Novi Sad: Tragedija i posledice
Novi nemački uslov za otvaranje poglavlja 35 u pristupnim pregovorima u članstvu Srbije u EU – (in)direktno priznanje Kosova. Ministar spoljnih poslova Dačić najavio da će se javnosti obratiti premijer Vučić
U Briselu je 13. oktobra uveče, posle dva i po sata, završen sastanak premijera Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Ise Mustafe sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini, posle koga je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je da su razgovori bili teški:
«Situacija je veoma kompleksna, a Srbija insistira na poverenju u dijalogu, statusnoj neutralnosti dijaloga i toga ćemo se držati i u narednom periodu, rekao je Dačić novinarima po završetku sastanka, a ne iznoseći više detalja sa sastanka rekao je da je na sastanku bilo reči i o drugim temama, poput članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, ali da nije postignut nikakav dogovor.
Dačić je stavio do znanja i da novonastala situacija pred Srbiju postavlja pitanja kako i šta dalje, na koji način dalje učestvovati (u pregovorima) i da li postoji međusobno poverenje.
On je rekao da je otvoreno pitanje da li Srbija smatra da postoji poverenje da sve ono što je do sada urađeno nailazi na adekvatnu ocenu EU.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić burno je reagovao tokom sastanka u Briselu, na kome je između ostalog rekao i da se Srbija držala svoje reči, ali da svi drugi svoje obaveze nisu ispunili, piše „Blic“.
Kako taj list navodi na svom sajtu, u Briselu su pale teške reči između premijera Srbije Aleksandra Vučića i zamenika kosovskog premijera Hašima Tačija, prenosi Tanjug.
„Nemojte više da mi govorite o poglavljima. Ako hoćete otvorite ih, ako nećete nemojte“, burno je reagovao Vučić na neformalnom sastanku sa šeficom diplomatije EU Federikom Mogerini i kosovskim premijerom Isom Mustafom.
Premijer Vučić je rekao da se „Srbija držala svoje reči, ali da svi drugi svoje obaveze nisu ispunili“, podsećajući da kosovska vlada i dalje nije donela uredbu o formiranju Zajednice srpskih opština, a da dogovor o katastru još iz 2011. godine uopšte nije počela da implementira.
Vučić je oštro osudio hapšenja Srba na Brezovici i pokušaj učlanjenja Kosova u Unesko bez znanja Srbije, ne samo od prištinske strane već i od najvećeg broja članica EU.
Blic dodaje i da su razgovori bili teški, a da je došlo i do verbalnog sukoba između Vučića i Tačija.
Pozivajući se na svoje izvore, Blic navodi da će o nemačkom amandmanu za pregovaračko poglavlje 35 za dva do tri dana biti razgovora u državnom vrhu u Beogradu.
(„Blic“: Vučić burno reagovao na sastanku u Briselu, RTS, po Blicu i Tanjugu, utorak, 13. okt 2015, 23:34 -> 23:50);
( „Blic“ saznaje: Pale teške reči između Vučića i Tačija u Briselu, lic | 13. 10. 2015. – 22:15h)
Dačić je najavio da će premijer Vučić, koji je imao veoma teške razgovore o temama o kojima je bilo reci i uoci sastanka o tim temama, kao što je i pitanje poglavlja 35, javnosti saopštiti srpske stavove i njegove procene, kao i najave kako će se srpski pregovarači ponašati u narednim nedeljama i mesecima.
Tokom neformalnog sastanka u Briselu, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je za RTS da postoji novi amandman na predlog platforme za pregovaračko Poglavlje 35 kojim se dodatno pogoršavaju uslovi za evrointegracije Srbije i vrši pritisak da se Srbija natera da direktno ili indirektno prizna nezavisnost Kosova, koje je podnela Nemačka, a podržale Velika Britanija i Hratska.
Amandmanom, koji je predložila Nemačka, a podržale Velika Britanija i Hrvatska, vrši se dodatni pritisak na Srbiju u pokušaju da se Srbija natera da direktno ili indirektno prizna nezavisnost Kosova, precizirao je Đurić, naglasivši takođe da premijer veoma ozbiljno razmišlja o tome na koji način posmatrati budućnost procesa dijaloga, političkog života u zemlji, možda i same vlade…
On je naveo da ima utisak da mnogi u EU ne razumeju šta se zapravo dešava.
„Mnogi nisu verovali da ćemo, kada smo bili suočeni sa rezolucijom o Srebrenici, mi zatražiti pomoć od Rusije, pa smo je zatražili i pobedili smo, sprecili štetnu rezoluciju i da budemo označeni kao genocidni narod. Mislili su da nećemo uvesti kontramere kad je Hrvatska uvela blokadu na granici, pa smo uspeli da se izborimo“, naveo je Đurić.
On je rekao da EU treba otvoreno da kaže da li nas želi ili ne, ali da ovo što sad predstavljaju ne govori ništa dobro o željama i namerama u vezi sa učlanjenjem Srbije u EU.
Upitan da li ima nade da se sadržaj na papiru popravi, Đurić je rekao da naša delegacija ne bi bila u Briselu da ne veruje da razgovor ima smisla, ali da nije fer suočavati Srbiju sa novim uslovima, pogotovo ako to rade oni koji se predstavljaju kao naši prijatelji.
Ako se postavljaju nemogući uslovi zbog kojih bi Srbija morala da zgazi svoju zastavu, onda je vreme za izbore, rekao je juče Vučić
Ukoliko Brisel ne bude znatno odstupio od sadašnjeg nacrta plana za poglavlje 35, o Kosovu, to bi mogao da bude dovoljan razlog za vanredne parlamentarne izbore, kažu sagovornici „Politike“ iz krugova vlasti. Naravno, dodaju, ta odluka će najviše zavisiti od premijera Vučića. Naši izvori napominju da je ova vlast iskreno posvećena evropskim integracijama, ali da nije spremna na tolike ustupke koji se ovim nacrtom traže.
Aleksandar Vučić je praktično to i rekao juče u Jagodini. „Ja nemam pravo da menjam pravac Republike Srbije i neću to da radim. Ako budem video da se postavljaju nemogući uslovi, koje Srbija ne može da ispuni jer bi time morala da zgazi svoju zastavu, u tome neću da učestvujem i onda je vreme za izbore“, rekao je Vučić, a prenosi Tanjug. On je dodao da je podršku naroda dobio na politici evropskih integracija, da je Srbija marljivo i vredno radila, da očekuje zbog toga otvaranje pregovaračkih poglavlja do kraja godine i naglasio da on tu svoju politiku neće menjati.
Socijalisti su i dalje protiv vanrednih izbora, ali kao i uvek, što naglašava njihov lider Ivica Dačić, od njih ne zavisi, nego od Vučića. Dačić je juče na TV Vojvodina rekao da i nove okolnosti u vezi sa Kosovom nisu dovoljan razlog za izlazak na glasanje. Potpredsednik njegove stranke Predrag Marković je konkretniji, ocenjujući da to nije dobro i da „ne treba da se koristi svaki obrt u Briselu da bi se destabilizovala unutrašnjopolitička scena“.
„Sada nije vreme za izbore. I šta bi oni tačno, sem manifestacije jedinstva, doneli novo i bolje? Patriotsku retoriku umesto za izbore treba čuvati za razgovore sa moćnim silama, ne treba je trošiti na srpsko biračko telo, koje je, nadam se, u većini patriotsko. Patriotski treba pregovarati, a to nije stvar izbora, već pametne državne politike“, rekao je Marković za „Politiku“.
(„Da li ćemo na birališta zbog Kosova , Politika, utorak, 14.10.2015.)
Dačić je naglasio da je jedino oko čega postoji saglasnost to da mora da se implementira sve što je do sad dogovoreno i da Srbija očekuje da će se to desiti.
„Srbija je kredibilan partner, i sa naše strane se ne dovodi u pitanje sve što smo potpisali i obećali – Srbija će ispuniti. I Priština se obavezala da će ispuniti sve što je dogovoreno“, rekao je Dačić.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije Marko Ðurić izjavio je 12. oktobra, dakle dan pre pomenutog sastanka za Radio Beograd da će Vlada Srbije jasno poručiti EU da je za Beograd neprihvatljivo da na pregovaračkom stolu bude pitanje statusa samoproglašene „države Kosovo“, a ne normalizacija odnosa sa Prištinom i istakao da nema sumnje u to da je u toku pokušaj da se pitanje evropskih integracija Srbije poveže sa ustupcima Beograda po pitanju statusa Kosova.
On je rekao da je očigledno da će Srbiji biti otvorena pregovaračka poglavlja, ali da je pitanje kojom će brzinom teći evrointegracije naše zemlje, i dodao da još ima vremena za popravljanje onoga što će biti definisano kao sadržaj pristupnih pregovora u Poglavlju 35.
Govoreći o inicijativi da se Kosovu obezbedi članstvo u Unesku, on je istakao da je reč o pokušaju da se izvan dijaloga Beograda i Prištine reši jedno pitanje koje je za srpski narod od suštinskog značaja, pitanje od kulturnog i verskog nasleđa…
( Pregovori sa Prištinom isključivo o normalizaciji odnosa sajt Vlade Srbije 12. oktobra)
( Teški razgovori Tanjug, 13. 10.);
( Novi nemački uslov – (in)direktno priznanje Kosova, RTS, 13. oktobra );
( Dijalog težak, Srbija mora odlučiti kako dalje, Beta, 13. 10.);
( DAČIĆ: situacija je veoma složena, Danas, 13. 10. 2015.);
( Saglasnost o sprovođenju sporazuma dogovorenih briselskim sporazumom, sajt vlade Srbije, 14. 10. 2015.);
( Predrag Marković: Maksimalna kooperativnost nije smekšala Nemačku, TV N1, 14. 10. 2015.)
Celokupne evropske integracije Srbije zavisiće od rešenja kosovskog problema, ali EU za sada ne traži formalno priznavanje Kosova, navodi „Blic“. List to navodi na osnovu uvida u dokument – Nacrt pregovaračke platforme EU.
Kako piše „Blic“, iz nacrta proizilazi da će pregovori sa EU, ali i svako dalje napredovanje Srbije, definitivno zavisiti od poglavlja 35, koje se odnosi na Kosovo i koje bi trebalo prvo da bude otvoreno, krajem ove ili početkom 2016. godine.
Dokument predviđa preporuku za otvaranje poglavlja 35, ali kako piše „Blic“, ako EU proceni da nema napretka u poglavlju koje se tiče Kosova, ostala poglavlja neće biti otvarana.
U dokumentu u koji je list imao uvid, nigde se rečju ne pominje da Srbija treba da prizna Kosovo, ali kako navodi „Blic“, on sadrži za Beograd nimalo lake i nepopularne stavke koje treba sprovesti.
„Srbija mora da ohrabri opštine na severu da se integrišu u sistem Kosova, uključujući upotrebu pečata i ostalih obeležja u skladu sa zakonima Kosova“, piše, prema „Blicu“, u nacrtu pregovaračke platforme EU.
Prema ovom izvoru, osim ukidanja civilne zaštite na severu Kosova, među zahtevima EU je da „Elektromreža Srbije“ i kosovska agencija potpišu sporazum o interkonekciji, kao i da Srbija dopusti kosovskoj agenciji (tamošnjem EMS-u) članstvo u evropskim organizacijama.
„Srbija treba da osnuje posebnu firmu za snabdevanje strujom na Kosovu („Elektroserver“) koja bi radila po zakonima Kosova, u skladu sa sporazumom iz Brisela. Od Srbije se traži da reši pitanje menadžmenta u HE „Gazivode“ koji je postavio Beograd„, piše u dokumentu, navodi „Blic“.
List dodaje i da, prema dokumentu, Srbija treba da u dogovorenom roku omogući pozivni broj za Kosovo i da će, „kako Srbija bude vukla korake ka davanju pozivnog broja za Kosovo, tako njeni postojeći mobilni operateri dobijati privremene dozvole za rad na Kosovu„.
Dodaje se, takođe, da Talekom Srbija može da osnuje ćerku firmu na KiM, koja bi radila po zakonima Kosova i bavila se fiksnom telefonijom.
„Blic“ navodi da se u dokumentu EU ne pominju granica niti državna obeležja, već stoji: „Srbija treba da dovrši uspostavljanje svih prelaza i da unapredi kontrolu i/ili zatvori takozvane alternativne prelaze, što je dogovor iz Briselskog sporazuma od 2013. godine„.
„Blic“ dodaje i da se priznanje i status Kosova, kao i članstvo u međunarodnim organizacijama poput UN, nigde ne pominju.
Kako se navodi, cilj EU je postepeno uspostaviti sveobuhvatnu normaliozaciju odnosa Srbije i Kosova u skladu sa strateškim okvirom EU za pregovore sa Srbijom. Kako navodi „Blic“, izrazi u nacrtu „Srbija“ i „Kosovo“ umesto Beograd i Priština, deo su strateškog okvira.
Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič izjavila je u utorak da će o sadržaju pregovaračkog poglavlja 35 sa Srbijom odlučiti zemlje članice i da je Komisija već završila svoj deo posla.
„Komisija je članicama Evropske unije uputila nacrt platforme i preporuku da se poglavlje otvori, a sada je na članicama da unesu eventualne izmene i odluče o otvaranju poglavlja“, rekla je Kocijančič novinarima u Briselu.
Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je da postoji novi amandman na predlog platforme za pregovaračko poglavlje 35 kojim se dodatno pogoršavaju uslovi za evrointegracije Srbije i vrši pritisak da se Srbija natera da direktno ili indirektno prizna nezavisnost Kosova.
( Šta piše u nacrtu pregovaračke plaforme EU?, B 92, po Blicu i Tanjugu 14. 10. 2015. )
Dalji napredak Srbije u evrointegracijama zavisiće od napretka u dijalogu između Beograda i Prištine, navodi se u dokumentu – Nacrtu pregovaračke platforme u koji je RTS imao uvid. U drugom delu teksta predložena je lista od 36 prelaznih merila tj. uslova koje Srbija treba da ispuni u narednom periodu, javlja dopisnik RTS-a.
Prvi deo dokumenta od 10 strana, u koji je uvid imao RTS, govori o učinku u primeni do sada postignutih sporazuma – od 2011. do danas. Konstatuje se da je Srbija ostvarila zadovoljavajući napredak u primeni i preporučuje zemljama članicama da otvore pregovaračko poglavlje 35.
Upozorava se, međutim, da će dalji napredak u evrointegracijama zavisiti od napretka u dijalogu. Navodi se ranije usvojeni stav iz pregovaračkog okvira EU za Srbiju da EU može da blokira otvaranje drugih poglavlja, ako se Srbija ne angažuje na daljoj normalizaciji odnosa sa Prištinom.
U drugom delu teksta predložena je lista od 36 prelaznih merila tj. uslova koje Srbija treba da ispuni u narednom periodu.
Od Srbije se očekuje da prestane sa finansiranjem starih opštinskih struktura kako bi se konsolidovala opštinska administracija izabrana na poslednjim izborima „u skladu sa zakonom Kosova“.
Srbija treba da doprinese izradi statuta ZSO i omogući transparentno finansiranje Zajednice srpskih opština. Beograd bi trebalo i da prištinskim vlastima pruža tromesečne izveštaje o plaćanju penzija bivšim zaposlenima u policiji i pravosuđu, sada integrisanima u kosovski sistem.
Navodi se da Srbija treba da „reši pitanje rukovodstva Hidroelektrane ‘Gazivode’“, koje je imenovao Beograd da postigne sporazum između EMS-a i Elektromreže Kosova i podrži učešće mreže Kosova u evropskoj organizaciji za prenos električne energije.
U telekomunikacijama, Srbija treba da otvori „ćerku“ firmu „Telekoma“ koja ispunjava zakonske okvire Kosova za dobijanje licence za fiksnu telefoniju. Traži se poštovanje rokova za dodeljivanje pozivnog broja za Kosovo i, paralelno, privremene dozvole za srpskog mobilnog operatera na Kosovu.
EU traži da Srbija završi sve prelaze i zatvori sve alternativne puteve na liniji sa Kosovom kako bi promet robe i ljudi išao isključivo preko zvaničnih prelaza.
U tekstu se ne pominje priznavanje Kosova od strane Srbije ni članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama.
( Delovi Nacrta pregovaračke platforme RTS, sreda, 14. 10. 2015, 14:29)
Srbija ima brojne primedbe na nacrt platforme o zajedničkoj pregovaračkoj platformi za poglavlje 35, a najvažnije, u koje je Tanjug imao uvid, su sledeće:
1) U nacrtu nema standardnog dela koji se odnosi na usklađivanje sadržaja sa zajedničkim pravilima i propisima EU (aquis communitaire), što inače sadrže platforme za sva ostala poglavlja.
2) Govori se o „Napretku u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom (umesto sa Prištinom)…).
3) Zahteva se prestanak finansiranja srpskih struktura, uključujući privremene opštinske organe, čime bi bez posla ostalo oko 5.000 ljudi, a dovelo bi i do narušavanja utoriteta države Srbije na Kosovu i Metohiji.
4) Uspostavljanje kosovskog pravnog poretka na severu Kosova, bez preciziranja da je to izvodljivo tek nakon formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO).
5) Podnošenje kvartalnih izveštaja Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova i Ministarstvu pravde Kosova o isplatama penzija penzionisanim pripadnicima MUP-a i radnika u pravosuđu, što izlazi iz okvira Briselskog sporazuma i za šta u srpskom zakonodavstvu nema osnova.
6) Donošenje posebnog zakona o sedištima i teritorijalnoj jurisdikciji sudova i tužilaštva u Srbiji, što bi bilo suprotno Ustavu i postojećim zakonima.
7) Prihvatanje kosovskih pečata i zaglavlja u službenoj korespondenciji, što je problematično zbog termina „Republika Kosovo“ na tim obeležjima.
8) Rešavanje problema upravljanja nad hidrocentralom Gazivode, bez naglašavanja da se o tome prethodno mora postići saglasnost obe strane.
9) Omogućavanje džavljanima trećih država prelazak sa Kosova u Srbiju, što je neprihvatljivo zbog termina „treća država“, čime se implicira da je KiM država.
10) Primedbe srpske strane na prethodni Nacrt izveštaja o skriningu za poglavlje 35 nisu ozbiljno razmatrane niti uvažene.
Tih deset tačaka Srbija vidi kao stvaranje prostora za indirektno priznavanje Kosova, nezavisno od dijaloga Beograda i Prištine.
( Deset primedbi Srbije na nacrt platforme za poglavlje 35 NSPM po Tanjugu, sreda, 14. 10. 2015, 14:29)
Nemci su odmah demantovali da se može govoriti o nekim njihovim novim uslovima. Prema rečima ambasadora Nemačke u Beogradu Aksela Ditmana, njegova zemlja ne traži od Srbije priznanje Kosova kao uslov za otvaranje pregovaračkih poglavlja.
„Poznato je da se Nemačka unutar Evropske unije zalaže da, između ostalog, poglavlje 35 u pregovorima Srbije o članstvu u Evropskoj uniji bude otvoreno sada. Neosnovane su izjave da EU ili Nemačka od Srbije u tom kontekstu traži priznavanje Kosova. Nema dodatnih uslova“, kazao je Ditman za B92.
On je takođe precizirao da su u nacrtu za pregovaračko poglavlje 35, koji je zajednički pregovarački stav Evropske unije, formulisani međukoraci.
„Ti međukoraci se odnose na primenu sporazuma dogovorenih u političkom dijalogu sa Kosovom, što je potpuno u skladu sa dosadašnjim dokumentima EU i sporazumima sa Srbijom“, rekao je Ditman i podsetio da su u januaru 2014. godine EU i Srbija usaglasile pregovarački okvir koji je osnov za celokupni pregovarački proces Srbije sa Evropskom unijom.
„ U pregovaračkom okviru) utvrđeno je da na kraju pristupnih pregovora treba da bude pravno obavezujući sporazum između Srbije i Kosova o sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa. Daljih uslova nema ni Evropska unija ni Nemačka“, objasnio je Ditman.
(Svađa Beograda i Berlina zbog poglavlja 35 Politika, 14.10.2015.
Ditman za B92: Nemačka ne traži da priznate Kosovo, B92 SREDA, 14.10.2015. )
Pregovarački okvir EU za Srbiju usvojen je 9. januara 2014. godina, a predstavljen na prvoj međuvladinoj konferenciji 21. januara iste godine kojom je Srbija i zvanično otpočela pregovore sa EU. Pregovarački okvir definiše glavne prioritete, postupke i procedure o pregovaranju Srbije za članstvo u EU. Između ostalog, a u skladu sa tzv. „novim pristupom“ proširenju, posebna pažnja se posvećuje reformama u oblasti pravosuđa i osnovnih prava (Poglavlje 23) kao i oblasti pravde, slobode i bezbednosti (Poglavlje 24).
Takođe, navodi se da će za Srbiju od posebne važnosti biti proces normalizacije odnosa sa Kosovom, o čemu se u procesu pristupanja pregovara pod poglavljem 35.
6. Kao što je navedeno u zaključcima Saveta od 11. decembra 2012. godine, kao i u onim od 25. juna i 17. decembra 2013. godine, a koje je Evropski savet usvojio na zasedanju održanom 27/28. juna i 19/20. decembra 2013. godine, Srbija je postigla neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo, a naročito sa ključnim prioritetom preduzimanja koraka ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom. Srbija u zadovoljavajućoj meri ispunjava političke kriterijume i uslove Procesa stabilizacije i pridruživanja, a preduzima i značajne korake u pravcu uspostavljanja funkcionalne tržišne ekonomije. Srbija bi trebalo da u srednjem roku bude u stanju da preuzme obaveze iz članstva i to u skoro svim oblastima pravnih tekovina EU…
9. U skladu sa zahtevom koji je Evropski savet uputio na sednici održanoj 27/28. juna 2013. godine, a što je Evropski savet potvrdio 19/20. decembra 2013, Savet je 17. decembra 2013. usvojio opšti Pregovarački okvir, u skladu sa obnovljenim konsenzusom o proširenju koji je Evropski savet usvojio u decembru 2006. i ustanovljenom praksom. Ovaj okvir sadrži novi pristup koji je Komisija predložila u pogledu poglavlja o pravosuđu i osnovnim pravima, pravdi, slobodi i bezbednosti, kao i kada je reč o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova…
12. Pregovarački okvir takođe uzima u obzir i kontinuirano
angažovanje Srbije i sve korake koje je preduzela ka postizanju vidljivog i održivog unapređenja u odnosima sa Kosovom. Ovaj proces obezbeđuje da obe strane mogu da nastave svojim evropskim putem, izbegavajući pri tom da jedna drugu mogu ometati u ovim naporima, i treba postepeno da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, u formi pravno obavezujućeg sporazuma do kraja pristupnih pregovora sa Srbijom, uz izglede da obe strane budu u stanju da u potpunosti ostvaruju svoja prava i ispunjavaju
svoje obaveze….
Kontinuirano angažovanje Srbije, u skladu sa uslovima Procesa stabilizacije i pridruživanja, u cilju vidljivog i održivog unapređenja odnosa sa Kosovom . Ovaj proces će obezbediti da obe strane mogu da nastave svojim evropskim putem, izbegavajući da jedna drugu blokiraju u ovim naporima, i treba postepeno, do kraja pristupnih pregovora sa Srbijom, da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, u formi pravno obavezujućeg sporazuma u nameri da će obe strane biti u stanju da u potpunosti ostvaruju svoja prava i ispunjavaju svoje obaveze. Posebno, od Srbije se očekuje da kontinuirano:
a) u dobroj veri sprovodi sve sporazume postignute u okviru dijaloga sa Kosovom;
b) u potpunosti poštuje principe inkluzivne regionalne saradnje;
v) kroz dijalog i u duhu postizanja kompromisa reši druga nerešena pitanja, na osnovu praktičnih i održivih rešenja i da sarađuje sa Kosovom o neophodnim tehničkim i pravnim pitanjima…
Kontinuirano angažovanje Srbije, u skladu sa uslovima Procesa stabilizacije i pridruživanja, u cilju vidljivog i održivog unapređenja odnosa sa Kosovom*. (U fusnoti: *Ovo označavanje ne dovodi u pitanje stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom SB UN
1244/99 i Mišljenjem MSP-a o proglašenju nezavisnosti Kosova.) Ovaj proces će obezbediti da obe strane mogu da nastave svojim evropskim putem, izbegavajući da jedna drugu blokiraju u ovim naporima, i treba postepeno, do kraja pristupnih pregovora sa Srbijom, da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, u formi pravno obavezujućeg sporazuma u nameri da će obe strane biti u stanju da u potpunosti ostvaruju svoja prava i ispunjavaju svoje obaveze. Posebno, od Srbije se očekuje da kontinuirano:
a) u dobroj veri sprovodi sve sporazume postignute u okviru dijaloga sa Kosovom;
b) u potpunosti poštuje principe inkluzivne regionalne saradnje;
v) kroz dijalog i u duhu postizanja kompromisa reši druga nerešena pitanja, na osnovu praktičnih i održivih rešenja i da sarađuje sa Kosovom o neophodnim tehničkim i pravnim pitanjima; Ovo označavanje ne dovodi u pitanje stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom SB UN 1244/99 i Mišljenjem MSP-a o proglašenju nezavisnosti Kosova.
g) delotvorno sarađuje sa EULEKS-om i aktivno doprinosi punom i neometanom sprovođenju EULEKS-ovog mandata na celom Kosovu.
Pitanje normalizacije odnosa između Srbije i Kosova razmatraće se u okviru poglavlja 35 „Ostala pitanja“ kao posebna stavka kojom se treba baviti u ranoj fazi pregovora, kao i tokom celog procesa pregovaranja, a u posebno opravdanim slučajevima i u okviru drugih relevantnih poglavlja, kako je precizirano u stavu 38. u daljem tekstu.
Obaveza Srbije da bilo kakve sporove u vezi sa granicom rešava uz poštovanje principa mirnog rešavanja sporova, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, uključujući, po potrebi, poštovanje obavezne nadležnosti Međunarodnog suda pravde ili mehanizama arbitraže. – Ispunjavanje obaveza Srbije predviđenih Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, kao i napredak koji Srbija ostvari u rešavanju problematičnih oblasti na koje se ukaže u Mišljenju Komisije….
24. Mora biti obezbeđena opšta ravnoteža u pogledu napretka pregovora u okviru svih poglavlja. S obzirom na povezanost između poglavlja „Pravosuđe i osnovna prava“ i „Pravda, sloboda i bezbednost“ i vrednosti na kojima je Unija zasnovana, kao i imajući u vidu njihov značaj za sprovođenje pravnih tekovina EU u svim oblastima, ukoliko napredak u okviru pomenuta dva poglavlja bude u značajnom zaostatku u odnosu na celokupan napredak pregovora, i nakon što sprovede sve druge raspoložive mere, Komisija će, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev jedne trećine država članica, predložiti da ne preporuči otvaranje i/ili zatvaranje drugih pregovaračkih poglavlja, kao i da prilagodi povezane pripremne aktivnosti, prema potrebi, dok se neravnoteža u ostvarenom napretku ne reši. Savet će odlučivati kvalifikovanom većinom o takvom predlogu, kao i o uslovima pod kojima će se obustaviti sprovođenje preduzetih mera. Države članice će na Međuvladinoj konferenciji postupati u skladu sa odlukom Saveta, ne dovodeći u pitanje opšte pravilo jednoglasnosti na Međuvladinoj konferenciji.
25. Procedura navedena u stavu 24. primenjivaće se mutatis mutandis u slučaju da napredak u oblasti normalizacije odnosa sa Kosovom, koja će biti predmet poglavlja 35, značajno zaostaje za ukupnim napretkom pregovora, a da je razlog tome propust Srbije da postupa u dobroj veri, naročito kada je reč o primeni sporazuma koji su postignuti između Srbije i Kosova….
26. Do momenta pristupanja, od Srbije će se zahtevati da postupno usklađuje svoje politike prema trećim državama, kao i svoju stavove u okviru međunarodnih organizacija sa politikama i stavovima koje usvoji Unija i njene države članice…
38. U svim oblastima pravnih tekovina, Srbija mora da obezbedi da njen
stav o statusu Kosova ne stvara nikakvu prepreku niti ometa primenu pravnih
tekovina. Bilo kakva prepreka rešavaće se u toku pregovora u okviru
odgovarajućeg poglavlja pravnih tekovina. U naporima da usaglasi svoje
zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU, Srbija je posebno dužna da obezbedi
da doneti propisi, uključujući njihov geografski opseg, nisu u suprotnosti sa
sveobuhvatnom normalizacijom odnosa sa Kosovom…
46. Komisija i Visoki predstavnik će pažljivo i kontinuirano pratiti napore koje Srbija ulaže u cilju normalizacije odnosa sa Kosovom i o ovom pitanju, koje će se razmatrati u okviru poglavlja 35, izveštavaće Savet po potrebi, a najmanje dva puta godišnje.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
