Novi Sad: Tragedija i posledice
Izvodi iz ekspozea: o demografskom kolapsu, ulozi države o tome šta premijer očekuje od privrednika i o finansijskom sektoru. ATAK NA VAJFERTOVU FOTELJU: Strela leti prema guverneru Dejanu Šoškiću. Kako se smenjuje guverner NBS
U Skupštine Srbije u petak 27. jula u 4:39 ujutru završena je desetosatna rasprava o izboru 12. vlade od uvođenja višestranačja 1990, koja se glasanjem u petak 27. jula u podne formira 82 dana nakon republičkih izbora, 30 dana od kako je lider socijalista Ivica Dačić dobio mandat od predsednika Srbije Tomislava Nikolića i 32 dana pre isticanja zakonskog roka za njeno formiranje. Poslanici su glasali prozivkom, za izbor vlade se su se izjasnila 142 poslanika, protiv 72. a 26 poslanika je odsustvovalo.
Za novu vladu glasali su poslanici Srpske napredne stranke, koalicije koju predvodi SPS, Ujedinjenih regiona Srbije, Stranke demokratske akcije, Socijaldemokratske partije Srbije i Narodne partije.
Poslanici DS, LDP, LSV, SPO, DSS i SVM neće glasati za predloženi kabinet i uglavnom su ekspoze opisivali kao spisak lepih želja bez konkretnih mera za realizaciju vadinog programa. Šef poslaničke grupe DS Dragoljub Mićunović je konstatovao da je ekspoze rezultat nespojivih kompromisa neoliberlanog i socijalističkog koncepta.
Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da aktuelna vlada po sastavu liči na vladu Mirka Marjanovića formiranu 1998. godine, a da je ljudima koji je danas čine tad bio zabranjen ulaz u EU. „Postavlja se pitanje- zar ne mislite da je trebalo napraviti oštriji iskorak iz tih koordinata, a ne da napravite ovakav spisak želja“, rekao je lider LSV Nenad Čanak ocenjujući Dačićev ekspoze kao inspirativan.
Savez vojvođanskih Mađara se izjasnio da će glasati protiv vlade, ali je ocenio da je ekopoze mandatara novina po tome što je prvi u kome se govori realistično, pa nije isključio mogućnost saradnje sa novom vladom.
Demokratske stranke Srbije, je ocenila da se radi o dokumentu koji je obuhvatio 20 ili 30 tema, te da se ne može naslutiti šta će vlada izabrat za prioritete.
Funkcioner DSS Slobodan Samardžić poručio je u skladu s tim i da je ekpoze pun nepomirljivih stavova i da stoga ne veruje u uspešnost ispunjavanja onoga što se u njemu navodi. On smatra
„Ne možete ući u EU ni dobriti pregovore o pristupanju, ako ne priznate Kosovo – to dvoje ne idu zajedno, morate se opredeliti za jedno. Ne možete razvojati odnose prema prema Vovjodini tako što ćete poštovati i Ustav i Statut, ne ide to zajedno – Statut je neustavan… ne možete negovati regionalne odnose na bazi poštovanja suvereniteta jer neki od suseta ne priznaju suverenitet Srbije time što priznaju Kosovo», smatra Samardžić.
Poslanički klub SPO-DHSS takođe je kritikovao ekspoze istakavaši da liči na „kontradiktornu bajku“ i poručili da oni nemaju ništa protiv da se kazni prethodna vlast, ali ne samo jedna njen deo – koji ne učestvuje u vlasti, a drugi da bude amnestiran.
Na opozicione kritike uglavnom su odgovarali poslanici Srpske napredne stranke napadajući «bivši režim», mada je u sadašnjoj vladi osam ministara iz prethodne vlade. Niz prigovora na osnovu poslovnika stvorio je utisak negde oko dva sata ujutru da se parlament raspao i poslanici opozicije su tražili da se sednica prekine i završi sledećeg dana u normalnim uslovima. Ivica Dačić je pozvao poslanike parlamentarne većine da se uzdrže od najavljenih diskusija i da omoguće da opozicija kaže šta ima o vladi. Uz opasku da je za petak u 10 već bila zakazana primopredaja vlasti on je rekao da je njemu svejedno kada će se glasati o vlasti jer je na vlasti i ovako i onako, i u sadašnjoj i u budućoj vladi.
Najoštriji duel bio je između šefa poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije Srbije Čedomira Jovanovića i Aleksandra Vučića u tom trenutku kandidata za prvog potpredsednika Vlade zaduženog za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala i ministra odbrane. Jovanović je nazvao lidera Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića „diletantom“ koji želi da koordinira sve službe bezbednosti, a „nikada nije ni ušao ni u jednu od njih“.
„Kada šef partije preuzme kontrolu nad službama bezbednosti, a pri tom nema nikakvog iskustva u tim poslovima rezultat će biti kao i devedesetih godina“, rekao je Jovanović na raspravi o programu nove Vlade Srbije u Skupštini i naveo da će „Srbija biti jedina zemlja u Evropi u kojoj će šef partije da koordinira službe bezbednosti“.
Aleksandar Vučić je odgovorio Jovanoviću da je pročitao bar neku više knjigu od Jovanovića i da bi voleo da vidi za koju je oblast Jovanović stručan i sa kojih pozicija kritikuje bilo kog ministra. Nakon nekoliko replika, Jovanović je rekao da će izaći iz sale, a na to mu je Vučić poručio da ga razume što odlazi, jer ide na avion, nazad na grčko ostrvo Mikonos i da bi plaže i more trebalo da budu dostupni i običnom narodu, a ne samo Jovanoviću.
„Nemojte da vas podsećam šta ste radili 2000. pa na ovamo. Gde vaša stopa prođe iznikne zebra. Nismo se uplašili ni vaših kumova iz Šilerove i nikad nemojte pomisliti da ćemo da vas se plašimo i da nećemo da vam odgovaramo“, rekao je Vučić Jovanoviću.
„Kada svako bude imao vinariju u podrumu svoje kuće kao što vi imate, onda možete meni da zamerite što odlazim na mesto gde bi mnogi građani želeli da idu“, rekao je Jovanović Vučiću i zapitao šta je sporno što je rekao da je Vučić „diletant za posao koji preuzima“. „Diletant je po Vujakliji čovek koji se sa ljubavlju bavi poslom…“
Šef poslaničkog kluba DS-a Dragoljub Mićunović je poručio vladajućoj većini da se u odnosima sa budućim predsednikom vlade, sa kojim je, kako je naglasio, dobro sarađivao, ništa neće promeniti, ali da će se promeniti atmosfera koja je sada „atmosfera bahatosti i sile“. Rekao je da je zadatak vlade da se ta afmosfera promeni. «Ako hoćete da stvorite sliku demokratskog parlamenta, vi ste za njega odgovorni, a ne opozicija. Nije dobro da se posle ekpozea kandidati za ministre javljaju da repliciraju poslanicima.
Tokom skupštinske sednice, pre, ali i posle nje izgledalo je da se politički konflikt premešta na Narodnu banku Srbije. Obraćajući se mandataru Ivici Dačiću, Jovanović je rekao da predstavnici nove vlasti kritikama guvernera Narodne banke Dejana Šoškića direktno utiču na stabilnost finansijskog sistema.
BAJLONIJEVA I VAJFERTOVA FOTELJA: Poslanci DS su branili nezavisnost institucije guvernera NBS, koji po Zakonu o NBS može biti smenjen tek kad Savet guvernera odluči da je on ugrozio osnovne ciljeve NBS, „nestručnim i nesavesnim obavljanjem funkcije i ozbiljnih propusta u donošenju i izvršavanju odluka“.Dačić je međutim obelodanio da je Šoškićevu smenu spremala i Demokratska stranka dok je bila na vlasti: „Hteli smo zajedno da ga smenimo, to su hteli i ovi drugi, a sada ga vi branite…“
Od uvođenja višestranačja guvernerska stolica u kojoj su sedeli Bajloni i Vajfert (videti spisak guvernera) je bila nesigurna. U prvih deset godina smenila su se Dušan Vlatković, Mr Vuk Ognjanović, Borisav Atanacković, prof. dr Dragoslav Avramović, Dušan Vlatković, posle oktobra 2000. na mesto guvernera, nakon Dušana Vlatkovića došao je Mlađan Dinkić koji je smenjen u parlamentu 2003. godine. Njega je nasledila Kori Udovički koja je upravljala NBS samo sedam meseci, jer je i nju Skupština razrešila pošto se ispostavilo da je izabrana na falsifikovanom skupštinskom glasanju. Tokom Koštuničine vlade na čelo NBS je 2006. došao Radovan Jelašić koji se 2010. godine povukao sa te funkcije nakon isteka mandata, mada je Mlađan Dinkić, nakon što je izabran za ministra izjavio da je Jelašić povukao „zamoljen da ode“. Jelašić je na funkciju guvernera izabran na osnovu prethodnog ustava i po tome mu je mandat trajao do 2010. Međutim, pošto je guverner reizabran posle donošenja Ustava Srbije 2006, mogao je da ostane na toj funkciji do 2012…
Apel protiv smene guvernera Šoškića uputila je grupa aktivista NVO i civilnog društva, u kome se kaže: „Procedura utvrđena Zakonom o NBS služi kao jemstvo nezavisnosti guvernera… Donošenjem novog Zakona o NBS u cilju smene guvernera,vladajuća većina bi u potpunosti obesmislila položaj svih nezavisnih institucija i regulatornih tela.“
Apel su potpisali Danica Popović, Vojin Dimitrijević, Vesna Rakić Vodinelić, Jovo Bakić, Borka Pavićević, predsednik NUNS-a Vukašin Obradović, Lazar Stojanović, Sonja Biserko, Miljenko Dereta, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Žene u Crnom, Labris, kao i mnogobrojni pojedinci i nevladine organizacije.
Predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić
Prvi potpredsednik Vlade zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala i ministar odbrane Aleksandar Vučić
Potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike dr Jovan Krkobabić
Potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić
Potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija dr Rasim Ljajić
Ministar finansija i privrede mr Mlađan Dinkić
Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić
Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave mr Verica Kalanović
Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić
Ministar građevinarstva i urbanizma mr Velimir Ilić
Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goran Knežević
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof dr Žarko Obradović
Ministarka zdravlja prof dr Slavica Đukić –Dejanović
Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine prof dr Zorana Mihajlović
Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković
Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja prof dr
Milan Bačević
Ministarka omladine i sporta prof dr Alisa Marić
Ministar bez portfelja dr Sulejman Ugljanin
O ZAUSTAVLJANJU BIOLOŠKOG PADA: Naš najveći i najteži problem sa kojim se Srbija suočava je demografsko pitanje, zaustavljanje biološkog pada i izumiranje nacije i stvaranje uslova za porast životne snage naroda. Obnavljanje stanovništva može biti rezultat samo koordiniranih aktivnosti na stvaranju svih preduslova za podsticanje povećanja nataliteta, od stimulisanja rađanja više dece u porodicama, preko pomoći bračnim parovima koji imaju potrebe za vantelesnom oplodnjom, veće pomoći trudnicama i porodiljama, veće društvene brige o deci, ukidanja poreza i ograničavanja trgovačkih marži za opremu za bebe. Podatak da se u Srbiji svake godine rodi četrdeset hiljada beba manje nego što je broj umrlih, treba da bude poslednje upozorenje za uvođenje vanrednih mera u ovoj oblasti. Ako se ovakav trend nastavi, za dva do tri veka najdalje, Srbija će ostati prazna.
Od ukupno 4706 naselja u Srbiji u 1140, odnosno u 24,2 odsto od ukupnog broja naselja u Srbiji u 2010. godini, nije rođeno nijedno dete. Od 165 opština u Srbiji bez Kosova i Metohije, samo u osam je zabeležen pozitivan prirodni priraštaj: u Grockoj, Zvezdari, Novom Sadu, Sjenici, Novom Pazaru, Tutinu, Bujanovcu i Preševu. Gubili smo veliki broj stanovništva u ratovima, a sada sami neumoljivo idemo ka samouništenju. Poslednji je čas da se ovaj trend zaustavi. Zato će Vlada Srbije hitno izaći, ne sa strategijom, nego sa konkretnim merama za zaustavljanje biološkog nestanka Srbije.
O SOCIJALNOM RASLOJAVANJU: Teška ekonomska i socijalna situacija, takođe, jedan je od naših najtežih i najvećih problema. Ekonomski oporavak i preporod su nacionalni prioritet vremena u kome živimo. Svi ostali ključni ciljevi ove Vlade, kao što su evropska budućnost Srbije, rešavanje pitanja Kosova, regionalna saradnja, borba protiv kriminala i korupcije, školstvo, zdravstvo i drugi, zavisiće od toga da li smo sposobni da obezbedimo ekonomski opstanak naše zemlje. Zato danas pozivam na zaključivanje socijalnog dogovora između Vlade, zaposlenih i poslodavaca. Predmet ekonomskog konsenzusa treba da bude ekonomska politika koja će biti razvojna i koja će za krajnji cilj imati podizanje životnog standarda osiromašenih građana Srbije. Mi danas u Srbiji imamo dva povezana problema. Jedan u potpunom osiromašenju društva i teškom stanju u kojem se nalaze i privreda i građani. Drugi veliki problem jeste ogromno socijalno raslojavanje na najveći broj siromašnih i jedan odsto privilegovanih i bogatih koji se izdvajaju od ostatka društva, koji se po svojoj aroganciji i pohlepi mogu označiti kao nova aristokratija. Takvo stanje ogromnih socijalnih razlika podriva stabilnost i države i društva. Politička vlast ne sme da služi kao instrument u rukama moćnih i bogatih, već politička vlast u Srbiji, u ovom slučaju govorim o Vladi Republike Srbije, mora biti instrument u rukama naroda za ostvarivanje pravednije raspodele društvenog bogatstva. Ovakvo stanje predstavlja udarac i na ustavni poredak Srbije, jer je Srbija po svom Ustavu definisana kao država socijalne pravde. Svaki narod ima svoju dušu. Duša Srbije je jednakost, a jednakost nije egalitarizam, to nije milosrđe, nego solidarnost.
O NACIONALNOM SAVETU ZA EKONOMSKI OPORAVAK: Zato ekonomska politika koju ću kao premijer zastupati, neće pozivati na štednju i stezanje kaiša građana, čiji je životni standard u prethodnom periodu doživeo drastičan pad. Ova Vlada, ova Skupština i svi drugi delovi državne vlasti uključujući i finansijski sektor, moraju da dele sudbinu svoga naroda, pre svega u socijalno – ekonomskom pogledu. Ne može se pozivati na zamrzavanje ili smanjivanje plata i penzija, pritom sebi povećavajući i onako previsoke plate i ne smanjujući nikakve privilegije koje imaju kao nosioci političke ili ekonomske vlasti. Uloga države u ovom periodu mora da bude kako da najbezbolnije narod preživi ekonomsku krizu. Ulogu države shvatam kao potrebu da se pomogne i građanima i privredi i svim drugima kojima je pomoć potrebna. Za sve strukture društva koje ću pozivati na razgovor i dogovor, imaću samo dva pitanja. Prvo, šta država može da vam pomogne. I drugo, šta vi možete da učinite za državu i narod. Srbija je danas u veoma teškoj ekonomsko – socijalnoj situaciji. Prosečna neto plata je pala na oko 340 evra, u čemu nas je pretekla čak i Albanija. Stopa nezaposlenosti je već daleko prešla 20 odsto. Danas je Srbija možda jedina zemlja u Evropi u kojoj je otprilike isti broj onih koji primaju penzije i onih koji rade. Struktura zaposlenih je vrlo nepovoljna. Svega pola miliona ljudi učestvuje u stvaranju nove vrednosti, u realnoj proizvodnji, ostatak je u granama koje se bave preraspodelom, kao što su trgovina i finansije, i nadgradnjom, kao što su državna uprava, školstvo, itd. Kao predsednik Vlade, formiraću Nacionalni savet za ekonomski oporavak, koji će okupiti najsposobnije, najstručnije i najuspešnije što Srbija ima u oblasti privrede i finansija. Učinićemo sve što možemo da zaustavimo pad nacionalne ekonomije, da obezbedimo njen oporavak i jačanje.
ŠTA SE TRAŽI OD PRIVREDNIKA: Najviša cena kapitala, najnestabilniji kurs, najviša stopa nezaposlenosti, najmanja prosečna plata, nedovoljni podsticaji izvoznicima, najmanje subvencije u poljoprivredi u regionu, svakodnevno umanjuju konkurentnost naših preduzeća i kredibilitet Srbije. Zato će ova Vlada biti posvećena stvaranju poslovnog ambijenta, koji će našim preduzećima obezbediti slične, ako ne i bolje uslove za rad u odnosu na zemlje iz našeg okruženja. Tu, pre svega, mislim na stabilnu nacionalnu valutu, povoljniju cenu kapitala, državne subvencije, efikasniju administrativnu proceduru, podsticaj izvoznicima i subvencije poljoprivredi, jednom rečju fer i partnerski odnos prema privredi, a polazeći od svesti da su preduzeća u Srbiji, bez obzira da li su njihovi vlasnici domaći ili strani, izvor i za punjenje budžeta, osnov stabilnosti finansijskog sektora u celini i nosilac životnog standarda radnika.
Od privrednika tražim tri stvari. Pod jedan, da ne otpuštaju radnike i da im redovno isplaćuju zarade. Pod dva, da plaćaju poreze i da rade u okviru zakona. Pod tri, da investiraju u Srbiju i ne iznose kapital napolje.
O POLJOPRIVREDI I PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI, ENERGETICI I INFRASTRUKTURI: Srbija treba da ima jasnu strategiju ekonomskog razvoja, zasnovanu na onome što Srbija ima i što predstavlja našu komparativnu prednost. To su, pre svega, poljoprivreda i prehrambena industrija, energetika i infrastruktura. Ovo su grane od kojih treba da počne novi investicioni ciklus. Jedan od najvećih ekonomista Džon Majnard Kejns, na početku velike depresije rekao je da ekonomska mašina radi, ali da imamo problem sa njenim paljenjem. U vremenima krize, država i finansijski sektor imaju odlučujuću ulogu u pokretanju nacionalne ekonomske mašine. Vlada Srbije će nastojati da pokrene velike investicione projekte u poljoprivredi, energetici i infrastrukturi. Primer ovogodišnje suše pokazuje da propuštena šansa u velikim investicionim radovima u poljoprivredi putem navodnjavanja, ne samo da u normalnim uslovima smanjuje potencijale u poljoprivrednoj proizvodnji, već prouzrokuje i direktnu štetu od suše u samo jednoj godini koja je po vrednosti veća od ukupnih investicija koje smo propustili u zadnjih nekoliko godina. Ovogodišnja šteta od suše se procenjuje u milijardama evra.
O IZAZOVIMA REINDUSTRIJALIZACIJE: Nivo zaduženosti u Srbiji u odnosu na ukupan društveni proizvod je mnogo manji nego u drugim evropskim zemljama, ali naš problem nije u stepenu zaduženosti, već u malom društvenom proizvodu koji i dalje pada. Jedino povećanjem društvenog proizvoda možemo smanjiti procenat zaduženosti. Poseban problem predstavlja nepovoljna struktura društvenog proizvoda u kojoj je visok procenat finansijskih i drugih usluga, a relativno mali procenat učešća realnog sektora, tako da se mi danas ponovo nalazimo pred izazovima reindustrijalizacije koja mora da obezbedi optimalno restruktuiranje naše privrede. Pored države u pokretanju novog investicionog razvojnog ciklusa, odlučujuću ulogu ima finansijski sektor. Naša situacija je slična analizi koju opisuje nobelovac Krugman: imamo veliki broj ljudi koji ne rade ili nedovoljno rade, imamo kapacitete koji nisu uposleni, prirodne resurse koji nisu iskorišćeni i imamo uplašene investitore i finansijski sektor koji nije dovoljno u funkciji privrednog razvoja. Moja kritika finansijskog sektora koja je uzburkala javnost upravo je bila poruka da on mora biti više u funkciji oživljavanja privrede. To je i u interesu samog finansijskog sektora. Stalno slušamo tvrdnje kako je naš finansijski sektor stabilan, a u međuvremenu nam se privreda urušava i propada. Nema stabilnog finansijskog sektora ako je privreda u problemu, jer je on samo ogledalo naše privrede. Dokaz za to su i problemi koji se već pojavljuju kod pojedinih banaka, kao i stopa od preko 25 posto nenaplativih kredita od privrede. Globalna ekonomska kriza je i nastala kada je finansijski sektor pomislio da je sam sebi svrha, a ne servis realne ekonomije.
O DILEMI ŠTEDNJA ILI RAZVOJ: Uspešan rad banaka i redovno punjenje budžeta su izvedeni ciljevi i mogu se ostvariti samo na bazi uspešne privrede i suzbijanja sive ekonomije. Privlačenje stranih investicija je, takođe, jedan od najvažnijih prioriteta Vlade i način za oživljavanje naše privrede.
Dilema razvoj ili štednja je lažno pitanje. Srbiji je potrebno i jedno i drugo. Uostalom, to je tema i formula koja se sada raspravlja i razrađuje u Evropskoj uniji. Pravo rešenje je u smanjivanju neracionalne potrošnje i povećavanju investicione potrošnje, kako bi se podstakao rast i povećalo zapošljavanje. Mi moramo da štedimo na birokratskim i nepotrebnim troškovima kako bi mogli više da ulažemo u razvoj. Pokušaj da se princip štednje prevali na široke slojeve osiromašenog stanovništva ne samo da je društveno nepravedno, već je i ekonomski neutemeljeno, jer direktno utiče na pad kupovne moći i povratno utiče na platežno sposobnu tražnju i samim tim nemogućnost prodaje gotovih proizvoda. Čak je i Henri Ford, otac moderne industrije, shvatio da mora svojim zaposlenima da isplati platu koja će im omogućiti da kupuju njegove automobile, a da njegovi automobili moraju da imaju cenu koja će odgovarati platama njegovih radnika. Kada se naruši ova ravnoteža i kada ljudi ostanu bez pristojnih plata, onda svaka proizvodnja gubi perspektivu.
O NACIONALNOJ VALUTI: U poslednje vreme došlo je do drastičnog slabljenja nacionalne valute. Nacionalna valuta je doživela u odnosu na septembar 2008. godine pad vrednosti od 53 odsto. Plate i penzije su obezvređene, rate stambenih i drugih kredita građana višestruko su uvećane, a i bilansi mnogih preduzeća trajno oštećeni. Apsurdno je da je to period u kome su devizne rezerve višestruko uvećane. Država jednostavno ne može pred tim da zatvori oči. Neuspeh u odbrani nacionalne valute koji je doživela Narodna banka i Vlada Srbije kao direktnu posledicu imali su osiromašenje građana Srbije i naše privrede. Srbiji je potreban plan za stabilnu nacionalnu valutu. Taj plan mora biti rezultat koordinisane i zajedničke politike Vlade, monetarnih vlasti i privrede. Efikasnije korišćenje instrumenata monetarne politike, aktivnije privlačenje stranih investicija, sprečavanje odliva deviza sivim kanalima, rad sa našom dijasporom, destimulisanje nepotrebnog uvoza, podsticaj preduzećima koja svojim radom supstituišu uvoz i ozbiljna izvozna strategija, samo su najvažniji elementi ovog plana. Iskustvo nekih razvijenih zemalja govori nam da je danas, više nego ikada, potrebno revitalizovati i osnažiti partnerski odnos između države i banaka. Svakoj privredi su potrebne dobro kapitalizovane i likvidne banke, koje će omogućiti dotok kapitala u sistem i pokretanje novog investicionog ciklusa, a bankama je više nego ikada potreban stabilan i pouzdan ambijent koji mora da garantuje država. Upravo na tim premisama upućujem poziv bankama da i u ovim teškim momentima ostanu odgovoran činilac našeg privrednog sistema i pruže adekvatnu podršku privredi i građanima.
O BUDŽETSKOM DEFICITU: Neophodne su hitne mere za smanjenje budžetskog deficita. Ovaj program mera biće donet do kraja septembra, nakon sagledavanja stvarnog stanja u budžetu, sveobuhvatne analize i ozbiljnih konsultacija sa privrednicima, sindikatima i stručnom javnošću.
Više na sajtu vlade Republike Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
