Loader

Hebrang kandidat za predsednika Hrvatske

30.jul,22:40

Njegov povratak na veliku scenu koincidira s iznenadnim povlačenjem Ive Sanadera, što se tumači kao pobeda desne struje u HDZ

Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) kandiduje svog potpredsednika Andriju Hebranga za predsednika Hrvatske, na izborima koji će se održati u decembru ove ili u januaru naredne godine. Predstavljajući predsedničkog kandidata, predsednica HDZ-a i Vlade Hrvatske Jadranka Kosor izjavila je da je Hebrang „veliki rodoljub koji ceni i poštuje dijalog“ i da ima čvrsto izražene stavove o tome šta bi trebalo da budu nacionalni prioriteti Hrvatske. Hebrang je izabran za potpredsednika stranke na konvenciji održanoj posle ostavke Ive Sanadera s mesta premijera i šefa HDZ-a. Pre Hebranga, predsedničke kandidature su potvrdili Ivo Josipović iz Socijaldemokratske partije, Vesna Pusić iz Hrvatske narodne stranke, Damir Kajin iz Istarskog demokratskog sabora i nezavisni kandidati Boris Mikšić, Miroslav Tuđman i Josip Jurčević.

Špekuliše se da bi neko od kandidata levog centra (Josipović, Pusić ili Kajin) mogao da povuče kandidaturu. Hebrang je kao najizglednijeg protivkandidata ocenio Josipovića.

Hebrang je često na meti javnosti i medija zbog svojih izjava u koje spada i deo njegovog intervjua nedeljniku NIN da se ustaša Maks Luburić borio za Hrvatsku. On je nedavno izjavio da će tužiti kolumnistu Miljenka Jergovića zbog komentara o tom intervjuu u NIN-u.

Na konferenciji za novinare Hebrang je tvrdio da je Jergović tako pisao s namerom da ga diskvalifikuje kao predsedničkog kandidata i pre nego što je doneo odluku hoće li se kandididovati. Tvrdio je da u intervjuu za NIN nije pokazao simpatije za Luburića, već da ga je više puta nazvao zločincem, jer je reč o zapovedniku svih ustaških logora i „najvećem zločincu posle (Ante) Pavelića“ i da je zaslužio najtežu kaznu. Hebrang je, međutim i tada potvrdio da je rekao kako se Luburić borio za Hrvatsku. „Borio se za zločinačku Nezavisnu državu Hrvatsku. Nije se borio za Somaliju“, kazao je Hebrang.

Sadašnji predsednik Hrvatske Mesić ocenio je ranije da bi Hebrangova pobeda bila njegov poraz.

Hebrang je naglasio kako će dosledno poštovati i ustavnu odredbu koja govori kako je Hrvatska utemeljena na antifašizmu; „Antifašizam je okvir u kojemu je nastala Hrvatska, okvir u kojemu Hrvatska živi, a to je i budućnost Hrvatske, Europe i svijeta.“

Naglasio je da „nema poverenja prema onima koji zatiru zločine komunizma počinjene nakon Drugog svetskog rata“, ne pobijajući „ulogu antifašizma za vreme rata“.

Smatra da energično treba deliti zločine komunizma počinjene nakon Drugog svetskog rata od dobrih strana antifašizma.

Andrija Hebrang je inače dete komunizma. Otac mu je bio Andrija Hebrang, visoki funkcioner Komunističke partije koji je nakon sukoba s Titom uhapšen, a potom pod nejasnim okolnostima umro u zatvoru. Nedavno je u Beogradu objavljena rehabilitacija Andrije Hebranga (oca), kao žerve represije.

Andrija Hebrang (sin) je rođen 27. januara 1946. u Beogradu, doktor je medicine, specijalizirao je radiologiju i kliničku onkologiju. Od 1985. on je profesor na Medicinskom fakultetu u Zagrebu. Član je HDZ-a od osnivanja 1990. godine od kada se i uključio u aktivnu politiku i postao član prve hrvatske vlade i ministar zdravstva.

Od 1990. godine je član Hrvatske demokratske zajednice. Bio je ministar zdravstva u Vladi Republike Hrvatske 1990-1992., pa opet od 1993-1998. Godine 1993-1994. bio je koordinator Saniteta oružanih snaga Republike Hrvatske. U Hrvatskom saboru bio je zastupnik 1993, pa 1995. Nakon smrti ministra obrane Gojka Šuška 1998. bio četiri meseca ministar obrane, ali je podneo ostavku i privremeno se povukao iz političkog života, kao i s dužnosti predsednika lekarskog konzilijuma Predsjednika Republike Franje Tuđmana.

Godine 2001. osniva zajedno sa sinom pokojnog predsednika Tuđmana Miroslavom Tuđmanom Hrvatski istinski preporod (HIP).

Na nagovor predsednika HDZ-a Ive Sanadera vraća se u HDZ i postaje potpredsednik te stranke. U Sanaderovoj Vladi je bio potpredsednik i ministar zdravstva, a 2005. godine je dao ostavku zbog zdravstvenih razloga. Njegov povratak na veliku scenu koincidira s iznenadnim povlačenjem Ive Sanadera, što se tumači kao pobeda desne struje u HDZ.

Hebrang naglašava da je vraćanje ponosa uvrstio u svoj preizborni program zbog toga što se do sada radilo, kako je rekao, na ukidanju državotvornog ponosa. „Moramo poštivati razdoblje u kojemu je nastala država, a Hrvatska je nastala u Domovinskom ratu i to razdoblje mora ponovno doći na pijedestal. Želim revitalizirati ulogu hrvatskih branitelja i ulogu utemeljitelja hrvatske države dr Franje Tuđmana“. Rekao je kako je Hrvatska jedina zemlja u Evropi koja u svom glavnom gradu nema spomenik svom utemeljitelju i da se to mora ispraviti.

Poslednje izdanje

Intervju: Jovo Bakić

Više neće biti povlačenja Pretplati se
Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve