Imamo lipravnu državu

U četvrtoj po redu emisiji „Zumiranje“, novinarka nedeljnika „Vreme“ Tatjana Tagirov razgovarala je sa profesorkom prava Vesnom Rakić Vodinelić i Omerom Hadžiomerovićem, sudijom Apelacionog suda u Beogradu, o stanju u pravosuđu u Srbiji, reformi ove oblasti, protestu advokata, Zakonu o javnom beležništvu, pravnoj državi…

Jedan od povoda za debatu bio je aktuelni sukob između Saše Jankovića, zaštitnika građana i Ministarstva odbrane.

Prema mišljenju Vesne Rakić Vodinelić, jasno je da ovde pravne države nema. „Ne, nemamo je i nećemo je skoro imati. Što se tiče institucija pravne države, u nju svakako spada zaštitnik građana, zato što je njemu zakonom stavljeno u zadatak da se stara o zaštiti ljudskih prava na različite načine. Po Zakonu o zaštitniku građana, ombudsman je državni organ. Ovde zaprepašćuje to da jedan državni ogran, odnosno Ministarstvo odbrane, bez ikakvog pravnog osnova, i ne pomišljajući na to da treba da ima nekakav pravni osnov, odbija da dostavi drugom državnom organu, ombudsmanu, podatke koje mu je tražio. Tu počinje javna debata u kojoj predstavnik jednog državnog organa, ministar odbrane, koristi neprimerene izraze – da ga je sramota od onoga što priča ombudsman, a onda mu ombudsman kratko odgovara da on verovatno zna zašto ga je sramota i da je to dobro.“

Omer Hadžiomerović smatra da čitav ovaj događaj pokazuje kakav je odnos vlasti prema nezavisnim državnim institucijama: „Nisam video da je iko sporio zakonitost rada ombudsmana. Njegovo je pravo da podnese krivičnu prijavu protiv nekoga. On može da obavesti javnost kada mu neki organ ne podnese izveštaj. Niko nije rekao da se ombudsman nezakonito ponašao, nego prosto neko nije zadovoljan sadržinom onoga što je radio ombudsman. To je ono što predstavlja veliki problem.“

Očigledno je da se ne postavlja pitanje funkcionisanja institucija i njihovog postojanja, već je bitno da se građanima naglasi da su institucije najvažnije, a pre svega premijer. Od njega potiče sva vlast, a zatim su tu tajne službe, paraslužbe i „prateće institucije“, smatra Vesna Rakić Vodinelić. „Dakle, da li je neko zaštitnik građana, odnosno ljudskih prava, da li tu sud ima neku ulogu, da li je neko ministar i ima svoj resor i ulogu u tom resoru, to uopšte nije bitno, bitno je da postoji neko i nešto što se kao tamna i nedefinisana masa valja iza toga. Sada mi kao građani treba da se osećamo kao da ta masa upravlja nama i da je najbolje da javno ne zauzmemo nikakvu poziciju, jer ko zna šta može da nam zaskoči na vrat. To ne izgleda kao institucionalna debata, već kao preteća debata u kojoj se stavlja do znanja da svima nama upravlja neko koga niti smo birali, niti mu znamo obris i oblik, neko za koga ne znamo šta nam čini iza leđa.“

Jedan od veliki problema kod nas je pitanje političke kulture. Čini se da političari često ne shvataju gde je granica njihovog delovanja. Oni treba da rešavaju načelna, sistemska pitanja, a ne konkretne predmete, smatra Omer Hadžiomerović: „Vrlo često, pogotovo kada je u pitanju pravosuđe, političari žele da se predstave kao Robin Hud koji odjednom počinje da brani građane od korumpiranih, nestručnih sudova. Moguće je da su zaista i sudovi pogrešili, ali njihov posao je da uoče sistemski problem, a ne neki konkretan predmet. Možda političari to rade iz najbolje namere, ali to stvara sliku da vrše pritisak.“

„Pritisci na sudije su retko direktni, gotovo da ih više nema, ali je problem u tome što su postali posredni. To je još opasnije jer se baš zato što su posredni, takvi pritisci ne prepoznaju, a često nisu nelegalni, već se za njih stvori zakonski osnov. Najbolji primer za to je reizbor sudija“, smatra sudija Hadžiomerović.

Profesorka Rakić Vodinelić misli da politički funkcioneri smatraju sebe nalogodavcima. Ova vlast se od prethodne razlikuje u maniru, kaže Rakić Vodinelić: „Ako bismo opisali odnos prethodne vlasti prema pravosuđu jednom rečju, ona bi bila „bagatelisanje“, a sada je to omalovažavanje i personalni napadi putem tabloida, što je direktan uticaj na ugled.“

Jedno od pitanja pokrenuto u debati je i četvoromesečni protest advokata i njihov povratak u sudnice. Mir kojim su za to vreme zračili oni koji su odgovorni za stvaranje povoljne sredine za uspostavljanje pravosuđa dovodi do zaključka da naša izvršna vlast, a pre svega Vlada i odgovorni ministri, zapravo smatraju da je pravosuđe čisti luksuz koji ovoj državi uopšte nije potreban, dodala je Rakić Vodinelić: „Bilo bi zaista zanimljivo postaviti pitanje koje je Hadžiomerović već postavio, šta bi se ovoj zemlji desilo ako vlada ne bi funkcionisala četiri meseca, a ja ću dodati još jedno pitanje, šta bi se ovoj zemlji desilo kada nijedan medij ne bi objavio nijednu reč koju je premijer izgovorio četiri meseca?“

Učesnici debate smatraju da su advokati uspeli zato što imaju praksu izdavanja licenci i mogli su na taj način da privuku i one koji nisu bili za protest. Drugi razlog je socijalni: uvođenje nove, notarske, profesije u siromašnoj državi u pogrešnom trenutku, koja preti da ugrozi drugu tradicionalnu profesiju.

„Problem je što pokušavamo da promenimo mnoge stvari preko noći i mislimo da to može tako. Mora da postoji prelazni period. U tom smislu ovaj zakon nije bio dobar“, smatra sudija Hadžiomerović: „Gledano sa stanovišta funkcionisanja sudskog sistema, uvođenje notarske profesije nije toliko efikasno. Nisu problem overe i ostavine, problem je bio u građanskim i krivičnim parnicama. To je nešto što treba da doprinese građanima, da im olakša.“

Sagovornici su se složili da notarska profesija nije neophodna, ali je potrebna.

„Suštinsko je pitanje kako donosimo zakone, pogotovo one sistemske. Ako očekujete da sudski sistem funkcioniše dobro, morate da mu obezbedite stabilnost. Cilj nije određen jasno, ni način za ostvarivanje. Postoje međunarodna iskustva. Treba odrediti cilj u dužem vremenskom periodu. Ne za jedan mandatni period, već da se poštuje i kada dođe druga vlast.

U meri u kojoj je društvo sudija više kritički nastrojeno, manje je prihvatljivo kao partner. Nema suštinskog uvažavanja određenih stručnjaka“, rekao je Hadžiomerović.

Novi zakon o notarima je rezultat sporazuma advokata i Vlade. „Zakon ne sme da bude rezultat nečijeg sporazuma. On je donet 2011, a do sada je tri puta menjan, u nekim elementima bitno menjan. Ni onda kada je donesen, a ni nakon prve promene, koja je najviše ugrozila advokate, do danas ne postoji nikakav koncept“, smatra Rakić Vodinelić.

„Zumiranje“ na Twitteru: www.twitter.com/NedeljnikVreme#Zumiranje

VREME na facebooku