Intervju: Goran Ješić
Za pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji glasalo je 66,26 odsto birača (1.297.490)
Protiv je bilo 33,14 odsto (648.851), a nevažećih i neubačenih listića je bilo 0.60 odsto (11.708).
Glasalo je 43,6 odsto (1.958.049) birača.
█████████████████████████
Ovi rezultati dobijeni su na osnovu 99,41 odsto obrađenih biračkih mesta (6710 od 6750 biračkih mesta), koje je, kako javlja Hrvatska radio-televizija, objavilo Državno izborno povjerenstvo u 22:20 časova.
Poslednji rezultati referenduma u Hrvatskoj o ulasku te zemlje u Evropsku uniju govore da je oko 66 odsto birača glasalo za pridruživanje Uniji.
Mada je dan u Hrvatskoj bio relativno miran, na pojedinim zgradama u blizini biračkih mesta uočeni su antievropski grafiti „Ne srljajte kao guske u magli“, „Ne ropstvu, ne okovima, ne EU“ i slični, zbog čega je policija više puta intervenisala.
Prvi rezultati pokazuju da je izlaznost na referendum znatno manja od očekivane. Državna izborma komisija je saopštila da je do 16 časova glasalo svega 33,79 odsto birača, što je ukupno oko 1,3 miliona.
Najveći odziv bio je u Zagrebu gde je do 16 časova glasalo oko 40 odsto upisanih, a najmanji u Vukovarsko-sremskoj županiji, gde je glasalo svega 25,53 odsto.
U istoriji referenduma o ulasku u EU ovo će, izgleda, biti među najnižim procentima izlaznosti.
Ubedljivo najlošiji rezultat do sada je onaj iz Mađarske 2003. godine kada je na referendum izašlo oko 46 odsto građana od kojih je 83 odsto glasalo za ulazak Mađarske u Uniju – za razliku od velike izlaznosti u Letoniji (72,5 odsto), Sloveniji u kojoj je na EU referendum izašlo 60 odsto birača, u Poljskoj 58,85 odsto.
Izgleda ipak da je procenat Hrvata koji su glasali nešto manji u
odnosu i na rekordera Mađarsku: konačan rezultat je 43,67 odsto glasača
koji su izašli na referendum.
Premijer Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da je iznenađen malim odzivom birača. „Ne osećam gorčinu, ali očekivao sam veći odziv“, rekao je Milanović dodajući da, iako je veoma kratko na ovoj funkciji, referendum oseća „kao svoje dete“. Milanović je dodao da smatra da su ljudi zamoreni.
„Europska unija dočekuje hrvatski narod otvorenih ruku“, izjavio je šef Delegacije EU u Hrvatskoj Paul Vandoren po objavljivanju rezultata referenduma.
Kako javljaju hrvatski mediji, u Briselu je tokom dana već bila pripremljena čestitka Hrvatskoj za slučaj da referendum uspe. U njoj stoji
da će članstvo u Uniji hrvatskim građanima otvoriti novu priliku za postizanje dugoročne stabilnosti i sigurnosti.
Inače, pravo glasa je na referendumu imalo oko 4, 5 miliona državljana Hrvatske od kojih oko 400.000 živi van te zemlje, uglavnom u BiH, dok oko 35.000 njih živi u Srbiji.
Da bi se referendum smatrao uspešnim, ulazak u EU treba da podrži više od 50 odsto građana izašlih na birališta.
Nakon uspelog referenduma sledi ratifikacija u Saboru i u parlamentima zemalja članica, a nakon toga Hrvatska će 1. jula 2013. ući u EU kao 28. članica.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je izjavio da je ovo veliki dan za Hrvatsku, a da će 1. jul 2013. godine biti dan kada će hrvatska istorija biti prelomljena na bolje. On je napomenuo da zagovara evrorealizam te da ne veruje da će se ulaskom Hrvatske u EU sve promeniti na bolje.
Josipović je dodao da ga lično „veseli što će cela Evropa postati njegov dom“.
Hrvatski general Ante Gotovina poručio je hrvatskoj javnosti iz Haga da izađu na referendum i glasaju po svojoj savesti.
Gotovina je rekao da će glasati za ulazak Hrvatske u Evropsku uniju.
„Ovim putem želim izneti da ću ja u Hagu glasati za ulazak Hrvatske u EU – gde Hrvatska civilizacijski i istorijski pripada, a referendumom se to samo formalno potvrđuje. Hrvatskoj je mesto u Evropskoj uniji“, poručio je Gotovina hrvatskoj javnosti iz Haga, a poruku su preneli njegovi advokati.
Gotovina je prošle godine osuđen na 24 godine zatvora za zločine nad srpskim civilima u operaciji „Oluja“.
Malta (8 marta 2003)
izašlo 91 odsto,
53,60 odsto
za
█████████████████████████
Slovenija (23 mart 2003)
60,29 odsto izašlo,
89,61 odsto
za
█████████████████████████
Mađarska (12 april 2003)
45,62 odsto izašlo,
83,76 odsto
za
█████████████████████████
Litvanija (10, 11 maj 2003)
63,37 odsto izašlo,
89,95 odsto
za
█████████████████████████
Slovačka (16, 17 maj 2003)
52,15 odsto izašlo,
92,46 odsto
za
█████████████████████████
Poljska (7, 8 jun 2003)
58,85 odsto izašlo,
77,45 odsto
za
█████████████████████████
Češka (13, 14 jun 2003)
55,2 odsto izašlo,
77,33 odsto
za
█████████████████████████
Estonija (14 septembar 2003)
64,02 odsto izašlo,
66,83 odsto
za
█████████████████████████
Letonija (20 septembar 2003)
72,5 odsto izašlo,
67,00 odsto
za
█████████████████████████
***
Kipar: nije bilo referenduma
(Pristupni ugovor EU prihvaćen 14. jula 2003. po domaćoj proceduri; 24 aprila 2004. održan referendum o planu UN o reunifikaciji Kipra, koji je prihvatila zajednica kiparskih Turaka, a odbijena u grčkoj zajednici)
Rumunija: nije bilo referenduma
(Nakon što je sondiranjem javnog mnjenja 2004. nađeno da je 80 odsto Rumuna za učlanjenje u EU, odlučeno da referendum nije potreban)
Bugarska: nije bilo referenduma
(Kao u Rumuniji, konstatovano da postoji široka javna podrška za učlanjenje u EU)
Hrvatski državni vrh je rezultate referenduma dočekao zajedno sa opozicijom u Hrvatskom saboru. U ovoj ustanovi uz njih se okupilo još oko 500 zvanica, hrvatskih funkcionera, predstavnika ranijih vlada, sudske i lokalne vlasti, vojske, akademske i verske zajednice, kao i diplomatskog kora.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predsednik Sabora Boris Šprem i premijer Zoran Milanović obratili su se građanima navodeći u slavljeničkom tonu da je ovo zaokret u hrvatskoj istoriji, te da dolazi novo doba i bolji život.
Potpredsednik Sabora Vladimir Šeks rekao je da je slaba izlaznost na referendum rezultat pre svega dužničke krize u EU, ali i krize poverenja u političke institucije u Hrvatskoj, prenosi Hrvatska radio-televizija.
Važno je da bude svakako više od 65 posto. Rezultat iz 1991. ne možemo dosegnuti, ali ovo je dobro i po svemu sudeći Hrvatska je glasala za EU i po svemu sudeći Hrvatska će biti 1. jula 2013. 28. članica Evropske unije.
Jadranka Kosor, bivša premijerka Hrvatske i predsednica HDZ-a gostujući na HRT-u rekla je da je važno da je za EU glasalo više od 65 odsto birača. „Rezultat iz 1991. ne možemo dosegnuti, ali ovo je dobro i po svemu sudeći Hrvatska je glasala za EU i 1. jula 2013. postaće 28. članica Evropske unije“.
Predsednik Sabora Boris Šprem je prisutnima u Saboru poželeo „dobro veče i dobro jutro, zato što za Hrvatsku dolazi novi dan, novi period i novo poglavlje, kao i srećniji i bolji život“.
„Hrvatska će ostati svoja na svom. Ali sa širim vidicima i mnogo većim mogućnostima“, rekao je Šprem.
Predsednik Srbije Boris Tadić čestitao je građanima Hrvatske uspeh na referendumu za članstvo u EU, a čestitku je uputio predsedniku Hrvatske Ivi Josipoviću i premijeru Zoranu Milanoviću.
„Čestitam svim građanima na odluci da Hrvatska uđe u EU. Ovo je odluka od ogromne važnosti za budućnost Hrvatske, ali i pozitivan signal za čitav naš region. Ulazak Hrvatske u EU otvara veće šanse za integraciju Srbije i drugih zemalja zapadnog Balkana u zajednicu ravnopravnih evropskih naroda“.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
