Hrišćanstvo i štrajk glađu

Aleksandar Vučić, čiji partijski kolega Tomislav Nikolić štrajkuje glađu i žeđu do raspisivanja izbora, na poslednjoj konferenciji za štampu samo se jednom „uzdržao od komentara“. Naime, na molbu novinara da kaže nešto o izjavi patrijarha srpskog Irineja da pomenuti štrajk nije hrišćanski, odgovorio je da će biti bolje da ništa ne govori o tome.

I dok se jutros, kako javljaju mediji, više stotina pristalica Srpske napredne stranke, u Kosovskoj Mitrovici u lokalnoj crkvi molilo za Tomislava Nikolića, popodne učesnici protesne šetnje po Čačku palili sveće u crkvi Svetog Vaznesenja za Nikolićevo zdravlje, SNS u Nišu najavio je da će organizovati „molitvenu šetnju“ za svog lidera. Predstavnici SNS-a naveli su da će šetnja biti od Narodnog pozorišta do Saborne crkve, gde će prisutni zapaliti sveće za „zdravlje i spasenje Tomislava Nikolića i Srbije“

U šetnji se neće naći patrijarh srpki Irinej koji se ovih dana nalazi u Nišu. Naime, on se indirektno pridružio pozivu Tomislavu Nikoliću da prekine sa štrajkom glađu i žeđu. Poglavar Srspke pravoslavne crkve kazao je da nije hrišćanski mučiti i ubijati svoje telo.

Dodao je da to što Nikolić radi jeste suprotno pravoslavnoj veri, „jer čovek mora da brine o svom životu. To je vrsta samoubistva koju Crkva itekako osuđuje. Ima 300 drugih načina da se bori za svoju ideju, a ne na ovaj nehrišćanski način“.

Konačno, patrijarh srpski, kako je rekao, nije do sada razmišljao o tome da se umeša u situaciju vezanu za štrajk lidera Srpske napredne stranke.

Jasno je da se ponašanje Tomislava Nikolića, čije je zdravlje svakim satom lošije, ne može ni po čemu svrstati pod hrišćanski čin. Jedno je prihvatiti stradanje, kao što su to činili mučenici, objasnio je za „Vreme“ otac Dražen Tupanjanin. Potpuno je druga stvar nametati stradanje samom sebi. Hrišćanstvo nije autodestruktivno i mada ponašanje lidera naprednjaka podseća na mučeništvo (pogotovo uvijeno u retoriku koja se čuje prethodnih dana), ono to nije jer mučeništvo dolazi spolja. Postoji i takozvano mučeništvo savesti, unutrašnje, beskrvno, ali je tu reč o unutrašnjoj borbi čoveka sa strastima i željama. Ni u takvom shvatanju Tomislava Nikolića nema na mapi mučenika.

Pre četiri godine, vladika mileševski Filaret štrajkovao je glađu na graničnom prelazu Srbije i Crne Gore jer mu vlasti te zemlje nisu dopustile da uđe na njihovu teritoriju. Njegov protest je bio manje radikalan jer je nastavio da uzima vodu i lekove. Čitav štrajk je bio do kranjih granica ispolitizovan, a vladika Filaret se nije odazvao na molbe Sinoda SPC-a i patrijarha Pavla da prekine.

Crnogorska vlast je na kraju dozvolila episkopu SPC-a da uđe u zemlju „isključivo radi vršenja verskih obreda i pod nadzorom državnih organa“. Jedna od tačaka, zamerki čuvenog pisma koje je 2008. poslao vladika Grigorije ostalim episkopima o haosu koji je tada vladao u Crkvi, bilo je i nereagovanje na nehrišćanski štrajk glađu vladike mileševskog Filareta.