Lična priča
Strahuje se da je najjači zabeleženi tropski tajfun Haijan na Filipinima usmrtio 10.000 ljudi. PO vladinim izveštajima stradale 1.744 osobe a 2.487 je povređeno (Video)
Moćni tajfun Haijan (Haiyan) klase četiri na Filipinima u petak 8. novembra, jedan od najžešćih tajfuna u novijoj istoriji prohujao je brzinom od 315 kilometara na sat opustošio je nekoliko ostrva i grad Takloban (Tacloban, 220.000 stanovnika) pretvorio u ruine, ubivši, prema pretpostavkama čak oko 10.000 ljudi. Filipinske vlasto su u utorak saopštile da je potvrđeno da su 1.744 osobe poginule, a da je 2.487 povređeno.
Skoro 630.000 ljudi je raseljeno, jer su snažni vetrovi i poplavne vode uništili njihove domove, a šteta naneta putnoj mreži i aerodromima blokira brzo dostavljanje pomoći.
Crveni krst u Manili je najpre saopštio u subotu 9. novembra da je na ostrvu Lejte (Leyte) na kome se nalazi grad Takloban stradalo 1.000 osoba i a da je 200 stradalo na obližnjem ostrvu Samar, oko 600 kilometara jugoistočno od Manile, a da je žrtava takođe bilo i na ostrvima Penej (Panay), Palavan (Palawan) i Mindoro. UN su zatim izrazile zabrinutost da će broj žrtava supertajfuna koji je pogodio Filipine biti veći od 1.200. Generalni sekretar Crvenog krsta Filipina Gvendolin Pang je rekla da je broj poginulih procenjen na osnovu izveštaja tima Crvenog krsta u Taklobanu i Samaru koji su pretrpeli najveća razaranja prilikom naleta tajfuna „Haijan“. Međutim guverner provincije Samar je kasnije rekao da je na osnovu njihove procene poginulo čak 10.000 ljudi.
Olujni vetar je nosio krovove kuća i nabacivao talase na drvene kuće koje su se rušile. Vozila su se gomilala jedno na drugo. Veliki brodovi su bačeni na obalu. Voda je jurila ulicama kao da je naišao cunami. U nekim mestima voda je nosila mrtva tela po ulicama.
Stanje tako loše kao posle cunamija 2004. u Indijskom okeanu, ocenio je Dejvid Karden (Carden), šef kancelaruje UN za koordinaciju humanitarne pomoći u Manili…
Više od 125.000 ljudi je bilo evakuisano iz najugroženijih oblasti dan pred nalet tajfuna, saopštio je nacionalni savet za upravljanje katastrofama, međutim mnogi u provincijama Lejte (Leyte) i Samar, najgore pogođenim područjima nisu imali mogućnost da odu, jer su siromašni i vezani za zemlju i ribarenje.
„Samar i Lejte su među najsiromašnijim provincijama na Filipinima, u kojima trećina stanovništva živi ispod granice siromaštva,» izjavila je Marija Madamba-Nunez, sposmen organizacije Oxfam u Manili.
Škole koje su se našle na putu tajfuna su zatvorene, obustavljeni su polasci brodova, kao i letovi, a mnoge škole zatvorene su i u prestonici Manili u očekivanju obilnih padavina.
Filipinska vlada avionima snabdeva područje hranom i lekovima, ali distribucija je otežana jer putevi su blokirani.
Tajfun Haijan klase četiri produžio je preko Južnog Kineskog mora ka Vijetnamu koji je u subotu počeo da evakuiše više od 100.000 ljudi iz područja koja će se naći na udaru super tajfuna koji se kreće brzinom od 315 km na sat.
Filipine godišnje pogodi oko 20 oluja, a mnoge od njih prouzrokuju brojne žrtve i veliku štetu. „Haijan“ je 24. oluja koja je od početka godine pogodila tu zemlju.
Filipinska vlada avionima snabdeva područje hranom i lekovima, ali distribucija je otežana jer putevi su blokirani.
Tajfun Haijan klase četiri produžio je preko Južnog Kineskog mora ka Vijetnamu koji je u subotu počeo da evakuiše više od 100.000 ljudi iz područja koja će se naći na udaru super tajfuna koji se kreće brzinom od 315 km na sat.
Filipine godišnje pogodi oko 20 oluja, a mnoge od njih prouzrokuju brojne žrtve i veliku štetu. „Haijan“ je 24. oluja koja je od početka godine pogodila tu zemlju.
Zajednički centar za upozorenje na tajfune (Joint Typhoon Warning Center, JTWC) počeo je da prati zonu niskog pritiska 425 km jugoistočno od Ponpeia, jedne od državica u Mikroneziji. Vremenski uslovi davali su elemente za prognozu da će tropski ciklon krenuti za 72 časa.
Ujutru 3. novembra japanska Meteorološka agencija (JMA) clasifikovala je sistem kao tropsku depresiju i emitovala upozorenje, a vrlo brzo protiv toga najavila tropsku oluju, dok se ekpanzivni sistem vazdušnih struja konsolidovao u zoni slabog vertikalnog vetra koji je skretao na zapad južnom periferijom suptropske zone.
Do 5. novembra oluja je intenzivirana, i JMA saopštava da je vetar dostigao brzinu 195 km/h.
Mali tajfun prečnika 110 km, brzo se uvećavao formirajući 6. novembra oko prečnika 11 km. Na višim nivoima videlo se da se oluja pojačava da bi 6. novembra dostigla status supertajfuna.
U tom trenutku oko tajfuna Haijan je bilo prečnika 15 km , a 7. novembra brzina vetra dostiže 235 km/h (145 mph) uz barometarski pritisak 895 mbar (hPa; 26.43 inHg). Po brzini vetra to je bilo ravno drugom po intenzitetu tropskom ciklonu u Severozapadnom Pacifiku iz 1982 i tajfunu Megi iz 2010, a nešto slabije od tajfuna Tip 1979.
Šest sati kasnije JTWC meri brzinu vetra od 315 km/h uz udare od 378 km/h. Po tim podacima Haijan je četvrta po snazi oluja posle tajfuna Ida (325 km/h) 1958, Violet (335 km/h) 1961. i Nancy (345 km/h) 1961.
Obzirom na to da se merenja brzine vetra 50-ih i 60-ih sada smatraju nepreciznim, Haijan se nezvanično rangira kao najjači zabeleženi tropski ciklon
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
