Kako je pao avion Germanwingsa

Kopilot Andreas Lubic (28) namerno je oborio avion „Džermanvingsa“, tako što je preuzeo kontrolu nad avionom i namerno ga usmerio ka zemlji, nakon što je pilot Patrik S. nakratko napustio kokpit i nije mogao da se vrati jer su vrata bila zaključana iznutra.

Fokus isatrage se o kreće od mehanike do čoveka upravlja avionom, javlja BBC.

Andreas Lubic je počeo obuku u 2008. u Bremena i u Arizoni, obuku je kratko prekinuo – ali je izgledao sposoban da izdrži let.

Lubric je pre zaposlenja u „Lufthanzi“ prekinuo obuku letenja na nekoliko meseci, ali je potom položio sve testove.

Radeći kao kopilot, ili prvi oficir od 2013. izgledao je zadovoljan svojim poslom.

Živeo u gradu Montaubaur, u blizini Frankfurta, navodno sa roditeljima. Imao je mnogo prijatelja, na Fejsbuku se družio s onima koji vole aktivan način života, trčanje i koji su zainteresovani za pop muziku.

Ekspert za avionske nesreće je rekao novinaru BBC da će istražitelji sada ispitivati da je je Lubric dugovao novac, da li je bilo kivan, da li je bio u sukobu sa zakonom, da li je bio sklon alkoholi ili drogama, da li je on imao stabilnu ljubavni život…

U nemačkom gradu Montabaur poznanici kažu da je Lubic nije pokazivao znake depresije, jesenas, kada su ga poslednji put videli. Magazin Špigel ga upisuje kao neupadljivog (unscheinbare), dobro integrisanog, pomalo stidljivog momka, sa dobrom porodišnom pozadinom (njegova majka radi kao orguljaš u protestantskoj crkvi u Montabauru, a Andreas Lubic je živeo u Montabauru u solidnoj belo okrečenoj kući sa terasama koje gledaju na šumu i u Diseldorfu). Agencija Rojters citira Petera Rukera iz jedriličarskog kluba u gradiću Montabaur u kome je Andreas Lubic u mladosti počeo letačko iskustvo na jedrilici, kaže da je on bio možda malo tih, ali da nije bio usamljenik, da je tokom obuke bio integrisan u grupu i da je imao mnogo prijatelja.

BBC, međutim 27. marta citira spoksmena nemačke policije Markusa Nižerija u vesti o tome da je nemačka policija koja je pretresla stanove Andreasa Lubica u Montabauru i u Diseldorfu i tamo zaplenila nekoliko kutija i kompjutera, našla nešto, što će biti testirano, a što može da predstavlja trag koji bi mogao objasniti šta se desilo, ali navodi da to – nije samoubilačka beleška. BBC citira i nepotvrđene izveštaje nemačkih medija o tome da je Lubic patio od depresije.

Pojedini psihijatri upozoravaju da se u izveštavanju ne stigmatizuju ljudi koji pate od depresije jer to je veoma različito od suicidnosti i masovnog ubistva. Mediji insistiraju na otkrivanju uzroka koji su doveli do fatalnog ponašanja pilota i masovne tragedije i na odgovorima da li se to može sprečiti, a ne obaziru se mnogo na to da je medicinska dokumentacja lična stvar pojedinca bio on živ lili ne.

Pod naslovom Alps Germanwings crash co-pilot Lubitz ‘made prediction’ BBC, 27. marta citira delove intervjua sa bivšom devojkom Andreasa Lubica, 26-godišnjom stjuardesom Marijom V. (26)l, najavljenim u nemačkom tabloidu Bild krupnim naslovom Das sagt die ex-freundin des amok-piloten: Er drohte: „Eines Tages wird jeder meinen Namen kennen“, u kome se ona priseća da je Andreas u nekoj prilici prethodne godine pretio: „Jednog dana, svi će znati moje ime“…“

Oba je ispričala Bildu da je s Andreasom letela pet meseci prošle godine i da su se razdvojili jer je postalo jasno da Andreas ima problem, da je patio od noćnih mora i da se ponekad budio vrišteći «Idemo dole!»

„Učinio je to jer je shvatio da je zbog svojih zdravstvenih problema njegov veliki san da radi u ‘Lufthanzi’, da postane kapetan i pilot na dugim letovima, gotovo nemoguć… Uvek smo mnogo pričali o poslu i tada bi postajao druga osoba. Uznemirio bi se zbog uslova u kojima radimo – premalo novca, strahovanje da se ne ostane bez posla, suviše pritiska“, ispričala je Lubicova bivša devojka…

Nemački list Velt takođe piše da je kopilot Andreas Lubic bio na psihijatrijskom lečenju zbog „velike depresivne epizode“ pre šest godina, pa da je čak i pre tragedije je bio pod „specijalnom redovnom medicinskom negom“, da je tokom obuke školi letenja u američkoj saveznoj državi Arizoni, privremeno čak bio označen kao nesposoban za let (flightless). U njegovom dosijeu, po Veltu, postoji oznaka „SIC“, što bi bi trebalo da bude skraćenica koja označava „posebne, primerene, redovne lekarske preglede“.

Njujork tajms 27. marta izveštava da je Adnreas Lubic pocepao djagnozu o psihičkoj bolesti, da je tražio drugog lekara radi provere dijagnoze, te da o tome nije obavestio poslodavca.

Prema informacijama koje je dobio nemački nedeljnik Špigel policija je našla indicije da je Lubic bio mentalno bolestan, ali da nije jasno koji dokazi na to upućuju. Neki mediji pominju lekove nađene u Stanu Andreasa L.

U saopštenju (na nemačkom), tužioci su saopštili da su zaplenili medicinsku dokumentaciju iz dva rezidencije – Andreasa Lubica iz njegovog stana u Diseldorfu i iz doma njegovih roditelja – koji ukazuju na „postojeću bolest i odgovarajući medicinski tretman“.

„Činjenica da je među pronađenim dokumentima bila i pocepana bolesnička potvrda da Lubic nije sposoban za rad datirana za dan nesreće dovodi do privremene procene da je Lubic krio svoju bolest od svog poslodavca“, kaže se u izveštaju.

Džermanvings saopštava da od Lubica nije dobio poruku o bolovanju za dan nesreće. U nekim listovima se uzgred pominje da u Nemačkoj nije retkost da zaposleni kriju bolest od poslodavca, zbog straha od gubitka posla i zbog ekstremne radne etike.

Univerzitetska bolnica iz Diseldorfa je izdala saopštenje (na nemačkom) rekavši Lubic bio u bolnici 10. marta i prošlog meseca, da je medicinska dokumentaciju predata tužiocima, a da su netačni izveštaji da je kopilot tretiran zbog depresijije. List Rajnišer post, pozivajući se na neimenovane izvore, javlja da je Lubic patio od fizičke, a ne mentalne bolesti…

Nemački tabloid „Bild“, je takođe izvestio o mogućoj duševnoj bolesti «amok-kopilota» – pozivajući se na šest godina star navodno tajni memorandum nemačke Savezne vazduhoplovne kancelarije, u kome je zapisana primedba o radu Lubica u federalnoj upravi građanske avijacije koja govori o tome da je morao da bude pod posebnim i redovnim medicinskim nadzorom. Lubic je, kako navodi nemački list, 2009. godine imao „napade paničnog straha“ zbog čega je njegova pilotska obuka prekinuta, a tu informaciju je potvrdio medicinski centar „Lufthanze“ koji je Bild kontaktirao.

Amok, javanska reč, izraz poznat u malajskoj kulturi, stanje kada nekoga obuzme duh zlog tigra, neka vrsta obuzetosti tokom koje ljudi trče do smrti, od strane psihologa, a i u javnoj komunikaciji mnogih zemalja usvojen je kao izraz koji označava epizodu iznenadnog masovnog napada protiv ljudi ili predmeta obično od strane jednog pojedinca, ali i blaže slučajeve psihopatološkog ponašanja koje je mahnito, van kontrole i bez povoda.

To da je profesija pilota stresna na neki način se odslikava i na „civilnom“ podatku da je, na primer, procenat razvoda pilota veći od stope razvoda u Nemačkoj.

U Lufhanzi postoji služba za psihološku pomoć zaposlenima, ali osoblje ne prolazi i psihološke testove, a predstavnik te komapnije izjavljuje kako ne postoji nijedan sistem na svetu koji bi mogao da spreči postupke poput onih koji je preduzeo kopilot. Slučaj aktuelizuje i pitanje kakav je sistem selekcije ljudi koji dobijaju sertifikate pilota putničkih aviona, koji je po rečima pojedinih pilota veoma komplikovan i uključuje mnogobrojne provere.

Lubic je bio na poslu u „Džermanvingsu“ od septembra 2013. godine i imao iza sebe 630 sati letačkog iskustva, a kapetan leta imao je više od 6.000 sati letenja

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer kaže da ime Andreas Lubic nije bilo ni na jednom spisku osumnjičenih za terorizam, odnosno da na bezbednosnim proverama kojima se periodično podvrgavaju piloti o njemu nije otkriveno ništa sumnjivo.

U poslednjim minutima leta na snimku zabeleženom u crnoj kurtiji čuje se lupanje na vrata i aktiviranje alarma, naveo je tužilac iz Marseja Bris Roben.

Kopilot je bio živ sve do udara u zemlju, saopštio je tužilac Roben i dodaje da kopilot nije izgovorio ni reč nakon što je pilot napustio kokpit. „U kokpitu je vladala apsolutna tišina“, dodao je Roben. Putnici nisu bili svesni krize u avionu sve do poslednjeg momenta, dok je glavni pilot pokušavao da otvori vrata, ali u poslednjem trenutku, verovatno čuvši da pilot lupa na vrata u pokušaju da ih otvori, postali su svesni opasne situacije i tada su se u avionu čuli krici…

(Izvor: Germanwings plane crash: Co-pilot ‘wanted to destroy plane’ – BBC, 26. marta;

Was steht in der geheimen Kranken-Akte des Amok-Piloten? – Bild, 27. marta;

Copilot hatte angeblich Vermerk beim Luftfahrtbundesamt Velt, 27. marta

Co-pilot Lubitz ‘hid illness’ BBC, 27. marta

Co-Pilot in Germanwings Crash Hid Mental Illness From Employer, Authorities Say
, Njujork tjams, 27. marta

Andreas L. hatte schwere psychosomatische Erkrankung
Velt, 27. marta

Da li je u pitanju produženo samoubistvo, masovno ubistvo, ili takozvani amoktat (ubistvo u stanju amoka) pita se nenemački list Cajt pod naslovom Niemand weiß, was im Kopf des Copiloten vorging (Niko ne zna šta je u glavi pilota), uz konstataciju da su slučajevi u kojima su piloti zvršili samoubistvo tako što su avione namerno srušili izuzetno retki. Cajt navodi da je jedna studija u SAD (US Federal Aviation Administration) pokazala da je od 2003. do 2012. registrovano osam slučajeva takvog „produženog samoubistva pilota“, od ukupno gotovo 2.800 fatalnih avionskih nesreća. Sedam od njih izvele su teroritičke organizacije. Autori studije međutim, naglašavaju da nije zabležen nijedan slučaj takvog samoubistva pilota putničkog aviona.

Slučajevi da pilot putničkog aviona nameno obori avion su retki, ali dešavali su se i ranije:

29. novembra 2013: Avion na letu između Mozambika i Angole srušio u Namibiji, ubivši 33 osobe. Početni rezultati istrage ukazuju da je nesreću namerno izazvao kapetan neposredno nakon što je prvi oficir (takođe poznat kao kopilot) napustio pilotsku kabinu.

31. oktobra 1999: Egipatski Boing 767 je pao pri brzom spuštanja 30 minuta nakon poletanja iz Njujorka, ubivši 217 ljudi. Istraga ukazuje na to da je sudar namerno izazvao prvi oficir, ali dokazi nisu bili ubedljivi.

19. decembra 1997: Više od 100 ljudi je poginulo kada se srušio Boing 737 koji je leteo iz Indonezije u Singapur. Pilot je patio od „više teškoća u vezi sa radom“ je osumnjičen da je namerno isključio uređaje za snimanje leta i usmerio avion ka zemlji.

U martu 2014: Tokom leta 370 kompanije Malaisia Airlines, 239 ljudi je bilo na vazduhoplovu koji i dalje traže u južnim morima, posle zaključka da je leteo hiljade milja u pogrešnom smeru pre nego što je nestao sa radara. Nikakvih podataka nema o tome šta je poslalo u smrt pilota posadu i putnike, konstatuje nemački Cajt pod naslovom Niemand weiß, was im Kopf des Copiloten vorging…

Nemački list Fokus „Jeder dreht mal durch“Schrecklicher Zufall: Star-Regisseur zeigt, wie Pilot Flugzeug zum Absturz bringt
, 27. marta piše da sada šokira gledaoce (trebalo je da se pojavi u bioskopima ovih dana) crnohumorni omnibus film sa šest priča (Wild tales, španski Relatos salvajes) koji je snimio španski reditelj Pedro Almodovar 2014, koji je bio kandidovan za oskara za najbolji strani film. U prvoj priči izvesni Pasternak, o kome svi pričaju u avionu, psihijatar shvata da avionom upravlja Pasternak, koji se zaključava u kokpitu aviona, u jednoj sceni putnici očajnički pokušavaju da se probiju u kokpit – kako se verovatno tokom leta 4U9525 dogodilo u stvarnosti – i na kraju, avion se obrušava ka pilotovoj roditeljskoj kući…

Nemački list Fokus pod naslovom Mediziner behandelten Copilot Andreas L. früher wegen Suizidgefahr, 30. marta citira tužioca koji je oobjavio saznanja da je Andreas Lubic imao psihičke probleme, da je godinu dana pre tragedije klasifikovan kao potencijalni samoubica i da je bio podvrgnut psihijatrijskom tretmanu.

Dvonedeljnik Njujork magazin ( New Yorg Magazine) u tekstu pod naslovom pod naslovom What Do We Know About People Who Turn Suicide Into an Act of Murder? o onome što samoubice uopšte motiviše da žele da povedu 150 ljudi u smrt sa sobom citira Mišel Kornet, izvršnu direktorku Američkog Udruženja suicidologa, koja kaže da je samo jedna stvar jasna unapred – da ovo nije tipično ponašanje nekoga sa depresijom ili samoubilačkim mislima Njena organizacija procenjuje da samo 2 do 5 odsto samoubistava predstavlja ubistva-samoubistva.

Adam Lankford, koji je proučavao slučajeve masovnih ubistava-samoubistava i pisao 2013. o svojim nalazima u knjizi «Mit o mučeništvu šta realno pokreće samoubilačke bombaše, i druge nasumične i druge auto-destruktivne srelce ( The Myth of Martyrdom: What Really Drives Suicide Bombers, Rampage Shooters, and Other Self-Destructive Shooters je rekao da u pravim ubistvima-samoubistavima, prvenstvena namera ili motiv je samoubistvo, a ubistvo je sekundarno.
Lankford u svojoj knjizi inače pokazuje da teroristi samoubice imaju mnogo zajedničkog sa neprilagođenim ličnostima većine običnih samoubica. Međutim, ono što razlikuje samoubilačke ubice od onih koji su „samo“ izvršili samoubistvo, ključni element, može biti ranjiva narcisoidnost.

Narcizam je istovremeno povezan sa međuljudskom agresijom, težnjom ka dostignućimaa i depresijom. Ove osobine mogu objasniti paradoksalnu sliku osobe koja se može pojaviti „normalno“ u nekim aspektima, a ipak mrzi sebe i druge tako intenzivno kao da traži uzajamno uništenje…

Upitan o konkretnom slučaju, on naglašava da se, što se tiče mentalnog oboljenja, ne možete citirati samo jedna dijagnoza – ima mnogo varijacija: neki od samoubica-masovnih ubica su bili depresivni, neki sa dijagnozom šizofrenije, a jedanog je FBI okarakterisao kao psihopatu.

Obično, se ovakvi akti masovnog nasilja dešavaju jer se ubica oseća kao žrtva, potlačeni, ili zlostavljani na neki način, i tako on (a to je skoro uvek) smatra da je njegov akt opravdan. Ponekad, to znači da će ubica ciljati ljude koje lično poznaje, ljude koji imaju lične veze sa njim – kao neko ko ubija svoju suprugu, a zatim ubija sebe, na primer.

U ovim drugim slučajevima, kao što su pucnjave u školama, u poštama i takve stvari, ubijeni su stranci.

„Dakle, u ovom konkretnom slučaju, mislim da bi bilo prirodno pitanje, na primer, ima li dokaza da je pilot smatralo sebe kao žrtvu. Ponekad, ova percepcija bar donekle važi, a ponekad, ona je iskrivljena i uokvirena mentalnom bolešću i paranojom. Objašnjenje ne može biti tako jednostavno; u nekim od ovih slučajeva, ciljani stranci jednostavno su neka vrsta amorfne zamene za društvo u celini“, kaže Adam Lankford za Njujork magazin…

BBC pod naslovom What drives people to murder-suicide? citira Simona Veslija, predsednika Kraljevskog koledža psihijatara, koji kaže da
U stvarnosti, postoji mnoštvo faktora, osećanja i osobina ličnosti koje mogu gurnuti nekoga u ekstremnu akciju.

Alkohol problemi, zloupotreba droga, prekinute veze ili brakovi, poremećaji ličnosti, radna naprezanja – u prošlosti ili u vreme akta – sve može igra ulogu.

Neverovatno ekstremni događaja poput ovog ponekad su neobjašnjivi.

Stručnjaci za mentalno zdravlje kažu da ogromna većina ljudi sa depresijom ne povredi nikoga, a istraživanja pokazuju da rizik prvenstveno usmeravaju na sebe.

Slažu se da mediji treba da izveštavaju sa više razumevanja depresije, i na manje senzacionalističkom jeziku zbog opasnosti da budu stigmatizovani ljudi s depresijom.

Mardžori Valas, izvršni direktor dobrotvornog udruženja za mentalno zdravlje Sane, kaže: “ Mi ne znamo koju ulogu je depresija igrala u ovoj tragediji, ali to je stanje koje nikada ne treba trivijalizovati. Postoje hiljade ljudi sa dijagnozom depresije, uključujući pilote, koji rade, s visokom odgovornošću i koji ne predstavljaju nikakvu opasnost.“
Dr Pavle Kidvel, psihijatar i specijalista za poremećaje raspoloženja, takođe kaže da mentalno zdravstveni problemi nisu dovoljno objašnjenje za ono što se desilo.
„Među slučajevima ubistva-samoubistva uopšte, stopa prethodno dijagnostikovane depresije varira od 40 odsto do 60 odsto, u zavisnosti od konteksta, a da od onih koji su depresivni, vrlo malo njih se leči. Muškarcima (75 od samoubistava u Britaniji) je iz nekih razloga izuzetno teško da potraže pomoć ako imaju istoriju mentalnih bolesti.

Dženifer Vajld, psiholog na Univerzitetu iz Oksforda piše u Tajmsu, da se iracionalno razmišljanje koje se vidi iz Lubicovih akcija u kokpitu može biti izazvano depresijom, koja je verovatno rezultat nedavne traumatične epizode. Možda u stanju u kome je bio nije sagledao posledice svojih dela, ili ga možda nije bilo briga jer je bio obuzet završavanjem svog života“, piše ona. Snimak sa crne kutija snimanje pokazuje da je Lubic mirno disao dok je kapetan pokušavao da otvori vrata a avion jurio ka zemlji može dovesti neke da veruju da je on bio psihopata, ali dr Vajld napominje da psihopate uglavnom izbegavaju da sebi nanesu štetu.

Tabloid Bil pod naslovom Hätte der Arzt seinen Zustand melden müssen? postavlja pitanje da li je lekarska etka sprečila lekara da prijavi Lubica. List citira zdravstvenog eksperta profesora Karl Lauterbaha, socijaldemokratu, da je lekar dužan da obavesti poslodavca o nesposobnosti zaposlenog, ako je zaključio da on predstavlja opasnost za druge ljude, posebno u slučaju mentalne bolesti i mogućeg rizika od samoubistva. Pitanje je međutim od čega se Lubic zapravo lečio – u izveštajima se pominju psihički problemi i teškoće s vidom…

Germanwings Crash in French Alps Kills 150; Cockpit Voice Recorder Is Found, New York Times, 25. mart