre i gradonačelnike sa kupljenim diplomama i doktoratima. Kad bismo sve to uradili, ne samo da ne bi bilo potrebe za smanjenjem penzija i plata, već bi se nakon godinu dana stvorile pretpostavke za njihov rast.
Od svih tih ušteda treba napraviti univerzalan sistem socijalne zaštite za sve građane bez prihoda. Overiti zdravstvene knjižice i povezati radni staž. Nije posao građana da naplaćuju doprinose. To je posao države. Treba smanjiti poreze i doprinose u dva koraka za trećinu i uvesti progresivan poreski sistem.
Aleksandar Vučić uništava Srbiju. U svakom pogledu. On je nastavljač katastrofalne ekonomske politike Mlađana Dinkića, usavršitelj katastrofalne medijske i pravosudne politike Borisa Tadića.
Aleksandar Vučić je lažni borac protiv korupcije. On je zloupotrebio sve ono što je Verica Barać radila, lažno se predstavio kao neko ko će procesuirati 24 sporne pljačkaške privatizacije. To se naravno, i nažalost, ne dešava i neće se desiti.
Reč Aleksandra Vučića ništa ne vredi. On će reći sve što misli da želite da čujete. Čovek koji najavljuje najave. On govori upravo suprotno od onoga što misli i onoga kako jeste i nema nikakav problem s tim. Nažalost, mi imamo, kaže u saopštenju Pokret „Dosta je bilo – Saša Radulović“
Lider LDP Čedomir Jovanović rekao je da ostavka ministra finansija Lazara Krstića dokazuje da je glasanje u martu bila greška i da za borbu protiv krize i recesije nije dovoljno, a ni potrebno, predati vlast u ruke jednom čoveku i jednoj partiji.
„Sve je jasnije da SNS nema dovoljno snage za rešavanje nagomilanih problema, da SPS nije adekvatno izabrani saveznik za taj zadatak, te da su vlasti koje su Srbiju upropašćavale od Đinđićeve smrti do danas stvorile stanje od koga beže i najbliži Vučićevi saradnici. Za rat protiv krize, izbegavanje bankrota i oživljavanje mrtve privrede, Vučić je nedovoljno kadrovsko, ideološko i praktično rešenje“, smatra Jovanović naglasivši da ostavka ministra Krstića govori da se mora delati pre nego što Srbija pređe tačku posle koje nema povratka, „ka kojoj nas ovakav način upravljanja zemljom neumitno vodi“.
Demokratska stranka je u saopštenju iznela ocenu da je ostavka Lazara Krstića na mesto ministra finansija najobičnija farsa koja ima jedan jedini cilj – da skrene pažnju javnosti sa činjenice da je Vlada bez javne rasprave i krišom usvojila katastrofalan Zakon o radu zbog kog će desetine hiljada ljudi ostati bez posla i zbog kog će svi zaposleni, i u javnom i u privatnom sektoru, imati manje zarade.
Sramotno obrazloženje u kom bivši ministar Krstić objašnjava građanima da bi trebalo, u najmanju ruku, da budu zahvalni Aleksandru Vučiću jer je samo zbog dobrote svog srca sprečio da građani prođu još i mnogo gore, bilo bi komično da cenu njihovih igara i nesposobnosti ne plaćaju građani Srbije.
Diletantsko pozorište koje Srpska napredna stranka priređuje građanima već dve godine odavno je postalo tragično i Demokratska stranka zahteva od Srpske napredne stranke da prestane da tera građane da učestvuju u njemu, jer su oni samo žrtve njenog neznanja, bahatosti i nesposobnosti.»
je na to preko svoje informativne službe poručila da «Demokratska stranka očigledno nije razumela ostavku Lazara Krstića na mestu ministra finansija u Vladi Republike Srbije, i to da postoje različite metode čišćenja đubreta koje su ostavili za sobom.
Naime, da bi se neutralisao sav javašluk koji nam je ostavila Demokratska stranka, stručni ljudi su radili i danju, i noću, i mesecima razmatrali različite metode rešavanja problema, koji su nam ostali od brojnih političko-marketinško-ekonomskih eksperimenata demokrata – nerealnog povećanja penzija pred izbore 2008. godine, i nakon izbora, kao i dinamiku povećanja plata u javnom sektoru, sve i samo zbog toga da bi bili na vlasti.
Nije bilo zemlje u regionu koje nisu sprovele neophodne reforme u jeku ekonomske krize, od 2008. do 2012. godine, samo je tadašnja vlast u Srbiji, predvođena DS-om, brinula samo o svojoj popularnosti, a ne o građanima, i za četiri godine sve su uništili – uništili su privredu Srbije, povećali nezaposlenost sa 14,4 na čak 26,1 odsto, a javni dug su za četiri godine povećali sa 34,2 na 62,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je samo u privatnom sektoru bez posla ostalo 318 hiljada ljudi.
Da bi demokratama bilo jasnije postoji razlika u čišćenju smeća. Da li će biti odvoženo savremenim kamionima, ili na teži način, lopatama, je razlika u metodu, a rezultat DS-ovih višegodišnjih bahaćenja, prevara i katastrofalnih ekonomskih odluka uvek je isti – uništili su sve što su mogli.
Srpska napredna stranka učiniće sve da se donesu apsolutno sve neophodne mere da Srbija ozdravi, da se reformiše, da uposlimo mlade, a sačuvamo najugroženije, i nikada se nećemo baviti sakupljanjem jeftinih političkih poena i populizmom samo da bi uživali privilegije i sačuvali vlast, kao što je to sramno, i na teret svih građana Srbije, činila Demokratska stranka. «
Demokratska stranka je odgovorila čestitku piscu saopštenja Srpske napredne stranke na tvrdnji da se Srpska napredna stranka „nikada neće baviti sakupljanjem jeftinih političkih poena i populizmom samo da bi uživali privilegije i sačuvali vlast“ i obaveštava Srpsku naprednu stranku da od te rečenice nema većeg populizma, demagogije i sakupljanja jeftinih političkih poena.
zamenik predsednika DSS Aleksandar Popović ocenio je da Vlada govori da bi novi Zakon o radu trebalo da doprinese zapošljavanju, a da to nije tačno, jer zakon ne rešava nezaposlenost, već su za to potrebni obnavljanje i rast domaće proizvodnje.
Popović je kazao da je Vlada koja ukida javne rasprave i socijalni dijalog i ne poznaje osnovne procedure loša vlada, a da vlada Srbije svaki dan to uverenje učvršćuje.
Povodom ostavke ministra finansija Lazara Krstića, podsetio da je u Krstićevom obrazloženju jedan od razloga za ostavku to što nije prihvaćen njegov predlog da struja poskupi za 30 odsto. Time Vlada ponovo pokazuje nerazumevanje za rad nezavisnih državnih organa, i nepoznavanje procedure jer ne može ministar finansija da predlaže poskupljenje struje, već to radi upravni odbor Elektroprivrede Srbije dajući predlog Agenciji za Energetiku kao nezavisnom regulatornom telu koja proceunjuje dali je zahtev opravdan i u kom procentu…
***
Ovlašćenja ministra kome je prestao mandat vrši član vlade koga premijer ovlasti, a kako je rekao Aleksandar Vučić, tu funkciju će obavljati ministar privrede Dušan Vujović, a Lazar Krstić, koji je rekao da ostaje na raspolaganju vladi biće specijalni savetnik premijera Aleksandra Vučića, izveštava RTS, navodeći Vućićeve reči da će Kako je dodao, Krstić pomoći ministarki Kori Udovički u razgovorima sa MMF-om, sa kojim se
Zakon o vladi kaže da ministar ostavku upućuje predsedniku vlade, koju premijer prosleđuje predsedniku Narodne skupštine.
Shodno Zakonu o vladi Skupština na prvoj narednoj sednici bez rasprave prima k znanju da je ministar podneo ostavku i time mu prestaje mandat, a Lazar Krstić ostavku može, ukoliko to želi, da je obrazloži.
Predsednik vlade dužan je da predloži Narodnoj skupštini izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra, a novi ministar je izabran većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.
Vest o ostavci ministra finansija, što je jedan od najvažnijih resora u vladi, govori o tome da je vlada Aleksandra Vučića zapala u krizu i pre isteka 100 dana njenog mandata, tokom kojih je vlada uobičajeno pošteđena
ozbiljnijih kritika. Ona je međutim i u tom kritičnom trenutku nastavila uobičajenu kritiku opozicije, u čemu je do sada nalazila opravdanje za svaki problem s kojim se suočila…
Dipunjeno 14. jula
Rođen je 1984. godine u Nišu. Diplomirao je magna cum laude matematiku i etiku, politiku i ekonomiju 2007. godine na Univerzitetu Jejl u Americi.
Od 2007. do imenovanja na funkciju ministra finansija radio je u vodećoj svetskoj konsultantskoj kući McKinsey&Company, gde je za manje od pet godina napredovao od mesta poslovnog analitičara do pozicije mlađeg partnera.
U toku karijere najviše se bavio projektima iz oblasti finansija, energetike i trgovine, sa akcentom na strategiji, korporativnom upravljanju i restrukturiranju.
U toku studija radio je i kao asistent finansijskog menadžera Departmana za razvoj Univerziteta Jejl i kao asistent na Departmanu za matematiku na predmetima algebre i analize.
Učestvovao je i predavao na seminarima matematike i liderstva u „Petnici“, Izraelu i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Krstić je dobitnik jednog od prva 204 počasna pasoša sa obeležjima Republike Srbije na predlog Božidara Đelića, tadašnjeg potpredsednika Vlade, a povodom uspeha postignutih u inostranstvu i posvećenosti Srbiji.
Član je Mense Srbije od 2000. godine.
Govori engleski, služi se nemačkim i francuskim jezikom.
Izabran je kao nestranačka ličnost na predlog SNS-a.
Izvor: Biografije novih ministara, VREME | BR 1183 | 5. SEPTEMBAR 2013, Dokumentacioni centar Vremena
Predložene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (koji je stupio na snagu 2005. godine, sa izmenama u 2005, 2009. i 2013. godini) obuhvataju, pored ostalog, promenu uslova za sticanje prva na starosnu penziju, odnosno podizanje uslova za sticanje prava na starosnu penziju za žene sa 60 na 65 godina, tako što će se starosna granica postupno podići od 2015. do 2020. godine, za šest meseci na godišnjem nivou, odnosno od 2021. godine do 2032. godine, za dva meseca na godišnjem nivou.
Na taj način izjednačavaju se uslovi za sticanje prava na starosnu penziju muškarca i žene.
Uvodi se pravo na prevremenu starosnu penziju i utvrđivanje trajnog umanjenja iznosa prevremene starosne penzije za 0,34 odsto za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenja opšte starosne granice, što na godišnjem nivou iznosi 4,08 odsto.
Primeri izmena – u obrazloženju zakona
Višak zaposlenih – čl. 64. i 65. Predloga zakona menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o radu:
Čl. 155. i 158.
Ovim odredbama se predlaže da se pri isplati otpremnine prilikom utvrđivanju viška zaposlenih uzima u obzir samo period proveden u radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca, a visina otpremnine se utvrđuje u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu i ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu, s tim da ne može da se isplati za isti period za koji je isplaćena kod istog ili drugog poslodavca.
Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca u smislu člana 147, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom. Novo rešenje predviđa da se opštim aktima ili ugovorom o radu ne može utvrditi duži period za isplatu otpremnine od propisanog.
Ovim odredbama pored ostalog vrši se usklađivanje sa posebnim propisima kojima se utvrđuju organi nadležni za odlučivanje kod poslodavca za donošenje programa rešavanja viška zaposlenih.
Cilj ovako predložene zakonske odredbe je procena da bi poslodavci bili više motivisani da zapošljavaju nova lica, kao i da se spreči mogućnost da zaposleni po istom osnovu dobije više puta otpremninu. Na ovaj način bi se u velikoj meri sprečio odliv sredstava iz budžeta, čime bi se posredno zaštitili i poreski obveznici. Takođe se na posredan način sprečava diskriminacija starijih lica koje su poslodavci izbegavali da primaju u radni odnos upravo zbog obaveze isplate otpremnine za ceo radni vek, što bi u krajnjoj liniji trebalo da rezultira povećanjem zaposlenosti, posebno teže zapošljivih kategorija.
Takođe, u prelaznim i završnim odredbama propisano je da period za koji se utvrđuje otpremnina za zaposlene u preduzećima u restrukturiranju kojima je taj status utvrđen do dana stupanja na snagu može se utvrditi drugim propisom.
Udaljenje zaposlenog sa rada – čl. 66-69. Predloga zakona menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o radu:
Čl. 165, 167, 169. i 170. – U pitanju je usklađivanje sa Zakonom o krivičnom postupku koji u članu 5. propisuje da krivično gonjenje započinje prvom radnjom javnog tužioca ili ovlašćenih službenih lica policije na osnovu zahteva javnog tužioca, radi provere osnova sumnje da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilo krivično delo kao i podnošenjem privatne tužbe. Predlog je da se zaposleni može privremeno udaljiti sa rada ne kad je pokrenut krivični postupak već kad je krivično gonjenje započeto.
Pored navedenog, imajući u vidu prezumpciju nevinosti, predložena je mogućnost da udaljenje zaposlenog sa rada u slučaju kada je protiv njega započeto krivično gonjenje može da traje do pravosnažnog okončanja tog krivičnog postupka.
Izmene ugovora o radu – čl. 70-73. Predloga zakona menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o radu:
Član 171. Ovom izmenom se precizira da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada između ostalog radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 11) ovog zakona…
Izvor: Zakon o izmenama i dopunama zakona o radu (TEKST PREDLOGA) , sajt Skupštine Srbije
Predložene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju obuhvataju, pored ostalog, promenu uslova za sticanje prva na starosnu penziju, odnosno podizanje uslova za sticanje prava na starosnu penziju za žene sa 60 na 65 godina, tako što će se starosna granica postupno podići od 2015. do 2020. godine, za šest meseci na godišnjem nivou, odnosno od 2021. godine do 2032. godine, za dva meseca na godišnjem nivou.
Na taj način izjednačavaju se uslovi za sticanje prava na starosnu penziju muškarca i žene.
Uvodi se pravo na prevremenu starosnu penziju i utvrđivanje trajnog umanjenja iznosa prevremene starosne penzije za 0,34 odsto za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenja opšte starosne granice, što na godišnjem nivou iznosi 4,08 odsto.
U obrazloženju zakonodavca o razlozima za donošenje tih izmena se kaže:
„Razlozi za donošenje ovog zakona proizlaze iz potrebe daljeg sprovođenja reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, započete 2002. godine.
U proteklom periodu, odnosno od početka primene poslednjih izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (,,Službeni glasnik RS“, broj 101/10), 1. januara 2011. godine, izdvojila su se sledeća pitanja od značaja za dalje funkcionisanje sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, i to: uslovi za sticanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, uvođenje prava na prevremenu starosnu penziju i utvrđivanje umanjenja penzije (penala) u slučaju prevremenog penzionisanja, staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, status osiguranika poljoprivrednika.
S tim u vezi, potrebno je imati u vidu da se, kao i u većini drugih zemalja, sistem penzijskog i invalidskog osiguranja u Republici Srbiji zasniva na tekućem finansiranju penzija, Pay As You Go (u daljem tekstu: PAYG), što znači da svi koji rade i ostvaruju prihod (osiguranici), po principu obaveznosti, izdvajaju kroz doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje sredstva za finansiranje penzija (korisinika). Ovaj sistem nastao je u periodu od 1945. do 1970. godine, kada je starosna struktura bila povoljna (stanovništvo je bilo mlado, tako da je bilo relativno mnogo zaposlenih i relativno malo korisnika prava), pa je, shodno tome, u PAYG sisteme, a među njima i kod nas, bilo ugrađeno mnogo povoljnijih (izdašnih) rešenja vezano za uslove penzionisanja, visinu penzija, socijalnu zaštitu i sl. Vremenom, zbog promenjene demografske strukture stanovništva i opadanja nivoa zapošljavanja ovaj sistem je počeo da zapada u krizu (početkom devedesetih iskazao se deficit u RFPIO), tako da niz utvrđenih prava, ni poslodavci ni država, više nisu bili u mogućnosti da finansiraju.
Osnovni uzroci ovakvog stanja bili su:
– opšta ekonomska situacija u zemlji (kriza nastala devedesetih godina);
– neplaćanje doprinosa;
– rast nezaposlenosti;
– nepovoljna demografska situacija;
– produženje životnog veka stanovništva;
– rešavanje problema viškova radne snage kroz penzionisanje;
– neopravdano povoljni kriterijumi za odlazak u penziju;
– zloupotrebe pri ostvarivanju prava na invalidsku penziju; i slično.Dakle, prisutni problemi demografske i posebno ekonomske prirode, koji su nastali još od sredine 80-ih godina, i dalje su se usložnjavali u devedesetim godinama, zahtevali su stalna prilagođavanja sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, i to na više načina.
1) U 90-im godinama problemi su prevazilaženi:
– kašnjenjem u isplati penzija,
– limitiranjem iznosa penzija za period april 1994 – jul 1995. godine, tako da su korisnicima penzija isplaćivane manje penzije od penzija koje bi im pripadale prema odredbama zakona, čime je stvoren “veliki dug“, koji je isplaćen penzionerima u periodu od decembra 2002. do juna 2006. godine,
– isplatom penzija u iznosu nižem od akontacija penzija, čime je stvoren tzv. “mali dug“, koji je isplaćivan u bonovima za električnu energiju,
– isplatom penzija za maj, jun i jul 1999. godine potvrdom za utrošenu električnu energiju i dr.
2) Zbog svih navedenih problema u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja, Vlada je započela reformu sistema penzijskog i invalidskog osiguranja 2002. godine, izmenom Saveznog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, i to:
– promenom načina usklađivanja penzija, napuštanjem zarada kao jedinog parametra za usklađivanje i uvođenjem, pored zarada, i troškova života kao parametra za usklađivanje penzija (penzija se od tada kvartalno usklađuje od 1. januara, 1. aprila, 1. jula i 1. oktobra tekuće godine, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem troškova života i prosečne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnom kvartalu, umesto mesečno sa kretanjem zarade);
– jednokratnim povećanjem starosne granice od tri godine, tako da je iznosila 63 godine života za muškarce i 58 godina života za žene (umesto ranije starosne granice za muškarce 60 godina, a za žene 58 godina života);
– utvrđivanjem jedne najniže penzije, umesto dotadašnjih 5 kategorija najnižih penzija koje su zavisile od dužine penzijskog staža, i dr.
3) U 2003. godini reforma je nastavljena donošenjem novog Republičkog zakona, odnosno:
– novim načinom obračuna penzija, kojim je ravnomernije raspoređen teret između obveznika, čime je uspostavljena čvršća povezanost između visine penzije i uplaćivanih doprinosa i eliminisano je prelivanje ka onima koji su ostvarivali izrazit napredak u karijeri ili izrazito veću platu u samo jednom delu svoje radne istorije. Takođe, novim metodom obračuna penzija (metod ,,ličnog boda“), koji se pokazao kao podsticajan i važan i u borbi protiv sive ekonomije, jer povećava značaj visine uplaćenih doprinosa, preciznije je utvrđena razlika u visini penzije u zavisnosti od dužine staža, a za staž preko 40 godina povećava iznos penzije;
– ukidanjem prava po osnovu preostale radne sposobnosti (invalidi rada III kategorije) i restriktivno definisao pojam invalidnosti, tako da invalidnost postoji samo kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti za bilo koji posao;
– zadržavanjem određenog nivoa prava za zatečene korisnike prava po osnovu II i III kategorije invalidnosti, odnosno preostale radne sposobnosti. Pri tome su zadržana prava zatečenih korisnika, s jedne strane, prevođenjem tih naknada u specifičan vid naknade u iznosu od 50% invalidske penzije, koja bi im pripadala prema odredbama zakona, a s druge strane zatečeni korisnici po osnovu preostale radne sposobnosti ovo pravo na 50% invalidske penzije mogli su koristiti najduže do 2008. godine, ukoliko im nezavisno od njihove volje prestane svojstvo zaposlenog, a narednim izmenama taj rok je ukinut;
– proširenjem obuhvata obavezno osiguranih lica, tako što su obaveznim penzijskim i invalidskim osiguranjem obuhvaćena i lica koja obavljaju poslove po osnovu autorskog ugovora, kao i poslove po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvršen posao ostvaruju naknadu, i dr.
4) Reforma se nastavila i u 2005. godini, kada su donete izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, i to:
– postupnim podizanjem uslova za sticanje prava na starosnu i porodičnu penziju za dve godine počev od 2008. godine do 2011. godine (starosna granica se tada podigla za muškarce na 65 godina života i za žene na 60 godina života);
– promenom načina usklađivanja penzija sa troškovima života na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, ali postupno u naredne 4 godine, kao i dinamike, tako da, umesto kvartalnog usklađivanja, penzije su se usklađivale dva puta godišnje, i to od 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine, s tim što se i usklađivanje vrednosti opšteg boda, kao elementa za određivanje visine penzije, vršilo na isti način kao i usklađivanje penzije.
5) Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju od 1. januara 2011. godine, nastavljene su započete reformske mere i propisano je:
– postupno podizanje uslova za sticanje prava na starosnu i porodičnu penziju za tri godine (starosna granica se podiže za muškarce i za žene na 58 godina života), kao i staža osiguranja za žene na 38 godina staža osiguranja, počev od 2011. godine do 2022. godine;
– povećanje broja potrebnih godina provedenih na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž beneficira, kao uslov za snižavanje starosne granice, kao i postupno povećanje starosne granice do koje se može snižavati starosna granica za dve godine, 55 godina života, osim za osiguranike koji rade na radnim mestima sa maksimalnim stepenom uvećanja staža osiguranja 12-18;
– za određene kategorije osiguranika (MUP, BIA, policija, vojska i dr.), postepeno povećanje uslova u pogledu: starosne granice za sticanje prava na strosnu penziju sa 53 na 55 godina života, od 2011. do 2022. godine, tj. za dva meseca na godišnjem nivou; potrebnog navršenog staža osiguranja, sa 20 na 25 godina staža osiguranja, postupno u periodu od 2011. do 2022. godine, odnosno za četiri meseca na godišnjem nivou; potrebnih godina provedenih na mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, sa 10 na 15 godina provedenih na tim mestima, postupno u periodu od 2011. do 2022. godine, tj. za četiri meseca na godišnjem nivou;
– promena načina usklađivanja penzije, tako što je pored troškova života, kao parametar utvrđeno i kretanje BDP-a u određenom procentu;
– vanredno usklađivanje najnižeg iznosa penzije korisnika u osiguranju zaposlenih i osiguranju samostalnih delatnosti u januaru 2011. za jedan procenat prosečne neto zarade u 2010. godini, kao i od 1. januara tekuće godine, ukoliko najniži iznos penzije isplaćene u osiguranju zaposlenih za prethodnu godinu iznosi manje od 27% od iznosa prosečne zarade zaposlenih bez poreza i doprinosa u Republici u prethodnoj godini, sa primenom zaključno sa 31. decembrom 2015. godine;
– promenjena definicija osiguranika poljoprivrednika, prema kojoj su obavezno osigurani svi poljoprivrednici koji imaju više od 0,5 hektara i koji nisu u osiguranju, korisnici penzija i na školovanju; povećanje najnižeg iznosa penzije na 9.000 dinara;
– ponovno uvođenje novčane naknade za pomoć i negu drugog lica u sistem penzijskog i invalidskog osiguranja;
– uvođenje vojnih osiguranika u sistem penzijskog i invalidskog osiguranja, od 1. januara 2012. godine.
Pored toga, izmene Zakona su se odnosile na usklađivanje penzija, odnosno usaglašavane su sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu, s tim što je poslednje usklađivanje bilo u aprilu 2014. godine, 0,5%.
Nesporno je da su preduzete mere u prethodnim godinama dale određene rezultate, prvenstveno kroz usporavanje rasta deficita u penzijskom sistemu i na duži rok uticale na finansijsku stabilizaciju sistema i stvaranje uslova za nastavak reformi. Pored toga, treba imati u vidu da bi finansijski pokazatelji bili daleko povoljniji, odnosno došlo bi i do pada deficita, da je kontrola i naplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje bila efikasnija.
Na osnovu svega iznetog, proizlazi da su se dosada preduzete mere, i pored određenih pozitivnih efekata, pokazale nedovoljnim za trajno prevazilaženje problema čije rešavanje je od značaja za dalje funkcionisanje sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, a što ukazuje na nužnost daljeg reformisanja sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u Republici Srbiji i, saglasno tome, potrebu izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (,,Službeni glasnik RS’’, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13 i 108/13).
Izvor: Zakon o izmenama i dopunama zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (TEKST PREDLOGA) , sajt Skupštine Srbije
Prostor za uspešnu fiskalnu konsolidaciju u 2014. i narednim godinama toliko je sužen da polovična, ad hoc rešenja ne mogu više da donesu ni privremena poboljšanja, a kamoli trajnu održivost javnih finansija Srbije
Ozbiljnost situacije u kojoj se nalaze javne finansije u Srbiji nalaže odlučnije mere od onih koje predviđaju Zakon o budžetu i Fiskalna strategija.
Planirani deficit u 2014. godini od 7,1 odsto BDP-a (2,4 mlrd evra) previsok je, još uvek nema vidljivih pomaka i jasnog plana za rešavanje problema najvećih domaćih gubitaša (Srbijagas), a srednjoročni plan prilagođavanja nije podržan merama koje bi dovele do željenih ušteda.
Prostor za uspešnu fiskalnu konsolidaciju u 2014. i narednim godinama toliko je sužen da polovična, ad hoc rešenja ne mogu više da donesu ni privremena poboljšanja, a kamoli trajnu održivost javnih finansija Srbije. Fiskalni savet zbog toga smatra: 1) da je planirani budžet za 2014. godinu neodgovarajući i da su neophodne dodatne uštede od 0,8-1 odsto BDP-a; 2) da se mora odmah zavesti red u poslovanje javnih i državnih preduzeća i banaka na koje se troši ogroman budžetski novac i zaustavi dalji nekontrolisani odliv sredstava ka njima; i 3) da se strukturne reforme poput penzijske reforme moraju doneti u što kraćem roku i da se napravi potpuno kredibilan plan srednjoročnih ušteda, jer je 2014. samo prva godina u trogodišnjem programu snažnog fiskalnog prilagođavanja. Da bi takav plan (ukoliko se uradi) bio međunarodno verifikovan, smatramo neophodnim da se postigne novi aranžman sa MMF- om.
Potrebne su dodatne uštede u budžetu za 2014. od 0,8-1 odsto BDP-a. Planirani deficit konsolidovane države od 7,1 odsto BDP-a je najveći u čitavoj Istočnoj i Centralnoj Evropi i povećava se u odnosu na 2013. godinu za oko 0,5 odsto BDP-a. Premda je Vlada u oktobru najavila donošenje paketa mera fiskalne konsolidacije od najmanje 2 odsto BDP-a, stvarni domet predloženih mera je gotovo dvostruko manji – tek 1-1,2 odsto BDP-a – što nije dovoljno da zaustavi rastući deficit u 2014. godini. Fiskalni savet stoga smatra da su neophodne (i ostvarive) dodatne uštede u budžetu za 2014. godinu od 0,8-1 odsto BDP-a (oko 300 miliona evra). Ovako bi se ostvario ne samo najavljeni cilj Vlade iz oktobra, već bi se, što je bitnije, fiskalni deficit u 2014. godini smanjio u odnosu na 2013. godinu. Postoje najave da će jedan deo tih ušteda Vlada predložiti u formi amandmana na Predlog zakona o budžetu tokom skupštinske procedure. Dodatno i osetno smanjenje deficita u 2014. godini je prvi neophodan uslov za fiskalnu konsolidaciju.
Bez odlaganja se moraju rešavati problemi javnih preduzeća i državnih banaka na koje se nekontrolisano odlivaju budžetska sredstva. Neuspešno poslovanje javnih i državnih preduzeća i banaka iz prethodnih godina će u 2014. koštati državu oko 1,7 odsto BDP-a (600 miliona evra). Plaćanje ovih obaveza je upravo i glavni razlog zbog kog će deficit u 2014. godini, i pored uvođenja solidarnog poreza na zarade preko 60.000 dinara i povećanja niže stope PDV-a sa 8 na 10 odsto, da poraste umesto da se smanji. Što je još nepovoljnije, očekuje se da javna preduzeća i bankarski sektor tokom 2014. naprave nove gubitke/obaveze za državu od najmanje 630 miliona evra koje će se plaćati tek od 2015. godine. Stoga je sasvim opravdano pitanje – koliko je svrsishodno smanjivanje zarada, penzija i povećanje poreza, ukoliko su te uštede unapred potrošene na Srbijagas, Železaru Smederevo, propale banke, Galeniku i drugo? Neodložno rešavanje problema javnih preduzeća i državnih banaka je, dakle, drugi neophodan uslov za fiskalnu konsolidaciju, jer bez toga bilo kakvo fiskalno prilagođavanje nema svrhe. Poslednji nagoveštaji, međutim, ukazuju na to da se ovi problemi možda i neće tako brzo rešiti. Indikativan je primer ubedljivo najvećeg gubitaša u državi – Srbijagasa – čije se najavljeno restrukturiranje pretvara u političko pitanje. Ne potcenjujući razmatrana vlasnička i organizaciono-pravna pitanja, Fiskalni savet smatra da prvi zadatak restrukturiranje Srbijagasa mora da bude promena poslovanja tog preduzeća na takav način da ono ni trajno ni jednokratno više ne dobija budžetska sredstva.
Premda srednjoročni plan postavlja u načelu dobre ciljeve smanjenja deficita, mere kojima bi se to postiglo su neizbalansirane i stoga nedovoljno kredibilne. Fiskalnom strategijom planirano je da se deficit države (uključujući i finansijske transakcije van budžeta) u 2015. i 2016. godini ukupno smanji za skoro 4 procentna poena (p.p) BDP-a, odnosno sa 7,1 odsto BDP-a iz 2014. na 3,2 odsto BDP-a u 2016. godini. Ukoliko bi polazna tačka bila niža (deficit u 2014. godini manji od 6,5 odsto BDP- a), ovoliko smanjenje deficita u 2015. i 2016. bilo bi odgovarajuće. Mere koje stoje iza ovog smanjenja, međutim, nisu ubedljive. Najveće uštede (oko dve trećine ukupnih ušteda) planirane su na izdvajanjima za zaposlene u javnom sektoru i na refinansiranju skupog javnog duga jeftinijim. Uštede na zaradama su, međutim, previše optimistično procenjene, jer podrazumevaju teško izvodljivo smanjenje zarada i zaposlenosti. Zamena skupog javnog duga jeftinijim podrazumevala bi da se sva (ili gotovo sva) pristigla sredstva od još uvek neizvesnih privatizacionih prihoda i povoljnijeg bilateralnog zaduživanja iskoriste za prevremenu otplatu skupog kredita i za jeftinije finansiranje deficita. Fiskalni savet smatra da bi umesto ovako rizične i neizbalansirane strukture srednjoročnih ušteda bilo mnogo racionalnije i kredibilnije predvideti srazmerne uštede na većini budžetskih stavki (penzije, subvencije, netargetirana socijalna davanja i drugo), a ne samo na dve. U tom kontekstu smatramo izuzetno bitnim, barem iz ugla kredibilnosti Vlade, otpočinjanje penzijske reforme koje se odlaže već godinu dana.
Krizu je moguće izbeći samo ukoliko se ispune sva tri neophodna uslova. Već smo istakli da je prostor za izbegavanje krize sada već veoma sužen. Stoga bi javnost, ali i nosioci političkih funkcija, trebalo da budu pripremljeni na dodatne i bolne mere štednje tokom čitavog perioda 2014-2016. godine (uz neodložno uvođenje reda u javna preduzeća i državne banke). Samo na taj način bi mogla da se preokrene putanja rastućeg javnog duga u 2017. godini – čak i tada samo relativno (u odnosu na BDP), a nominalno će javni dug nastaviti da raste i nakon 2017. godine. Napominjemo i da će sve vreme trajanja konsolidacije biti potrebno godišnje zaduživanje od oko 5 mlrd evra za finansiranje deficita i otplatu glavnice postojećeg javnog duga. Stoga Fiskalni savet smatra neophodnim sklapanje aranžmana sa MMF-om, koji bi bio garancija kreditorima da nastave da pozajmljuju novac Srbiji dok se ona ne izbori sa svojim fiskalnim problemima. Moguće nešto lakše zaduživanje u 2014. godini (3 mlrd evra kredita iz Ujedinjenih Arapskih Emirata), uz eventualno veće privatizacione prihode, jeste olakšavajuća okolnost za 2014. godinu, ali je to u isto vreme i opasno, jer može da dovede do odlaganja sprovođenja neophodnih mera. Fiskalni savet stoga poziva na odgovornost, čak i u davanju javnih izjava, jer brza i laka rešenja, poput prikupljanja milijardu i po evra od sive ekonomije, velikog jeftinog zaduživanja države za finansiranje najrazličitijih razvojnih projekata i slično – ne postoje. Ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi Srbija je slična onoj u Grčkoj ili Portugalu, zemljama koje su u dugogodišnjem programu smanjivanja deficita. Naposletku, naglašavamo da će do prilagođavanja u Srbiji u narednom periodu morati da dođe, a da je jedini izbor između toga da li će ono biti manje i kontrolisano (u trogodišnjem periodu bolnih i politički nepopularnih mera) ili nekontrolisano (kroz pad proizvodnje za više od 5 odsto, visok rast nezaposlenosti, snažnu depresijaciju dinara i visoku inflaciju).
Deficit konsolidovane države od 285 mlrd dinara (7,1 odsto BDP-a), koji se planira u 2014. godini, previsok je.
Ovaj deficit se sastoji iz dva dela. Prvi deo čini planirani deficit svih nivoa vlasti (Republika, lokal, fondovi obaveznog osiguranja, Putevi Srbije) u vrednosti od 5,5 odsto BDP-a (219 mlrd dinara). Drugi deo, koji iznosi 1,7 odsto BDP-a (67 mlrd dinara), predstavljaju obaveze države koje u 2014. dospevaju na naplatu, nastale usled neuspešnog poslovanja javnih i državnih preduzeća i banaka s državnim kapitalom. U odnosu na 2013. godinu deficit države je povećan za oko 0,5 odsto BDP-a, budući da se u 2013. godini očekuje deficit od 6,6 odsto BDP-a (s obavezama „ispod crte“). Za razliku od prethodnih godina, Fiskalni savet nema mnogo zamerki na realističnost planiranja javnih prihoda i javnih rashoda. Premda smo uočili neke rizike i na strani prihoda i na strani rashoda da se planirani deficit probije, postoji objektivna mogućnost da neki drugi prihodi prebace plan i/ili da se svi planirani rashodi ne izvrše u potpunosti. Iako ovaj put nema spora sa Vladom u pogledu realističnosti procene fiskalnog deficita u 2014. godini, to ne menja činjenicu da je planirani deficit previsok.
Planirane mere Vlade u 2014. ne donose prilagođavanje od preko 2 odsto BDP-a kako je bilo najavljeno u oktobru, već od svega 1-1,2 odsto BDP-a. Vlada je i sama odustala od proklamovanog prilagođavanja od 2 odsto BDP-a u 2014, pa je u Fiskalnoj strategiji taj cilj svela na 1,65 odsto BDP-a. Stvarne uštede će, međutim, biti još manje od toga. Jedine „čvrste“ mere iz Vladinog paketa koje će sigurno smanjiti deficit odnose se na povećanje donje stope PDV-a i solidarni porez, što će doneti zajedno oko 0,85 odsto BDP-a. Uštede od subvencija su, međutim, u Fiskalnoj strategiji prikazane jednostrano. Naime, zaista se planira smanjenje subvencija u privredi za oko 12 mlrd dinara (0,3 odsto BDP-a), što Fiskalni savet i podržava, ali se izostavlja i činjenica da će se od 2014. godine RTS i RTV finansirati subvencijama iz budžeta umesto pretplate i to će zahtevati izdvajanja iz budžeta od 7,5 mlrd dinara (0,2 odsto BDP-a). Fiskalni savet zbog toga ocenjuje da su stvarne uštede na subvencijama razlika između sredstava koja se štede (privreda) i novih rashoda (RTS, RTV), odnosno 0,1 odsto BDP-a, a ne 0,3 odsto BDP-a kako je navedeno u strategiji. Slično važi i rashode za nabavku robe i usluga koji se u ukupnom iznosu u 2014. čak i povećavaju, i pored nespornih ušteda kod nekih budžetskih korisnika.
Veliki porast poreske nediscipline u 2013. godiniugrožava napore za fiskalnu konsolidaciju. Povećanje poreske nediscipline je zapravo u znatnoj meri doprinelo podbačaju prihoda u 2013. godini, što se jasno može uočiti analizom prihoda od PDV-a. Da je stepen poreske naplate u 2013. godini osto na nivou iz perioda 2009- 2012, realiozacija PDV prihoda bi bila veća za 30 mlrd dinara, ili 0,8 odsto BDP. Bitan deo planiranog fiskalnog prilagođavanja u 2014, ali i srednjoročnom periodu, oslanja se na povećanje naplate poreza – što se možda neće ostvariti. U paketu mera za 2014. godinu poboljšanje naplate poreskih prihoda trebalo bi da donese 0,4 odsto BDP-a (oko 16 mlrd dinara) i dodatnih 0,5 odsto BDP-a u 2015. i 2016. godini. Ocenu da li će se to zaista i desiti gotovo je nemoguće dati. Prostora za poboljšanje naplate i te kako ima – ukoliko bi se Poreska uprava samo vratila na nivo naplate pre 2013. godine, ne samo da bi postigla cilj za 2014. godinu, već bi ga i znatno premašila. Međutim, ne postoje jasne indikacije da će se to i desiti. U javnosti su se mogla čuti ne preterano utemeljena obrazloženja da će se (umesto sistemske borbe) stepen sive ekonomije umanjiti po osnovu „on-line“ očitavanja fiskalnih kasa ili oslobađanjem kapaciteta poreske uprave nakon uvođenja elektronskog poslovanja u poreski sistem Srbije. Slične, medijski atraktivne, ali ne preterano efikasne akcije već su se sprovodile bez rezultata u 2013. godini – poput poreske amnestije, a naročito „nulte tolerancije“ za neplaćanje poreza (posle uvođenja „nulte tolerancije“ prihodi su dodatno podbacili). Stoga, Fiskalni savet je još uvek rezervisan po pitanju prikupljanja dodatnih javnih prihoda umanjenjem sive ekonomije.
Potrebne su dodatne uštede u 2014. od 0,8-1 odsto BDP-a (oko 300 miliona evra).
Prvobitni cilj Vlade iz oktobra 2013. – da donese mere fiskalne konsolidacije od 2 odsto BDP-a – Fiskalni savet je uslovno podržao (ukoliko se u 2014. zaustave ogromni troškovi koje država ima za Srbijagas i za loše državne banke). Međutim, predloženi Zakon o budžetu za 2014. godinu i Fiskalna strategija umesto 2 odsto BDP-a donose uštede od svega 1-1,2 odsto BDP-a. Budući da u isto vreme u 2014. rastu plaćanja za kamate na javni dug, izdvajanja za bankarski sektor, Srbijagas, dug JAT-a i druge obaveze, deficit države će u 2014, umesto da se smanjuje, da poraste za 0,5 odsto BDP-a u odnosu na 2013. Fiskalni savet smatra da su neophodne dodatne uštede od 0,8-1 odsto BDP-a (oko 300 miliona evra), jer bi se tako ostvarili prvobitni ciljevi iz oktobra 2013. i fiskalni deficit u 2014. godini smanjio u odnosu na 2013. godinu.
Loše upravljanje javnim preduzećima i bankama koštaće državu oko 560 miliona evra (67 mlrd dinara) u 2014. i stvoriće najmanje 630 miliona evra dodatnih obaveza koje će se plaćati od 2015. godine. Država će u 2014. godini 560 miliona evra potrošiti na vraćanje postojećih obaveza Srbijagasa, bivšeg JAT-a, Galenike, Železnica Srbije, Železare Smederevo, a verovatno i za neke intervencije u bankarskom sektoru. Dodatna sredstva od najmanje 630 miliona evra zapravo su nove državne garancije koje će se u 2014. izdati na zaduživanje Srbijagasa, Železare Smederevo, Železnica Srbije i Agencije za osiguranje depozita (jer je ona svoja sredstva potrošila na intervencije u bankama). Pošto ova preduzeća/ustanove ne mogu iz svog poslovanja da vraćaju te kredite – kada prva rata dođe na naplatu (2015. godine) država će preuzeti njihovo vraćanje, što će onda povećavati deficit od 2015. godine.
Srbijagas ima dugove prema bankama od preko 800 miliona evra, dug prema NIS-u od 224 miliona evra i u 2014. će se dodatno zadužiti za 200 miliona evra – što sve plaća država. Višegodišnje neuspešno poslovanje Srbijagasa će se u narednim godinama prevaliti na poreske obveznike. Servisiranje dugova Srbijagasa u 2014. i narednim godinama će koštati državu preko 150 miliona evra godišnje – a to čak i ne ne obuhvata nove dugove koje će ova kompanija izvesno napraviti u 2014. godini, potraživanja NIS-a, niti ostala eventualna poslovna potraživanja koja još nisu obelodanjena – pa će godišnji trošak države za Srbijagas biti sigurno još veći. Napominjemo da ukupne godišnje uštede od uvođenja solidarnog poreza iznose oko 100 miliona evra što znači da umanjenje zarada u čitavom javnom sektoru u 2014. godini neće biti dovoljno da pokrije troškove koje će država u 2014. imati samo za jedno javno preduzeće. Kao dodatnu ilustraciju godišnjih troškova Srbijagasa koje će u 2014, ali i u narednim godinama plaćati država, možemo ih uporediti i sa ukupnim planiranim državnim izdvajanjima za nauku koja su u narednoj godini manja od 140 miliona evra.
Fiskalni savet već gotovo dve godine ukazuje na probleme u poslovanju Srbijagasa – a oni su u međuvremenu, umesto da se rešavaju, eskalirali. Na problem rasta garancija za zaduživanje javnih preduzeća (pa i Srbijagasa) prvi put smo ukazali u februaru 2012. godine. U maju 2012. u studiji Predlog mera fiskalne konsolidacije detaljnije smo analizirali probleme u poslovanju javnih preduzeća, među kojima i Srbijagasa. Ističemo da je tada dug ovog preduzeća iznosio oko 400 miliona evra. U međuvremenu, umesto da se problemi reše, oni su dodatno porasli, a dugovanja Srbijagasa su se gotovo utrostručila. Rast garancija za Srbijagas je bio i razlog raskidanja aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om početkom 2012. godine. Vlada je, bar načelno, tokom 2013. godine počela više da obraća pažnju na ovaj problem. Tako je u junu 2013. u svom Programu mera za reformu javnog sektora uključila i Srbijagas: „Srbijagas će morati sam da izvršava sve svoje obaveze, bez pomoći države sa novim kreditnim aranžmanima“. Međutim, nedugo zatim, već Preldogom zakona o budžetu za 2014. godinu, predviđeno je garantovanje novih 200 milione evra zaduženja za likvidnost ove kompanije, a država je u potpunosti preuzela na sebe servisiranje obaveza Srbijagasa koje dospevaju u 2014. godini.
Uključujući i 2014. godinu ukupni troškovi državnih intervencija u bankarskom sektoru od 2012. iznose oko 800 miliona evra. To je iznos koji se troši na dokapitalizaciju posrnulih banaka, različite finansijske transakcije prilikom pripajanja neuspešnih banaka uspešnijim, uključujući i isplatu osiguranih i neosiguranih depozita (za šta su korišćena sredstva Agencije za osiguranje depozita). Fiskalni savet ističe da problemi u bankarskom sektoru nisu rešeni, da se iznosi koji se troše za ovu namenu bilansno izuzetno veliki i da, po svemu sudeći, sredstva nastavljaju da se odlivaju i tokom 2014. godine.
Bez rešavanja problema neuspešnih banaka sa državnim vlasništvom, Srbijagasa, ali i brojnih drugih neuspešnih državnih preduzeća – fiskalna konsolidacija je nemoguća. Poteškoće koje Ministarstvo ekonomije ima u procesu rešavanja sudbine preduzeća u restrukturiranju dovoljna su ilustracija težine problema s kojom će Vlada morati da se suoči. Pravo hvatanje u koštac sa bilansno najvećim, a politički (negde i socijalno) verovatno i najtežim problemima – Železare Smederevo, Srbijagasa, neuspešnih državnih banaka, Železnica Srbije, Resavice, Dunav osiguranja, Galenike i ostalih – tek bi trebalo da se desi u 2014. godini. Planovi koje je Vlada usvojila i potpisala (Fiskalna strategija) podrazumevaju da se većina pomenutih problema reši još tokom 2014. godine. Fiskalni savet naglašava da neće biti moguće sprovesti fiskalnu konsolidaciju i izbeći krizu ukoliko se pitanja državnih, javnih preduzeća i državnih banaka ne reše.
Vladin cilj da u 2015. i 2016. godini smanji fiskalni deficit za gotovo četiri procentna poena BDP-a – dobar je. Smanjivanje fiskalnog deficita i rešavanje problema u državnim preduzećima i bankama u 2014. godini tek je prvi stepenik u neophodnom srednjoročnom fiskalnom prilagođavanju. Ukoliko bi se fiskalni deficit u 2014. godini spustio na nivo od 6-6,3 odsto BDP-a umesto sada planiranih 7,1 odsto, dodatno – dalje smanjenje deficita za 3,9 odsto BDP-a do 2016. godine dovelo bi do deficit u 2016. godini ispod 2,5 odsto BDP-a. Ovakva putanja deficita bi zaustavila rast učešća javnog duga u BDP-u u 2016. godini i preokrenula njegovu putanju u 2017. godini. S druge strane, ona podrazumeva vrlo oštre mere za smanjenje deficita ne samo u 2014, već i u 2015. i 2016. godini.
Mere koja je Vlada predložila za dostizanje srednjoročnog cilja nisu još uvek dovoljno dobro osmišljene. Mere za povećanje javnih prihoda su u prethodne dve godine iscrpljene (povećanje gornje, pa donje stope PDV-a, poreza na dobit), tako da je srednjoročno fiskalno prilagođavanje moguće samo na rashodnoj strani budžeta. U tom cilju, Vlada je donela odluku da umanji redovnu indeksaciju penzija i plata u javnom sektoru tokom 2015. i 2016. godine na svega 1 odsto godišnje – što bi uz očekivanu inflaciju od oko 5 odsto dovelo do realnog smanjenja izdvajanja za penzije i zarade. To, međutim, ni izbliza neće biti dovoljno da donese planirane budžetske uštede. Zbog toga su u Fiskalnoj strategiji predviđene velike uštede, naročito na rashodima za zaposlene i kamatama (jer se planira zamena dela skupog javnog duga jeftinijim). Međutim, ocenjujemo da prva mera nije dobro pripremljena, a druga je neizvesna.
Fiskalni savet smatra da se mora proširiti osnova za srednjoročne fiskalne uštede. Malo je verovatno da će ključna mera Vlada za srednjoročno prilagođavanje – umanjenje izdvajanja za zarade – doneti planirane uštede.
Simulacije Fiskalnog saveta pokazuju da bi za to bilo neophodno da se krajem 2014. godine zarade nominalno umanje (uz solidarni porez), ali i da se broj zaposlenih u javnoj upravi redukuje. Uzimajući u obzir iskustvo iz prethodnih nekoliko godina, kada je i zamrzavanje zarada izazivalo velike otpore, a neplansko ad hoc otpuštanje zaposlenih u javnoj upravi donosilo više štete nego koristi – ovakve mere smatramo teško izvodljivom. Fiskalni savet zato smatra da bi mnogo više izgleda na uspeh, ali i da bi ekonomski bilo daleko bolje, imalo to da se teret srednjoročnih ušteda ravnomernije rasporedi na različite rashodne stavke budžeta (penzije, poljoprivredne subvencije uz poboljšanje njihove strukture, subvencije za javna preduzeća – Železnica, Resavica, netargetirana socijalna davanja i drugo). Smatramo posebno bitnim da konačno započne više puta najavljivano sprovođenje penzijske reforme (uvođenje sistema aktuarske pravičnosti i povećanje starosne granice za žene na 63 godine).
Javni dug će u narednim godinama najverovatnije premašiti 70 odsto BDP-a.
Javni dug će na kraju 2013. iznositi oko 64 odsto BDP-a i nastaviće da raste i u narednim godinama, jer ne postoji način da se u kratkom roku fiskalni deficit spusti na nivo koji obezbeđuje zaokret u putanji javnog duga (oko 2 odsto BDP-a) i da se obustavi izdavanje garancija na zaduživanje javnih preduzeća. Procenjujemo da do smanjenja učešća javnog duga u BDP-u može doći najranije 2017. godine, ali samo ukoliko se ispune sva tri kritična uslova fiskalne konsolidacije: 1) da se ostvare dodatne uštede u 2014. godini od 0,8-1 odsto BDP-a, 2) da se zaustavi nekontrolisani odliv budžetskih sredstava ka javnim preduzećima i bankama i 3) da se bolje isplaniraju i sprovedu srednjoročne mere ušteda uz otpočinjanje strukturnih reformi (penzijska reforma i drugo).
Fiskalna konsolidacija je neophodan uslov za bilo kakav rast privrede u narednim godinama, ali ona sama po sebi nije i dovoljan uslov za to. Za povećanje potencijala za ekonomski rast u narednom periodu važne su reforme usmerene kao poboljšanju poslovnog ambijenta. To se pre svega odnosi na: završetak restrukturiranja bivših društvenih preduzeća tokom 2014. godine, povećanje efikasnosti u izdavanju građevinskih dozvola, ali i promenu radnog zakonodavstva koju je Vlada najavila do kraja 2013. godine. Ne bi trebalo zaboraviti da su u razvijenijim privredama javna preduzeća vrlo bitan pokretač rasta BDP-a, naročito zahvaljujući svojim investicijama. Zbog toga je i iz ovog ugla posmatrano bitno da se promeni način upravljanja javnim preduzećima kako bi ona umesto gubitaka počela da generišu privredni rast…
***
Zaposlenima i svim građankama i građanima Srbije !
Decenijama unazad trošeno je više nego što je stvarano i ceh za naplatu je morao doći. Građanima je obećavan bolji život, na stotine hiljada novih radnih mesta, reforme javnog sektora i smanjenje državnih činovnika. Dešavalo se suprotno – novac je usmeravan u džepove kriminalaca, tajkuna i političara. Do posla se najsigurnije stizalo preko partijske knjižice. Porast zaposlenih u javnom sektoru poklapao se za izbornim ciklusima i borbom za vlast.
Razmere krize, dramatična nezaposlenost i rastuće siromaštvo i zaduženost, kao i neodrživi deficit i usahle investicije najbolje pokazuju da su politički i finansijski bankrot jedini izvesni rezultat nastavljanja sa starom, uhodanom praksom.
Jesu li zaposleni, sindikati i građani krivi za to? Oni su već pokazali dovoljno strpljenja i spremnosti na žrtve i ne mogu i neće da ponovo plate tuđi ceh.
Reprezentativni sindikati – Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost su pritom nebrojeno puta pokazali spremnost da se rešenja za brojne izazove nađu kroz argumentovan i ravnopravni socijalni dijalog, odnosno strpljivo građen dogovor o izlasku iz krize, razvoju i zapošljavanju.
Ako nije tako kako objasniti zašto se ključni sistemski zakon o radu, kao i zakoni o stečaju, privatizaciji ili penzijama, donosi po hitnom postupku, bez ozbiljne široke javne rasprave i javnog slušanja u parlamentu?
Umesto da vlasti prvo ukinu sopstvene privilegije, zatvore duboke i brojne koruptivne kanale i ukinu privatne i javne monopole i ozbiljno redukuju sivu ekonomuju, novo privatizaciono zakonodavstvo i ozakonjena praksa visokokoruptivnih i netransparentnih direktnih nagodbi govore da će se opet posegnuti za daljom (ras)prodajom preostalih javnih preduzeća u korist najbogatijih.
Na drugoj strani, reforme, već više puta reformisanog radnog i socijalnog zakonodavstva za osnovnu svrhu imaju dalje redukovanje prava zaposlenih i penzionera. Javno isticani razlozi, poput onog da će promene u Zakonu o radu omogućiti da se lakšim otpuštanjem dođe i do lakšeg zapošljavanja ne mogu da odgovore na pitanje kako je onda i pod dosadašnim „proradničkim“ zakonom došlo do gubitka stotine hiljada radnih mesta?
Nema dokaza da je naše radno zakonodavstvo izvan evropskih standarda , kao i da je njegova promena ključan faktor ozdravljenja srpske privrede.
Šta znači praktično ukidanje plaćenog smenskog rada, smanjivanje otpremnina, obesmišljavanje minulog rada i limitiranje zarada ako se ne radi o daljem ceđenju već uniženih ? Istu svrhu ima i otežavanje uslova za odlazak u penziju.
Izvesno dalje sužavanje prava zaposlenih zakonima koje Vlada namerava da brzopotezno ove nedelje provuče kroz parlament, kao i najavljeno, tek privremeno na par meseci odloženo, smanjivanje plata i penzija jasno pokazuju šta nas očekuje.
U nameri da sprečimo dalje siromašenje i razvlašćivanje građana koji su izvor i utoka svake vlasti mi nameravamo da uđemo u proteste i sve druge legalne i legitimne oblike iskazivanja građanske neposlušnosti nepravednim zakonima.
PRIDRUŽITE NAM SE
Savez samostalnih sindikata Srbije
Predsednik Ljubisav Orbović
Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost
Predsednik Branislav Čanak
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
