Izbori 2024
Beli dim iznad Sikstinske kapele. Izabran je novi papa u petom krugu glasanja, nakon čega je uz uzvik Habemus papam, Imamo papu, saopšeno da je novi papa - Horhe Mario Bergoljo, nadbiskup Buenos Ajresa, italijanskog porekla, navodno je bio drugoplasirani u izboru pape 2005. Biografija pape Franje (na dnu ove strance): Okretanje siromašnima. Slavlje u Argentini (video. Vaseljenski patrijarh na papinoj inauguracionoj misi 19. marta
Nešto posle 19 časova 13. marta iznad Siksitnske kapele pojavio se beli dim, a u Vatikanu su se čula zvona. Hiljade vernika na trgu Svetog Petra je klicalo dižući kišobane uvis. To je značilo da su kardinali u petom krugu glasanja izabrali novog poglavara Katoličke crkve koja okuplja 1,2 milijarde vernika. Svi pogledi su uprti ka prozoru sa koga će biti objavljeno ime 256. pape koji je zameniti papu Benedikta: «Habemus papam!» Imamo papu. To se desilo nešto posle 20 časova. Novi papa je argentinski kardinal Horhe Bregoljo, rođen u Brazilu od italijanskih roditelja. U Vatikanu je bio zadužen za kadrove 2000-2007. Novi papa zvaće se Francis I, po našem papa Franja.
Franja I je prvi jezuita u Svetoj stolici. On je sin železničara, skroman, antiteza vatikanske raskoši, borac za siromašne, živeo je u malom stanu umesto u biskupskoj palati, u svoju crkvu išao je gradskim autobusom, a za sebe uvek sam kuvao skromna jela.
Švajcarska garda u tradicionalnim koloritnim žuto-crveno-plavim uniformama je u utorak 12. marta zatvorila vatikanske kapije. Papski ceremonijalmajstor monsinjor Gvido Marini, je uzviknuo „Extra Omnes“ ili „Svi napolje“ i zatvorio velika drvena vrata, a 115 kardinala su u crvenim odorama posle molitvi na latinskom uz orgulje u bazilici Svetog Petra, molitvama iza zatvorenih vrata, u konklavi (direktni prevod pod ključem) u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu počeli izbor novog pape. Vatikan je preduzeo preventivne mere, uključujući i elektronsko ometanje da bi se sprečilo curenje informacija o izboru.
Agencija Rojters javlja da masa vernika prkosila kiši ispred bazilike Svetog Petra u Rimu. Posle prvog glasanja u utorak u 19:41 crni dim je označio da pontif u prvom krugu nije izabran.
U kapeli koju je oslikao Mikelanđelo Buonaroti ispred freske Strašnog suda kardinali su položili zakletvu da će obaviti dostojan i savestan izbor i da će čuvati tajnu o toku izbora.
Posletnje tri konklave trajale su tri dana, a ni jedna nije trajala duže od pet.
Na vest o izboru novog pape u Buenos Airesu je nastalo slavlje kao da je osvojen fudbalski šampionat. Ono se produžilo do duboko u noć.
Kardinali glasaju dva puta ujutru i dva puta uveče, dok ne bude postignuta dvotrećinska većina, 77 glasova kardinala.
Pre konklave, kardinali su bili podeljeni na one koji veruju da novi pontif mora biti jak menadžer da bi stavio pod kontrolu disfunkcionalnu birokratiju i na one koji traže pogodnu pastoralnu figuru koja bi revitalizovala katoličku veru širom sveta.
Pre nego što su se zaključali u Sikstinsku kapelu, kardinali su danima razmatrali kontroverzni izveštaj o stanju u crkvi, koji je, prema pisanju italijanskih medija, bio i jedan od glavnih razloga za iznenadnu ostavku pape Benedikta XVI.
Agencija Rojters uočava da se u trenutku izbora pape Katolička crkva nosi sa skandalima kao što su: više hiljada tužbi za seksualno zlostavljanje dece pod okriljem Rimokatoličke crkve, koje datiraju još iz četrdesetih godina prošlog veka, „Vatileaks“, slučaj u kome je kelner pape Benedikta iznosio dokumente o korupciji i sukobima u Kuriji, rivalitetom crkava, napretkom sekularizma posebno u Evropi i problemima u vođenju Vatikanske banke.
Po nekim mišljenjima Kurija je sklona da favorizuje kandidata iz nerazvijenog dela sveta. Sve kardinale koji biraju papu postavili su ili Benedikt XVI ili Jovan Pavle II.
Prema agencijama, glavni za papu kandidati su:
Anđelo Banjasko (Italija, 70 godina), nadbiskup Đenove i prvi čovek uticajne konferencije biskupa Italije; Horhe Mario Bergoljo nadbiskup Buenos Ajresa italijanskog porekla, navodno je bio drugoplasirani u izboru pape 2005. kada je na funkciju stupio Benedikt XVI; Đuzepe Betori (Italija, 66), nadbiskup Firence; Tomas Kolins (Kanada, 66), jedan je od zaduženih za obrazovanje u Vatikanu; Žoao Braz de Aviz (Brazil, 65); Timoti Dolan (SAD, 62), nadbiskup Njujorka, od 2009; Dominik Duka (Češka, 66), praški nadbiskup; Viljem Eijk (Holandija 59), nadbiskup Utrehta, Peter Erdo (Mađarska, 60); Šon O’Meli (SAD, 68), bostonski nadbiskup; Džon Onaijekan (Nigerija, 69) nadbiskup Abudže, koga prati izreka: „Ništa neće zaustaviti Afrikanca da postane papa“; Mark Oule (Kanada, Kvebek 68), Džordž Pel (Australija, 71), nadbiskup Sidneja, sin vlasnika paba; jedan je od retkih koji je nešto oštrije komentarisao odluku Benedikta XVI da se povuče; Đanfranko Ravazi (Italija, 70), ministar kulture Vatikana od 2007. godine; Leonardo Sandri (Argentina, 69), rođen u Buenos Ajresu u italijanskoj porodici, u Vatikanu zadužen za kadrove 2000-2007; Robert Sara (Gvineja, 67); Odilo Pedro Šerer (Brazil, nadbiskup Sao Paola 63), Kristof Šoenborn (Austrija, 67), bivši učenik pape Benedikta; Anđelo Skola (Italija, 71), milanski nadbiskup;Luis Talje (Filipini, 55), blizak saradnik dosadašnjeg pape; Peter Turkson (Gana, 64), prvi čovek Papinog veća za pravdu i mir…
Horhe Mario Bergoljo je prvi poglavar katoličke crkve koji je uzeo ime Francis (Franja), po svetom Franji Asiškom, će se zvati samo Francis (Franja), a ne Francis I (Franja I) kako su u početku javljali svi mediji, objesnio je vatikanski portparol Federico Lombardi, piše nemački magazin Špigel.
Tek sledeći papa koji bude uzeo isto ime nosiće ime Franja 1.
Papa Franja (zvanično latinsko ime Franciscus, svetovno ime Horhe Mario Bergoljo, šp. Jorge Mario Bergoglio), rođen 17. decembra 1936. u Buenos Ajresu jedno od petoro dece italijanskih imigranata železničkog radnika Marija Hozea Bergolja i domaćice Regine Marije Sivori, doseljenika iz Torina (tokom izbora pape u nekim agencijskim vestima pogrešno je navođeno da je njihov sin Jorge Mario, budući papa, rođen u Brazilu).
Pre nego što se odlučio za crkvenu karijeru Horhe Mario Bergoljo je diplomirao hemiju na Univerzitetu u Buenos Ajresu.
Stupio je u jezuitski red 11. marta 1958. Pohađao je jezuitski seminar Villa Devoto, završio studije filozofije i bogoslovije na Filozofskom i bogoslovskom fakultetu u San Miguelu (Colegio Máximo San José, San Miguel); u 1964. i 1965. predavao je književnost i psihologiju na visokoj školi u provinciji Santa Fe, Argentina (Colegio de la Inmaculada), a 1966. je držao predavanja iz istih oblasti na kursevima u Buenos Airesu (Colegio del Salvador).
Godine 1967, Bergoljo je završio teološke studije, a za sveštenika bio je rukopoložen za 13. decembra 1969.
Godine 1980. postao je rektor bogoslovije u San Migelu. Godine 1986. radio je na doktorskoj disertaciji u Nemačkoj (Sankt Georgen) Od 1998. do izbora za papu, bio je nadbiskup Buenos Ajresa.
Kardinal je postao 2001.
Arhiepiskop Konstantinopolja – Novog Rima i vaseljenski Patrijarh Vartolomej I, prvi po počasti među pravoslavnim patrijarsima, prisustvovaće inauguracionoj misi pape Franje , javljaju agencije. Takav slučaj se nije desio još od 1054, kada je došlo do rascepa između katoličke i pravoslavne crkve. Papa i vaseljenski patrijarh se tom prilikom ipak neće i lično sresti. Srpsku pravoslavnu crkvu predstavljaće mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
Ustoličenju pape Franje na tron Svetog Petra prisustvovaće predstavnici 180 država.
Tokom svog boravka u Turskoj u novembru 2006, papa Benedikt XVI je na poziv vaseljenskog carigradskog patrijaraha Vartolomeja I je u Carigradskoj patrijaršiji prisustvovao molitvi, pre njega Carigradsku patrijaršiju je posetio papa Pavle VI 1967, a pre njega papa Jovan Pavle II 1979.
Susret između patrijarha moskovskog Kirila i pape Franje je moguć, ali, kako se saopštava u Moskvi mesto i vreme tog susreta zavisiće od toga koliko brzo će se prevazilaziti posledice konflikata iz 1980-ih i 1990-ih oko crkvenih pitanja i prozelitizma u Ukrajini.
Horhe Mario Bergoljo, skromni nadbiskup Argentine, od 13. marta poglavar je Rimokatoličke crkve. Kako je Vreme već pisalo, postoji poslovica da ko u Sikstinsku kapelu, gde se obavlja glasanje za izbor naslednika na tronu Svetog Petra, uđe kao papa, odnosno ko je već viđen u medijama i javnosti kao favorit, obično iz nje izađe kao kardinal. I ovaj put se to pokazalo tačnim.
Papa Franja je prvi neevropski papa, kao i prvi jezuita na čelu Katoličke crkve (jezuitski red je inače poznat kao veoma dobro organizovan. Njegovi pripadnici imaju jako teološko i filozofsko obrazovanje i važili su kao „intelektualna elita“ Rimokatoličke crkve.) Američki mediji novog rimskog biskupa opisuju kao nekoga ko naziva stvari pravim imenom, ali takođe i konzervativcem.
Rođen 17. decembra 1936 godine, kao jedno od petoro dece italijanskih imigranata u Buenos Ajresu. Drugim rečima, „iako mu je otadžbina Latinska Amerika, i u Evropi je kod kuće.“
Po obrazovanju je i hemičar.
Za vreme doktorskih studija, boravio je duže vreme u Frajburgu, poznatom univerzitetskom gradu u Nemačkoj. Kažu da voli operu, kuvanje, grčke klasike, Dostojevskog, Šekspira, a strastveni je navijač fudbalskog kluba San Lorenzo.
Novi poglavar Rimokatoličke crkve postao je nadbiskup 1998 godine, a kardinal 2001. Važi kao veoma skroman, živi u jednosobnom stanu, sam sebi priprema jelo, u crkvu ide gradskim prevozom. Bavi se socijalnim temama, zainteresovan je za pitanja ekologije, a često govori o jazu između siromašnih i bogatih. „Nejednaka raspodela dobara je greh društva, čiji se vrisak čuje do neba – što toliko braći i sestara uskraćuje mogućnost valjanog života“, izjavio je 2007. na susretu latinoameričkih biskupa.
Iako intelektualac, teško da se radi o čoveku teorije. Naprotiv.
Nemački list Špigel piše: „Za vreme velikih hrišćanskih praznika Bergolio je posećivao bolnice i zatvore i prao stopala pacijentima. Zalagao se za bolesnike obolele od HIV-a i krštenje vanbračne dece – što je za jednu tako katoličku zemlju kao što je Argentina od velikog značaja. Sveštenike koji odbijaju takvo krštenje nazvao je 2012. „licemernim pristalicama neo-klerikalizma. Bergolio je blizak konzervativnom i društveno angažovanom pokretu „Comunione e Liberazione““.
Kao glavna kritika na njegov račun, navodi se da se nedovoljno jasno pozicionirao za vreme vojne diktature u Argentini od 1976. do 1983. On je odbio takve optužbe tvrdeći da je pomogao ljudima koji su skrivali i bili progonjeni od vojske zbog svojih političkih pogleda, kao i da se direktno kod vojnih vlasti zalagao za puštanje na slobodu uhapšenih.
U javnosti mu se zamera što je pre nekoliko godina bio oštro protiv usvajanja dece od strane istopolnih parova, no teško je očekivati da bi danas ijedan nadbiskup to podržao.
On sam, iako dosta popularan, nije mnogo medijski prisutan. Otuda i njegove izjave imaju veću težinu. Kritikovao je argentisku vladu zbog korupcije i siromaštva.
U svom prvom obraćanju delovao je skromno, čak se i našalio rekavši da su karidnale tražili na kraju sveta, da bi našli novog biskupa Rima.
Novi papa uzeo je ime sv. Franje Asiškog, italijanskog svetitelja iz druge polovine XII odnosno prve polovine XIII veka i osnivača monaškog reda franjevaca. Sv. Franjo je naročito isticao siromaštvo kao vrlinu.
Prihvativši to ime, pokazao je ne samo poštovanje i ličnu sklonost prema ovakvom načinu života, već je verovatno postavio i jednu od programskih odrednica svog pontifikata: okretanje ka siromašnima.
Jelena Jorgačević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
